Bobi Hart, tekstopisac koji je od fiktivnog TV benda stvorio pravi pop fenomen, preminuo je u svom domu u Los Anđelesu u 86. godini. Zajedno sa svojim nerazdvojnim prijateljem i kreativnim partnerom Tomijem Bojsom, Hart je komponovao pesme koje su Monkeese pretvorile iz televizijskog eksperimenta u muzičku senzaciju.

Rođeni iz sitkoma „The Monkees“, koji je debitovao na NBC-ju u septembru 1966. godine, članovi benda su na ekranu delovali kao šaljivi junaci koji se bore za svoj muzički put. Ali samo mesec dana kasnije, njihov prvi album otkrio je da iza kulisa stoje Hart i Bojs. Sa zaraznim hitom Last Train to Clarksville i nezaboravnom temom serije, upravo oni su napisali zvučni zapis jedne pop epohe.

Krajem te godine, Majkl Nesmit, jedan od glumaca koji je igrao Monkeesa, u šali je rekao Hartu nakon koncerta: „Veći smo od Bitlsa — a ja ni ne znam da sviram gitaru.“ Bio je to deo samoironije, deo neverice. Do 1967. godine Monkeesi su oborili sve rekorde — postali su jedini bend u istoriji Billboard liste koji je imao četiri albuma broj jedan u istoj godini.

Za Harta i Bojsa, uspon je bio jednako neobičan koliko i meteorski. Njih dvojica živela su zajedno u kući na obroncima Holivuda, poznatoj kao „Boat House“ zbog svog pomalo pomorskog oblika. Pod pritiskom rokova i inspirisani kaleidoskopom tadašnje pop muzike, stvarali su ono što su kritičari pogrdno nazivali „žvaka-popom“ — ali što su milioni obožavalaca doživljavali kao čistu radost.

Bobi Hart nikada nije voleo izraz bubblegum pop kojim su kritičari olako svodili njegov rad. U naslovu svojih memoara iz 2015. godine ponudio je sopstvenu verziju: „Psychedelic Bubble Gum: Boyce & Hart, the Monkees and Turning Mayhem Into Miracles“, knjigu napisanu zajedno sa Glenom Balantajnom. To je hronika vrtoglave slave, ispunjena anegdotama sa muzičkim ikonama poput Džimija Hendriksa i Leona Rasela, ali i sa šarolikim ličnostima tog doba — Hjua Hefnera i Ža Ža Gabor, da pomenemo samo neke.

Hart i Bojs otkrili su jedan drugog kao srodne duše u Holivudu kasnih pedesetih godina. Obojica su imali tek dvadesetak, rođeni svega nekoliko meseci razlike, obojica zaljubljeni u muziku i rođeni u radničkim porodicama sa velikim snovima. Čak su delili i istu građu: 127 funti, 174 cm visine.

Njihov veliki proboj došao je pomalo slučajno — a Hart je tu pozadinsku priču saznao tek kasnije, pišući u svojim memoarima. Krajem šezdesetih, dok su živeli u Njujorku, Bojs je preko tada moćnog diskografskog magnata Džordža Goldnera dobio angažman na tek formiranom projektu Monkees. Ironično, sve je počelo od zabave na kojoj je Goldner upoznao Bojsovu devojku i počeo da je osvaja. Veza se raspala, ali se otvorila prilika koja je Bojsa — a zatim i Harta — odvela u Los Anđeles i zauvek promenila tok njihove karijere.

MPM

MPM Original označava autorsku produkciju redakcije Music Pocket Magazina — priče nastale isključivo u okviru naše redakcije. To su tekstovi koji se ne preuzimaju, već nastaju od temelja: kroz istraživanje, intervjue, analize, terenski rad i kreativnu obradu tema iz muzike, filma, kulture i savremenog društva.

Svaki MPM Original nosi prepoznatljiv potpis našeg magazina i predstavlja sadržaj koji postoji samo kod nas. Za čitaoce, oznaka MPM Original znači da je pred njima autentična priča sa jedinstvenim kontekstom, oblikovana po najvišim MPM standardima.