Očekuju nas tri velika i značajna koncerta za predstojeći vikend u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine – u petak, 15. maja će nastupiti violončelista Zlatomir Fang sa dirigentom Džozefom Svensenom uz Beogradsku filharmoniju, subota, 16.05. je rezervisana za muziku dva velikana – Edvarda Elgara i Ludviga van Betovena na koncertu Simfonijskog orkestra RTS-a kada će solista biti violončelista Nikola Jovanović, i nedelja, 17.05. u matine terminu /11.00h/ će nastupati sastav Libercuatro tango ensemble.

Beogradska filharmonija

Dirigent: Džozef Svensen

Solista: Zlatomir Fang, violončelo

Petak, 15. maj, 20.00h

Kolarčeva zadužbina – Velika dvorana

Program koncerta

Majkl Doerti: Ruta 66

Leonard Bernštajn: Tri meditacije iz Mise

Maks Bruh: Kol Nidrej

Čarls Ajvz: Simfonija br. 2

Beogradska filharmonija, dirigent Džozef Svensen i solista Zlatomir Fang na violončelu će nastupati u petak, 15. maja, od 20.00h u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine.

Koncept koncerta je zanimljiv – jubilej koji SAD obeležavaju u 2026. godini – 250 godina Deklaracije o nezavisnosti, veoma je nadahnuo program koji se sastoji od izuzetnih dela američkih kompozitora.

Solista je violončelista Zlatomir Fang, najmlađi pobednik takmičenja Čajkovski.

 Sedam minuta kompozicije Ruta 66 autora Majkla Doertija kombinuje elemente džeza, latino muzike i klasičnog simfonizma, što čini prvo delo koje otvara koncert.

Prema rečima samog kompozitora, delo predstavlja nostalgičnu vožnju punu adrenalina od Ilinoisa do Kalifornije duž prvog američkog interkontinentalnog autoputa, gledano kroz njegov retrovizor, što ilustruje kulturni identitet savremene Amerike.

Majkl Doerti je savremeni američki kompozitor, pijanista i učitelj, a njegovi uticaji su  – popularna kultura, postmodernizam i romantizam.

Spiritualnu stranu programa predstavljaju kompozicije – Tri meditacije Leonarda Bernštajna i Kol Nidrej Maksa Bruha, a Druga simfonija američkog avangardiste Čarlsa Ajvza sadrži mnoge aluzije na američko i evropsko muzičko nasleđe. Mogu se prepoznati fragmenti iz popularnih pesama – Camptown Races i America the Beautiful, ali i reference na čuvena klasična ostvarenja – Peta simfonija Ludviga van Betovena i Prva simfonija Antona Bruknera, Invencije Johana Sebastijana Baha i opera Tristan i Izolda Riharda Vagnera.

Čarls (Edvard) Ajvz (1874 -1954) bio je američki kompozitor, jedan je od najoriginalnijih stvaralaca u istoriji zapadne muzike.

Leonard Bernštajn (1918 – 1990) bio je američki pijanista, kompozitor, dirigent, muzički edukator i humanitarac.

Maks Bruh (1838 -1920) je bio nemački kompozitor i violinista iz perioda Romantizma, sa opusom više od 200 radova.

ZLATOMIR FANG

Violončelista Zlatomir Fang pojavio se na svetskoj sceni kao prvi Amerikanac u poslednje četiri decenije i kao najmlađi muzičar ikada, koji je osvojio Prvu nagradu na Međunarodnom takmičenju Čajkovski u kategoriji violončela.

Osvojio je mnoge nagrade, oduševio kritičare i primao pohvale i ovacije širom sveta, publiku oduševljava neprekidno koliko je veliki virtuoz na violini, i sa svojih 25 godina već je izgradio status zvezde nove generacije vrhunskih umetnika.

Osim muzike, Fanga interesuju šah, film i pisanje.

Fang svira na dva izuzetna instrumenta: violončelu Domenika Montanjane iz 18. veka – 1735. godine, na pozajmici od velikodušnog donatora, i čuvenom Stradivarijusu Lord Ajlesford iz 1696, koji mu je ustupila Muzička fondacija Nipon.

Zlatomir Fang, poreklom iz bugarsko-kineske porodice, rođen je u porodici matematičara, a violončelo je počeo da svira sa tri godine. Studirao je na Džulijardu u klasi profesora Ričarda Arona i Timotija Edija, gde je bio stipendista programa Kovner.

Tokom prethodne koncertne sezone 2024/2025, Zlatomir Fang je održao resitale u Njujorku, Bostonu i Sent Luisu, izveo je kompletan ciklus Bahovih svita za violončelo u Mekaniks Holu u Vusteru (Masačusets) i u Arketi (Kalifornija).

Fang se istakao na muzičkom festivalu u Aspenu i debitovao na Festivalu Ravinija.

Kao solista delio je scenu sa mnogim ansamblima – sa Filharmonijom Ročestera, Filharmonijom San Antonija i Simfonijskim orkestrom u Bilingsu.

Na međunarodnom planu svirao je sa Simfonijskim orkestrom iz Barselone u Španiji, Simfonijskim orkestrom Evergrin na Tajvanu pod vođstvom Japa van Zvedena, a ponovo je nastupio i sa Londonskom filharmonijom. Nastupao je i u Francuskoj, Poljskoj, Rumuniji, Koreji, Japanu, Kini i Italiji.

Svoj debi album, Fang je objavio u januaru 2025. godine, pod izdavačom kućom Signum Records kao kolekciju operskih fantazija i transkripcija za violončelo i klavir, što oslikava umetnikovu beskrajnu radoznalost i interesovanje za neuobičajeni repertoar.

Album sadrži ličnu Fangovu fantaziju na teme iz opere Jenufa Leoša Janačeka kao i svetske premijere Fantasia Carmén Maršala Estrina i skoro potpuno nepoznate transkripcije Viljema Tela Đoakina Rosinija, iz pera kompozitora Fransoa-Žorža Enla iz 19. veka.

Za vreme sezone 2023/2024, dakle godinu dana ranije, Fang je bio rezidencijalni umetnik Kraljevske filharmonije u Londonu, te je svirao u Kadogan Holu i na turneji po Ujedinjenom Kraljevstvu.

U svežijem periodu, Fang je imao debitantski nastup sa Njujorškom filharmonijom, Klivlendskim simfonijskim orkestrom, Nacionalnim orkestrom Lila i Filharmonijom BBC, kao i sa simfonijskim orkestrima Baltimora, Dalasa, Detroita, Sijetla, Milvokija, Jute, Ročestera i Kanzas Sitija.

Takođe, talentovani Zlatomir Fang je imao debitantski nastup u Karnegi Holu u doba korona virusa – 2021. godine, a kritika Bahtreka opisala ga je kao jednog od onih retkih muzičara koji sve što dotaknu pretvaraju u zlato: svako delo koji izvodi ubrzo zaigra u zlatnom sjaju.

 U poslednje vreme nastupao je i u Vigmor Holu, na festivalima u Verbijeu, Drezdenu, Cinandaliju, Amsterdamu (Bijenale violončela), manifestaciji Bravo! Vejl, muzičkim festivalima u Grant Parku i Aspenu.

Zlatomir Fang posvećeno istražuje i savremenu muziku, osim što redovno izvodi repertoar klasične muzike, tako da promoviše dela kompozitora – Unsuk Čin, Ketrin Balč i Ana Klajn.

Violinista je 2023. godine u Dalasu, SAD, izveo svetsku premijeru koncerta Šapat Ketrin Balč, koji je posvećen upravo njemu.  Britanska premijera istog koncerta održana je u februaru 2024. godine, sa Filharmonijom BBC i dirigentom Džošuom Vajlerstajnom.

Fang je pobednik međunarodnih audicija Mladi koncertni umetnici i Astral 2017. godine, a osvojio je i prve nagrade na međunarodnim takmičenjima za žičane instrumente Alis i Elenor Šenfeld 2018., za violončelo Žorž Enesku 2016. i za mlade izvođače na žičanim instrumentima Johansen 2015. godine. Talentovani vunderkind bio je izabran za Umetničku stipendiju Predsednika SAD 2016. godine, a i dobitnik je nagrade Landgrave fon Hese na masterklasu za violončelo Kronberg akademije.

Fang je kao učesnik WXQR programa Artist Propulsion Lab 2023. godine, napisao i izveo radio-dramu Vilenjaci i graditelj violončela.

Na sve to, očigledno prezaposleni Fang sezoni 2024/2025, uspeo je da se bavi pedagogijom – preuzeo je  poziciju profesora violončela na čuvenom Džulijardu, gde je uspešno studirao.

DŽOZEF SVENSEN

Dirigent / kompozitor

Muzički direktor Nacionalnog orkestra Bordoa Akitena

Glavni gostujući dirigent NFM Leopoldinum orkestra, Vroclav

Dirigent emeritus Škotskog kamernog orkestra

Karijeru dirigenta i kompozitora Džozefa Svensena obeležavaju trajne veze koje je izgradio sa orkestrima i njihovom publikom širom Evrope i sveta.

Kritičari ga posebno hvale zbog interpretacija velikog repertoara iz perioda Romanzizma, gde spadaju remek dela Gustava Malera, Antona Bruknera iz Austrije i Jana Sibelijusa iz Finske.  

Dirigent i kompozitor Svensen je istovremeno i muzički istraživač, tako da njegov program redovno podrazumeva autore klasike – epohe i savremene umetnike 21. veka.

Džozef Svensen je trenutno muzički direktor Nacionalnog orkestra Bordoa Akitena i glavni gostujući dirigent NFM Leopoldinum orkestra u Vroclavu /Poljska/.

On ima i titulu dirigenta emeritusa Škotskog kamernog orkestra i ranije, odnosno do nedavno je bio na funkciji glavnog gostujućeg dirigenta Gradskog orkestra Granade (do decembra 2025), umetničkog savetnika Kamernog orkestra Pariza (2009–2012), kao i glavnog gostujućeg dirigenta Nacionalnog orkestra BBC-a Velsa (2000–2003) u Ujedinjenom kraljevstvu /UK/.

Osim svega navedenog, produktivan Svensen je angažovan na više strana, tako je veoma aktivan u domenu opere, I bio je muzički direktor Opere u Malmeu (2005–2011) u Švedskoj.

Estonski nacionalni simfonijski orkestar, Simfonijski orkestar Kvinzlenda (Australija), Simfonijski orkestar Tenerifa, Filharmonija Turkua i Nacionalni orkestar Kapitola de Tuluza, neki su od velikih ansambala kojima je Svensen dirigovao.

Svestran u svakom pogledu, Svensen je aktivan kao kompozitor i orkestrator.

Kada je započeo svoj mandat u Bordou i ostvario saradnju sa izdavačkom kućom Alpha Classics, u septembru 2024. godine je objavio novi projekat Ring Odyssey, muzičko putovanje kroz ciklus Prsten Nibelunga u samo jednoj večeri.

Sledeći album, posvećen velikom kompozitoru i orkestratoru Morisu Ravelu, biće objavljen u septembru ove 2026. godine.

 Njegova trilogija SAGA, ciklus od tri koncerta, izlašao je u oktobru 2025. za izdavačku kuću B-Records.

Kao veoma hvaljeni i cenjeni pedagog, Džozef Svensen je bio gostujući profesor dirigovanja, violine i kamerne muzike na Kraljevskom škotskom konzervatorijumu u Glazgovu i u Muzičkoj akademiji Džejkobs Univerziteta Indijane u SAD-u.

MUZIKA DVA VELIKANA

EDVARDA ELGARA I LUDVIGA VAN BETOVENA

SIMFONIJSKI ORKESTAR RTS

NIKOLA JOVANOVIĆ – violončelo

PREMIL PETROVIĆ – dirigent

Subota, 16. maj, 20.00h

Kolarčeva zadužbina – Velika dvorana

Muzika dvojice velikana, velikih kompozitora Edvarda Elgara i Ludviga van Betovena biće izvedena na koncertu Simfonijskog orkestra RTS-a u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine, za vikend, u subotu, 16. maja /20.00h/.

Solističku deonicu iz dela „Koncert za violončelo“ Edvarda Elgara će interpretirati violončelista Nikola Jovanović. U prvom delu koncerta će biti izvedena kompozicija „Nimrod“ iz dela „Enigma varijacija“.  

Drugi čin koncerta biće posvećen „Sedmoj simfoniji“ Ludviga van Betovena.

 Dirigent celog koncerta je – Premil Petrović.

Ser Edvard Vilijam Elgar (1857 – 1934) prvi baronet, bio je engleski kompozitor, čija su mnoga dela ušla u britanski i međunarodni repertoar klasičnih koncerata.

Među njegovim najpoznatijim kompozicijama su orkestarska dela – spomenuta „Enigma varijacije“, „Marševe za pompu i okolnosti“, koncerti za violinu i violončelo i dve simfonije.

Takođe je komponovao horska dela – „San Geroncija“, kamernu muziku i pesme. Imenovan je za majstora Kraljevske muzike 1924. godine.

Ludvig van Betoven (1770 – 1827), rodom iz Bona, bio je nemački kompozitor, izuzetno značajna muzička figura u prelaznom periodu između ere klasicizma i romantizma.

Otac mu je bio Johan van Betoven (1740 – 1792), flamanskog porekla, koji je radio kao muzičar na dvoru u Bonu, a majka je bila Magdalena Keverik van Betoven (1747 – 1787).

Pre Betovena, kompozitori su pisali dela za verske obrede i da zabavljaju ljude.

Betoven je stvarao muziku koja je bila nezavisnija od društvenih i religioznih namena i smatra se jednim od najvećih kompozitora i veleumova svih vremena.

Među njegovim najpoznatijim delima su Peta simfonija, Šesta simfonija, Deveta simfonija, Misa Solemnis, klavirska dela kao – komad Za Elizu, sonate Patetična Sonata i Mesečeva Sonata, Klavirska sonata br. 23, Apasionata ili poslednja, Klavirska Sonata br. 32, C-mol, opus 111, Oda radosti.

Ludvig van Betoven je pripadao klasicizmu i ranom romantizmu, i imao velike uticaje od značajnih kompozitora klasike – Johan Sebastijan Bah, Jozef Hajdn, Volfgang Amadeus Mocart i Johan Jozef Fuks.

Saradnici su mu bili – Jozef Hajdn i Antonio Salijeri, poznat i po kompleksnom odnosu sa Mocartom.

LIBERCUATRO TANGO ENSEMBLE

Nedelja, 17. maj, u 11.00h

Kolarčeva zadužbina – Velika dvorana

Veoma uspešan i često angažovan ansambl Libercuatro tango ensemble će izvesti koncertni projekat „Piazzolla 105“ u nedelju, 17. maja u matine terminu od 11.00h u velikoj dvorani Zadužbine Ilije M. Kolarca! Program je posvećen obeležavanju 105. godišnjice rođenja velikog argentinskog kompozitora Astora Piazzolle, koji je poznat ostao kao autor pravca novi tango /neuve tango/. .

Spoj svestranih, vrsnih i maštovitih umetnika Libercuatro tango ansambla omogućava da se tango muzika predstavi u originalnom i najboljem vidu, kojem publika teško može da odoli.

Ovaj muzički sastav predstavljaju talentovani muzičari, koji su podjednako uspešni i na drugim muzičkim, scenskim, naučnim i pedagoškim poljima.

Specifična i izuzetna interpretacija i energičnost neki su od najupečatljivijih kvaliteta ovog sastava, ali nisu jedini.

Nastupaju širom Srbije, i po Beogradu – na raznolikim scenama, od Kolarca do Istorijskog muzeja Srbije.

Članovi Libercuatro tango ensemble su sledeći :

Ksenija Ristić   – klavir

Martina Dimić Radovanović  – violina

Aleksandar Mišović   – vokal

Petar Mirkov   – bandoneon

Vanja Crnobrnja  – violina

Ovaj muzički ansambl poručuje publici – Volite li Piazzollu? Ako volite, dobro došli na koncert „Piazzolla 105“ Libercuatro tango ansambla u Zadužbina Ilije M. Kolarca 17. maja!

 Koncert je posvećen 105. godišnjici od rođenja Astora Piazzolle.

Kompozicija „El titere“ je nastala u saradnji sa čuvenim književnikom Horheom Luisom Borhesom.

Astor Pantaleón Piazzolla (1921 – 1992) bio je argentiski kompozitor tanga, izvođač na bandoneonu i aranžer.

Ostao je poznat po tome da je napravio čitavu revoluciju u novom izrazu tanga. Naime, tradicionalni tango je napustio i stvorio novi stil naziva – novi tango, gde je u stil tanga utisnuo klasičnu muziku i džez.

Kao virtuozni bandoneonista, redovno je izvodio svoje kompozicije sa raznim ansamblima po rodnoj Argentini i po celom svetu.

Američki muzički kritičar Stiven Holden je 1992. godine, uoči smrti Astora Pjacole, velikog umetnika opisao kao „najizvođenijeg svetskog kompozitora tango muzike“.

Libercuatro tango ansambl nastupao je tokom karijere na velikom broju festivala:

– Nišville jazz festival

– International world music festival ETNIKA (Maribor, Slovenia)

– Eufonija festival

– Festival „Jesen na Čukarici“ – Beograd / „Autumn on Čukarica“ Belgrade

– Kongres medjunarodne federacije muzičara – Beograd / Congress of the International Federation of Musicians – Belgrade

–  ALEF – Letnji festival Aleksinac / Aleksinac summer festival

– Šibenski plesni festival – Šibenik, Tvrdjava Barone, Hrvatska / Šibenik dance festival – Barone fortress (Šibenik , Croatia)

– Letnja scena Univerziteta u Kragujevcu / University of Kragujevac summer festival

– 5. festival „STRINGS“ / 5th summer festival „STRINGS“ – Leskovac

– Medjunarodni festival Ub / International festival Ub

– Letnji festival u Kostolcu / Kostolac summer festival

– Mikser tango festival

– Kalemegdanski sutoni (u organizaciji Muzičke omladine Beograda) / Kalemegdan dusks summer festival (in cooperation with Jeunesses Musicales Belgrade association)

– Zelenkovac jazz festival (BIH)

– Milonga del mar – Tivat tango night – Porto Montenegro (Tivat, Montenegro)

– Etno samit „Tradicija Nova“ / Ethno summit „Tradition New“ – Užice

– World music festival Bitola (North Macedonia)

– Novi Sad – Evropska prestonica kulture (Kulturna stanica Eđšeg) / Novi Sad – European capital of culture (Cultural station Eđšeg)

– Zum festival – Vrnjačka Banja (festival kamerne muzike / chamber music festival)

– International music festival Bled – Slovenia / Međunarodni muzički festival Bled – Slovenija

– Festival Sudamericana / San Ginesio (Macerata, Marche, Italia)

– Rassegna Sere d’estate 2023./ Letnji festival / Amici della musica Bonci – Cesena, Chiostro di San Francesco, Cesena, Italia (Emilia Romagna)

– Hvar summer festival (Hrvatska, Croatia)

– Ledamus festival

– Vukov sabor  Loznica

– Novosadsko muzičko leto / Novi Sad music summer festival (MONS)

​- Mozaik kulture / Mosaic of Culture – Palata umetnosti „Madlena“

Odaberite svoje favorite na Kolarcu ili gledajte sva tri koncerta u petak, subotu i nedelju /15.05., 16.05. i 17.05./.

Ivan Makragić