Kada je sredinom sedamdesetih pulski pesnik Boško Obradović doneo fasciklu svojih tekstova nekolicini lokalnih rok muzičara, malo ko je mogao da zamisli da će taj dogovor doneti bend koji će, pola veka kasnije, i dalje puniti stadione. Atomsko sklonište je zvanično osnovano 26. avgusta 1977. u Puli, u postavi koja je uz Bruna Langera na basu i vokalu okupljala Serđa Blažića, Dragana Gužvana, Eduarda Kancelara, Sašu Dadića i Rudolfa Gruma.
Pola veka kasnije, jedini koji je ostao od te prve postave jeste upravo Langer, i baš on će 11. septembra na beogradskom Tašmajdanu predvoditi koncert kojim bend obeležava pedeset godina postojanja.
„Najveći uspeh benda je to što i posle 50 godina postojanja i dalje okuplja publiku“, rekao je Langer u razgovoru za Tanjug, najavljujući jubilarni nastup, i dodao da na početku karijere nije mogao ni da zamisli da će bend trajati pola veka: „Prvih 50 godina u rokenrolu je najteže, posle sve ide lakše.“
O tome šta ga je uopšte pokrenulo, Langer za Tanjug kaže bez patetike: „Pre svega sam sanjao da uopšte postanem roker i da snimim neki album. Možda sam sanjao jedan singl u životu i to bi mi bilo dovoljno. Mislim da čovek mora da sanja, bez toga ne ide. Meni su se svi snovi ostvarili stostruko.“ Među tim snovima je i uspeh o kom bend retko priča: pesma „Chinese Bike“, koju je sam napisao i muzički i tekstualno, dospela je početkom devedesetih među deset najboljih na američkim top-listama. „O tome nismo mnogo govorili, ali je ostalo zabeleženo“, kaže Langer.
Put do tog uspeha nije bio pravolinijski. Langer je muziku počeo da svira još 1964, kada ga je pulski basista i graditelj instrumenata Dinko Bijažić primetio i uveo u svet električne gitare. Kroz bendove Fantomi, Logaritmi i Haš, Langer je do 1976. stigao do saradnje sa Obradovićem koja je rodila Atomsko sklonište — bend čiji su rani albumi, uključujući antologijsku „Atomsku trilogiju“ (1977–1980), nosili oštru socijalnu i antiratnu poruku, neuobičajenu za tadašnju, uglavnom hedonističku jugoslovensku rok scenu. Posle albuma „Extrauterina“ (1981) i razlaza sa Obradovićem, Langer je preuzeo ulogu glavnog autora teksta i muzike, ulogu koju nosi i danas.
Upravo ta angažovanost, tvrdi Langer za Tanjug, danas zvuči aktuelnije nego ikad: „Naše pesme su govorile o zagađenju prirode, klimatskim promenama, ali i o zagađenju ljudske duše. Bile su antiratne i govorile o približavanju ljudi, a danas vidimo da se ljudi sve više udaljavaju jedni od drugih.“ Na pitanje o tajni dugovečnosti benda, odgovor je jednostavan: „Mislim da je tajna u tome što nikada nismo pisali banalne tekstove.“
Langer se posebno osvrnuo i na odnos benda prema digitalnom dobu — sa dozom paradoksa koji sam prepoznaje. „Svaki alat može da bude iskorišćen i na dobar i na loš način. Paradoks je da smo predvideli društvene mreže, a ja nisam ni na jednoj“, rekao je za Tanjug, podsećajući da su teme kojima se bend bavio decenijama unazad — otuđenje, gubitak bliskosti među ljudima, danas gotovo doslovno opisane fenomenom koji je sam odbio da koristi.
Ne sve u pedeset godina karijere bilo je lako. Kao jedan od najtežih trenutaka, Langer izdvaja vest o smrti dugogodišnjeg prijatelja i saradnika, pevača Sergeja Blažića Đosera, koju je primio dok je sa bendom boravio u Sjedinjenim Državama. „Bili smo na Floridi i zbog okolnosti nismo mogli ni da dođemo na sahranu. To je sigurno bio jedan od najtežih trenutaka u mom životu“, rekao je za Tanjug.
Upravo zbog toga, jubilarni koncert na Tašmajdanu neće biti samo proslava. „To je rođendanski koncert. Slavimo rođendan, a sa nama u mislima će biti i naši prijatelji koji nas čekaju u nekoj drugoj dimenziji“, poručio je Langer. Na binu se vraća i deo istorijske postave, Saša Dadić na klavijaturama — dok će gitaru u rukama držati njegov unuk Matija Dadić, već devet godina član benda. „To je za mene jedna posebna simbolika, druga generacija rokera nastavlja taj put“, kaže Langer. Publika će, kako najavljuje, čuti najveće hitove benda, uz gostovanja muzičara koji su obeležili prethodnih pedeset godina, među kojima su braća Vulić, Mladen Vojičić Tifa i Pera Galić — mada Langer ističe da koncert namerno neće pretvoriti u festival.
Za bend koji je nastao iz saradnje jednog pesnika i grupe muzičara u malom istarskom gradu, pedeset godina kasnije publika na Tašmajdanu neće slaviti samo diskografiju, slaviće retkost onoga što je ostalo: bend koji, decenijama posle svog vrhunca, i dalje ima šta da kaže.
Dalibor Stamenković je glavni urednik MPM-a, freelance copywriter, digitalni kreator i dizajner. Zadužen je za održavanje i uređivanje svih članaka na sajtu. Bavi se prevodom, obradom i adaptacijom sadržaja za magazin, govori više stranih jezika i kreira marketing i sadržaj za društvene mreže MPM-a.
Posebno se posvećuje temama iz muzike, filma, kulture i lifestyle oblasti, koje uređuje kroz prepoznatljivu MPM estetiku.
