Glumac je na zatvaranju 8. Somborskog filmskog festivala primio priznanje za „doprinos sadašnjim i budućim filmovima“, a svoje obraćanje završio stihovima do sada neobjavljene pesme Desanke Maksimović.
Osmi Somborski filmski festival, održan od 9. do 12. jula pod sloganom „Svetlost i senke stvarnosti“, zatvoren je uručenjem svoje najprestižnije nagrade, „Ernest“ je ove godine pripao glumcu Vojislavu Brajoviću, jednom od najznačajnijih imena domaće kinematografije. Nagrada nosi ime Ernesta Bošnjaka, somborskog filmskog pionira, a dodeljuje se za izuzetan doprinos savremenoj filmskoj umetnosti i njenom budućem razvoju.
U obrazloženju odluke Direkcije festivala istaknuto je da Brajović više od pola veka svojim izuzetnim glumačkim ostvarenjima obogaćuje pozorišnu, filmsku i televizijsku umetnost, njegov opus broji preko sto uloga, ostvarenih u saradnji sa autorima poput Puriše Đorđevića, Gorana Markovića, Gorana Paskaljevića i Zdravka Šotre. Antologijske uloge u filmovima „Otpisani“, „Povratak otpisanih“, „Nacionalna klasa“, „Boj na Kosovu“ i „Turneja“ trajno su ga upisale u istoriju domaćeg filma. Direktor festivala Siniša Josić naglasio je da je autentičnost Brajovićevog glumačkog izraza potvrđena upravo kroz saradnju sa najznačajnijim rediteljima domaće kinematografije.
Primajući nagradu, Brajović se obratio publici rečima zahvalnosti i podrške mladom festivalu: rekao je da mu je važno što je dobio „Ernesta“, pozvao prisutne da čuvaju festival, i izrazio uverenje da će Sombor, grad koji je svojim umetnicima i filmskim nasleđem zaslužio ovakvu manifestaciju, videti kako ona prerasta u događaj od velikog značaja za filmske stvaraoce. Obraćanje je završio na neočekivan, gotovo intiman način — poklonio je publici stihove do sada neobjavljene pesme Desanke Maksimović „U ropstvu“, napisane 1943, poručujući da velika poezija, poput velikih filmova, ostaje univerzalna i govori o svim vremenima.
Brajović se pridružuje listi ranijih laureata nagrade „Ernest“, među kojima su Radoslav Zelenović, Mira Banjac, Svetozar Cvetković, Slavko Štimac, Mladomir Puriša Đorđević, Žarko Laušević i Bogdan Diklić, društvo koje samo po sebi govori o težini priznanja koje je somborski festival ovog jula dodelio.
Ima nešto simbolično u tome što je glumac čitave karijere posvećene tumačenju tuđih reči, svoju zahvalnost na priznanju odlučio da izrazi tuđim stihovima — kao da poručuje da najveća umetnička dela, bila to film ili poezija, uvek na kraju pripadaju svima, ne samo onima koji ih stvaraju.
