Na prvi pogled, pčela koja traga za nektarom u vašoj bašti i prozor pretraživača u kome radi ChatGPT nemaju apsolutno ništa zajedničko. Ipak, sve ozbiljnija naučna istraživanja poslednjih meseci bave se pitanjem da li jedno od njih dvoje, ili čak oba, mogu da poseduju neki oblik svesti.
Do sada je najčešći način procene svesti kod životinja ili veštačke inteligencije bio jednostavan: posmatraj ponašanje. Ako se nešto ponaša kao da razmišlja ili oseća, pretpostavlja se da poseduje unutrašnji doživljaj.
Pre samo pet godina, sposobnost da se sa nečim vodi smislen razgovor smatrana je gotovo nepobitnim dokazom svesti, filozofkinja Suzan Šnajder, je čak predlagala da bi ubedljiv razgovor sa AI sistemom mogao da bude pokazatelj da je on svestan. Problem je, ističu autori novih naučnih radova, u tome što se pokazalo da je ponašanje užasno loš pokazatelj unutrašnjeg iskustva, sistem može da bude uverljivo „obmanjujuć“, bilo slučajno, bilo po dizajnu.
Zato se fokus istraživanja pomera sa onoga što nešto radi na to kako to nešto zapravo funkcioniše iznutra — na arhitekturu obrade informacija u mozgu ili računarskom sistemu. Ovaj pristup pokušava da izbegne dve krajnosti: senzacionalizam („sve je svesno“) i instinktivni skepticizam („samo su ljudi svesni“). Iza ovog zaokreta stoji i šira promena u nauci: u aprilu 2024. godine, grupa od 40 naučnika potpisala je Njujoršku deklaraciju o svesti životinja, koju je od tada potpisalo i preko 500 naučnika i filozofa, dokument koji tvrdi da je svest realno moguća kod svih kičmenjaka, ali i kod mnogih beskičmenjaka, uključujući glavonošce (hobotnice, lignje), rakove i insekte, poput pčela.
Kada je reč o veštačkoj inteligenciji, međutim, zaključak istraživača je znatno skeptičniji. Prema jednoj od novih studija, objavljenoj u časopisu Trends in Cognitive Sciences, nijedan postojeći AI sistem, uključujući ChatGPT — trenutno se ne smatra svesnim, jer njegova „privid“ svesti ne nastaje na način dovoljno sličan ljudskom mozgu da bi opravdao takvu tvrdnju. Drugim rečima: sistem koji ubedljivo priča o smislu postojanja ne mora nužno i da „oseća“ bilo šta dok to radi.
Ono što ovu naučnu debatu čini posebno zanimljivom jeste neobičan obrt koji donosi: moguće je da smo, gledajući samo ponašanje, potcenjivali svest kod insekata, istovremeno precenjujući je kod čatbotova čije je ponašanje dizajnirano da deluje ljudski. Filozof Džonatan Birč, ovo naziva „principom predostrožnosti“ po pitanju osećajnih bića, ideja da, kada nismo sigurni, moralno je odgovornije pretpostaviti mogućnost svesti nego je unapred odbaciti. A pitanje nije samo akademsko: ako je neko biće zaista svesno, njegovo iskustvo počinje da ima moralnu težinu na način na koji iskustvo nesvesnog sistema nema, što otvara sasvim nova etička pitanja, od dobrobiti insekata do (buduće) etike prema veštačkoj inteligenciji.
MPM Web označava našu redakcijsku obradu već objavljenih informacija sa kredibilnih domaćih i međunarodnih portala. To su vesti i teme koje su zasnovane na postojećem izvoru, ali su prevedene, temeljno proverene i stilistički prilagođene standardima našeg magazina.
Na ovaj način čuvamo tačnost originalnih podataka i gradimo poverenje čitalaca, dok istovremeno nudimo jasno strukturisanu i pouzdanu informaciju, u skladu sa prepoznatljivim stilom MPM-a.
