U drugoj polovini devedesetih, sudbina jednog od najvećih rock bendova svih vremena visila je o koncu. Guns N’ Roses, grupa koja je samo nekoliko godina ranije dominirala svetskom scenom, više nije funkcionisala kao nekada. U centru svega našli su se dvojica ljudi koji su predstavljali dve ključne strane benda — frontmen Aksl Rouz i gitarista Sleš.
Njihov odnos godinama je bio složen, ali je do sredine devedesetih postalo jasno da razlike više nisu samo lične. Sukob se sve više odnosio na muziku, kontrolu nad bendom i pitanje u kom pravcu Guns N’ Roses treba da nastavi. Nakon godina tenzija i gotovo potpunog prekida komunikacije, Sleš je napustio bend, a Rouz je nastavio pod imenom Guns N’ Roses.
Kada su počele da pucaju prve veze?
Nakon ogromnog uspeha albuma Use Your Illusion I i Use Your Illusion II i iscrpljujuće svetske turneje, Guns N’ Roses ušli su u period kreativne i lične krize. Bend više nije imao onu energiju s kraja osamdesetih i početka devedesetih, a rad na novom materijalu postajao je sve komplikovaniji.
Rouz je želeo da istražuje nove zvukove i da bend udalji od klasičnog hard rocka. Industrijski uticaji, elektronski elementi i drugačiji pristup produkciji počeli su da zauzimaju sve više prostora. Sleš je, s druge strane, bio mnogo bliži tradicionalnom rock zvuku koji je postao zaštitni znak Guns N’ Rosesa.
„Nije čak ni bilo pitanje da li ja napuštam bend… Mislim da je to bio kraj puta.“
— Sleš, o odlasku iz Guns N’ Rosesa, 1996.
Razlika u muzičkim vizijama sama po sebi možda ne bi bila dovoljna da uništi bend, ali je došla u trenutku kada je međusobno poverenje već bilo ozbiljno narušeno.
Slash’s Snakepit kao znak da nešto nije u redu
Jedan od simptoma problema bio je Slešov rad van Guns N’ Rosesa. Materijal koji je nastajao tokom tog perioda završio je na albumu It’s Five O’Clock Somewhere njegovog projekta Slash’s Snakepit, objavljenom 1995. godine.
Za Sleša je to bio način da nastavi da stvara i svira muziku koju je želeo. Za Rouza, međutim, sve je predstavljalo dodatni dokaz da se njihovi putevi sve više razdvajaju.
Situacija je postajala još komplikovanija kada je Rouz počeo da uvodi nove saradnike i muzičare u kreativni proces. Jedan od trenutaka koji je dodatno produbio sukob bila je obrada „Sympathy for the Devil“ Rolling Stonesa, na kojoj je učestvovao gitarista Pol Tobias. Sleš i Daf Makegan nisu bili uključeni u proces na način na koji su očekivali, što je dodatno narušilo odnose unutar benda.
Kada je komunikacija gotovo nestala
Do sredine devedesetih problem više nije bio samo u studiju. Komunikacija između Rouza i Sleša gotovo je prestala.
Sleš je kasnije govorio o periodu u kojem su njih dvojica veoma retko razgovarali direktno. Umesto sastanaka i zajedničkog rada, odnos se sve više svodio na kratke telefonske razgovore i komunikaciju preko drugih ljudi.
Istovremeno, pitanje kontrole nad imenom Guns N’ Roses postalo je jedno od ključnih pitanja njihovog sukoba. Sleš je kasnije govorio o ugovoru koji je, prema njegovom tumačenju, menjao njegov položaj unutar benda i praktično ga stavljao u poziciju najamnog muzičara.
Za gitaristu koji je zajedno sa Rouzom izgradio identitet benda, takav odnos bio je teško prihvatljiv.
Sleš odlazi, Guns N’ Roses ostaje
Krajem 1996. godine postalo je jasno da je kraj njihovog zajedničkog rada neizbežan. Rouz je putem faksa obavestio medije o Slešovom odlasku, navodeći da je gitarista još krajem 1995. prestao da bude deo njihovog partnerstva u pravnom i muzičkom smislu.
Sleš je potom potvrdio da napušta bend.
Njegov odlazak bio je ogroman udarac za Guns N’ Roses. Sleš nije bio samo gitarista — njegov izgled, način sviranja, rifovi i prepoznatljivi solaž bili su neraskidivi deo identiteta grupe. Ubrzo je usledio i odlazak Dafa Makegana, koji je 1997. napustio bend.
Rouz je tako ostao jedini član originalne postave.
Dve različite karijere
Posle odlaska iz Guns N’ Rosesa, Sleš je nastavio da radi gotovo bez prestanka. Slash’s Snakepit bio je njegov prvi veliki projekat nakon raspada originalne postave, a kasnije je usledio Velvet Revolver, supergrupa koju je formirao sa Dafom Makeganom i Metom Sorumom.
Kasnije je ostvario i uspešnu solo karijeru, uključujući saradnju sa pevačem Majlsom Kenedijem i bendom The Conspirators.
Rouz je, s druge strane, zadržao ime Guns N’ Roses i krenuo potpuno drugim putem. Godine rada, promene članova i brojni zastoji konačno su rezultirali albumom Chinese Democracy, objavljenim 2008. godine — više od decenije nakon Slešovog odlaska.
Album je postao simbol dugog i komplikovanog perioda u istoriji benda.
Dve decenije kasnije — povratak
Ironija cele priče jeste da se ono što je početkom devedesetih izgledalo gotovo nemoguće ipak dogodilo.
Godine 2016., nakon gotovo dve decenije razdvojenosti, Sleš i Daf Makegan ponovo su se pridružili Akslu Rouzu. Zajedno su krenuli na Not in This Lifetime… Tour, jednu od najvećih povratničkih turneja u istoriji rocka.
Za publiku je to bio trenutak koji je godinama delovao nezamislivo: Rouz, Sleš i Daf ponovo na istoj bini.
Razlaz Guns N’ Rosesa tako je postao mnogo više od priče o svađi dvojice muzičara. On je pokazao koliko teško jedan bend može da opstane kada se kreativne vizije, ego, prijateljstvo i pitanje kontrole nad zajedničkim nasleđem sudare.
A možda je upravo zbog toga priča o Guns N’ Roses i danas toliko fascinantna. Zlatna era jeste završena, ali njen uticaj nikada nije nestao — a povratak Sleša i Dafa pokazao je da neke rock priče, ma koliko dugo bile prekinute, ipak mogu dobiti još jedno poglavlje.
MPM Original označava autorsku produkciju redakcije Music Pocket Magazina — priče nastale isključivo u okviru naše redakcije. To su tekstovi koji se ne preuzimaju, već nastaju od temelja: kroz istraživanje, intervjue, analize, terenski rad i kreativnu obradu tema iz muzike, filma, kulture i savremenog društva.
Svaki MPM Original nosi prepoznatljiv potpis našeg magazina i predstavlja sadržaj koji postoji samo kod nas. Za čitaoce, oznaka MPM Original znači da je pred njima autentična priča sa jedinstvenim kontekstom, oblikovana po najvišim MPM standardima.
