Posle izjave Huseina Hasanefendića Husa da je Džoni Štulić vrhunski autor, ali loš čovek, nekadašnji frontmen Azre uzvratio je oštrim kritikama. Osvrnuo se na njihovu saradnju iz 1978. godine, nastanak ranih pesama Azre i uticaj koji je, prema sopstvenim rečima, imao na karijeru Parnog valjka.
Nekadašnji frontmen Azre, Branimir Džoni Štulić, ponovo je privukao pažnju regionalne muzičke javnosti nakon što je oštro odgovorio Huseinu Hasanefendiću Husu, gitaristi i osnivaču Parnog valjka. Povod za novu polemiku bilo je Husovo gostovanje na televiziji Una, tokom kojeg je govorio o nekadašnjoj saradnji sa Štulićem, ali i izneo veoma negativno mišljenje o njegovom karakteru.
Iako je priznao Štulićev izuzetan autorski talenat i značaj njegovih pesama, Hus nije birao reči kada je govorio o njihovom nekadašnjem odnosu.
„Džoni Štulić je loš čovek, sada to evo ponovo kažem. Ne treba mešati lik i delo“, izjavio je Hus, objašnjavajući da su se svojevremeno trudili da Štulića stave u prvi plan jer su verovali u njegov muzički potencijal.
Prema Husovim rečima, problem je nastao kada je Štulić prestao da prihvata mišljenja drugih ljudi, očekujući isključivo potvrdu sopstvenih stavova. Uprkos tome, naglasio je da je reč o autoru vrhunskih stihova i pesama, ali da se, prema njegovom mišljenju, kao čovek pokazao lošim.
Štulić uzvratio: Hus je bio odličan gitarista, ali ne i kompozitor
Štulić nije dugo čekao sa odgovorom. Kako je preneo Telegraf, nekadašnji lider Azre oglasio se opširnim pisanim reagovanjem u kojem je izneo svoje viđenje njihove saradnje, ali i oštro osporio Husove kompozitorske sposobnosti.
„Hus nije kompozitor, ni za milion godina neće uspeti da napravi pesmu“, poručio je Štulić, istovremeno priznajući da je Hasanefendić u vreme njihove saradnje bio odličan solo gitarista.
Posebno se osvrnuo na 1978. godinu, kada su njih dvojica zajedno radila na pesmama. Prema Štulićevom tumačenju, upravo su te probe imale značajan uticaj na kasniji muzički razvoj Husa i Parnog valjka.
U svom odgovoru Štulić je izneo posebno oštru ocenu tadašnjeg stanja benda, tvrdeći da je njihova kratka saradnja Husu pružila novu kreativnu energiju.
„Unapred sam mu se odužio dvonedeljnim probama koje su mu ulile novu krv, od koje živi i dan-danas, jer je ‘Valjak’ 1978. godine – pre nego što je on otišao u vojsku – bio mrtvorođenče. Samo pominjanje tog dvonedeljnog rada sa Džonijem dovoljno je da on bez ikakvih problema puni arene.“
izjavio je Štulić.
Reč je o njegovoj ličnoj oceni muzičke istorije Parnog valjka, a ne o nezavisno potvrđenoj činjenici.
Saradnja iz 1978. godine i razlike u stvaranju pesama
Govoreći o zajedničkim probama, Štulić je naveo da su pripremali po šest pesama svakog autora. Posebno je istakao razliku između sopstvenog načina komponovanja i Husovog pristupa.
Prema njegovim rečima, njegove kompozicije trajale su približno dva i po minuta i sadržale brojne promene akorda, dok su Husove bile znatno duže i uglavnom zasnovane na četiri osnovna akorda — a-molu, G-duru, F-duru i E-duru.
Takvim poređenjem Štulić je želeo da naglasi razlike u njihovom autorskom radu, ali i da ospori Husovu ocenu o njihovoj nekadašnjoj saradnji.
Ko je zaslužan za zvuk ranih pesama Azre?
Jedan od najzanimljivijih delova Štulićevog odgovora odnosi se na nastanak pesama „Balkan“ i „A šta da radim“, koje su postale važan deo repertoara Azre.
Štulić tvrdi da je upravo on osmislio aranžmane obe kompozicije, dok je Husov doprinos bio ograničen na određene gitarske deonice.
Objašnjavajući nastanak pesme „Balkan“, naveo je da je Hus odsvirao solo i kratke gitarske fraze između strofa, dok je ostatak aranžmana bio njegov rad. Slično je opisao i pesmu „A šta da radim“, ističući da je Hus izvodio deonice koje su prethodno zajedno uvežbali.
Štulić je time želeo da napravi jasnu razliku između izvođačkog i autorskog doprinosa, naglašavajući da je sebe smatrao glavnim tvorcem muzičkog identiteta tih pesama.
„Stičem utisak da Husa grize savest“
Najžešći deo Štulićevog odgovora usledio je kada se ponovo osvrnuo na Husovu tvrdnju da je želeo saradnike koji će se bez pogovora slagati sa njim.
Štulić je takvu ocenu odlučno odbacio, tvrdeći da je situacija bila upravo suprotna i da je Hus bio taj kome su bili potrebni ljudi spremni da potvrđuju njegove stavove.
U završnici reagovanja poručio je da stiče utisak kako Husa „grize savest“, dodajući da je od njihovih zajedničkih početaka prošlo gotovo pedeset godina. Svoju kritiku završio je oštrom aluzijom na to šta će Hus moći da pokaže kao svoje životno i muzičko dostignuće kada se jednog dana, kako je rekao, nađe pred svetim Petrom.
Stare nesuglasice koje nisu nestale ni posle gotovo pola veka
Džoni Štulić i Husein Hasanefendić Hus pripadaju generaciji muzičara koja je krajem sedamdesetih i tokom osamdesetih godina oblikovala jugoslovensku rok scenu.
Iako su Azra i Parni valjak krenuli različitim muzičkim putevima, oba sastava ostavila su značajan trag u regionalnoj popularnoj muzici. Štulić je izgradio prepoznatljiv autorski izraz kroz pesme koje su često govorile o društvu, pojedincu i svakodnevnom životu, dok je Hus sa Parnim valjkom ostvario dugogodišnju karijeru i niz velikih hitova.
Najnovija razmena oštrih reči pokazuje da sećanja na njihove zajedničke početke i dalje izazivaju snažne reakcije. Ono što je za jednog muzičara bilo značajno kreativno iskustvo, drugi danas posmatra iz potpuno drugačije perspektive.
Gotovo pet decenija kasnije, neslaganja oko autorstva, međusobnog poštovanja i ličnog karaktera ponovo su dospela u javnost, podsećajući koliko složeni mogu biti odnosi između ljudi koji su učestvovali u stvaranju istorije regionalnog roka.
Dalibor Stamenković je glavni urednik MPM-a, freelance copywriter, digitalni kreator i dizajner. Zadužen je za održavanje i uređivanje svih članaka na sajtu. Bavi se prevodom, obradom i adaptacijom sadržaja za magazin, govori više stranih jezika i kreira marketing i sadržaj za društvene mreže MPM-a.
Posebno se posvećuje temama iz muzike, filma, kulture i lifestyle oblasti, koje uređuje kroz prepoznatljivu MPM estetiku.
