Beogradski alternativni sastav nastao 1998. godine u nezgodno vreme nesigurnog opstanka i istrajavanja na muzičkoj sceni i bespoštedne borbe za svoje mesto pod Suncem, „E-Play“, priredio je jedno veoma neoubičajeno koncertno veče u Beogradu na Petak 13-ti, odnosno 13. februara 2026. u SOKOJ klubu, novijem prostoru za svirke u samom centru prestonice.

Potpisnik ovih redova nije do sada bio na ovom mestu, mada je imao želju da isprati neke od događaja koji su se odigravali prošle godine (promocija albuma „Analogna rasa“ istoimene grupe koju čine Nikola Čuturilo Čutura i Zoran Predin, koncert jazz muzičarke Irene Blagojević u Bašti SOKOJ kluba), i nekako ti eventi kao da nisu bili suđeni za posetu.

Tako nakon više preskakanja i propuštanja atraktivnih koncerata, došao je red na svirku „E-Play“ i znak da je vreme da se „overi“ novi beogradski koncertni podijum.

Posebno veče je bilo em što se dešava uoči Dana zaljubljenih, a pesme „E-Play“ na specifičan način pripovedaju o ljubavi, kompleksnim vezama, višeslojnim muško-ženskim odnosima, em što je liderka benda Maja Cvetković baš 13. februara proslavila svoj rođendan.

FOTO Novak Rogić


Ta rođendanska atmosfera je bila izuzetno simpatična i ceo događaj je pretvorio u jednu blikost, neposrednost, opuštenost, kakvu davno nismo imali prilike da vidimo na koncertima „E-Play“.

Sam prostor SOKOJ kluba ima četiri celine, koje se ne „sudaraju“ jedan sa drugim, trećim i četvrtim.
Prvi segment je jedno odvojeno poglavlje kao poseban separe gde se okupljaju najbliži iz okruženja Maje Cvetković ili Maje E-Play, kao i prijatelji same grupe.
Drugi deo je na donjoj platformi, gde se nalaze stolovi i stolice, te se može konzumirati piće, ali je tu odmah pored i garderoba, odvojen je prilično od bine i nema dovoljan audio domet da bi se uživalo.
Treća celina prostora je na gornjoj platformi i već ima bolji vidik na sasvim malu, kamernu binu, sa barskim stolicama i deluje kao da je u pitanju neki objekat u izgradnji.
Četvrto poglavlje je u donjem delu sa stolovima i stolicama, sa šankom, koji gleda pravo na pozornicu.

Publika i prijatelji su zauzimali pozicije koje im odgovaraju, želeći da što bolje gledaju Maju Cvetković, Gorana Ljuboja Truta – bubnjara i ostalu ekipu ovog muzičkog kvarteta.

U publici su naravno probrani prijatelji i kolege koji obožavaju stvaralaštvo Maje E-Play, koja je u isto vreme kompozitorka, tekstopisac, vokal, bas gitara, sve u jednom, alfa i omega.

FOTO Novak Rogić



Svetski i naš muzički forograf Brian Rašić, rok kritičar i publicista Petar Janjatović, članovi alternativne grupe „Kanda Kodža i Nebojša“ (Boško Stanojević – bas gitara, Vladan Rajović – bubanj), TV autorka emisije na RTS-u „BUNT“ – Branka Glavonjić, osnivačica festivala dugometražnog dokumentarnog muzičkog filma „Dok ‘N’ Ritam“ – Sandra Rančić, direktor diskografske kuće Multimedia Music – Rodoljub Stojanović, bivši basista benda „Bajaga i instruktori“ – Miroslav Cvetković Cvele, reditelj mnogih muzičkih spotova, pa i od „E-Play“ – Vuk Protić, TV novinar N1 – Mladen Savatović, reditelj Petar Nikolić, i mnogi drugi.  

Najavljen za 21:30h, koncert je kasnio možda samo akademskih 15 minuta, i muzičko veče moglo je da počne, munjevito, eksplozivno, dinamično, strastveno, kao i uvek sa Majom i ekipom „E-Play“, bez obzira ko se nalazio na bini pored nje, čak i kada se menjaju članovi grupe.

Kvartet je pružio jednu intimnu svirku kao posebno muzičko putovanje oko sveta diskografije benda za 100 minuta, koje se prati u jednom dahu, i gde se uživa od prve do poslednje sekunde, ili stotinke.

Šest studijskih albuma benda – „E-Play“ (2000), „Crime“ (2005), „Drago mi je da smo se upoznali“ (2009), „Obični ljudi“ (2013), „Sloboda“ (2018) i „Diši duboko“ (2025) činili su osnovu set liste na kojoj gotovo da ne fali nijedna karika, da publika bude u potpunosti zadovoljna.

Foto Dalibor Stamenković



Sasvim simbolično, u ovom surovom vremenu nevremena gde uporno vladaju neljudi, „E-Play“ započinje koncert sa numerom „Sloboda“, gde je taj sjajan uvod sa modulatorom glasa, kao da slušamo robota, i uvodi publiku u zanimljivu tematiku uz stihove „Sloboda, sloboda te zove“.
Pesma sa istoimenog petog albuma donosi i veoma atraktivan spot u kome dominira naša proslavljena glumica Sloboda Mićalović u video klipu koji deluje kao kratak igrani film bez reči horor ili triler žanra. Sloboda u današnje vreme nam je svima neophodna da prodišemo širokim dijapazonom pluća, i da sve negativno nestane sa našeg radara i horizonta, intimno i globalno, na mikroplanu i makroplanu. Da li je sloboda nadohvat ruke … ili miljama (pre)daleko?

Kao da se na to pitanje odmah nadovezuje bend sa „odgovorom“ u liku i delu pesme „Nije da nije“, gde se progovara o mogućem kraju ili krahu jedne turbulentne strastvene veze.
Odličan partner Maji Cvetković u ovom snažnom video spotu bio je sve traženiji glumac u TV serijama i filmovima – Dragan Mićanović, i sam veliki ljubitelj rokenrola.

Tako se Maja uplivavala u poslednji album „Diši duboko“, odakle je predstavila i istoimenu pesmu koja je duboko zašla i u rep žanr, da oslušnemo i vidimo uživo, kao i u neobičnom spotu – kako Maja efektno i eksplozivno repuje. Uz učešće književnika u spotu – Dragana Velikića, Ivana Tokina, Branka Rosića i Slavoljuba Stankovića, i street art umetnice Tkv, video rad reditelja Vuka Protića, kao i sve muzičke spotove „E-Play“ u poslednjem periodu, čini da bend bljesne nekom novom toplinom i kvalitetom u svetskim razmerama.  Uživo je bilo uživanje slušati da Maja Cvetković sa takvom lakoćom može da se upusti u rep pravac, da ima u isto vreme šmeka i šarma na njen jedinstveni način.

FOTO Novak Rogić



Kada nam bend i Maja ponude svoj beskrajno drag i blizak „Osmeh“, onda ne možete da ga ne prihvatite oberučke i zdušno. Kompozicija donosi maštovite dve sasvim odvojene celine, veoma autentično i inovativno. Svi u elegantnim crvenim košuljama u samom spotu za „Osmeh“, bili su izvanredni, i sve je ličilo na spot neke inostrane grupe, a i uživo „E-Play“ odavno je prevazišao lokalne okvire. U nekoj drugoj zemlji na Zapadu ili u Evropskoj Uniji, Maja, Trut i ekipa bili bi zvezde velikih bina na svakom koraku, ne bi ni mogli da postignu toliko angažmana koliko bi ih tražili promoteri.

Svaki od njih je na neki način specifičan „Heroj“ i dokazuje da heroji ipak još uvek nisu izumrli, postoje oko nas, samo su retki, kao detelina sa četiri lista, ili jutarnja rosa, ali egzistiraju.
Mada, svaki heroj ima svog heroja, može i tako da se tumači pesma pred nama.

I pored svih nesigurnosti, bend odlučuje da treba ostati „Ovde“, i da pristaje na ono što im odgovara, dakle jedno pravo „Pristanište“, pesma koju su ranije retko izvodili na koncertima, i nakon velike želje publike, uvrstili su je u redovan repertoar, da „bude mira u kući“.

Maja je često veoma srdačno nasmejana dok izvodi pesme, bilo dok peva ili je posvećena bas gitari.
Upravo na tom doku, odnosno „Pristaništu“, kosa joj vijori dok svira bas, i nema veće sreće na njenim usnama. Deluje kao da je tek započela karijeru, kao da se ne bliži lagano jubileju od 30 godina karijere. Bubanj, bas i gitara su se ukrstili i ove noći u jednu uspešnu simbiozu koja ne ume da omane, zarazne melodije vas oduševljavaju svakim novim taktom i

Opet, u ovim smutnim (ne)vremenima, šta drugo poželeti nego „Da budemo samo dobro“, i da jurimo isključivo putanjom gde je sve pozitivno, tačnije „Za srećom“, ako je uhvatimo, ili ako je „E-Play“ sustigne, ili dosegne.

FOTO Novak Rogić



Tekstovi Maje Cvetković u univerzumu i opusu „E-Play“ diskografije odlaze često u apstrakcije, kada se deli stvarnost od virtualnog sveta, o čemu svedoči i kompozicija nalik baladi sa introspekcijom – „Iluzija“. Na kraju dana ili na kraju sveta, ostaju nam samo maštanja, razne iluzije dok ne postanu obmane, čega je svesna „E-Play“ družina.

Da, kako kaže naslov pesme – „Istina“ je da smo često obuzeti iluzijama, i neophodno je kad kad da se napravi jedna mala ili veća, kraća ili duža retrospektiva života.

I kako će bolje da se realizuje nego kroz „Retrovizor“, ilustracija življenja putem podsećanja, sećanja, svesti, podsvesti, ili nesvesti (snovi, fantazije) i tako u beskraj, u začaranom krugu, da proživimo fragmente slobode, iskrice svog bitisanja na ovoj planeti.

Usamljenost kao velika boljka modernog vremena oslikava nam činjenicu da je čovek sam čak i kada se nalazi među „Hiljadu ljudi“, a traži samo jednog, odabranog, srodnu dušu, svoju drugu polovinu.

Ako ne sada, ili sutra, „Srešćemo se neki drugi put“, poručuje nam veselo Maja, gotovo presrećna svaki put kada krenu samo prvi takvovi ovog divnog hita.
Maja maše rukama naširoko po bini dok instrumental numere leti i seče vazduh dominantno, te se očekuje prava eksplozija njene sreće i serija emocija publike.

FOTO Novak Rogić



Dve celine čine ovu pesmu, prema zamisli autorke Maje, gotovo kao da su dve numere u jednoj, ili sasvim dve odvojene kompozicije koje mogu stajati samostalno.

Obično je ranije „E-Play“ sa numerom koja poručuje „Srešćemo se neki drugi put“ opraštao od svoje publike za to veče, ali ovde je napravljen zaokret, tako da je ova kompozicija u poslednjoj trećini, ali nikako poslednja.

Taj drugi deo je retko izvanredan instrumental, koji vas svaki put oduva i oduševljava, i jedna je od pesama koja se lagodno mogu uvek stavljati na „repeat“.

Kad je drugi segment „Srešćemo se neki drugi put“, srećna Maja diže gitaru uvis i iskazuje nepreglednu sreću, uvek sasvim zadovoljna kako zvuči uživo ta moćna pesma, svojevrsni diptih.

I na albumima dok slušate „E-Play“, ali i uživo, pravo je zadovoljstvo osetiti koliko se više žanrova prožimaju u niihovom stvaralaštvu: ska, alternativni rok, psihodelija, hard rock, elektro rock.
Jednom prilikom Maja Cvetković je na pitanje da definiše njihov žanr, samo kratko odgovorila – „Mi stvaramo modernu muziku“, i time je sasvim suptilno opisala svoju kreativnost.

Često nam je u svim segmentima života najpotrebnija „Istina“, što bend dobro zna i oseća, te je istoimena numera takođe oduševila publiku SOKOJ kluba.

FOTO Novak Rogić



Dobar deo publike je igrao kao u delirijumu ispred bine, toliko su skakali uz mnoge numere, da je delovalo kao da će odleteti na samu binu sa muzičarima, bio je to impresivan prizor euforije.

Svi su se osećali predivno, posebno što je Majin rođendan, tako da je bio pravi „Divan dan“ – Maja uvek na samom početku te pesme biva presrećna i diže ruke visoko, kao da je iznenađena što je taj naslov na set listi po rasporedu, veoma upečatljivo i emotivno.
„Kako ne vidiš da divan dan jeee…“, pevaju u bendu, dok ne naiđe jedna mračna tema.

Žestoka „Šamarčina“ uvek sve ume da potrese od straha, nemoći, nepravde, u želji da svaki muški nasilnik bude osuđen i na dugogodišnjoj robiji, te je aktivizam Maje Cvetković i ekipe „E-Play“ ovde vanserijski, sa jednom dinamičnom, vulkanski eruptivnom i eksplozivnom pesmom, ili „pesmetinom“ u pozitivnom pogledu i smislu.

Ništa manje mračna priča očekuje nas i u drami  „Ljubica“ sa stihovima „Ne, ne, nije ljubav, nije ljubav, nije ljubav, ubice – Ljubice!“, gde se ističe da kada se skloni samo jedno, početko slovo od imena Ljubica, dobijamo – ubica, tematiku pesme.
Dok svira i peva, Maji vijori kosa, kao pravi hard rock i metal muzičari na svetskim binama.

Zagrmeli su sa gitarama instrumental „Ljubice“ da protresu SOKOJ klub i celu binu.

 FOTO Novak Rogić



„Kako te sad nije sramota“ pita se Maja sa svojim timom na hitu„Stamota“, i zaista je jako puno sramota danas, posebno za one koji toliko uspevaju da čine zločin bez kazne, sve im je dozvoljeno, što bi narodski bilo rečeno „može im se“, ili kažu „pa šta?“, i ne daju milost, i nemaju – sramote.

Maja obično ne komunicira puno sa svojom publikom, pušta svesno da pesme pripovedaju svoju priču, tako je bilo i sada, mada kako je rođendan, imala je posebnu želju da se često zahvaljuje posetiocima što su tu i uživaju u svirci.

Bend je proleteo malo više kroz autentičan „Vremeplov“, da se podsetimo i još jednog upliva u posebnu vrstu rep žanra, gde im je gost na pesmi bio Bane Sanšajn – Branko Bojović, lider rep hip hop sastava „Sunshine“. Pamtimo gostovanje Baneta na sjajnom koncertu „E-Play“ na sceni sale „Amerikana“ Doma omladine Beograda u novembru 2018. godine, bio je to pravi highlight inače briljantnog koncerta. Bilo je to povodom proslave jubileja – 20 godina benda.

Na kraju oficijalnog dela svirke u SOKOJ kluba, od direkcije je Maja dobila divnu tortu na sceni.
Maja se oduševila, nije očekivala ovako predivno iznenađenje.
Kasnije će u posebnom prostoru duvati svećice kao pravi slavljenik i domaćin.

„Danas nam je divan dan“ pevali su pesmicu svi posetioci uglas, i delovalo je da je tu i kraj koncerta.

FOTO Novak Rogić



Međutim, evo nam ga i bis sa još par numera, pre svega komični „Pop“, kritika jednog takvog popa koji voli biti hedonista, veoma brza i dinamična pesma sa čitavom serijom stihova.

Nakon duhivotog „Popa“ usledio je „Prvi pogled tvoj“, prava ska rock pesma, koja je proslavila „E-Play“ kao jedan od bendova na soundtracku za domaći hit film „Munje“ (2001) Radivoja Raše Andrića.

„E-Play“ će onda kasnije biti deo muzičke podloge za razne druhe filmove kao što su akcione komedije „Potera za srećkom“ i „Zduhač zvani avantura“ nedavno preminulog reditelja Milorada Milinkovića, i triler „Lavirint“ Mirolsava Lekića.  

„Hvale vam puno što ste došli i hvala što ste ostali do kraja“, voli Maja da se našali na ovaj način i pozdravi sa publikom u novom susretu sa Beograđanima.

Ostavljaju da traje instrumental za kraj pesme „Prvi pogled tvoj“ i završetak koncerta je zvanično realizovan.
Majin izraz lica uzvišene sreće sve vreme je bio na usnama.

Foto Teodora Vasić



Na samom kraju pušten je snimak pesme „E-Play“ u duetu sa Momčilom Bajagićem Bajagom – „Hotel Jugoslavija“, koji retko sviraju uživo, osim što se na prijatno iznenađenje ostvarilo u klubu Zappa Baza, na proslavi 25 godina benda. Bio je to takođe jedan od najsnažnijih koncerta „E-Play“ ikada u karijeri.

Beše to jedno veoma uspešno efektno muzičko putovanje oko diskografskog sveta ua 100 minuta, standard minutaža „E-Play“ na samostalnim koncertima.

Vratimo se samo za trenutak na sve one celine SOKOJ kluba, njih četiri, koje čine ovaj muzički prostor. Jedini problem je što samo ozvučenje koncerta nije jednako dopiralo do sve te četiri celine.
Da biste zaista uživali u samom koncertu, ne samo „E-Play“, očigledno bilo kog izvođasča, morate biti samo u tom donjem delu tik uz binu, gde jedino imate direktan pogled na pozornicu da vam ništa ne promakne i možete spokojno da čujete sve, i vokale, i gitare, i bubanj.
Već svi ostali među prostori kluba nisu toliko dobro „ukopčani“ da muzika dopire do njih u potpunosti.

Foto Teodora Vasić

Foto Dalibor Stamenković



Bend „E-Play“ voli da menja prostore po Beogradu, da se ne vraća često na isto mesto, već da istražuje ambijent i atmosferu koju nude klubovi.
Tako su vremenom osvajali i AntiShop Elektropionir, Studentski kulturni centar, Knapp Club (sadašnji Kuglaš), klub Fest u Zemunu (enterijer i ekterijer – bivša Letnja bašta), spomenuti– Sala „Amerikana“ Doma omladine i klub Zappa Baza, Letnja scena Doma kulture „Studentski grad“, i u poslednjem periodu čak tri puta zaredom su imali uspešne nastupe u Dorćol platzu na različitim manifestacijama (jedan od njih je „Rock & Rakija festival“).
Što se tiče festivala, najbrojniju publiku u prestonici Srbije „E-Play“ je imao na više izdanja Beer festa na Ušću i ugašenoj manifestaciji „Beer Garden“ na Adi Ciganliji.
Osim toga, „E-Play“ je bio u selekciji Exita u Novom Sadu, Arsenal festa u Kragujevcu i drugim velikim festivalima po našoj zemlji i regionu.

Koncertnu promociju albuma „Diši duboko“ (diskografska kuća PGP RTS) izveli su u Studiju 6 Radio Beograda (2025), eto još jednog novog prostora za „E-Play“.

Nakon SOKOJ kluba, „E-Play“ mnogo ne miruje, te publiku i iskrene fanove očekuju i koncerti: 7. marta u prostoru “The Dvorište” u Subotici, 14. marta u Nišu u susret čuvenom festivalu Nisomnia.

Pre toga, „E-Play“ nakon lepog uspeha 2025. godine u Beču, „E-Play“ leti na krilima Evrope ponovo – u Pragu – 26. februara, čime bend nastavlja svoju regionalnu i evropsku koncertnu turneju.

Srećno „E-Play“ u svim daljim poduhvatima!


Ivan Makragić

Foto: Nebojša Babić