Prethodni vikend bio je u znaku retko izvanrednog prijatnog iznenađenja u liku i delu alternativne elektro rok grupe “E-play”, koja je u subotu, 3. oktobra priredila moćan program koji je oduševio zaista prepuni SOKOJ klub u samom centru Beograda.

Bio je to nikad ranije viđeni – specijalan koncert specijalnog naziva „E-play & The New Generation“ koji je bio posvećen mladim naraštajima i muzičkim nadama što dolaze i obećavaju da osvajaju pozornice, sale, hale, dvorane, arene.

Na istom mestu “E-play” je prvi put imao koncert 13. februara ove godine, na rođendan liderke grupe Maje Cvetković ili Maje E-play.

Ipak, reč je o sasvim dva različita koncerta, iako se radi o istom bendu.

“E-play” je dokazao da uz malo razrađenog koncepta i sjajne ideje, mogu pružiti nešto sasvim novo, nesvakidašnje, te daje rezultat vrhunskog koncerta od kojih je mnogima pamet stala.

Pred sam početak koncerta jasno je bilo da je puno dece, osnovaca i srednjoškolaca tu u SOKOJ klubu, spremaju se, muvaju oko bine, stolova, stolica, svi uzbuđeni što će imati svoj pravi javni nastup.


Deo mladih učesnika pripremli su upravo članovi E-play benda, mada je bilo i onih koji su se spremali samostalno, ili sa nekim drugim mentorima.

Maja Cvetković (vokal, bas gitara, tekstopisac, kompozitor), Goran Ljuboja Trut (bubanj), Mina Knežević (prateći vokal) i Bojan Ristić (gitara)  su polako zauzimali mesta na bini, tačni su kao švajcarski sat, jer je plan bio da se krene tačno u 21:00h.

Istina, najavljen je termin 20:30h, ali više kao zagrevanje da publika uđe i zauzme pozicije.

I stvarno, devet sati, kreće prva pesma simboličnog naziva koji nam govori da nam je upravo to i neophodno nakon 14 godina života u ovoj zemlji.

Dakle – “Sloboda” prva je na set listi, kreću opasno, žestoko, moćno vokalno sa modulatorom glasa i elektronskih eksperimentisanja koja se prelamaju kroz prostor SOKOJ kluba.

“Sloboda, sloboda te zove!”, čuli su se povici u refrenu, da se emitovao spot, videli smo jednu od naših najboljih savremenih glumica Slobodu Mićalović.

Posle izuzetne numere “Sloboda”, stiže na repertoar i hit “Nije da nije”, gde je u spotu igrao popularan glumac Dragan Mićanović, retka klasa od dramskog umetnika. Ali, to je u spotu.
Ovde na koncertu “E-play” kvartet je ovu dragu pesmu predstavio suptilno i nekako jednostavno, melodije im klize niz prste, reči lete iz Maje Cvetković i Mine Knežević, sve teče kao podmazano.

Još jedna pesma, naslovna sa poslednjeg albuma “Diši duboko” (PGP RTS), gde takođe ima atraktivan video spot u kome gostuju, ovog puta ne glumci, već književnici i publicisti – Dragan Velikić, Ivan Tokin, Branko Rosić i Slavoljub Stanković.

“Diši duboko” ima te sjajne deonice u kojima Maja E-play izvanredno repuje, te se onda spaja sa svim ostalim žanrovima karakterističnih za bend – ska, elektro rok, alternativni rok, psihodelija.

Četvrta pesma u nizu, vanserijski biser “Osmeh”, zaokružila je jednu celinu kao audio promocija poslednjeg albuma “Diši duboko”, da bi se onda Maja lagano obratila publici.  

“Dobro veče ljudi kako ste? Dobro veče budući muzičari, kako ste? Hvala vam što ste došli”, bila je kratka Maja, sa širokim osmehom, uvek raspoložena za dobar vajb i vrhunsku svirku. Pa da nastavimo.

Bend je prašio gitarama, basom, glasom i bubnjevima žestoke teme i numere, da nam treba neki super ili ne-super “Heroj”, baš “Ovde”, da bi nas na kraju puta dočekalo jedno samo naše, lično, blisko “Pristanište”.

“Prvi gost za večeras Andrea, Trutova učenica”, simpatično sa osmehom je sve obavestila Maja Cvetković, da bi nam onda objasnila par nedoumica.

Devojčica Andrea je došla na tu malu binu u klubu, Trut je ustao i oslobodio mesto Andrei.
Ona je zauzela bubnjeve, dok je Trut samo gledao sa strane i davao joj je rukom malo smernice.

“Da znate, prvi put radimo ovako nešto. Imali smo mladog gosta kad smo radili jedan veliki koncert sa prijateljima. I tako smo došli na ideju da uradimo ovakav koncert. Sa nekima smo probali, sa nekima nismo, recimo Andreu prvi put vidim večeras”, naglasila je Cvetković, spremna da “razbija” iskusno naredne minute.

Onda je Maja dodala: “Andrea slobodno možeš da grešiš, večeras je sve moguće”.

Podsetimo, pre nekoliko godina E-play je imao koncert sa gostima, kada su pozvali, pored pokojnog Matije Dedića, grupu “Artan Lili” i Baneta iz grupe “Sunshine”, i jednog Trutovog učenika koji je tada imao samo 11 godina i sjajno odsvirao snažnu numeru “Šamarčina”.

Ovo je ideja Maje Cvetković u dogovoru sa svojim bubnjarem Goranom Ljubojem Trutom, jer je liderka benda tada pomislila da sve to moraju ponoviti sa klincima.

Svi mlađani gosti su im nadareni za vokal, gitaru, bubanj, bas gitaru.

Usledila je pozitivna i vrlo zahtevna kompozicija “Da budemo samo dobro”, i od početka muziciranja sve oči su bile uprte na malenu Andreu, koja se trudila da pokaže sve najbolje šta ume na bubnjevima.

Andrea je bila sjajna na bubnjevima, Trut se pored radovao kao malo dete, uživao je što dete svaki ritam pesme pogađa i ništa joj ne pada teško.

Maja je zaštitnički bila prema svima, uvek poljubi i zagrli decu i sa njima se pokloni publici, kao pravi domaćin. Andrea je bila prva među jednakima ove noći.

Maja, Trut i ekipa su putovali “Za srećom” uz efektne primese repovanja, kao jedan intermezzo, da bi stigao red na nove male goste.
 Inače sva deca na bini su bila maloletna, a sviraju ili pevaju kao uveliko odrasli ljudi.


“Sledeća gošća je Teodora. Uči gitaru, tek je počela. Pesma je posvećena Matiji Dediću – “Iluzija”, podsetila nas je na saradnju sa divnim hrvatskim pijanistom, koji nas je tako prerano i brutalno iznenada napustio prošle godine.

Teodora na gitari se fino snalazila, na veliko oduševljenje publike, svi su bili kao Jedno, jedinstveni organizam, Maja je sa ljubavlju grlila devojčicu, i davala joj vetar u leđa komplimentima.

Teško je napraviti set listu kada bend ima toliko dobrih, neobičnih, ali i popularnih pesama, jer je “E-play” napravio taj mudar prelaz iz alternative u mainstream, i levitiraju veoma vešto i uspešno na granici te dve struje. Svaki album je donosio nešto novo i kompleksno – “E-Play” (2000), “Crime” (2005), “Drago mi je da smo se upoznali” (2009), “Obični ljudi” (2013), “Sloboda” (2018) i “Diši duboko” (2025).  

“Pozivamo Ninu i Katarinu”, uputila je poziv vrlo kratko Maja, i eto stižu glas i gitara, dve devojčice zrele za rokenrol većih razmera, ni manje ni više da “sparinguju” sa bendom.
Veoma zahtevna, brza, dinamična kompozicija “Retrovizor” izgleda da je bila ipak lak zalogaj za Ninu i Katarinu, koje su sa svojim imidžom velikih devojaka bile na visini izazova, te su ukrštale glas i gitaru na izvanredan način.

 Maja ih obe ljubi oduševljeno, da ne može da poveruje čemu je prisustvovala, divnim glasom, veštim muziciranjem na gitari, tako da Cvetković nije skidala osmeh sa lica.

Gostovanja mladih nada već su počela da poprimaju format jednog kamernog, intimnog spektakla kolosalnih razmera, iako se sve odigrava na relativno malom i skučenom prostoru te bine u klubu.

Poručuje nam Maja “Srešćemo se neki drugi put”, te gostuje Petra na vokalu, devojčica koja uskoro može već samostalno da nastupa po kafićima i klubovima, koliko ima već samopouzdanja i sigurnosti.

Čuveni produžetak ove vanserijske kompozicije u vidu gitarsko – bubnjarskog instrumentala je univerzum za sebe, neistraženi kosmos lepote, uživanje u svakoj sekundi gitarskih rifova, da vam nakon te melodije nije više dobro, koliko vam je dobro i maksimalno kazarzično.

Svakog učenika i učenicu Maja kao učiteljica na bini voli da poljubi, zagrli i da se pokloni sa njima vernoj publici, koja je uživala u dahu i bez daha.

“Pozivam gospodina Ivana da dođe na binu, ima 13 godina, učenik Truta”, i stvarno stiže dečak Ivan, delovao je da ima jaku tremu, mada se ona munjevito izgubila, nestala u vihoru elektro rokenrola.

Odabrana je pesma “Istina”, na kojoj se mali Ivan lepo snašao na bubnju, da je definitivno bio zvezda večeri na neki način, neverovatan doživljaj, maleni vunderkind.

“Ljudi, ovo uopšte nije laka pesma! Bravo, Ivane!”, Maja je odmah pohvalila Ivana nakon muziciranja.

Naredni su bili „Hiljadu ljudi“ i čak će i Maja biti odmenjena na bas gitari, jer će to kormilo preuzeti nadarena Dina.
A pesma, pravo zlato ili srebro – “Divan dan” – Maja je posvećena svom prijatnom vokalu, i ima poverenja da će na njenoj bas gitari Dina pružiti sve od sebe, što se i dogodilo, zar smo sumnjali?

Ide onda ta izuzetna, van konkurencije pesma, ili pesmetina, ali sa teškim sadržajem, o nasilju u porodici nad ženama, posebno kada se setimo tog brutalnog video spota – “Šamarčina” – dečak Andreja na bubnju, te je sve već preraslo u vrhunski događaj koji se više “odmetnio” i ne ume da (pre)stane.

Andreja je dobio ogroman aplauz nakon svog efektnog čina.

Sva deca učesnici sve vreme su bili oko bine i ispred scene, skakali, pevali, i kad ne nastupaju, toliko su bili presrećni retko divnim koncertom u sudatu iskusknih muzičara i dragom omladinom u razvoju.

“Ide sad pesma koja takođe uopšte nije laka. Ako može Damjan da dođe na binu. Ja imam veću tremu od njih, nego oni od nas, verujte mi, vidim ih prvi put”, bila je simpatična Maja sve vreme.

Bojan Ristić je ustupio gitaru Damjanu i krenulo je posebno prženje sa velikim hitom, mračnoj temi “Ljubica”, koja se taman dramatruškinadovezuje na prethodni mrak “Šamarčina”, tako da je osvešćenost i idejnost veoma potrebna danas i u umetnosti.

Damjan je bio srećan, Maja najsrećnija, veče je uveliko bilo prepuno pozitivne energije, da je postajala “bojazan” da sve “eksplodira” na sve strane od optmizma koji kuja poput vulkana.

Opominjuća i snažna kompozicija “Sramota”, gde Maja i ostali poručuju i uporno pitaju – “Kako te sad nije sramota?”, možda je bio jedan triling niz, trilogija tmurnih tema Šamarčina-Ljubica-Sramota.

“Poslednja pesma za večeras. Vukašine, hoćeš da dođeš?”, šarmantno zove Maja novog dečaka na gitari, te u tandemu sa Bojanom Ristićem je uleteo u jednu jaku avanturu.

Svi smo sa bendom i dečicom otputovali kroz briljantan “Vremeplov”, izvorno smimljen u duetu sa Banetom Sanšajnom (Branko Bojović), liderom hip hop rep grupe “Sunshine”, koja je gostovala bendu “E-play” u nekoliko navrata, pamti se koncert 2018. u Domu omladine Beograda, kada je sastav obeležavao jubilej – 20 godina.

“Vremeplov” je posebno remek delo, koje spaja rep duet Maje i Baneta, ali i gitarski alternativno elektro rok ili hard rok, te je uživo uvek zadovoljstvo da se čuje sa tolikom dinamikom i žestinom.

Vukašin je pokazao svoj talenat na gitari, sve je bilo ko podmazano. Maja grli i ljubi, svi srećni.

“Vidimo se neki drugi put”, kaže Maja na kraju oficijelnog dela večeri, ali ubrzo je “demantovana”, je ove noći nema drugog puta, publika odmah želi nastavak priče.

Uporno svi viču “bis bis bis”, i naravno, tu nema dalje, bend se vraća na binu.
Posle otkačene dinamične i šaljive numere “Pop”, približili su se definitvnom kraju koncerta od punih 100 minuta putovanja oko sveta kroz šest studijskih albuma.  

“Hvala vam svima što ste došli stvarno”, reče Maja i podseti nas na ska alternativnoj muzičkoj priči “Prvi pogled tvoj”, jer ih je ta pesma proslavila 2001. godine kao deo soundtrack-a za hit domaći film “Munje!” Radivoja Raše Andrića.

Ova pesma je bila gotovo idealna za kraj i zaokruživanje celovečernjeg koncerta.

“Hvala svima što ste došli i hvala svim našim gostima”, oprostila se Maja od publike sa radošću, te se poklonila sa ostalim članovima benda – Trutom, Bojanom i Minom.

Publika je i dalje želela još, da slušaju i uživaju, ali nastavka nema, osim što su pustili snimak pesme “Hotel Jugoslavija” u duetu sa Momčilom Bajagićem Bajagom, koju nažalost retko izvode uživo.

Od poznatijih kolega, koncertu su prisustvovali Nikola Čuturilo Čutura, Dejan Cukić i drugi.

Protekli period bio je veoma aktivan i produktivan za E-play u pogledu turneje, tako da su svirali na mnogim festivalima i manifestacijama širom Srbije i regiona bivše Jugoslavije (Crna Gora, Hrvatska, Bosna i Hercegovina), ali i po inostranstvu (Češka republika – Prag, Austrija – Beč, Slovačka – Bratislava), tek nedavno 26. septembra imali su uspešan koncert u Švedskoj, u gradu Geteborgu na sceni kluba Skriket.  Dalje ih put vodi nedaleko od Beograda, u subotu, 10. oktoba u Staru Pazovu.

Veče 3. oktobra bilo je jedno od onih oslobađajućih događaja koji vas razgale, oduševe, ispunjavaju i ne daju vam da predahnete od tolike lepote, jer vam bude žao da propustite ijedan segment vrhunskog koncerta. Nadamo se da će biti još večeri “E-play & The New Generation”.

Ivan Makragić