Sziget se često opisuje kao jedan od najvećih evropskih festivala. Oni koji su ga doživeli reći će da je mnogo više od toga. Svakog avgusta, na nekoliko dana, ostrvo usred Dunava postaje mesto gde muzika, umetnost i ljudi iz više od stotinu zemalja stvaraju zajednicu koja traje duže od festivalske nedelje. Iza tog iskustva ne stoje samo velika imena na posterima, već i ljudi koji ga iz godine u godinu oblikuju.

Jedan od njih je Tamás Kádár, izvršni direktor (CEO) kompanije Sziget Cultural Management, koji festival vodi od 2011. godine. Iako ga mnogi pogrešno predstavljaju kao vlasnika Szigeta, njegova uloga je drugačija – on je čovek koji upravlja jednim od najsloženijih festivalskih sistema u Evropi, dok je osnivač festivala Károly Gerendai nedavno ponovo postao deo vlasničke strukture. Pod Kádárovim vođstvom Sziget je prošao kroz velike promene, od digitalne transformacije i uvođenja prvog potpuno bezgotovinskog sistema plaćanja na jednom evropskom festivalu do razvoja koncepta koji publiku stavlja u centar svakog iskustva.

U ekskluzivnom razgovoru za Music Pocket Magazin, Kádár govori o trenutku kada je shvatio da Sziget nije samo festival već način razmišljanja, o tome zašto ljudi ostaju da rade u njegovom timu godinama, kako izgleda vođenje privremenog grada od nekoliko stotina hiljada stanovnika i zašto veruje da budućnost festivala neće zavisiti samo od velikih izvođača, već od osećaja pripadnosti koji posetioci nose sa sobom kada napuste Ostrvo slobode. Ovo nije intervju sastavljen od nekoliko izdvojenih citata – ovo je razgovor u celini, o ljudima, muzici, tehnologiji i budućnosti jednog od najuticajnijih evropskih festivala.

Pa da krenemo

→ Šta vas je prvo privuklo festivalskoj industriji, odnosno konkretno Szigetu? Da li je postojao trenutak koji vas je naveo da poželite da budete deo toga?

Ono što me je privuklo Szigetu nikad nije bilo samo o muzici — bilo je o ljudima. Sziget je oduvek bio mesto gde se stotine hiljada ljudi iz potpuno različitih kultura okupljaju i nekako osete da pripadaju. To je neverovatno moćno.

Sa Szigetom sam imao odnos i pre nego što sam mu se formalno pridružio, i verovao sam da festivali mogu biti mnogo više od zabave. Mogu oblikovati način na koji ljudi doživljavaju otvorenost, kreativnost i zajednicu. Trenutak kada sam shvatio da želim da se posvetim Szigetu bio je kada sam video kakav uticaj ima na posetioce iz celog sveta. Oni nisu samo prisustvovali festivalu — nosili su kući doživljaj i osećaj. Mogućnost da to pomažem da se stvara svake godine je privilegija.

→ Posle svih ovih godina, na šta ste najviše ponosni kada je Sziget u pitanju?

Najponosniji sam što je Sziget ostao veran svojim vrednostima dok se konstantno iznova izmišlja.

Muzika se menja, tehnologije se razvijaju, publika se menja, ali naša osnovna ideja — Ostrvo slobode — ostala je izuzetno relevantna, posebno u Mađarskoj. Svakog avgusta dočekujemo ljude iz više od 100 zemalja, gradeći jedan privremeni grad u kom razlike postaju snage, a ne prepreke. Saznanje da su milioni ljudi napustili Budimpeštu sa nezaboravnim uspomenama i pozitivnim utiskom o Mađarskoj jeste nešto što me čini ponosnim svake godine.

→ Kada biste morali da izdvojite tri najbolje stvari u vezi sa radom ovde — kako zaista izgleda svakodnevno iskustvo tima — koje biste to bile?

Prvo, ljudi. Radimo sa neverovatno talentovanim kolegama kojima je zaista stalo do stvaranja nečeg izuzetnog. Naravno da postoji i ego, ali skoro svi ovde razumeju da festival uspeva samo ako uspemo zajedno.

Drugo, nijedan dan nije isti. Jednog dana razgovarate o održivosti, sledećeg rešavate složenu logistiku, pregovarate sa međunarodnim izvođačima ili planirate potpuno nova iskustva za posetioce. Intelektualno je izazovno na najbolji mogući način.

Treće, osećaj svrhe. Svako zna da doprinosi nečemu mnogo većem od jednog događaja. Na nedelju dana svake godine, gradimo grad iz temelja koji postaje dom za stotine hiljada ljudi. To je neverostan osećaj.

→ Sa tako velikim timom koji svakog leta izvodi nešto ovoliko složeno, kako održavate motivaciju i posvećenost ljudi, posebno pod pritiskom festivalske nedelje?

Priprema je najveći motivator.

Festivalska nedelja ne bi trebalo da bude o herojstvu — trebalo bi da bude o izvršenju. Ulažemo ogroman trud tokom cele godine tako da kada avgust stigne, svako zna svoju ulogu, veruje kolegama i oseća se ovlašćenim da donosi odluke. Uvek kažem da ako organizator festivala nervozno trči okolo tokom same manifestacije, onda je nešto pošlo naopako tokom priprema.

Ljudi ostaju motivisani zato što odmah mogu da vide uticaj svog rada. Kada se kapije otvore i hiljade nasmejanih posetilaca stigne, svi znaju zašto su dugi meseci pripreme bili važni.

→ Šta je to u vezi sa Szigetom što privlači vrhunske talente — ljude koji bi mogli da rade bilo gde, ali biraju da rade ovde?

Ljudi se ne pridružuju Szigetu zato što je to najlakše mesto za rad — pridružuju se zato što je smisleno.

Malo je organizacija koje vam omogućavaju da spojite kreativnost, međunarodnu saradnju, tehnologiju, kulturu, održivost i operacije velikih razmera u jednoj ulozi. To privlači ambiciozne ljude kojima prija rešavanje složenih izazova.

Tu je i međunarodna perspektiva. Iako smo sa sedištem u Budimpešti, naša publika, partneri i izvođači dolaze iz celog sveta. To ljudima daje priliku da rade na zaista globalnom projektu, a da pritom ne napuštaju Mađarsku.

→ A sa druge strane, kada se neko jednom pridruži, šta ga navodi da ostane?

Očekujemo mnogo jedni od drugih, ali se i međusobno podržavamo. Postoji snažan osećaj vlasništva — ljudi ne samo izvršavaju uputstva, već ih ohrabrujemo da doprinose idejama i oblikuju budućnost festivala.

Mislim da ostaju zato što svaka godina izgleda kao građenje nove kompanije. Nikad ne prestajete da učite, i nikad ne prestajete da se razvijate.

→ Postoji li priča — možda o nekome ko je otišao pa se vratio, ili trenutak kada se tim zaista povezao — koja opisuje zašto ljudi ostaju?

Zapravo je vrlo malo ljudi koji su otišli da istraže druge prilike i na kraju se vratili, ali to je zato što jako malo ljudi uopšte napušta kompaniju 😊.

Mislim da je to zato što vam se Sziget uvuče pod kožu. Kada jednom doživite kako je to graditi nešto ovoliko ambiciozno sa strastvenim timom, teško je pronaći istu kombinaciju negde drugde.

Jedan od mojih omiljenih trenutaka dešava se svake godine kada dečiji hor Superar nastupi na glavnoj bini (Superar je inicijativa koja je nastala uz pomoć Szigeta u Mađarskoj, sa ciljem da deci iz nestabilnijih sredina pruži jednake šanse u društvu kroz zajedničko muziciranje). Tim se bez najave okupi sa strane glavne bine i sluša njihov koncert — mnogi od nas sa suzama u očima.

→ Sziget već funkcioniše na RFID narukvicama, bezgotovinskom plaćanju i obaveznoj prijavi kroz aplikaciju — koji je sledeći veliki deo tog digitalnog slagalice na kom radite?

Sledeći korak je da tehnologija postane sve nevidljivija.

Najbolja tehnologija ne traži od posetilaca da razmišljaju o tehnologiji — ona jednostavno uklanja trenje. Radimo na personalizovanijem festivalskom iskustvu u kom aplikacija postaje pravi pratilac: pomaže posetiocima da otkriju izvođače koje će voleti, snađu se na ostrvu efikasnije, dobiju relevantne informacije u pravom trenutku i provedu manje vremena čekajući u redu, a više uživajući u festivalu.

Iza kulisa, takođe ozbiljno ulažemo u podatke i operativnu inteligenciju kako bismo mogli da donosimo pametnije odluke u realnom vremenu o upravljanju gužvom, održivosti i uslugama za posetioce uz pomoć AI i BI alata.

→ Koliko je rukovodstvo uključeno u odluke poput ove — guranje sistema poput bezgotovinskog plaćanja kada veliki deo publike na to još nije navikao?

Rukovodstvo mora da postavi pravac, ali mora i pažljivo da sluša.

Kada smo uveli bezgotovinsko plaćanje pre 15 godina, bili smo prvi festival u Evropi koji je u potpunosti prešao na taj model. Znali smo da će postojati oklevanje, jer promena uvek stvara neizvesnost. Ali naša odgovornost je da gledamo unapred, iznad današnjih problema, i gradimo festival za sutrašnjicu.

To znači balansiranje inovacije sa pristupačnošću. Nikad ne uvodimo tehnologiju samo zato što je nova — uvodimo je zato što poboljšava iskustvo posetilaca, unapređuje bezbednost ili pomaže našim timovima da rade efikasnije.

→ Za osoblje koje zapravo vodi stvari na terenu — šaltere za karte, mesta za dopunu, ulazne kapije — kako im pomažete da se prilagode dok sve više tog posla postaje automatizovano ili bazirano na aplikaciji?

Automatizacija ne eliminiše ljude — menja gde leži njihova vrednost.

Umesto da provode vreme na repetitivnim administrativnim zadacima, naše osoblje se sada više fokusira na pomoć posetiocima, rešavanje problema i stvaranje pozitivnih iskustava.

To zahteva obuku, jasnu komunikaciju i uključivanje kolega rano, kad god se uvode novi sistemi. Ljudi koji svakodnevno koriste te alate često imaju najbolje ideje kako da ih poboljšaju.

→ Ako pogledate pet godina unapred — šta je jedna stvar koju biste voleli da Sziget postane, a još uvek nije?

Voleo bih da Sziget postane najhumaniji festival na svetu.

Human zato što, uprkos svim inovacijama koje razvijamo i usvajamo, ljudi i dalje dolaze iz istog razloga iz kog su oduvek dolazili: da se povežu jedni s drugima, otkriju nove kulture, dožive neverovatne nastupe i osete da su deo nečeg većeg od sebe samih.

Ako, pet godina od sada, posetioci i dalje budu odlazili govoreći: „Nikad nisam doživeo nešto slično Szigetu“, dok mi istovremeno postanemo još održiviji, inkluzivniji i inovativniji — onda ćemo uspeti.