Stivi Salas (Stivi Salas) pripada retkoj vrsti umetnika koji nisu samo svedoci istorije — oni je aktivno menjaju. Gitarista, kompozitor, producent i kulturni vizionar, Salas je više od četiri decenije u vrhu svetske muzičke scene, neraskidivo spajajući žanrove, industriju i identitet.

Njegova gitara bila je rame uz rame sa Mikom Džegerom, Rodom Stjuartom, Džordžom Klintonom, Bucijem Kolinsom, Publik Enemi, Džastinom Timberlejkom T. I-jem i mnogim drugima. Radio je kao muzički direktor i u emisijama koje su oblikovale novu generaciju publike, uključujući Američki idol (American Idol).
Kao pripadnik naroda Apača, ne odvaja identitet od umetnosti — što je najjasnije prikazao kroz nagrađivani film „Rumble: Indijanci koji su uzdrmali svet roka“, koji je vratio u istoriju zaboravljene pionire modernog zvuka.

Iako je svirao za milione, Salas veruje da je prava snaga u onome što zvuk može da probudi u čoveku. U ovom ekskluzivnom razgovoru za MPM govori o slobodi, gitari kao glasu i o tome kako istorija živi u tonu.

ON JE STIV SALAS

Pa da krenemo

MUZIKA, KARIJERA I IDENTITET

1. Tvoja karijera počinje sredinom ’80-ih, kada je gitara gubila centralno mesto u pop muzici. Kako si ostao veran sebi, a ipak deo industrije?

Moram da zahvalim Stivu Stivensu (Steve Stevens) i Biliju Ajdolu (Billy Idol). Kada su objavili Rebel Yell 1983, Stiv je vratio moćne solo deonice, ali sa pank energijom. Uvek sam voleo ranog Dejvida Bovija (David Bowie) i Miku Ronsona (Mick Ronson). Kada sam 1985. došao u Los Anđeles, to se spojilo sa P-Fank i Bucijevim stilom iz vremena rada sa Džordžom Klintonom i Bucijem — i ostalo u meni.

2. Kada si osetio da si pronašao sopstveni zvuk?

Posle saradnje sa Klintonom i pre nego što me je Stjuart pozvao u bend 1988. Morao sam da pronađem nešto što me razlikuje od sjajnih gitarista u Holivudu. Težak funk sa jakom gitarom — to je postao moj potpis.

3. Kažeš da je gitara „produžetak tvog glasa“. Šta od nje želiš danas?

To je moje vozilo za pisanje pesama. Desna ruka je bubanj, leva su akordi.

4. Iako si poznat po energiji, tvoje melodije nose tugu. Odakle to dolazi?

Ne znam. To mora biti u mom indijanskom DNK-u.

5. Radio si u različitim žanrovima — od roka do popa. Kako se prilagođavaš, a ostaješ svoj?

Cilj je uklopiti se i pomoći pesmi, ali da se ipak čuješ ti. Ako me čuješ na MC5 ili Public Enemy, želim da znaš da sam to ja — ali da ne narušim zvuk izvođača.

6. Tvoj album „Colorcode“ iz 1990. ima kultni status. Kako ga danas vidiš?

Shvatio sam da je važan mnogima. Nekada nisam mogao da ga slušam jer sam čuo sve što bih menjao. Sada mislim da je „Stand Up“ super. Radio sam drugačije stvari za to vreme — sada mi je drago.

FILM, KULTURA I INSPIRACIJA

7. Film „Rumble: Indijanci koji su uzdrmali svet roka“ promenio je pogled na istoriju muzike. Da li si osećao odgovornost?

Naravno. Veliku. Nisam mislio da ću menjati američku istoriju — samo sam želeo da Indijanci znaju da imaju svoje heroje, i to ne samo iz prošlosti.

8. Kako si našao balans između istorijske istine i filmske priče?

Počeo sam kao ko-kreator izložbe u Smitsonijanu. To je dalo kredibilitet. Hteo sam film o herojima, ne o žrtvama.

9. Spoj identiteta i umetnosti — gde je granica?

Nema granice. To je sve jedno: to sam ja.

10. Da li je muzika danas dovoljno prostor za kulturni dijalog?

Ne znam. Moje poreklo je deo mene, kao i moj zvuk. Ne nosim kostime — nije trik. Ali moja krv je u muzici. A surf kultura je takođe moj ratnički duh.

ŽIVOT I UMETNOST

11. Šta si naučio o ljudima kroz muziku?

Da svuda ima dobre i loše muzike, dobrih i loših ljudi. I u meni ima svega. Video sam mnogo — biram pozitivno.

12. Gde nalaziš mir?

U okeanu, na čamcu, sa sinom. Plaže San Dijega i indijanska zemlja.

13. Da li uspeh meriš priznanjem publike ili unutrašnjim osećajem?

Obožavam veliku publiku zbog energije. Nagrade mi nisu bile važne — sada jesu malo. Ali poštovanje kolega — to me drži.

14. Muziku opisuješ kao duhovnu silu. Šta to znači danas?

Ja sam džedaj. Ako razmišljam — sve pokvarim. Ako pustim energiju — koristim silu.

15. Poruka mladim umetnicima?

Ne pokušavajte da udovoljite drugima. Smejali su se Elvisu i Boviju. Ostanite svoji — i učite.