Slavni krosover sastav „Les Negresses Vertes“ održao je nezaboravan koncert u srpskoj prestonici

piše: ILIJA ĐUKIĆ

Znate one grupe čije pesme znate nekada čak i u snu, a blage veze nemate ko ih peva? I kad ih ukucate u pretraživačima, ne možete da razaznate kako se zovu, a onda kada ih čujete na radiju – oduševite se?

E, to vam je francuski krosover sastav „Les Negresses Vertes“ bez čija dva hita „Hasta Llegar“ i „Sous le soleil de Bodega“ nijedna žurka s početka ovog veka nije mogla da bude zamišljena.

Zappa Barka bila je domaćin žurci koja će se dugo prepričavati. Iako je vreme napolju bilo prilično „šugavo“ i „pasje“, više stotina fanova „Vertesa“ okupiralo je splav u nadi da će se izđuskati za sve pare, što se i dogodilo, u organizaciji domaće producentske kuće Long Play.

Šestočlani kolektiv je u srpskoj prestonici nastupio u sklopu turneje „Zobi Tour 2026“ i dominantno potvrdio višedecenijski kultni status.

Stefan Melino kao neka vrsta frontmena i čovek sa magičnom gitarom u rukama prašio je na bini praćen Fransoom za harmonikom i drugarima, pokazavši da je pun pogodak bio jedan važan momenat u 2018. godini kada se bend ponovo okupio i krenuo na turneju.

„Les Negresses Vertes“ su pravi gemišt žanrova – ima tu šansone, romske muzike, panka, etna, regea i mnogih drugih žanrova, a mešaju se i oni na bini među sobom!
Menjaju instrumente kao fudbaleri dresove posle utakmica i to im ide sjajno.

Početak sa laganom „La valse“ neprijatno je iznenadio sve, jer je atmosfera bila za ples, a ne za sporaće, ali posle „C’est pas la mer a boire“ sve se preokrenulo uz „Voila l’ete“.

Uz „Zobi la mouche“ beogradska publika pokazala je da i te kako poznaje opus ovih kultnih Francuza ni ne sluteći da će koncert trajati skoro dva sata!

Harmonika, duvačka sekcija i perkusije gradili su slojevitu zvučnu sliku, dok su vokali i gitare držali čvrstu vezu sa njihovim pank korenima.

Kraj koncerta začinjen je sa “200 ans d’hypocrisie”, “Les Yeux D’Ton Pere” i “Les Roubliblis”. Publici nije bilo dosta grupe, pa je uporno dozivana na sav glas.

Dva bisa, dva ultimativna hita – „Hasta Llegar“ i „Sous le soleil de Bodega„. Ova druga, naročito popularna među srpskom starijom rokenrol generacijom, bila je rizik što je sačuvana za sam kraj, jer su zbog nje skoro svi došli na Zappa Barku.

Stoga i ne čudi blaga nervoza što se više od 100 minuta čekalo na „Bodegu“, ali je zato bis u isti mah izgledao kao da irski „The Pogues“ recimo dođu u Beograd i zapraše sa „Fiestom“ ili Manu Chao sa „Malom Vidom“.


Euforično predstavljanje članova benda i završni pozdravi zaokružili su ovo jedinstveno koncertno iskustvo. Energijom „napunjeni“ posetioci želeli su još, međutim,“Les Negresses Vertes“ su odabrali pravi momenat da se povuku sa pozornice, u trenutku kad su na efektan način zaokružili celinu.