Mihail Parušev je jedan od najznačajnijih savremenih perkusionista sa Balkana. Njegova biografija je spoj tradicije, istraživačkog duha i autentične emocije.

Biografija

Mihail Parušev je kompozitor i svira udaraljke. Rođen je u Skoplju 1976. godine u porodici muzičara. Već sa četiri godine pokazao je interesovanje za udaraljke. Počeo je da svira bubnjeve sa šest godina. Sada je član međunarodno priznatog muzičkog benda „Leb i Sol“.Godine 1990. proglašen je za najboljeg bubnjara na Skopskom rok festivalu. Iste godine upisao se u Muzičku školu „Ilija Nikolovski Luj“ da bi studirao klasične udaraljke. Mihail Parušev je završio klasičnu muzičku akademiju FMU Skoplje.

Diskografija:

• SETH (1992) – SETH Make Sense
• Arhangel II (1993)
• Vlatko Stefanovski Trio (1998)
• Gypsy Magic (1998)
• Project Zlust – Live in Kumanovo (2000)
• Zabranjeno Pušenje – Bog vozi Mercedes (2001)
• Vladimir Maras Band – Pod kamenom (2001)
• Pangea Big Band – Igor Bezget – String Forces (2006)
• Mihail Parušev Traditional Trio (2007)
• DJ Dali G – Parussion Duel Duet (2008)
• Vladimir Marash Band – 10/8 (2011)
• Maja Keuc Project (2012)
• Pangea – Free the World (Live Lent Maribor) (2012)
• Leb i Sol – Live in Niš (2014)
• Leb i Sol – Symphony (2016)
• Parušev, Bezget, Kampl Trio – Ptuj York City (projekti 1–4, 2017)
• Old Bag Suite – PKB Trio (2019)
• Macedonian Suite (2018)
• Organism – Bezget, Imeri, Parušev Trio (2021)
• Parussion Group Ensemble – Kavalinaus Live, MKC Skoplje (2016)
• Parussion Group – Agol (2022)

ZA ARNO ZA UBAVO

ON JE MIHAIL PARUŠEV – JEDAN OD NAJBOLJIH BUBNJARA SA NAŠIH PROSTORA

Pa da krenemo

MPM 1. Kada si prvi put seo za bubanj i kako je izgledao tvoj muzički početak?

Prvi put sam seo za bubanj 1979/1980. godine i već tada sam znao šta je ride, hihat i crash, jer mi je tata bio gitarista. Nakon dve godine, otac mi je kupio Trixon set s pravim Paiste činelama i tada je sve počelo — svirao sam u očevom bendu. Komšije su u početku bile srećne, ali kasnije su počele da zovu policiju jer sam bio previše glasan, a bubanj je teško stišati. Kad je jednom došao policajac, rekao je: „Sviraj, mali, pusti nek se nerviraju!“ I tako sam ih nervirao do 1997. godine, a onda smo se preselili u drugo naselje gde nikome nisam smetao — osim jednom grobaru, kad sam radio probe s bendom u stanu.

MPM 2. Kako je došlo do saradnje sa Vlatkom Stefanovskim i kasnije sa bendom Leb i Sol?

Sa Vlatkom Stefanovskim sam počeo svoje putovanje kada sam bio mlad.

Svirao sam groove i ekspresije, a tada sam već bio iskusan i pozvan u bend VST Trio, sa kojim smo 1998. snimili istoimeni album. Sa Vlatkom sam svirao koncerte, ali sam kasnije morao da idem dalje — u nove muzičke pobede. Leb i Sol za mene znači mnogo. Kad sam bio mali, na radiju sam čuo pesmu „Aber dojde donke“ i to je bio moj „alarm za buđenje“. Kasnije se desilo da me pozovu u bend – i to mi je mnogo značilo. Zvuk, muzika, energija, vibe… Oduvek sam želeo da sviram sa njima. Danas smo kao porodica. Inače, rođen sam u muzičkoj familiji — kod nas je muzika uvek bila prva, sve ostalo dolazi posle.

MPM 3. Odrastao si uz muzičare i snimao još kao dete u Radio Skoplju. Kakva sećanja nosiš na te dane i ljude koji su te formirali?

Sa muzičarima sam od malih nogu. U Radiju Skoplje, u studiju M2, kao deca smo snimali za MRTV produkciju. Imali smo čast da nam gospodin Kokan Dimuševski bude producent u nekoliko navrata — snimali smo u njegovom studiju. Kao dete sam posećivao radionice kod Garabeta „Garo“ Tavitjana, našeg „generalnog profesora“. Vlatko je, sećam se, došao da miksa album grupe Arhangel 2, pa je pitao: „Ko ti svira?“ Bratislav Zafirovski je rekao: „Ono dete iza, na fotelji — bio je u školi pa došao pravo na termin.“ Bilo je to davne 1993. godine. Kasnije su došli jazz klubovi u Skoplju, pa smo se svi družili i postali prijatelji.

MPM 4. Šta za tebe znači sviranje bubnja i koliko je važno preneti znanje na nove generacije?

Sviranje bubnja je kao i svaki drugi instrument — ima svoje mesto u muzici. Od detinjstva sviram i bas, klavir, gitare, buzuki i klasične udaraljke. Meni je svejedno — da li sviram kaval, tamburu, buzuki ili bas… a tek bubanj! Želim da prenesem znanje svojim studentima i publici. Publika voli show, a mi ga uvek imamo na nastupima. Ali iznad svega je ljubav, zen i trans koji publika doživi kada sluša. Muzika je nadahnuće koje budi srce, telo i mozak.

MPM 5. Tvoja saradnja sa muzičarima iz regiona je impresivna. Kako vidiš jugoslovensku muzičku scenu danas i koliko su naši umetnici prisutni van granica?

Smatram da se jugoslovenski muzičari dobro snalaze tamo gde žive. Retko ko putuje i sarađuje van, na svetskim scenama. Ja sam bio gost na petnaestak projekata u Sloveniji sa Igorom Bezgetom — od big bendova do tria i kvarteta kroz dosta godina, do 2021. Naše muzičare slušaju i u Njujorku, a mnogi sviraju sa svetski poznatim kolegama. Mene i još nekoliko nas zvali su poznati muzičari da svratimo na kafu u Denmark Street u Londonu, da se upoznamo i zajedno „džemujemo“. Lepo sam bio primljen svuda — u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Grčkoj, Bugarskoj, Kanadi, Americi, Ujedinjenom Kraljevstvu, Australiji i Singapuru. U Hrvatskoj sam ostao duže i sarađivao sa brojnim muzičarima: Valerija Nikolovski, Maja Grgić, Predrag Ćosić, i mnogi drugi. Sa svima smo imali istu energiju, kao komšije u istoj ulici.

MPM 6. Radio si na mnogo projekata — od Parussion musica do solo albuma Agol. Koji od njih ti je najbliži srcu i zašto?

U mladosti sam se nadao mnogo, i konačno počeo da potpisujem ugovore sa izdavačkim kućama. Danas radim sa svojim projektom Parussion Music u saradnji sa Tempo Digital Production. Sad je to sve digitalno i ide lakše. Pod etiketom ZJM, izdao sam CD „Agol“ — moj prvi solistički projekat, podržan od Ministarstva kulture Republike Makedonije. Vreme je bilo da se čuje i moja muzika. Od saradnji bih izdvojio: Seth 92, Arhangel 2 (1993), Marash (2000 i 2010/11), Bezget (2005–2021) – ljudi koji su me često zvali na svoje projekte.

MPM 7. Šta te danas čini istinski srećnim u muzici?

Dobra hrana i dobra svirka idu zajedno. Puno iskustava me je dovelo tu gde sam — sada sam napokon postao miran i dostojan svog znanja, muzički i pedagoški. To me danas čini srećnim: kada je sve po planu, niko ne kasni i energija među ljudima je čista. Možda sam nekada i ja kasnio, ali sada svake godine uradim neki novi projekat koji me istinski ispunjava. Sva snimanja i koncerti su mi najlepše uspomene, jer sam se njima uvek najviše radovao — a i moji saradnici zajedno sa mnom.

MPM 8. Kako si sazrevao kroz godine i koliko te iskustvo sviranja u različitim uslovima promenilo?

To dolazi sa vremenom. Morao sam brzo da odrastem — u vreme raspada Jugoslavije, kada smo bili bez hleba, morao sam da uzmem bas i sviram po kafanama. Jednom sam svirao i sa Džejem Ramadanovskim. Samo sviranje je škola — ne vežbanje. Kad sviraš pred ljudima, nema stajanja, nema „labavo“. Moj tadašnji bubnjar mi je skoro rekao: „Ti si me naučio da brojim i da držim bend tačnim.“ Ali ja sam mu odgovorio: ako ostatak benda nema tajming, pesma se već raspada. Svi su odgovorni za ritam, ne samo „mašina iza“. Zaspali bubnjar — to je najveselija stvar koju sam sreo! (smeh)

MPM 9. Koliko ti znači balkanska tradicija i vidiš li budućnost u spoju tradicionalne i savremene muzike?

Balkanska muzika je ono što je autohtono, naše izvorno. Volim tu muziku, i dan danas je slušam i nadahnem se tradicionalnim motivima. Što se budućnosti tiče, nema nazad — deca danas nemaju kućno vaspitanje, a kamoli osećaj za muziku. To se vidi poslednjih 35 godina: teško je biti na alternativnoj sceni, od roka do džeza, funka ili klasične muzike. Jazz se dobro bori za svoje mesto u svetu, pa i kod nas. Dobro je da ima nove dece koja „rasturaju“ i zaista razumeju šta je prava muzika.

MPM 10. Na čemu trenutno radiš i koje nove projekte možemo da očekujemo uskoro?

Trenutno radim uglavnom sa Leb i Sol, već 16 godina. Povremeno sviramo i sa Parussion Group — nedavno smo nastupili na Art Generator festivalu u Velesu. Često snimam sam, ali i sa kolegama. Pripremamo projekat Ringišpil za Arno, koji treba da bude snimljen i objavljen do kraja godine. Nedavno sam izdao retrospektivni album (2001–2025) sa pesmama koje su ranije bile singlovi, a sada su objedinjene u jedno izdanje. Izašao je i EP sa pet vokalnih crossover kompozicija pod nazivom What About the Groove.

MPM 11. Kako vidiš novu generaciju muzičara sa Balkana?

Na Balkanu uvek ima dobrih muzičara, nemam šta da zamerim. Pratim novu generaciju iz Makedonije, Srbije, Hrvatske, Slovenije, Bosne i Crne Gore — i mogu reći da su sve bolji. Mladi imaju energiju, talenat i otvorenost prema svetu. Svet ostaje njima, samo neka ne sviraju lošu muziku.

MPM 12. Kako uspevaš da održiš balans između privatnog života i profesionalnog puta? Ima li neka anegdota sa svirki koju bi izdvojio?

Nemam problema sa muzikom ni sa privatnim životom. Imam porodicu — to mi je najvažnije, a svi smo u bendovima porodični ljudi. Ostali smo normalni u ovom, kako kažeš, „bolesnom“ svetu. Anegdota ima mnogo! Šalimo se da ćemo jednog dana, kad napunimo 90 godina, ići zajedno u park sa štapovima i prisećati se svirki. Pre neki dan smo svirali moj autorski koncert — Bejkov i ja smo se prisećali događaja koje jedan pamti, a drugi ne. Nema lepšeg nego da se posle toliko godina opet nađeš sa starim drugom na probi i na sceni — i da sve završi smehom i životom.

13. Šta za tebe znači improvizacija na sceni?

Hahaha! Bubnjar — i bilo ko u bendu — mora znati pesmu, sve ostalo je teška improvizacija, a ako upali, to je sreća! Ja volim slobodno sviranje, bez pritiska. Ne možeš od čoveka tražiti da bude mašina. Zato je Tesla izmislio struju — da kolege mogu programirati mašine! (smeh)

MPM 14. Kako doživljavaš publiku — posebno kada sviraš svoje autorske kompozicije?

Retko kad vidim publiku od reflektora, hahahaha! Ponekad jedva vidim i sopstvene činele koje obožavam. U poslednjih 25 godina sviram uglavnom svoju muziku ili projekte svojih kolega — jazz, fusion, ponekad rock. I znam da oni koji dolaze na naše koncerte zaista slušaju muziku, doživljavaju je, a ne završavaju na toksikologiji (smeh).

MPM 15. Šta muzika znači za tebe danas, nakon svih godina rada, nastupa i iskustva?

Muzika je život. Ne samo meni — trebalo bi da bude svima. Ne znam kako drugačije da se leči duša. Muzika pomera svet da bude lepši. Bez nje svet ne bi imao smisla — iako ponekad izgleda kao da prava muzika polako nestaje, jer svako danas može da snimi nešto svoje, makar i budalaštinu. Muzika je emocija spojena sa inteligencijom i zdravim razumom. Jazz i rock su muzika za intelektualne i velike umove. Pamet u glavu svima — i želim vam sve najlepše! Vidimo se na sledećem koncertu. Slušajte lepu muziku i uživajte u životu.

–