Koncert Pete-a Doherty-ja 4. maja u Zappa Bazi bio je sve samo ne običan 

Piše: Ilija Đukić

Imamo mi publiku za Pete-a Doherty-ja! 

Kada sam prvi put čuo da dolazi u Beograd, sumnjičavo sam vrteo glavom. 

Kako zaboga animirati nekog u okruženju za koje smatram da je rokersko da mi se pridruži u ovom intimnom spektaklu kada većina njih jedva zna za Franz Ferdinand ili The Killers a nikad čuli nisu za Bloc Party, Kaiser Chiefs ili Razorlight? 

Umesto da se upinjem i tabloidno objašnjavam da je Peter – Pete Doherty lider grupa The Libertines i Babyshambles koji je toliko puta skliznuo u karijeri da je bio na putu i klošar da bude, rešio sam da na koncert idem sam.

U glavi mi je na putu ka Zappa Bazi bila „Back in Black“ od legendarne Amy Winehouse čiji se život ugasio posle nastupa u Beogradu i koja je, gle čuda tada bila cica dotičnog Dohertyja! 

Da je stari Pete u Beogradu, pitao bih se s pravom hoće li posle nastupa završiti kao Amy jer je takav život vodio, ali ne! 

Ovo je jedan uravnotežen, trezven i umetnosti okrenut Englez. 

Takav se i pojavio na bini pred krcatom Zappa Bazom – bela jednostavna majica na kojoj je pisalo Albion i šešir. Gitara kao deo njegovog bića, razume se. 

Ovacije u Bazi!

Opa, bato! Mislio sam da je veći deo publike tu da vidi ko je taj Pete, ali ne. 

Ovi ljudi znali su skoro sve njegove pesme!

Onda i ne čudi usput pokupljeni info da je koncert rasprodat za manje od 24 časa.

A nastup je bio toliko intiman, a opet nabijen energijom da je delovalo kao da smo na kućnoj žurci momka koji gazi ka pedesetoj, ali se ne da.

Doherty nije iskompleksiran datumom rođenja već samo želi da dečački uživa. 

Osetili smo se kao da smo s njim gledali recimo tekmu uživo Milwall – Stoke i sada nas je doveo u pab na nekoliko pinti i „singalong“ himni. 

Pevali smo „Don’t Look Back Into the Sun“ i „Time for Heroes“ čekajući kada će nam servirati recimo „What Katie od“ od The Libertinesa što se i dogodilo. 

Ne pamtim kada sam u Beogradu poslednji put bio na toliko ostrvskom nastupu. 

Doherty je glumio englesku hladnoću i nadmenost dobrih 45 minuta pre nego što je počeo da osmehom na licu da ispunjava želje publike! 

Da, čovek je ladno bio kao džuboks dodavši da „nije svaki dan u Srbiji da može da glumi“. 

Vrhunac žurke bio je na „What a Master“ koju je Pit preveo na srpski pevajući „Kakva propast“ ali bukvalno! To priznaćete ne radi svako ko dođe ovde, zato, momče u najboljim godinama – jedno veliko BRAVO! 

Za kraj je ostavio čuvenu „Music When the Lights Goes Out“ posle čega su se čak i svetla upalila i Zappa Bazi.

To u 99,9 posto slučajeva znači ćao, zdravo, ali ne i ovog puta! 

Fanovi su toliko dozivali Petea da se vratio i na usnoj harmonici je u društvu tehničara odsvirao „Albion“. 

Magija za magijom. 

Znate kako kažu mudri ljudi – najbolje stvari dešavaju se onda kada to ni ne očekuješ. 

Pratio sam i The Libertines i Babyshambles i Dohertyja kako grli Amy Winehouse i Kate Moss, i kako je u treznoj, a onda i u razvaljenoj fazi života, ali ni u snu nisam mogao da pretpostavim da će mi baš njegov nastup u moru ostalih u Beogradu u 2026. godini ostati u najboljem sećanju. 

Pete, ovo nije zbogom.