Popularni operski umetnik Alesandro Safina, istaknut kao uspešan svetski italijanski tenor, treći put je osvojio našu zemlju ove sedmice, 28. aprila, kada je održao samostalan koncert u Beogradu na sceni Plave Dvorane u Sava centru.

Podsetimo, Safina je počeo da nam gostuje veoma često u prestonici Srbije, tako da je prvi put bio u maju 2023. u Mts Dvorani, da bi reprizu realizovao krajem novembra 2024. godine u Sava centru.

Na tim navedenim gostovanjima šarmer i šmeker Alessandro Safina je svakako veoma lako oduševio publiku, kao i ove divne noć u protekli utorak, 28. aprila.

Pratnja mu je bila Beogradski simfonijski orkestar, sa našim vrhunskim muzičarima.
Koncert je ovaj put na repertoaru imao 20-ak pesama podeljenih u dva čina, dva celovita segmenta, u svakom po 10 numera, na ravne časti, tokom puna dva sata višeslojnog i bogatog programa.

Operski solista se na početku zahvalio Beogradu na novom, trećem gostoprimstvu, organizaciji iz Rusije – MirShow, koja ga je pozvala da nastupi opet u glavnom gradu Srbije na ovako velikoj pozornici, te da će se rado odazvati svakom sledećem pozivu i sa velikim zadovoljstvom održati koncert ovako mozaičnog koncepta.

„Srećan sam što sam opet u Beogradu, do sada mi je ovde uvek bilo divno. Lepo je vratiti se kod vas„, bio je ljubazan i kratak Safina, vidno zadvoljan što se već odomaćio u Beogradu.

Koncertni repertoar mu sadrži italijanske, engleske i francuske numere, filmsku muziku, mjuzikle, tako da je napravio zanimljiv presek popularne kulture i italijanske muzičke baštine.

Na taj način Safina je u jednom pogledu u stilu multinacionalnog kvarteta operskih asova „Il Divo“, koji su nam četiri puta nastupali u Beogradskoj Areni.

Alesandro Safina je ljubav prema muzici i operi nasledio od roditelja, koji su bili iskreni ljubitelji operske umetnosti, i preneli su svoju strast ka tome na sina.

 To se jasno vidi, jer je Safina sve vreme koncerta bio maksimalno raspoložen, prepun elana, kao da tek počinje karijeru, premda je sa 17 godina upisao konzervatorijum u Firenci, a nekoliko godina kasnije postao solista u najboljim muzičkim pozorištima u Evropi.

Prvu nagradu osvojio je na Međunarodnom vokalnom takmičenju Katia Ricciarelli 1989. godine, i uspeh dalje nije izostao, ostalo je istorija na neki način.

Operskim tonalitetom Safina je publici između 2 000 – 3 000 ljubitelja u Sava centru, predstavio popularne pesme van repertoara opere, i započeo je muzičko putovanje sa beogradskom publikom uz delo Notturno pisano za bariton i gudački kvartet, iz pera švajcarskog kompozitora Otmara Šoeka /Othmar Schoeck, 1886-1957/. Pesma stvarana između 1931. i 1933. godine, objavljena je kao autorov Opus 47 i predstavlja muzički ciklus od devet pesama autrijskog pesnika Nikolausa Lenaua (1802-1850) i švedskog pesnika Gottfried-a Keller-a (1819-1890).

Sa šansonom „Et maintenant“ Safina je podsetio na lik i delo francuskog kantautora Žilberta Bekoa (Gilbert Bécaud), čije je prevo ime Gilbert Léopold Silly (1927-2001).

Francuski pevač, kompozitor, pjanista i glumac se proslavio pre svega sa antologijom „Nathalie“, ali i sa „Et maintenant“ (1961), koja je dobila i englesku verziju „What Now My Love“.

Sa šansonom „Et maintenant“ Safina je podsetio na lik i delo francuskog kantautora Žilberta Bekoa (Gilbert Bécaud), čije je prevo ime Gilbert Léopold Silly (1927-2001).

Francuski pevač, kompozitor, pjanista i glumac se proslavio pre svega sa antologijom „Nathalie“, ali i sa „Et maintenant“ (1961), koja je dobila i englesku verziju „What Now My Love“.

Safina ima bogatu karijeru u operskim produkcijama tako da je na sceni pevao u delima –  „Boemi“, „Seviljski berberin“, „Eliksir ljubavi“, „Sirena“, „Evgenije Onjegin“.

Ipak, u set listu nije uvrstio operski, već popularni repertoar, te je zapevao francusku šansonu „Les feuilles mortes“ iz pera slavnog Žaka Prevera (1900-1977), kompozitora Džozefa Kozma, što je proslavilo glumca i muzičara Iva Montana (1921-1991).

Dalje je na koncertu predstavljen izbor hitova iz mjuzikl repertoara, kao „Memory“, isti izbor na listi kao lane, iz uma genijalnog maga Endrua Lojda Vebera i tvorca meta spektakla „Mačke“ (Cats, 1981), prema stihovima Trevora Nana, baziranih na poeziji čuvenog T. S. Eliota.
Taj mjuzikl je decenijama i dalje rasprodat na Brodveju i Vest Endu, osvaja SAD i Englesku, dok je filmska verzija u Holivudu prošla prilično neslavno.

Beogradski simfonijski orkestar je izveo instrumentalnu kompoziciju „Fantasia Mary Poppins“, kao jedan intermeco.

Svi se sećamo antologijskog filmskog mjuzikla za decu „Meri Popins“ (1964) Roberta Stevensona, u produkciji Walt Disney, sa pesmama i kompozicijama Braće Šerman (Sherman Brothers), a ostvarenje je radjeno prema seriji knjiga P. L. Traversa o srećnoj dadilji koja leti – Meri Popins.

Mudro se Safina dalje okrenuo takođe univerzumu za decu i porodicu i priredio kompoziciju „Belle„, serviranu na operski način, za Diznijev dugometražni animirani film „Lepotica i zver“ /Beauty and the Beast, 1991/, koju su snimili američki glumci Paige O’Hara i Richard White. Pesmu „Belle“ osmislili su tekstopisac Howard Ashman i kompozitor Alan Menken i prema oceni muzičkih stručnjaka, delo predstavlja numeru srednjeg tempa u vidu klasičnog mjuzikla koji podseća na standarde postavljene na Brodveju i generalno muzičkom teatru.

Bez daljeg obraćanja publici u vidu bliskosti i komunikacije na nivou opuštenosti, Safina je eventualno uglavnom kao domaćin koncerta voleo da najavi koja je sledeća numera.

Tako je sledeće pripremio – italijansku pesmu – „L’immensità“ (1967) koja je proslavila tandem Johnny Dorelli – Don Backy na 17. izdanju muzičkog festivala Sanremo i kasnije je rezultat bio izvanredan – sedam nedelja singl je proveo na italijanskim top listama najslušanijih hitova.  

Pevač je ostao i dalje u italijanskom svetu umetnosti, sada je laureat Sanrema 1966. sa hitom „Dio come ti amo“ („God, How I Love You“) italijanskih pevača Domenika Modunja i Giljiola Sinkuetija (Domenico Modugno, Gigliola Cinquetti), ali je bila zapažena i na Evroviziji u Luksemburgu te iste godine.

Raspevao se italijanski tenor – „Da troppo tempo“ umetnice Milve sa Sanrema 1973, a kasnije je tu pesmu interpretirala i zvezda Laura Pausini (gostuje nam 18. decembra u Beogradskoj Areni) za svoj 11. studijski album „Inedito“ (2012).

Sa svojim velikim hitom „Luna“ sa albuma „Insieme a te” bio je na vrhu top lista širom sveta. Sam album je objavljen u više od 30 zemalja, postao je zlatni u Brazilu i Tajvanu i u Holandiji, četiri nedelje na vrhu lista u ovoj zemlji.

„Luna“ je oduševila publiku Sava centra u potpunosti, i to je značio mali predah, da se Safina odmori i bude spreman za nastavak, odnosno celoviti drugi čin višeslojnog i sadržajnog programa.

Međutim, upravo na izvođenju ove pesme desila se jedna čudna … kako bismo to nazvali, neugodnost.

Sasvim iznenada, kako niko se nije nadao niti očekivao, iz sale je izašla neka misteriozna žena koja se veoma približila bini i počela euforično da snima mobilnim telefonom Alesandra Safinu.

Valjda je bila u transu u toj meri da je sve to bilo jače od nje da bi čula svoju omiljenu pesmu ili jedan od favorita LUNA, i nije mogla da se kontroliše, izgleda da je prosto morala da ga snima i da sve vreme peva tu pesmu.

Alessandro Safina je bio veoma zbunjen, nije znao kako da se postavi, i rukom je zamolio devojku da to ne radi, dao joj je do znanja da mu nije prijatno da mu stoji ispred pozornice tako blizu i snima ga non stop. Obezbeđenje nije znalo šta da radi, te su dva pripadnika security službe samo stajala po strani, nešto su se domunđavali, dogovorali i još uvek nisu ništa reagovali.

Ipak, devojka se nije obazirala što Safina maše rukom da se ona skloni, njoj je bilo očigledno veoma lepo i terala je svoje, ignorisala njegovu nelagodnost.

Svaka njemu čast kako je uspeo da se ipak snađe i otpeva hit LUNA do samog kraja, snašao se da ga ništa ne prekine u izvođenju tako ogromnog hita.

Onda odjednom više žena je doletelo do bine da uruči cveće i neke poklone Safini, što ga je veoma obradovalo, te dame su ga grlile, čak i ona uporna devojka, koja ga je neprestano snimala, pevajući pesmu Luna . Celovita neprijatnost je na kraju na sreću nestala.

LUNA je označila kraj prvog čina, završetak te prve velike celine.

Alessandro Safina je najavio da je na redu kratka pauza i da se vidimo uskoro posle predaha.

Naravno, ovako zahtevan koncert za operskog pevača nije moguć da peva dva sata neprekidno, sasvim je prirodno da se događaj sa obimnim programom podeli u dva jednaka segmenta.

Drugi segment donosi opet italijanske note, prvi je muzički komad  „Il mondo“ ili  ‘The World’ (1965) uzvišeno delo više kompozitora, na čelu sa Džimijem Fontanom, koji je i izveo tu njegovu najuspešniju numeru. Uz njega su potpisani Carlo Pes, Lilli Greco, Gianni Meccia, dok je aranžmane kreirao slavni Ennio Morricone.
Fontana je snimio i špansku verziju „El Mundo„, koja je te 1965. bila na vrhu španskih lista hitova, dok su francusku varijantu „Un monde fait pour nous“ snimili Hervé Vilard i Richard Anthony.  Kubanski pevač Roberto Faz i meksički izvođač Javier Solis su takodje interpretirali ovaj hit na španskom.

Na engleskom jeziku je adaptirao Robert Melin – „My World„, a snimali su – Rej Čarls (The Ray Charles Singers), „The Bachelors“ i Engelbert Humperdinck.

Safina je izuzetno skroman operski artist, jer je sve vreme nasmejan, neposredan u komunikaciji, ne deluje kao muzička zvezda koja nastupa na najvećim scenama sveta: u Velikoj Britaniji, Irskoj, Italiji, Brazilu, Kanadi, Koreji, SAD-u, Francuskoj, Holandiji.

Istina, na prethodnom koncertu 2024. godine više je voleo da se obraća publici i detaljnije priča o pesmama koje izvodi, delovao je kao da nam je uveliko prijatelj, komšija na istom spratu.

Ruku na srce, sada je taj momenat izostao, italjanski tenor je više bio posvećen pesmama i repertoaru pred njim, a ne toliko zbližavanju sa beogradskom publikom.

Parter Sava centra je bio skoro popunjen, sa tek ponekim praznim sedištima, dok je balkon ceo bio prazan. Da li ga je to malo demotivisalo i odbilo da se više trudi oko svojih fanova i obožavateljkama, možemo samo da nagađamo. Tek, osetila se razlika između novembra 2024. i sada aprila 2026.

Safina ima besprekornu tehniku pevanja, ima sve materijale da vokalom prodrma celu Plavu Dvoranu velelepnog Sava centra, mada, to se nije dogodilo tek tako.

Možda je nedostajalo i ono malo duše koje ne neophodno da sve sija i blista svim srcem i dušom.

Safina je prema set listi išao na sigurno, te je otpevao „Bésame Mucho“ („Kiss Me a Lot“) – čuvenu vokalnu kompoziciju koju je davne 1940. godine napisao meksički autor Consuelo Velázquez.

Svi znamo da je ova numera jedna od najpopularnijih latinskih pop i jazz standarda po celom svetu, i smatra se za jednu od najpopularnijih kompozicija u Meksiku, koja varira svoje teme od strasti, ljubavi do straha od gubitka ljubavi, odnosno ljubavnika – voljene osobe.

Consuelo Velázquez komponovao je pesmu sa samo 16 godina pre svog prvog poljupca, inspirisan Arijom slavuja iz opere „Gojeskas„ Enrikea Granadosa.

Naslov se prevodi „ljubi me mnogo“ ili „ljubi me strastveno“, što odražava želju za vrlo intenzivnom naklonošću, mada se često tumači kao čežnja da se ljubav zadrži kao da je poslednji put, kao da će nestati, uvenuti, ili se roditi u nekom drugom obliku.

Ako posmatramo nasleđe – Besame Mucho je konačno skoro 60 godina kasnije priznata 1999. godine kao najpevanija i najizvođenija meksička pesma na svetu, i primljena je u Kuću slavnih latinoameričke Gremi nagrade 2001. godine.

Na set listi je prošetao kroz mnoge svoje albume kao – „Alessandro Safina“ (2001), “Musica Di Te“ (2003), „Sognami“ (2007), „Dedicated“ (2014).

Malo da se odmori glas, opet je došao red na instrumental – čuveno remek delo „Libertango“ argentinskog kompozitora Astora Pjacole redovna je na repertoarima mnogih koncerata širom sveta. Autor i svirač na instrumentu bandoneon Pjacola je snimio ovo remek delo 1974. u Milanu, i sam naziv kompozicije predstavlja kovanicu i spajanje reči „libertad“ – sloboda i „tango“, jer je on osmislio pravac „novi tango“, odnosno oslobođeni, što simbolično predstavlja poseban otklon i autorov raskid sa tradicionalnim – klasičnim i okrenutost ka novoj viziji ovog plesa.

Alesandro Safina je istakao da mnogo voli i ceni svog slavnijeg kolegu Plasida Dominga (gostovao nam je 2021. na stadionu Tašmajdan) i otkrio da je numeru „Aranjuez“ upravo španski tenor pevao vrhunski, te je odlučio da se i on oproba u ovom izazovu.
Naravno, i ovde se zatresla cela Plava dvorana Sava centra, a delo je napisao španski autor Joaquín Rodrigo kao „The Concierto de Aranjuez“ (1939) ili  „Aranjuez Concerto“ za klasičnu gitaru, a onda je adaptirano i za vokal, svakako za tenora.


Kompozicija „Historia de un amor“ (1955) Carlosa Eleta Almarána (1918 -2013), koju su izvodili Antonio Cano, Jara Carrillo de Alcantarilla (Murcia) bila je uvod za novo uživanje u Safininom glasu.

Usledio je tako „Moon River“ (1961) Henrija Mancinija (1924-1994), na stihove Džona Mersera, koju je izvodila glumica Odri Hepbern u čuvenom filmu „Doručak kod Tifanija“ (Breakfast at Tiffany’s) po romanu Trumana Kapotija, i kompozicija je osvojila Oskara za najbolju originalnu pesmu kao i Gremi nagradu (1962).

Gde je filmska muzika „Moon River“, onda mora biti i jedan velikan muzike i filma, gospodar obe umetnosti, vladar velikog i malog ekrana – Frenk Sinatra (1915-1998) i ogroman, kolosalni, monumentalni hit „My Way“ (1969) prema francuskoj pesmi „Comme d’habitude“ (1967) kompozitora Žaka Revoa (Jacques Revaux) na stihove Žila Tiboa i Klod Fransoa (Gilles Thibaut, Claude François).

Remek delo „My Way“ je napisao čuveni Pol Enka (Paul Anka) prema francuskoj numeri, i time je postala slavnija, a osim Sinatre, dočarali su je i Elvis Prisli, čak i panker Sid Višiz („Sex Pistols“).
Ipak, Sinatrina verzija je postala pravi fenomen, jer je provela čak 75 nedelja na UK Top 40 u samom vrhu slušanosti.

Jasno je da Safina voli film, jer je i sam bio glumac u raznim ostvarenjima, tako je snimao i muziku – pesme za mjuzikl „Mulen Ruž“ (Moulen Rouge, 2000) Baza Lurmana, te je imao duet „Your Song“ Eltona Džona, sa britanskim glumcem Juanom KekGregorom, kasnije se pridružila i Nikol Kidmen iz tog hita.

Time se on izveštio da spaja operu, pop muziku, akademski vokal, soul i mjuzikle, filmsku muziku, teme koje opsedaju, zavode, opčinjavaju u svakom smislu.

U karijeri je snimao i duet sa Eltonom Džonom baš za spomenutu pesmu „Your Song“, Rodom Stjuartom („Don’t Get Around Much Anymore“), sa sopranom Sarom Brajtman za njen album „Symphony“, ali i na njenoj svetskoj turneji 2008 je gostovao na songovima „Canto della Terra“ i „Sarai Qui„.

Dueti u karijeri mu uključuju i druge slavne zvezde: Andrea Bočeli („O sole mio“ 2017 u Uzbekistanu – Peoples’ Friendship Palace u Taškentu), soprano Sumi Jo („Brindisi“ iz opere „Travijata“ Đuzepea Verdija), Krisi Hajdn iz benda „The Pretenders“ („Aria e Memoria“), sa Barbarom Hendriks, holandskom kantautorkom Petrom Berger („Life Goes On“, 2007).

 Novo delo na repertoaru Safina je izabrao legendarnu kompoziciju „Parla più piano“ Nina Rote (1911 – 1979) za remek delo – gangsterski epski film „Kum“ (The Godfather, 1972) Frensisa Forda Kopole. Svi znamo instrumentalnu verziju, skoro je u Sava centru bio čitav koncert orkestra koji izvodi filmsku muziku Enia Morikonea i Nina Rote, a postoj i vokalna varijanta.

Predivno izvođenje ove kompozicije masterpiece filmske kolekcije „Kum“ dovelo je i do samog kraja celovečernjeg koncerta, od puna dva časa.

Alessandro Safina je imao veoma sličan repertoar u većoj meri kao novembra 2024. godine, i takođe je zaokružio set listu sa muzikom iz mafijačkog filmskog ostvarenja KUM prema istorimenom romanu slavnog italjanskog književnika Maria Puza.

Ipak, da se podsetimo te prošle godine – delovalo je svima tada da je koncert gotov, kao da ne postoji dalje nakon „The Godfather“ primenjene muzike,međutim, zahvalni i srećni Safina odlučio je pre godinu i po dana da obraduje publiku sa još jednom numerom.

Bila je to pesma – „Nel blu dipinto di blu“ („U plavom obojanom plavim“), svima poznata pod nazivom „Volare“ („leteti“ na italijanskom) – izuzetno popularna numera italijanskog pevača Domenika Modunja. Te 1958. godine muzičkom festivalu u Sanremu delo je osvojilo prvo mesto, pesma je postala ogroman hit i ujedno je predstavljala Italiju na Pesmi Evrovizije (bili su treći).

Onda je Modunjo te godine snimio i englesku verziju gde je ostao naslov „Volare“ i kompozicija je postala veliki hit u SAD, zahvaljujući čemu je Modunjo dobio nagradu Gremi, i onda je kasnije doživela čak 100 raznolikih obrada.

Andrea Bočeli, Lučiano Pavaroti, „Gipsy Kings“ – samo su neki od zvezda koje su uradile rimejk „Volare“, koja je 2005. u anketi proglašena drugom najpopularnijom pesmom u 50 godina Evrovizije, iza „Waterloo“ švedske grupe ABBA.

Te večeri Alesandro Safina je pružio svoj maksimum sa finalom koncerta i „Volare“ je ubedljivo bio efektan vrhunac koji pomera granice i publiku ostavlja ispunjenom i sitom u svakom smislu.

Italijanski tenor je na kraju koncerta 2024. godine poželeo da ponovo gostuje u Beogradu, presrećan i ushićen što je i ovog puta doživeo ovacije i pravi trijumf.

Osećanje je bilo obostrano, auditorijum je uživao u svih dva sata programa, tako da je sasvim moguće da smo dobili novog redovnog inostranog umetnika koji će nam svake sezone dolaziti i ostavljati dubokog traga na koncertima.

Međutim, eto, izlostala je ta pesma kao i njegovo ushićenje da je on ponovo tu.

Nekako je i dalje nedostajalo da osetimo njegovu energiju i šarmantnost koju nam je pokazao veoma brzo i lako tada, dok je sada bio samo nasmejan, a evidentno suzdržan, na distanci.

Došao je tu, otpevao sve što je dogovoreno, ali bez bisa, za razliku od novembra 2024. gde je imao taj bis sa VOLARE, na opšte iznenađenje radosne publike.

Možda operskom divu nije bio dan ili veče, tehnički je perfektan, mada nekako ravan i malo bezličan, u smislu da se nije trudio da osvoji publiku, kako je to činio prethodni put.

Ne možemo tvrditi da li je bio maksimalno u formi 2023. godine kao premijerni koncert u Mts Dvorani, jer potpisnik ovih redova tom nastupu nije prisustvovao.

Snažan utisak te 2024. u Sava centru ostavila su izvođenja pesama koje nismo čuli 28. aprila ove godine, jednostavno repertoar italijanske zvezde se menja.

Alessandro Safina je tada briljirao i u pesmama pred vama.

– „Ci vorrebbe il mare“ Marka Masinija, prema tekstu Đankarla Bigazija i Đane Albini.
Ta pesma je odabrana za Masinijev album „Friends for Life“ (1997) gde je imao duet sa španskom operskom divom Monserat Kabalje (gostovala nam je u Beogradskoj Areni 2011 na oproštajnoj turneji, dok nas nije napustila 2018).
Ovaj hit su pevali još Umberto Toci na svom albumu „Tozzi Masini“ (2006) i Milva na svom izdanju „Uomini Addosso“ (1993).

 -„Les temps du cathedrales“ iz poznatog mjuzikla „Notre Dam u Parizu“, koji će u februaru 2025. gostovati upravo u Sava centru, kao originalni projekat na francuskom jeziku, prvi put u Srbiji.
Pesmu je izvodio Safinov kolega Bruno Peletije, a singl je izašao krajem 1998.

–  „Canzone per te“ („A song for you“), kompozitora Serđa Endriga, koji je nastupao na manifestaciji sa Robertom Karlosom – pobednik festivala Sanremo 1968. –

–  „Insieme a te” sa istoimenog albuma (1999) Alessandra Safine

– „Incanto“ (2015) tandema Ticijano Fero – Emanuela Dabono.

– Balade „La nave va“, „An hymn“ sa albuma A. Saffine  .  

Gospodine Safina, hvala za još jedan koncert kod nas, vidimo se u nekom drugom filmu i nekom drugom vašem boljem nastupu.

Ivan Makragić