O najnovijem, jubilarnom 15. izdanju festivala Mikser od 5. do 7. juna u Novom Pazaru, o svim izazovima koje nosi takva manifestacija, o samom nastanku cele priče i platforme, o trenutnom stanju u kulturi, o sjajnom muzičkom programu, o karijeri dramskog pisca i menadžera u kulturi, o mnogim osvešćenim temama koje podrazumevaju kritiku

Veoma smo voleli njegove hit pozorišne komade, koji su osvajali Beograd, možda najviše Zvezdara teatar, pomalo i Narodno pozorište, a onda i u Novom Sadu – Srpsko narodno pozorište, celu Srbiju, a dalje se krenulo i po regionu bivše nam Jugoslavije.

Setimo se samo divnih naslova, mudrih komedija sa kraja 90-ih godina – „U plamenu strasti“, „Moj otac u borbi protiv nitkova iz svemira“, obe u režiji Gorčina Stojanovića, koji se uspešno dokazao na filmu i u TV serijama.

Tu je i „Puritanska komedija“ reditelja Božidara Đurovića, koja je godinama punila salu Male scene „Raša Plaović“ u Narodnom pozorištu, kao i „Cuba Libre“ u režiji Kokana Mladenovića, u produkciji Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu

Završio je Petu beogradsku gimnaziju, a 1991. godine diplomirao je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti.

Ipak, današnji razgovor sa našim novim gostom nije iz sfere pisanja.

Menadžer u kulturi i dramski pisac, bio je upravnik Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, direktor festivala Sterijino pozorje, predsednik Upravnog odbora Exit-a, suosnivač filmskog festivala Cinema City isto u Novom Sadu.

Evo zbog čega smo danas ovde – naš gost jesuosnivač Mikser festivala, Mikser House-a, ihumanitarnog centra Miksalište, za koji je osvojionagradu „Najevropljanin“ Evropskog pokreta u Srbiji za svoj humanitarni angažman.

U periodu od 2018. do 2023. godinebio je i pedagog, predavao je kreativno preduzetništvo i kreativno pisanje na Fakultetu savremenih umetnosti u Beogradu.

Jubilarno, 15. izdanje festivala MIKSER 2026. počinje u petak, 5. juna, i trajaće do nedelje, 7. juna. Ali imamo i nulti dan u četvrtak, 4. juna, sa premijerom jedne zanimljive muzičke predstave. O svemu tome će biti reči i detalja u narednim redovima.

           Da onda i otkrijemo o kome je reč.

                   IVAN LALIĆ – izvršni direktor Mikser festivala.

Veoma nagrađivan dramski pisac – za spomenuti hit komad „U plamenu strasti“ laureat je prestižne nagrade „Branislav Nušić“ 1996. godine za najbolji komediografski tekst. Ova komedija se kasnije igrala pod drugim nazivima – „Rob ljubavi“ u Srpskom narodnom pozorištu i „Treći svetski rat“ u Crnoj Gori, na Cetinju.

U mnogim verzijama mu se po Srbiji igra komedija „Heroj nacije“ i naravno zaslužno je dobio prvu nagradu za najbolji komediografski tekst na Festivalu komedije 2007. u Jagodini.

Isti festival je Ivana Lalića nagradio i za hit komediju „Ljubav u Savamali“ 2020. godine, i ovaj naslov se godinama sa ogromnim uspehom i dalje igra na Velikoj sceni „Danilo Bata Stojković“ u Zvezdara teatru, skoro drugoj kući pisca.

Tu je i novija drama „Podanik“, dakle vredan je i produktivan u spisateljskoj karijeri,tako da Ivan Lalić je veoma specifična ličnost i umetnik koji ima različite vidove karijere.

 Sa jedne strane je dramski pisac i scenarista, a sa druge strane je producent, menadžer, izvršni direktor festivala Mikser i dugo je vodio kulturni centar Mixer House na prostoru Savamale.

I naravno, imamo divan događaj, 15. izdanje Miksera od 5. do 7. juna, pod nazivom „Novi svijet“, ali prvi put u njegovoj istoriji, održava se u – Novom Pazaru.  

Mikser Talks program sa puno debatnog programa, radionice, konkursi za najbolji dizajn, sve tu to standardni projekti koji se održavaju deceniju i po, o čemu smo već izveštavali.

Ove godine su ostvareni konkursi – Black Box i Novi Bazar, dobitnici će biti proglašeni tokom trajanja festivala.

Muzički program je stvarno impresivan ove godine – regionalna imena za poželeti – Amira Medunjanin, Letu štuke, Helem Nejse, bend iz Novog Pazara – Gospođo Bate, tu su i – rokerske legende Partibrejkers, Nikola Čuturilo Čutura, world music soul pop zvezda Marko Louis, alternativni sastavi – Vrooom, Jarboli, rep autor Marčelo, i drugi.

Sada je pred nama jedna posebna priča iz umetnosti i kulture, koju ćemo da započnemo na jedan sasvim novi, drugačiji način.

Naime, pre nego što krene naš zvaničan intervju, pred vama će biti u celini predstavljene objave Ivana Lalića na društvenim mrežama, kao opservacije o novom, 15. izdanju Miksera.

Objava 1

„Imao sam 15-16 godina i išao u Petu. Onu istu u koju sada ide Tina i koju će, sva je prilika, upisati naš Lav sada. Te davne 1981 -e na Tašu je najavljan koncert pod imenom ARA. Artistička radna akcija.

Bio je to moj prvi susret s Canetom. Bio je frontmen „Radničke kontrole“. Sećam ga se, imao je belu majicu, na bretele. Uvijao se i bacakao po bini, tona energije. Nepatvoreni pank. „Dosada“ kao urbana himna tadašnjeg Beograda.

Bilo je to tačno pre 45 godina.

Sada sam u Pazaru, spremamo Mikser. I dolazi nam taj isti Cane. Setih se te ARE jutros. Nadrealno skroz. Imam ogromno poštovanje za Zorana Kostića. Ozbiljna, preozbiljna legenda. Simbol i ikona urbanog Beograda. Koja traje. I povezuje generacije.

Kada smo bookirali program pre nekoliko meseci, pitao sam studente Dunp-a koga bi voleli na festivalu, jedan je duboko uzdahnuo i rekao: „Uh kad bih mogao da vidim Partibrejkers uživo. To mi je san…“ Dečko ima samo 22 godine.

5. jun, Novi Pazar. Poklonimo se legendi, drugari. Ove godine u zemlji sviraju samo u Pazaru i Kragujevcu. Sve ostalo je ex-Yu.

Osećam se privilegovano i počašćeno.

Budite i vi. Vidimo se na festivalu!“

Objava 2

„Radio „Sloboda“ Kraljevo. Radio najlepšeg imena. Stadosmo da pozovemo drage Kraljevčane u Pazar. Vazduh miriše na ludilo. I na slobodu!“

Objava 3

„Mikser majica iz 2012, prvi festival u Savamali kad smo iz Žitomlina došli u Karadjordjevu gde smo ubrzo otvorili Mikser House. Nadjoh je slučajno kod mame, duboko u ormanu, juče, baš u danu kada smo objavili naredni Mikser fest. Kakva lepa koincidencija.

Znam, sve je čudno. Živimo u vremenu kada je stvarnost mnogo veća fikcija od fikcije koju stvaramo. Nema Festa, Bitefa, Exita. Živimo u zarobljenom društvu. U kojem je kultura neumesni višak.
Mi smo rešili da ne odustajemo. Po svaku cenu. Odustajanje je za nas pristajanje na poraz. Na ropstvo. Mentalno, duhovno, stvaralačko.

Odlučili smo se za ljubav. Solidarnost. Empatiju. Mlade. U Novi Pazar dovodimo pedeset mladih dizajnera iz cele Evrope. Barselona Design week, Viena Design week,
Dutch design week…jer Pazar je svijet, naravno!
Niko ne stoji iza nas. Osim naših evropskih projekata za koje smo se krvavo izborili. I nekoliko hrabrih sponzora. I Novi Pazar koji nas je prigrlio od srca. Uskoro počinje prodaja karata za muzički program festivala. Billi bismo prezahvalni ako ih kupite i podržite održivost projekta. Studenti Dunp-a će ući besplatno, naravno. Heroji koji su 400 km pešačili do Ns-a.
Možete li da zamislite Caneta Partibrejkera, koji kaže: „Dobro veče, Novi Pazar!“
Živim za to veče! Pridrižite nam se! Save the date! Novi Pazar 5-7. jun!
Neizmerno hvala Aidi Ćorović, Ani Mirković, Vladetu Profiloviću iz benda „Gospodjo Bate“, svim dobrim ljudima Novog Pazara koji su nas podržali kad je bilo najteže!

Dobro nam došli na feštu ljubavi, zajedništva i kreativnosti koja život znači. Jer kao što kaže naša draga Ana Mirković: „Kreativnost je sloboda!“

Objava 4

„Prijavilo se i radi na predstojećem Mikser festivalu preko 100 mladih volontera. Jednoj devojci smo jutros dali novac da kupi potrebstine za produkciju – produzne kablove i ostali elektro materijal. Ona se vratila i vratila isti iznos u novcu koji smo joj dali. A donela je i materijal koji smo je zamolili da kupi. Kaže – kad su čuli da je za Mikser, ljudi donirali novac. Au ljudi moji, šta više da vam kažem. Novi Pazar je grad andjeo. To je stvarno teško opisati. Teška je i ozbiljna romansa medju nama. Ne mogu sad ni da zamislim da ćemo se rastati. Nećemo! Nikad!“

Zvanična reč izvršnog direktora Mikser festivala

„Jubilarno, 15. izdanje Mikser Festivala će se od 5. do 7. juna održati u Novom Pazaru, pod sloganom „Novi svijet“.

U gradu u kojem se vekovima prepliću uticaji istoka i zapada, Mikser Festival otvara prostor za „tkanje zajedničke budućnosti“ – kroz susret domaće kreativne scene sa inovatorima iz regiona i sveta, kao i kroz aktivno učešće mladih iz Novog Pazara i cele zemlje u oblikovanju vizije održivog i otvorenog društva.

Novi Pazar, kao jedan od „najmlađih“ i najvitalnijih gradova u Srbiji, sa snažnim multikulturnim identitetom i energijom zajedništva, postaje prirodna scena ovogodišnjeg festivala, ali i simbol potencijala koji nadilazi lokalne okvire.

Nakon dva veličanstvena studentska protesta, ovaj grad je ponovo integrisan u kulturni i duhovni sistem zemlje što predstavlja jedan od najdragocenijih dogadja u protekloj godini za naše društvo koje hronično pati od nedostatka dobrih vesti.

Dolazak Mikser festivala u Novi Pazar nadovezuje se na talas društvenog buđenja i otvara prostor za dijalog, razmenu i povezivanje sa partnerima iz regiona, Evrope i sveta.

Sviranje pred publikom kojoj su karte poklonjene i sviranje pred publikom koja je platila da udje na koncert, nije isto.

 Prvi mogu da izbagatelišu koncert, uđu, popiju piće i odu, drugi stvaraju medjusobno poštovanje s bendom. To je pravi odnos. Smisao rock and roll-a.

Marčelo godinama nije mogao da nastupa na festivalima u zemlji. Znamo zašto. Ali je zato nastupao solo i besplatno na bezbroj mesta, kao podrška promenama. Kao doprinos borbi za normalnu državu. Kao inspirator i osnaživač slobode. Za to je platio ozbiljnu cenu.

Kada pričate s njim i osetite tu lepotu duše, obrazovanje i endemsku gospodštinu, ne možete da se ne zapitate – zar postoji zemlja na svetu koja slavi nekog Designericu koji džara publiku vrućom jagnjetinom po glavi, a plemenitog, prevaspitanog čoveka od misli i pera Marčela zabranjuje i finansijski iznuruje?

Vratimo stvari na svoje mesto. Dodjite na Mikser u junu, u Novi Pazar, grad koji nam je vratio osmeh na lica, nadu i veru i kupite kartu za koncerte bendova koji su naša i vaša DNK. Pokažite im poštovanje. I te kako su zaslužili.

Što bi rekao Cane: „Sloboda ili ništa“!“

Ivan Lalić, direktor Mikser festivala.

BILA JE TO HRABRA, OPRAVDANA I AUTENTIČNA ODLUKA DA NOVI MIKSER FESTIVAL ORGANIZUJEMO U NOVOM PAZARU

Približavamo se jubilarnom 15. izdanju Mikser festivala i to sada prvi put u Novom Pazaru. Sa kakvim emocijama, uzbuđenjem, prilaziš ovom vrlo posebnom izdanju u gradu gde se može omirisati sloboda u svakom smislu u ova mutna i tmurna vremena?

– Mi smo ovde već par meseci i potpuno smo srasli s gradom. Emocije su neverovatne i neprolazne. Ovaj grad je pravo lečilište duše i srca.

Hvala onoj sekundi kada smo odlučili da festival radimo ovde, a ne u Beogradu.

Bila je to hrabra, ali toliko opravdana i autentična odluka.

Mikser kako i samo ime kaže, uvek je bio poseban festival i kulturna platforma koja miksuje više vrsta umetnosti – muziku, pozorište, dizajn, onda aktivnosti – radionice, razgovore – panele, tako i ove godine je program i više nego bogat.

Kako uspevate sa ipak manjim timom ljudi da organizujete i realizujete toliko različitih sadržaja zgusnutih u samo tri dana?

– Moram sasvim iskreno da kažem da ne znam. Valjda je za sve “kriv” domino efekat koji smo očigledno proizveli među kreativcima, aktivistima, dugogodišnjim saborcima. Zaista ima toliko programa, da sada imamo problem kako sve da saopštimo publici.

Mnogima je možda najatraktivniji muzički program, koncerti uživo. I kada se pogleda ovogodišnji line up, dolazimo do zaključka da možda nikada odabir nije bio bolji – regionalna imena – Amira Medunjanin, Letu štuke, Helem Nejse, zanimljiv bend iz Novog Pazara – Gospođo Bate, domaće snage – Partibrejkers, Nikola Čuturilo Čutura, Marko Louis, Marko Šelić Marčelo, Vrooom, Jarboli. Ovako deluje kao da ga pravi jedna armija od tima? U redu nekako sa domaćim, ali kako uspevate da se dogovorite sa regionalnim muzičarima koji su veoma traženi i imaju vrlo gust raspored na turnejama?

  – Mislim da je Mikserovo dugogodišnje prisustvo na sceni, karakter organizacije, i “pripadnost” pravoj strani istorije, razlog tome. Imamo ogromnu mrežu divnih saradnika koju smo godinama razvijali u celom regionu na koju smo veoma ponosni.

U najkraćem, kad se mnogo ljudi složi oko zajedničkog cilja, sve bude mnogo lakše.

 

photo Saša Vujanović

JA SAM DEFINITIVNO PODELJENA LIČNOST – POSTOJE DVA IVANA – JEDAN JE DRAMSKI PISAC, DRUGI JE MENADŽER U KULTURI

Poznato je da si diplomirani dramaturg sa FDU, a opet nekako ispada da si najpopularniji postao kao prvi čovek Mikser festivala, kasnije i sada već bivšeg kulturnog centra – platforme Mikser? Da li ti je želja za menadžerskim, producentskim poslovima nekako prevagnula u odnosu na spisateljski rad ili se samo tako čini? Sa druge strane, drame ti se u novim verzijama igraju i dalje po Srbiji i regionu.

 – Ja sam definitivno podeljena ličnost. Postoje dva Ivana. Jedan je dramski pisac, drugi je menadžer u kulturi.  Najviše na svetu volim spisateljsku samoću i mir, ali opet, celog života nešto organizujem. Od kućnih žurki, do premijera predstava i priređivanja koncerata i festivala.  Volim društvo, dobru energiju i projekte koji daju nadu u bolju budućnost.

 Kad se jednom iščupamo iz ove teskobne stvarnosti, verovatno ću pobeći na Rudnik gde imam porodično imanje i pisaću  do kraja života.

Imao si već velika iskustva da radiš u menadžerskim poslovima kada si jedno vreme bio upravnik Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, tako i na čelu Sterijinog pozorja, i filmskog festivala Cinema City, i u upravnom odboru – timu Exit festivala, takođe u Novom Sadu. Da li su ti takvi festivali pomogli da osnuješ neku svoju priču kakav je Mikser da budeš sam svoj gazda, slobodan, nezavistan, svoj?

– Svakako da je tako. Ali ako pričamo o Mikseru, tu je svakako i moja supruga, poslovna i životna saputnica Maja. Da budem sasvim iskren, ja sam se te 2009. godine, kada se dogodio prvi Mikser festival u Silosima na obali Dunava na Dorćolu, zapravo “udao” u organizaciju Mikser koja je već postojala.

 Vodile su je Maja, Tanja i Nina. Tanja i naravno Maja su i danas tu. Svakakvih iskušenja i avantura je tu bilo, ali mi smo i dalje u sedlu i ponosno opstajemo na sceni u kojoj ćaci kultura preti da izbriše sve tragove nezavisnog i kritičkog promišljanja.

NOVI PAZAR JE ZAISTA GRAD SJAJNE ENERGIJE KAO U KAPSULI DAVNO PROHUJALOG VREMENA

Šta nam sve donosi MIKSER 2026. od tema koje se nameću sa podnaslovom „Novi svijet“ ? Multimedijalni festival uvek je bio pogodan teren i front za iskazivanje kritičkog mišljenja, pružanja osvešćenosti, debata, rešenja u vrlom, novom svetu? Kakav je to novi poredak nastao?

– Novi Pazar je najmlađi grad u Evropi. To je zaista grad sjajne energije koji me podseća na hiberniranu vremenska kapsulu nekog davno prohujalog vremena, u kome su moral, solidarnost i empatija postojale kao dominantne vrednosti.

  Pogađate – mislim naravno na Jugoslaviju. Sledstveno – vidim ovogodišnji Mikser kao neku vrstu retro-futurizma. On će baštiniti vrednosti nekadašnje zemlje, ali u nekom budućem kontekstu. U novom svijetu o kojem maštamo. Miker festival 2026 će biti jedna velika učionica tokom tokom dana. Imamo pregršt predavanja, radionioca, panela.

Tek uveče može zabava.

 Veoma si aktivan na društvenim mrežama i tvoje objave su kao prave male kolumne, priče, blogovi, koji vape da se objave, i to u nekoliko tomova. Da li si o tome razmišljao, jer su ti sigurno mnogi o tome govorili? I ne mora da se knjiga objavi tek kada nam ode ova nakaradna vlast, ima tu i drugih nezavisnih izdavača koji mogu da izađu u susret jednom dramskom piscu i budu hrabri?

Hvala ti puno na ovoj ideji. Ta pisanija su moja potreba, moja terapija i moja introspekcija. Osetiću trenutak kada bih to voleo malo da sistematizujem i priredim.

Prvo ću tebi ponuditi da budeš recenzent, nema druge.

ŽIVIMO ŽIVOT PUN NEIZVESNOSTI I STRAHA ZA BUDUĆNOST NAŠE DECE

 Mikser je jedan od poslednjih bastiona slobodnog kritičkog mišljenja kod nas? Kako ste uspeli tvoja supruga Maja Lalić i ti da se izborite u ovo vreme nevremena da ipak budete – nezavisni?

– Verujem da je uzrok tome naša finansijska nezavisnost i činjenica da nismo članovi nijedne partije. Nezavisnost smo mukotrpno gradili preko projekata Evropske unije, kojima smo ovladali i od kojih uglavnom živimo. Ali su finansijske posledice zaista velike. Kao i većina ljudi sa nezavisne scene, živimo život pun neizvesnosti i straha za budućnost naše dece.

Prošle godine bilo je nekih problema da se Mikser ne može održati na mestu Luke Beograd, kako ste planirali, jer im nije odgovarao debatni program u kome su učesnici sve redom protivnici režima. Da li je onda bilo lakše da u Novom Pazaru proslavite 15. izdanje i na taj način preskočite sve te moguće prepreke koje bi Beograd nametnuo?

– Ovogodišnji festival izgleda malo drugačije nego prošli. Naime, on je u velikoj meri okrenut ka Novom Pazaru i interakciji Novog Pazara sa maticom Srbijom. Uveren sam da u tom zagrljaju leži ključ za spas naše zemlje.

Ponovna reintegracija Novog Pazara u duhovni i kulturni sistem zemlje je najlepša tekovina od prošle godine. Na tom zdravom temelju treba praviti budućnost ovog napaćenog društva.

JAKO SMO PONOSNI NA PROJEKAT „FUN FACTS“ I JEDVA ČEKAMO PREMIJERU

Imate premijeru pozorišne – muzičke predstave „Fun Facts“ – u nultom danu festivala, 4. juna. Kako bi nam predstavio ovaj projekat gde muziku i autorstvo potpisuje Marko Grubić i njegova alternativna elektro grupa „Vrooom“? Tako nastavljate saradnju posle uspeha sa delom „Dogvil“?

– Hvala na tom pitanju. Marko Grubić je naš dugogodišnji saradnik i zaista multitalentovani umetnik. Smatram ga rodonačelnikom novog žanra – muzičkim, multimedijalnim teatrom. Ljudi možda ne znaju, ali on je za svoj rad dobio već puno nagrada, u zemlji, regiji i Evropi, preko 30.  Sa njim je naša draga Milena Minja Bogavac. Jako smo ponosni na taj projekat i jedva čekamo premijeru u četvrtak.

Kako je od strane svih vas porodice Lalić podneto kada je došlo do oduzimanja Mikser House prostora zahvaljujući čitavom desantu na Savamalu i onda su se iznedrile neke druge tvorevine na tom mestu? Ima li nade da se ponovo otvori nakon 10 i više godina i zaživi ovaj kulturni centar na nekom novom prostoru u Beogradu?

– Bojim se da je prošao momentum, i da bar Ivan sanja o nečem drugom – izdavanju knjige svojih drama, pisanju novih komada i malo mirnijem životu. Vreme je da neko mlađi preuzme tu ideju i koncept. Mogu biti neki član Saveta Mikser House-a, dobri duh cele priče. Zašto da ne. Ali operativno je to zaista veoooma naporno za ovakve veterane kao što sam ja.

DUŠA ME BOLI ZBOG SVIH TIH STRAŠNIH VESTI NARUŠAVANJA KULTURE KOD NAS

Vrlo brzo se desio za sve vas preokret da otvorite Mikser House u Sarajevu. Ipak, nije dugo potrajao taj poduhvat i iznenadna tranzicija. Postoji li i tu šansa da se Mikser barem proširi na region i da može i publika bivše SFRJ u narednim godinama da gleda neke od programa koji će obuhvatiti sve naše susede?

– Savremeno tehnološko i informatičko doba svakako donosi i promoviše nove formate saradnje. Mi to zapravo već i praktikujemo kroz razna partnerstva i projekte. Poslednji je baš Mikser fest u Novom Pazaru na koji dolazi puno regionalnih umetnika, posebno iz Bosne i Hercegovine.

 Kako posmatraš ovaj ponor i teror koji nam se dešava nad kulturom Srbije? Vlast kažnjava sečom knezova kako stigne – FEST, BITEF, BELEF, Glumački susreti u Nišu, sve otkazani festivali prošle godine, onda sistematsko uništavanje ili narušavanje u Narodnom pozorištu u Beogradu, problemi sa rukovodstvom u Beogradskoj filharmoniji, smene upravnika i drugih zaposlenih po teatrima Srbije – Puls teatar – prvo prigradsko pozorište u Lazarevcu, Šabačko pozorište?

– Duša me boli zbog svih tih strašnih vesti. I urođeni inat govori da moramo da čuvamo i razvijamo naš Mikser kako znamo i umemo. Što bi rekao moj slavni deda stric Mihajlo Lalić sve – “Dokle gora zazeleni”.  

Zelenilo je za mene pitanje slobode i opšteg zdravlja društva koje je trenutno na veoma napornoj hemoterapiji.

MI NIKAD NE ODUSTAJEMO, VEĆ JAČAMO SVOJE REDOVE

Ima li kraja i dokle ovako? Jovina gimnazija u Novom Sadu, Peta beogradska gimnazija, Beogradski Univerzitet, svi su na meti vlasti. Kako da opet ide David protiv Golijata?

– Tako što ne odustajemo, već jačamo redove. Sada će i moj sin Lav da upiše Petu gimnaziju. Pored ćerke Tine, koja završava drugu godinu. Tatina deca. I ja sam naravno išao u Petu.

I tvoji postovi na društvenim mrežama uvek pomalo bude nadu svakim novim tekstom – još malo će kraj, gotov je uskoro, nema više izlaza za njih, biće slobode, tu je, na pragu, samo što se ne dogodi … ipak, nažalost, taj divan rasplet nikako da nam se desi. Zataškavanje svih zločina, tome kao da smo neprestano svedoci, svaki dan vidimo zločin bez kazne. Da li se plašiš mraka ako se desi ozbiljan udar na slobodne medije do istrebljenja – N1, Nova, Danas, Radar, iz United Media Grupe?

 – Ne plašim se.  Sloboda je zaista blizu. Samo da li će umeti da peva kao što su sužnji pevali o njoj, to zaista ne znam.

Ivan Makragić