O novom albumu „Pali motore“, o najnovijem koncertu u Beogradu – 26. marta, o nostalgiji i jugonostalgiji, o ljubavi Hrvatske i Srbije sve vreme kroz umetnost, o novim prostorima za osvajanje u Beogradu na koncertima, o čestom menjaju grupa, o nekim novim izazovima


Ponovo nam dolaze u Beograd na novi samostalan celovečernji koncert 26. marta na sceni veoma popularnog BitefArtCafe kluba.

Ime benda označava mesto gde sleću avioni, ali nije pista.

Postojali su u bivšoj Jugoslaviji, a onda su se okupili nakon raspada te iste bivše države, kada je osnovana nova zemlja – Republika Hrvatska.

U diskografiji ostavili su izuzetne albume, a snimaju vredno i dalje, upravo su za diskografssku kuću „Croatia Records“ objavili najnoviji projekat „Pali motore“.

Rokenrol kultura Jugoslavije nije ista bez njih ni najmanje.

Oni su – „Aerodrom“, a naš gost danas je niko drugi do lider, alfa i omega, izvanredan gitarista, nadareni kompozitor, efektan pevač, vanserijski tekstopisac, stožer cele priče:
                                                  JURICA PAĐEN.

 Prema osnovama biografije, Jurica Pađen je jugoslovenski i hrvatski muzičar, jedan od osnivača grupa „Parni valjak“ i „Aerodrom“, čak je bio i član antologijskog benda „Azra“ rame uz rame sa Branimirom Džonijem Štulićem.

Tokom devedesetih godina muzičar je osnovao „Pađen bend“, da bi onda i naredne decenije bio ravnopravan član supergrupe „4 asa“, dakle kvartet sa Vladom Kalemberom („Srebrna krila“), Alenom Islamovićem („Divlje jagode“, „Bijelo dugme“) i pokojnim Rajkom Dujmićem („Novi fosili“).

Nakon velikog uspeha na istom mestu u aprilu 2025.. godine, Jurica Pađen & Aerodrom se vraćaju 26. marta od 21:00h u BitefArtCafe da ponove taj trijumf i promovišu najnoviji album „Pali motore“ (2026) u izdanju dve udružene kuće –  „Jugoton/Croatia Records“.
Novi album nam donosi 10 pesama: „Karma prati“, „Kad si već na nogama“, „Sveti Gral“, „Znaš ti ko sam ja“, „Šapni mi“, „Rulet“, “Bura ore more“, „Šta će biti s ovim malim“, „Nisi zavezla špigete“, „Ima li to kraja“.

Rođen u Zagrebu, gospodin Pađen je odrastao na muzici „The Beatles“, obožavajući ovaj kvartet – Paul McCartney, John Lennon, George Harrison, Ringo Star.

 „Bitlsi“ su Pađena nadahnuli da upiše muzičku školu – svirao je klasičnu gitaru.
Onda, posle niže muzičke škole počeo je da svira i komponuje svoje prve rokenrol pesme.

Karijera mu kreće lagano odmah posle diplomiranja u muzičkoj školi, kada se priključio „Grupi 220“, iz koje je 1975. godine zapravo nastao „Parni valjak“, gde je proveo tri godine.

Iskustvo mu je dobro došlol, jer je nakon izlaska iz „Parnog valjka“, pre 48 godina, tačnije 1978. godine je osnovao grupu „Aerodrom“.

„Aerodrom“ je bio aktivan sastav u prvoj fazi desetak godina u periodu 1978 – 1987, kada je snimila pet albuma – „Kad misli mi vrludaju“ (1979), „Tango Bango“ (1981), „Obične ljubavne pjesme“ (1982), „Dukat i pribadače“ (1984) i „Trojica u mraku“ (1986), sve u izdanju diskografske kuće „Jugoton“.

Bend je tada bio veoma popularan širom bivše Jugoslavije, čak su neke njene pesme prepevane i u drugim zemljama (Švedska, Finska, Poljska, Austrija).

Svoje albume bend je snimao u inostranim studijima, u Milanu i Švedskoj.

U novijoj istoriji benda, u 21. veku kada su se ponovo okupili, Jurica Pađen i ekipa su bili vredni diskografski i objavili studijske albume: „Na travi“ (2001), „Rock @ Roll“ (2007), „Taktika noja“ (2012) i sada najnoviji – „Pali motore“ (2026).

Diskografiju im čine i koncertni album „Hitovi i legende“ (2009) i dve kompilacije – „Flash Back 1979-1986“ (1996) i „The Ultimate Collection“ (2008).

U tom novom dobu objavljivali su za „Jugoton/Croatia Records“ i „Menart“.

Nakon kraja „Aerodroma“, Jurica Pađen je 1987. postao član grupe „Azra“, gde je ostao sledeće tri godine.

Opet, grupama nikad kraja, sa Tomislavom Šojatom je 1994. godine osnovao spomenuti „Pađen bend“, koja je snimila tri studijska albuma, jedan album namenjen inostranom tržištu i kompilacija najvećih hitova.
Jurica Pađen se smatra jednim od najznačajnijih autora i gitarista bivše Juge, a bend „Aerodrom“ više od četiri decenije je predstavnik istinskog i čistog rokenrola.

Kao jedan od ključnih bendova novog talasa, ostavili su neizbrisiv trag pesmama – „Kad misli mi vrludaju“ i „Stavi pravu stvar“, „Obična ljubavna pjesma“, „Digni me visoko“, „24 sata“, „Fratello“.
Za beogradski koncert, bend „Aerodrom“ najavljuje veče ispunjeno emocijom, energijom i pesmama koje su odavno izašle iz okvira vremena u kojem su nastale.

„Beograd ima posebnu energiju i publiku koja sluša srcem. BitefArtCafe je mesto gde muzika diše zajedno s ljudima, i baš se radujemo tom susretu, da zajedno pevamo pesme koje su nas sve ove godine povezivale,“ poručuje Jurica Pađen uoči koncerta.

Grupa „Aerodrom“ i pre raspada Jugoslavije u novom ruhu nije postojala sve do 2000. godine, ali i tada je retko dolazila u Beograd i Srbiju da održi koncerte.
Počeli su pre nekoliko godina na izdanjima Beer festa na Ušću, onda na jednokratnom festivalu „RockStar“ u Beogradskom sajmu, da bi počeli da održavaju solo koncerte u Mts Dvorani (2024) i u BitefArtCafe klubu (2025).

Diskografija benda „Aerodrom“:

Studijski albumi:

„Kad misli mi vrludaju“ (1979)
„Tango bango“ (1981)
„Obične ljubavne pjesme“ (1982)
„Dukat i pribadače“ (1984)
„Trojica u mraku“ (1986)
„Na travi“ (2001)
„Rock @ Roll“ (2007)
„Taktika noja“ (2012)
„Dnevni rituali“ (2019)
„Pali motore“ (2026)

Live album – „Hitovi i legende“ (2009)

Kompilacije:
„Flash Back 1979-1986“ (1996)ž
„The Ultimate Collection“ (2008)
„Greatest Hits“ (2020)

Box Sets – „The Original Album Collection“ (2018).

Pađen bend

1993 — Hamburger city
1995 — Slatka mala stvar
1997 — Izbrisani grafiti

Samostalna izdanja:

Diskografska kuća Croatia Records objavila je prvi samostalni album „Žicanje“ Jurice Pađena, sa 15 instrumentala „za sve koji vole zvuk gitare”.

U međuvremenu je svirao i po bivšem bivšem Sovjetskom savezu (SSSR), odakle nosi u sebi neke nove uticaje na svoju buduću muziku koju će predano stvarati i predstavljati publici.

Član sastava:

Grupa 220

Parni valjak

Aerodrom – osnivač grupe 1978. godine

Azra

Pađen band

4 asa

Sada sledi naša nova muzička priča.

Odnosno priča Jurice Pađena.

GDJE GOD DA SVIRAMO, OSJEĆAMO SE KAO KOD SVOJE KUĆE


Približava nam se koncert Vaše grupe „Aerodrom“ 26. marta u Beogradu, novi susret sa našom publikom koja obožava regionalni rokenrol. Sa kakvim mislima i emocijama Vi pristupate ovom koncertu – mešavina uzbuđenja, treme, pritiska da možda predstojeći nastup bude bolji od prethodnog ili svih prethodnih u Beogradu?

– Dakle, sve od toga što ste naveli i ništa od toga što ste naveli. Zapravo, ključno je, očekujem samo da se svi skupa dobro zabavimo.

 A sa svirkom mi odavno već nemamo problema.


Klub BitefArtCafe je veoma popularan u prestonici Srbije i Vi mu se vraćate po drugi put za veoma kratko vreme, nakon uspeha u aprilu 2025. godine. Da li je onda BitefArtCafe na neki način Vaš novi drugi dom kada je reč o gostovanjima u Srbiji i Beogradu?

– Pa mi gdje god sviramo, osjećamo se kao doma i kod kuće. Isto to vrijedi i za BitefArt Cafe.

 Pogotovo jer se stvarno tamo lijepo osjećamo jer je publika odlična i klub je odličan. I ljudi koji vode klub također jako dobro rade svoj posao i prijateljski smo svi, imamo prijateljske odnose.

Prema tome očekujem da bude sve u redu i da se ponovo osjećamo kao kod kuće.

UVEK SE PREPUŠTAMO TRENUTKU KADA STVARAMO NOVE PJESME, TAKO JE BILO I ZA NOVI ALBUM „PALI MOTORE“


Aktuelni ste sa novim albumom „Pali motore“ grupe „Aerodrom“ u izdanju vaše stare diskografske kuće „Jugoton/Croatia Records“. Da li ćete dobrim delom promovisati novo izdanje na beogradskom koncertu, uz presek neprolaznih hitova?

 – Naš koncertni standardni repertoar sastoji se od starih hitova i evergreena. Sastoji se i od nekih od najvećih pjesama iz osamdesetih, od bendova sa kojima sam surađivao.

  I, naravno, da će se na repertoaru naći i nekoliko pjesama sa novog albuma „Pali motore“.

 Šta donosi najnoviji album „Aerodroma“ u Vašem stvaralaštvu, senzibilitetu, u odnosu na prethodne albume – koje motore palite ovog puta sa tih deset novih pesama?
Ostali ste verni zvuku „Aerodroma“ u stilu „old school“ muzike kakva se više ne stvara, bez „specijalnih efekata“, već pretpostavljamo čista emocija, iz duše?

  – Album „Pali motore“ u mom stvaralaštvu i našem stvaralaštvu, govorim o bendu, predstavlja jedan kontinuitet koji se uvijek i na neki način unaprijedi nekim novim zvukovima, nekim idejama koje do sad nismo imali.

Dakle, prepuštamo se trenutku kad stvaramo i ja kad pišem pjesme. I mislim da ima i nekih zanimljivih novih tema koje do sad grupa „Aerodrom“ nije obrađivala.

 



NISAM NIMALO JUGONOSTALGIČAN NITI NOSTALGIČAN ZA BILO KOJIM ADMINISTRATIVNIM FORMATIMA, PUNO VIŠE SE VEZUJEM ZA LJUDE

BitefArtCafe u poslednje vreme veoma verno i uspešno okuplja bendove iz bivših nam republika SFRJ i ima se onda utisak kao da do raspada naše nam nekada divne zemlje Jugoslavije nije ni bilo? Da li mi to postajemo uveliko jugonostalgični na taj način i koliko ste vi lično jugonostalgični?

– Što se mene tiče, ja nisam nimalo jugonostalgičan, niti sam nostalgičan za bilo kojim administrativnim formatima, a svaka država je zapravo jedan administrativni format i određeno uređenje. Evo, ja osobno sam promijenio tri države, a nisam se maknuo s mjesta.

Tako da, meni su bitni ljudi. I ja još uvijek imam kontakte i prijatelje u svim republikama, odnosno državama koje su nastale od bivše Jugoslavije. Tako da mi se ništa bitno previše u tom smislu nije promijenilo.

Dakle, puno više se vežem za ljude nego za administrativne granice.

Osim u Bitefu, i u drugim prostorima Beograda i Srbije često dolaze upravo bendovi i solo artisti iz Hrvatske. Evo u ovom periodu kada nam dolazi „Aerodrom“, gostuju i drugi muzičari po Beogradu ili celoj zemlji – Neno Belan, Detour, Dado Topić, Vanna, Indira Forza – Colonia, čak i vaš bivši bend „Parni valjak“, nedavno i Ibrica Jusić, i mnogi drugi. Da li je ljubav između Hrvatske i Srbije uvek bila najjača kroz umetnost, baš kao što je muzika? Premda i veliki je hit srpsko-hrvatski film „Svadba“?


 – Mislim da je umjetnost najviši oblik egzistencije i mislim da ona oplemenjuje ljude i prihvaćaju je uglavnom ljudi i treba im, potrebna im je ljudi koji imaju razvijenu duhovnost i mislim da nema bolje poveznice između različitih ljudi nego što je umjetnost.

SVUGDJE SAM SE OSJEĆAO KOMOTNO, JER NISAM NIKAD SVIRAO SA LJUDIMA KOJI MI SE NISU SVIĐALI

Kada pogledamo vašu veoma plodnu karijeru, u pogledu diskografije i koncerata, vi ste imali specifični put gde ste menjali više sastava – „Grupa 220“, odakle je stvoren „Parni valjak“, onda vaš matični brend od benda „Aerodrom“, kasnije „Azra“, zatim „Pađen band“ i „4 asa“, te ponovo „Aerodrom“. Da li imate utisak kako kroz ovoliko grupa imate više profesionalnih života i identiteta? Ipak se najkomotnije verovatno osećate kao lider „Aerodroma“?

–  Ja sam se svugdje osjećao komotno, jer nisam nikad ni svirao sa ljudima koje mi se nisu sviđali i čija mi se muzika nije dopadala.
 Jedini kriterij mi je bio da uživam istinski u tome i da se zabavljam.

I u trenucima kad bi se ta svirka moja pretvorila u nekakvu rutinu ili ovisnost o ekonomskoj situaciji, ja sam eto uvijek imao hrabrosti da idem dalje i bez obzira koliko je sve skupa bilo neizvjesno taj odlazak i počinjanje nečeg novog. Tako da mogu reći da je moj glavni razlog za svirku to da mi bude zabavno i da volim to što radim.

DELUJE MI POMALO SINDIKALNO DA MORAMO PRAVITI FEŠTU I ZA 50 GODINA „AERODROMA“

 Zanimljiv je put vašeg „Aerodroma“: nastao je u vreme bivše Jugoslavije i tada se ugasio nakon 10-ak godina trajanja, da bi nastao u 21. veku i od tada u novom ruhu trajete neprekidno 25 godina? Kako ste osnovani 1978., da li se sprema jubilej od 50 godina te 2028. kao posebna fešta?

– Pa ne znam sad da li ćemo pravit nekakve fešte i proslave godišnjica, to mi pomalo djeluje sindikalno. Meni je izazov svirat, sad da li je to 50 godina benda ili 48 ili 51, pitaj Boga da li ćemo još postojat te godine kad bude 50 godina, jer trendovi nam baš ne idu na ruku.

I ko zna kakva će biti muzika za tri godine, jer se to tako mijenja brzo i tehnologija toliko brzo napreduje da se ne bi čudio da u najskorijoj budućnosti pjesme budu trajali ne znam 20 sekundi i da će to biti samo zujanje nekako ili neki zvuk i da će svi uživati u tome. Ja se ne vidim u tom svijetu, ali ako budemo mogli i ako opstanemo, mi ćemo svirat, bez obzira da li je to neka obljetnica ili nije.

VOLIM EKSPERIMENTIRATI I SVIRATI U RAZNIM PROSTORIMA – MADA NAJLAKŠE JE SVIRATI TAMO GDE SU NAS ZVALI DA NASTUPAMO

Nakon raspada bivše Juge, iako ste sa ovih prostora traženi, niste nam često dolazili kao vaše druge, prethodno nabrojane kolege iz susedne Hrvatske. Onda, najednom, u poslednjem periodu dolazili ste na Beer fest, na jednokratni festival „RockStar“ na Beogradskom sajmu, da biste počeli da imate samostalne večernje koncerte (Mts Dvorana, BitefArtCafe, Plato kod Kulturnog centra Pančevo). Volite menjati prostore kod nas i pomalo ispipavati puls publike na taj način?

 
– Ja volim eksperimentirati, svirati u raznim prostorima, volio bih svirati u nekim neobičnim prostorima, ali nije to jednostavno organizirati.

 Po Beogradu smo svirali na različitim prostorima, jer naprosto najlakše nam je na taj način, odnosno smo svirali tamo gdje su nas zvali. Dakle, ako nas neko pozove s kim još nismo radili, rado ćemo se odazvati svirati u tom prostoru.

Inače, svisi mi ti prostori u kojima sam svirao bili dobri i mislim da smo napravili jako dobre koncerte, što svijedoće recenzije na portalima.

DOBRO SLOŽITI REPERTOAR NA KONCERTIMA, KADA IMAŠ JAKO PUNO PJESAMA, NIJE BAŠ JEDNOSTAVNO


Da li ste ponosni na činjenicu da ste veoma traženi gostujući studijski muzičar sa mnogim hrvatskim autorima, jer ima podatak da ste prisutni na više od 30 albuma? Veoma produktivni u svakom pogledu?


– Pa istina, nisam nešto posebno ponosan na to što sam odsvirao jako puno muzike, što za sebe, što za druge, što sam bio studijski muzičar i radio sa jako puno zanimljivih ljudi.

Naprosto mi je drago, osjećan zadovoljstvo da sam nešto ostavio, da sam učestvovao u nečem, a učestvovao sam u jako puno stvari. I na taj način sam proširio krug prijatelja, naučio sam nešto novo i mislim da je to moje zadovoljstvo zapravo najveća nagrada, najveći honorar koji sam mogao dobiti za to.

Set lista vaših koncerata mora imati hitove koje publika obožava decenijama: „Kad misli mi vrludaju“, „Stavi pravu stvar“, „Obična ljubavna pjesma“, „Digni me visoko“, „24 sata“, „Fratello“, „Što si u kavu stavila“, i mnoge druge? Da li je teško napraviti repertoar za dva sata koncerta?


– Pa kad imaš puno pjesama, ako što imamo mi, nije tako teško napraviti repertoar dvosatni i kad si svirao u toliko grupa i kad imaš stvarno puno toga i za sebe.

 Međutim, dobro složiti repertoar nije baš jednostavno, ali moje iskustvo i naše iskustvo nas u tom smislu vodi i mislim da imamo dobro složenu set listu.

 I dva sata koncerta ako je dobro i ako svi skupa uživamo, brzo prođe.
 Tako da ako uzmeš stare pjesme i poznate pjesme grupe „Aerodrom“, pa zatim pjesme nekih drugih bendova s kojima si svirao, pa nešto sa novog albuma, na kraju vidiš da fali mjesta za još neke pjesme koje bi želio svirat.

Zato treba da se set lista i mijenja, od perioda do perioda. Da nam ne postane rutina.

 „AERODROM“ JE ODUVEK BIO DIO SVJETSKE SCENE: I DALJE NAM TRAŽE DOZVOLE DA OBRADE NAŠE PJESME IZ INOSTRANSTVA

 I evo za sam kraj, da li ste ponosni da je „Aerodrom“ bio toliko popularan širom bivše Jugoslavije, da su neke pesme prepevane i u drugim zemljama (Švedska, Finska, Poljska, Austrija)? Bend je snimao u inostranim studijima, u Italiji (Milanu) i Švedskoj, dakle bili smo tada svet, a danas?

 – „Aerodrom“ je od uvijek bio dio svjetske scene, koliko to možda zvuči pretjerano. Ali nas su stvarno obrađivali strani muzičari naše pjesme.

Tražili dozvole da ih obrade i tako dalje.
 Pa to su bili i ljudi iz Austrije, i Njemačke, i Finske, i Poljske. A dosta smo izvođeni i od bendova na prostorima bivše Jugoslavije.

 To je vrlo zanimljivo i drago mi je zbog toga, ali za to i dan danas nas zovu. Evo nedavno sam dobio zamolbu iz Poljske također opet da snime jednu našu pjesmu. I rado sam se odazvao, jer to je na neki način potvrda da to što smo radili i što radimo da ima smisla.

Ivan Makragić