Hit za koji je trebalo tri godine, tri verzije i dva spota da postane besmrtan
Priča o nastanku pesme „Take On Me“ norveškog trija a-ha zvuči kao holivudski scenario o upornosti. Pre nego što je 1985. godine postala svetski fenomen, pesma je prošla kroz godine transformacija, nekoliko neuspešnih objava i jedan revolucionarni video spot koji je zauvek promenio muzičku industriju . Danas, sa više od milijardu pregleda na YouTube-u, teško je zamisliti da je ovaj synth-pop klasik bio na ivici da zauvek ostane nezapažen .
Od „Juicy Fruit Song“ do „Lesson One“
Koren pesme seže u tinejdžerske dane klavijaturiste Magnea Furuholmena i gitariste Påla Waaktaara, koji su kao 15-godišnjaci svirali u bendu Bridges. Furuholmen je smislio zaraznu melodiju na svom Roland Juno-60 sintesajzeru, inspirisan klavijaturistom The Doors, Rejem Manzarekin . Pesma je tada nosila nadimak „The Juicy Fruit Song“ jer je, kako su kasnije priznali, zvučala previše komercijalno, poput reklame za žvaku .
Godine 1982. Furuholmen i Waaktaar su pozvali pevača Mortena Harketa da im se pridruži. Harket je odmah prepoznao potencijal pesme, verujući da njen rif ima „univerzalni hit zvuk“ . Zajedno su preradili melodiju, dajući joj naziv „Lesson One“, i sa njom krenuli u osvajanje Londona .
Tri verzije i dva neuspeha
Prva profesionalna verzija pesme, sada pod nazivom „Take On Me“, snimljena je 1984. godine sa producentom Tonijem Mansfieldom. Unatoč trudu, rezultat nije zadovoljio izdavačku kuću Warner Bros. Singl je objavljen u oktobru 1984. sa jednostavnim spotom grupe koja svira ispred plave pozadine, ali je prodat u samo 300 primeraka, a na UK listi dospeo je tek na 137. mesto .
„To je bila potpuna katastrofa“, rekao je kasnije Furuholmen. Ipak, američki šefovi Warner Bros.-a nisu odustajali. Angažovali su producenta Alana Tarneyja, koji je 1985. ponovo snimio pesmu. Tarney se vratio originalnom demou iz Sydenhama, koji je, kako je smatrao, imao „svu čar“ koju su kasnije verzije izgubile .
Ali ni drugo izdanje u UK nije uspelo. Pesma je ponovo prošla nezapaženo. „U tom trenutku, svi su mislili da je gotovo“, ispričao je kasnije izvršni direktor Warner Bros.-a Jeff Ayeroff. „Ali ja sam verovao u tu pesmu i u bend. Morten Harket je izgledao kao filmska zvezda, a pevao kao Roy Orbison“ .
Spot koji je promenio sve
Ključni trenutak bio je kada je Ajerof odlučio da u pesmu investira na pravi način. Angažovao je reditelja Stiva Barrona, poznatog po spotovima za „Billie Jean“ i „Don’t You Want Me“, da snimi revolucionarni video . Ideja je potekla od kratkog studentskog filma „Commuter“ animatora Michaela Pattersona i Candace Reckinger, koji su koristili tehniku rotoskopiranja – ručnog crtanja preko kadrova uživo kako bi se stvorio efekat spajanja crtanog i stvarnog sveta .
Za šest meseci nastalo je više od 3.000 crteža. Spot je premijerno prikazan u maju 1985. godine, mesec dana pre nego što je pesma zvanično objavljena u Americi. MTV ga je stavio u rotaciju, publika je poludela, a radio stanice su počele da traže pesmu. „Video je napravio pesmu“, zaključio je Ayeroff .
Pesma koja je naučila da leti
„Take On Me“ je konačno uspeo. U oktobru 1985. pesma je dosegla #1 na Bilbordovoj Hot 100 listi, postavši prvi norveški hit na vrhu američke liste. U Velikoj Britaniji se zaustavila na #2, iza „The Power of Love“ Jennifer Rush. Spot je osvojio šest MTV nagrada 1986. godine, što je bio rekord u to vreme.
Ono što je počelo kao dečačka zezancija ispred Roland Juno-60 sintesajzera, postalo je jedan od najprepoznatljivijih pop rifova u istoriji, koji i dalje osvaja nove generacije.
MPM Original označava autorsku produkciju redakcije Music Pocket Magazina — priče nastale isključivo u okviru naše redakcije. To su tekstovi koji se ne preuzimaju, već nastaju od temelja: kroz istraživanje, intervjue, analize, terenski rad i kreativnu obradu tema iz muzike, filma, kulture i savremenog društva.
Svaki MPM Original nosi prepoznatljiv potpis našeg magazina i predstavlja sadržaj koji postoji samo kod nas. Za čitaoce, oznaka MPM Original znači da je pred njima autentična priča sa jedinstvenim kontekstom, oblikovana po najvišim MPM standardima.
