Do sada je 3I/ATLAS pokazao niz neobjašnjivih karakteristika u poređenju sa poznatim kometama — koje sam ovde naveo. Moglo se očekivati da će ove zagonetke pokrenuti zdravu naučnu raspravu o prirodi objekta 3I/ATLAS. Umesto toga, slučaj su zvaničnici NASA-e zatvorili bez ikakve diskusije o zagonetnoj prirodi ovih anomalija.

Među anomalnim osobinama su postojanje izraženog anti-repa usmerenog ka Suncu, i pre i posle perihela, geometrijsko poravnanje ose rotacije objekta 3I/ATLAS na velikim udaljenostima sa sunčevim pravcem unutar 8 stepeni, poravnanje orbitalne ravni 3I/ATLAS-a sa ekliptičkom ravni unutar 5 stepeni, kao i izraženo prisustvo nikla u odnosu na gvožđe u gasu koji 3I/ATLAS izbacuje — što podseća na industrijski proizvedene legure nikla.

Dana 31. decembra 2025. godine, Centralna obaveštajna agencija (CIA) odgovorila je na zahtev po Zakonu o slobodi informacija (FOIA), koji je podneo Džon Grinvald mlađi, da „niti može da potvrdi niti da negira postojanje ili nepostojanje dokumenata“ povezanih sa 3I/ATLAS-om. Ovaj odgovor je objavljen na Tviteru, piše  autor Avi Loeb.

Činjenica da se ove informacije tretiraju kao dovoljno osetljive da budu klasifikovane od strane CIA-e iznenađuje, imajući u vidu da su zvaničnici NASA-e na konferenciji za novinare 19. novembra 2025. godine (objavljenoj ovde) odlučno izjavili da je 3I/ATLAS definitivno kometa prirodnog porekla. Ako je ovaj zaključak od samog početka bio jasan svima unutar vlade i akademske zajednice — kako su zvaničnici NASA-e predstavili — zašto bi onda CIA tretirala moguće postojanje dokumenata o prirodnoj kometi kao dovoljno osetljivo da bude klasifikovano?

Najjednostavnije tumačenje odgovora CIA-e na FOIA zahtev jeste da su neki državni zvaničnici želeli da provere da li 3I/ATLAS predstavlja „crnog labuda“ — događaj sa malom verovatnoćom, ali potencijalno ozbiljnom pretnjom po društvo — čak i dok stručnjaci za komete takvu mogućnost smatraju krajnje malo verovatnom. Kada se mala verovatnoća postojanja pretnje pomnoži njenim velikim potencijalnim uticajem na društvo, razborit zaključak je da se takvi događaji moraju ozbiljno shvatiti i nadgledati. Ova lekcija, nalik Paskalovoj opkladi, naučena je na teži način — kako od strane stanovnika grada Troje nakon što su prihvatili Trojanskog konja, tako i od strane obaveštajnih agencija poput CIA-e, posle pogrešnih procena rizika koje su dovele do događaja 11. septembra 2001. i 7. oktobra 2023. godine.

U takvim okolnostima, zvaničnici NASA-e bili su podstaknuti da iznesu najverovatnije naučno tumačenje, dok je istovremeno ozbiljno razmatranje mogućnosti „crnog labuda“ od strane CIA-e ostalo skriveno od očiju javnosti kako bi se sprečila panika bez stvarnog razloga. To je mudra politika za ublažavanje društvenih nemira ili nestabilnosti finansijskih tržišta u trenutku kada se realnost „crnog labuda“ i dalje smatra krajnje malo verovatnom. Kako bi se očuvalo poverenje javnosti, CIA bi radije izbegla podizanje lažne uzbune — poput pastira koji je više puta vikao „Vuk!“, pa mu niko nije poverovao kada se pravi vuk zaista pojavio. Odgovor „niti potvrđujemo niti negiramo“ najbolji je način da se istraga o potencijalnim „crnim labudovima“ zadrži van vidokruga javnosti.

Ako je ovo tumačenje tačno, 3I/ATLAS predstavlja prvi slučaj astronomskog objekta za koji su obaveštajne agencije svesno primenile odgovor „niti potvrđujemo niti negiramo“.

Tokom letnjih meseci 2025. godine predloženo je „Loebovu klasifikacionu skalu“ za procenu nivoa pretnje interstelarnih objekata kao moguće vanzemaljske tehnologije. Ova skala je kvantifikovana u tri recenzirana naučna rada koje sam koautor sa Omerom Eldadijem, Geršonom Tenenbaumom i Oemom Trivedijem, a koji su prvi put objavljeni ovde, ovde i ovde. U isto vreme, upozorio sam donosioce odluka na mogućnost da bi 3I/ATLAS mogao predstavljati „crnog labuda“, kako je pomenuto ovde. Moguće je da je neko poslušao moje upozorenje.

Danas me je nekoliko novinara zatražilo komentar povodom najnovijeg izveštaja (dostupnog ovde) o ograničenjima tehnološkog radio-emitovanja iz pravca 3I/ATLAS-a, zasnovanog na podacima sa teleskopa Grin Bank.

Novinarima sam pojasnio da sam ohrabrio istraživački tim inicijative Breakthrough Listen da proveri postojanje radio-signala iz pravca 3I/ATLAS-a, jer se pravac dolaska 3I/ATLAS-a u Sunčev sistem poklapa sa pravcem čuvenog „Wow! signala“ iz 1977. godine unutar 9 stepeni — uz verovatnoću slučajnog poklapanja od 0,6%, kako je ovde razmatrano. Novi podaci isključuju postojanje tehnološkog signala u radio-frekventnom opsegu od 1 do 12 GHz usmerenog ka Zemlji tokom pet sati posmatranja između 04:15 i 09:15 UTC, 18. decembra 2025. godine.

Nije jasno da li bi uopšte trebalo očekivati da tehnološki objekat emituje radio-signale ka svojim pošiljaocima. Takvim signalima bi bilo potrebno nekoliko desetina hiljada godina da pređu Mlečni put, dok vreme koje 3I/ATLAS provodi unutar Sunčevog sistema — od i do spoljne ivice Ortovog oblaka — iznosi svega 16.000 godina. Interstelarni objekti verovatno ne emituju kontinuirano ka svojim pošiljaocima, jer nemaju dovoljno vremena da ostvare korist od dvosmerne komunikacije. S obzirom na to da njihovo putovanje traje milijardama godina, verovatnoća da se emisija dogodi tokom bilo kog konkretnog petočasovnog intervala je zanemarljiva. Štaviše, takav signal možda ne bi bio emitovan u pravcu Zemlje niti u frekventnom opsegu koji je posmatran. Radi uštede energije, efikasna komunikacija bi verovatno bila usmerena i kompresovana u kratak impuls sa malim radnim ciklusom. Pravi program posmatranja zahtevao bi praćenje 3I/ATLAS-a iz više pravaca i tokom dužeg vremenskog perioda, a ne samo tokom jednog petočasovnog prozora.

Prikupljanje podataka o 3I/ATLAS-u neće biti završeno sve dok on ne prođe blizu Hilove sfere Jupitera. Nadam se da će radoznala zajednica državnih zvaničnika biti podstaknuta od strane dogmatične zajednice stručnjaka za komete da proveri da li 3I/ATLAS raspoređuje male sonde kao nove satelite Jupitera. Ukoliko to ne proverimo, možda nikada nećemo saznati da li je ovaj labud beo ili crn.

MPM

MPM Original označava autorsku produkciju redakcije Music Pocket Magazina — priče nastale isključivo u okviru naše redakcije. To su tekstovi koji se ne preuzimaju, već nastaju od temelja: kroz istraživanje, intervjue, analize, terenski rad i kreativnu obradu tema iz muzike, filma, kulture i savremenog društva.

Svaki MPM Original nosi prepoznatljiv potpis našeg magazina i predstavlja sadržaj koji postoji samo kod nas. Za čitaoce, oznaka MPM Original znači da je pred njima autentična priča sa jedinstvenim kontekstom, oblikovana po najvišim MPM standardima.