Umetničko veče očekuje publiku Beograda u četvrtak, 22. januara u 18 sati kada će biti izveden tematski koncert specifičnog naziva „Tako daleko i tako blizu… Primadone Marselina Zembrih-Kohanjska i Sultana Cijuk – sestrinske duše“ u Galeriji Srpske akademije nauke i umetnosti (SANU).

Omaž operskim divama – njihov omiljeni repertoar biće realizovan u izvođenju dve rođene sestre, operske dame – soprana Biljane Staffansson i Ljiljane Milovanović Jovanović, uz klavirsku pratnju Milivoja Veljića. Ovaj muzički triočesto nastupa zajedno, te su nedavno imali samostalan koncert u Italijanskom institutu za kulturu u Beogradu, gde su u nekoliko navrata imali muzičke večeri. Koncert organizujePoljski institut i SANU, u okviru serijala koncerata „Le Primedonne Assolute”.

Na programu su kompozicije velikih umetnika – najviše je prisutan Frederik Šopen sa četiri dela, Đuzepe Verdi, Gaetano Doniceti, Vinćenco Belini, jugoslovenski autor Stanislav Binički, i drugi.

„LE PRIMEDONNE ASSOLUTE”
Koncert:
„Tako daleko i tako blizu… Primadone Marselina Zembrih-Kohanjska i Sultana Cijuk – sestrinske duše“

BILjANA STAFFANSSON, sopran

LjILjANA MILOVANOVIĆ JOVANOVIĆ, sopran

MILIVOJE VELjIĆ, klavir

Na programu:
Šopen, Binički, Monjuško, Paderevski, Doniceti, Belini, Mase, Verdi

Četvrtak, 22. januar, 18:00h

Galerija SANU

Istaknute i uspešne operske umetnice, soprani Biljana Staffansson i Ljiljana Milovanović Jovanović poznate su muzičkoj javnosti koja ih pamti kao sestre bliznakinje vunderkinde – sestre Milovanović.

Debitovale su veoma rano – na radiju u svojoj četvrtoj godini, a sa svojih devet godina su gostovali na televiziji, zapažen im je bio duet iz opere za decu – „Čarobna frula“ Volfganga Amadeusa Mocarta.

Sa samo trinaest godina objavile su svoj debitantski album. Dve dame su diplomirale i magistrirale na Fakultetu muzičke umetnosti (FMU) u Beogradu.

Kasnije obe su specijalizirale opersku umetnost na Muzičkom konzervatorijumu „Luiđi Kerubini“ u Firenci, zahvaljujući stipendiji Vlade Italije.

Tokom bogate izvođačke karijere, njih dve su nastupale u prestižnim koncertnim dvoranama i teatrima u svetu i učestvovale na mnogim muzičkim festivalima i manifestacijama u Srbiji i inostranstvu.

Sestre Milovanović. dobitnice značajnih nagrada i priznanja, nastupile su pred švedskim kraljem Karlom XVI Gustafom i kraljicom Silvijom, kao jedan od većih uspeha u njihovoj karijeri.

Što se tiče diskografije, i na tom polju su veoma vredne, aktivne i produktivne – objavljivale su CD i video izdanja u saradnji sa diskografskim kućama PGP-RTS (Srbija) i DUX Recording Producers (Poljska).

Fondacije kralja Gustafa VI Adolfa za švedsku kulturu nagradile su njihov album – disk „Kraljevska muzika dinastije Bernadotte u Švedskoj“, što je samo još jedna potvrda njihovih beskrajnih talenata koje nose u sebi sa ponosom.


Pijanista Milivoje Veljić je diplomirao na Katedri za klavir, a doktorirao kamernu muziku na FMU u Beogradu. Nastupio je kao afirmisani kamerni muzičar u Indiji, Austriji, Francuskoj, Italiji, Švajcarskoj, Japanu i drugim državama.

Milivoje Veljić



Veljić često sarađuje sa Radio-televizijom Srbije, Narodnim pozorištem u Beogradu i Operom i teatrom Madlenianum kao gost ili solo umetnik.

Veoma je talentovan, zato je i tražen na više projekata u isto vreme, te učestvuje u radu nekoliko sastava ili ansambala.

Stiže da se bavi i pedagoškim radom, tako je vanredni profesor na Katedri za klavir na FMU.

Milivoje Veljić je nastupao u Istorijskom muzeju Srbije u okviru ciklusa „Muzikom kroz muzej“, sa koleginicom operskom divom Branislavom Podrumac, vanserijski nadarenom umetnicom, i zajedno čine „No Boundaries Duo“, te nastupaju na mnogim mestima u zemlji i inostranstvu.

Pre dve godine Biljana Staffansson i Ljiljana Milovanović Jovanović baš sa kolegom Milivojem Veljićem, imale su uspešan solistički koncert na sceni Italijanskog instituta za kulturu, gde su se vratili početkom decembra 2025. godine.

Ljiljana Jovanović

Biljana Staffansson

SULTANA CIJUK – PRIMADONA SA DVA ORDENA

Koloraturni sopran visokih kvaliteta, kakva je nesumnjivo bila Sultana Cijuk (1871-1935), prva je novosadska primadona i prva naša svetski poznata operska pevačica, rođena u Vršcu.

Njen prvi kratki nastup, tokom 1896. godine u Srpskom narodnom pozorištu (SNP) kritika je videla kao početak rada sektora Opere u Novom Sadu.

 Smatra se da je vrhunac svetske slave Sultana Cijuk dostigla krajem 19. veka.
Zvali su je – „primadona sa dva ordena“.

Konzervatorijum u Beču ona je upisala 1891. godine, a školovala se uz pomoć stipendije Dobrotvorne zadruge Srpkinja Novosatkinja i drugih priloga.
 Na završnom ispitu, Sultana Cijuk je dobila izuzetno pozitivne ocene, kao i ponude za aganžman od mnogih velikih operskih kuća, jer su prisustvovali stručnjaci vodećih svetskih operskih kuća.

Imala je ponudu Metropoliten Opere u Njujorku, ali se na kraju odlučila da postane članica Državne Opere Hamburga u Nemačkoj.

Sultana Cijuk, primadona sa dva ordena, 1903. godine je ostvarila jednu od svojih najvažnijih uloga – Stanku, u prvoj srpskoj operi „Na uranku” kompozitora Stanislava Biničkog na libreto našeg najvećeg komediografa, dramskog pisca Branislava Nušića.
Premijera je održana 20. decembra 1903. u Narodnom pozorištu u Beogradu, a dirigovao je sam kompozitor Binički.  Njena interpretacija arije „Tamo za tom gorom” je apsolutno oduševila publiku na prvo gledanje i slušanje, a uloga Stanke ostala je simbol njene umetničke i nacionalne posvećenosti.

Za svoj doprinos umetnosti i kulturi Sultana je bila odlikovana Ordenom Svetog Save i crnogorskim Ordenom Knjaza Danila I.
 Ova priznanja primila je 1896. godine na svečanom koncertu u Beogradu, u dvoru, povodom posete crnogorskog kneza Nikole, gde je izvela arije iz opera „Samson i Dalila” Kamija Sen-Sansa i „Kavalerija Rustikana” Pjetra Maskanija.

Umetnica je u SNP-u nastupala u „šaljivim“ operama – „Lepa Galateja“ austrijskog autora Franca fon Supea i „Jovančini svatovi“ francuskog kompozitora Viktora Masea.

SULTANA CIUK


Kasnije je uspešno nastupala na operskim scenama Engleske, Čehoslovačke, Nemačke, Austrije i Rusije – u Londonu, Pragu, Berlinu, Gracu i Petrogradu.

U periodu od 1909. do 1911. godine Cijuk je bila deo ansambla privatne operske kuće „Na Bulevaru“ koju je osnovao njen suprug Žarko Savić, operski pevač međunarodne reputacije. 

Već te 1911. godine došla je u SNP – njen muž Žarko Savić postao je upravnik, a Sultana Cijuk Savić – primadona.

U periodu od 1917. do 1928. godine živela je i radila u Zagrebu da bi poslednje godine života provela u Beogradu, gde je i preminula.

Najznačajnije uloge u karijeri su: Jovanka (Jovančini svatovi), Marženka (Prodana nevesta), Karmen (Karmen), Agata (Čarobni strelac), Toska (Toska), Violeta Valeri (Travijata), Stanka (Na uranku), Aida (Aida).

Odlikovana je Ordenom Svetog Save i državnim ordenom Knjaževine Crne Gore.

Jedna ulica u njenom rodnom gradu Vršcu nosi njeno ime.

Marselina Zembrih-Kohanjska:
Ambasadorka poljske kulture

Operska diva Marselina Zembrih-Kohanjska, iako je imala ogromne uspehe uAmerici (SAD), nije zaboravila Evropu ni poljsku publiku.
Zvali su je – „ambasadorka poljske kulture“.

Pevala je u Krakovu, Varšavi, Lavovu (današnja Ukrajina) i Viljnusu (današnja Litvanija).

Uvek je rado izvodila pesmu „Želja“ Frederika Šopena u sopstvenoj pratnji, iako ju je carska vlast kažnjavala zbog tih nastupa.
Podsetimo se istorije i politike, Poljska u to vreme nije bila na mapi Evrope, već podeljena između Rusije, Pruske i Austrije. Nezavisnost je povratila 1918. godine.

 Sasvim prirodno i očekivano, na programima njenih resitala uvek su bile pesme poljskih kompozitora: osim spomenutog Frederika Šopena, i – Stanislava Monjuška, Stanislava Nievjadomskog, Aleksandra Zažickog i njenog prijatelja Ignacija Jana Paderevskog .

Tokom karijere Marselina Zembrih-Kohanjska je1914. godine u Njujorku rukovodila Američko-poljskim komitetom za pomoć, humanitarnom organizacijom koja je prikupljala sredstva za poljske izbeglice i političke zatvorenike. Zadatak Odbora tada je bio u tome da širi znanje o poljskoj kulturi i promoviše ideju ponovnog sticanja nezavisnosti.

Sarađivala je sa zagovornicima „poljske stvari“ u Americi: spomenutim Ignacijem Janom Paderevskim, piscem i publicistom Henrikom Sjenkjevičem („Quo Vadis“, „Krstaši“, „Kroz pustinju i prašumu“) i glumicom Helenom Modžejevskom.

Galerija SANU priprema i sledeće koncerte do kraja januara 2026. :

OGNjEN RAŠOVIĆ, violončelo

TEA ANDRIJIĆ, klavir

Program: Bokerini, Bah, Betoven, Poper

Ponedeljak, 26. januar, 18:00h

Galerija SANU

OGNjEN UZELAC, violončelo

IVANA PAVLOVIĆ, klavir

Na programu: Bah, Šuman, Despić, Granados

Četvrtak, 29. januar, 18 sati

Galerija SANU



Ivan Makragić