Tri umetnice specifičnog stila i senzibiliteta – Lena Kovačević, Jelena Gavrilović i Marija Jelić na Velikoj sceni Mts Dvorane u subotu, 30. maja priredili su koncert jednostavnog naziva „The 3” i oduševili Beograđane, odnosno osvojile su publiku na prvi pogled.

Gotovo prepuna Velika sala bivše Dvorane Doma sindikata sa nestrpljenjem je čekala ovaj veoma neobičan spoj tri dame i dive, koje povezuje neizmerna ljubav prema muzici, pesmi, kompozicijama koje ulepšavaju njihov život od malena.

Prvo izlazi čitav simfonijski orkestar na scenu, gudački i duvački ansambl, zatim lagano dolaze sve tri umetnice i zauzimaju mesta ispred svojih mikrofona.

Tri solistkinje su zajedničkim vokalnim snagama zapevale veoma moćnu i zahtevnu kompoziciju –  „The Phantom of the Opera”, naslovnu temu iz legendarnog mjuzikla „Fantom iz opere” vrhunskog britanskog kompozitora Endrua Lojda Vebera i veče je u startu već obećavalo da će biti na nivou evropskih scenskih projekata.

„The Phantom of the Opera” je slavni mjuzikl koji ove 2026. slavi jubilej – 40 godina od nastanka, te 1986. godine, prema istoimenom romanu [1910] Gastona Lerua.

Stihove potpisuju Charles Hart i Richard Stilgoe, koji je ko-autor libreta mjuzikla zajedno sa samim genijem – Andrew Lloyd Webber-om.

Svetsku premijeru „Fantom iz opere” imao je 1986. na West Endu u Londonu i malo kasnije 1988. godine u Njujorku na Broadway-u, i čuvena sporanistkinja Sarah Brightman, tadašnja supruga Lojda Vebera, igrala je glavnu ulogu Kristine. U nekim koncertnim izvođenjima, na sceni joj se pridružio i španski glumac Antonio Banderas, koji je kasnije igrao i u filmskom mjuziklu „Evita”, takođe sa potpisom Lojda Vebera.

Marija Jelić kao sopran je imala najteži deo zadatka da one segmente bez stihova, već isključivo za uzvišenim glasom je predstavila svu patnju i teskobu uplašene junakinje Kristine, koja se nalazi u kandžama tajnovitog fantoma, sa deformisanim licem, a živi unutar pozorišta, zgradi jedne operske kuće. Dramatičnost se najviše ogleda u tom vapaju mlade devojke, što je sjajno dočarano od strane Marije Jelić, mada su sve tri iznele taj vanvremenski hit koji osvaja svet punih 40 godina.

Podsetimo, Lena Kovačević, Jelena Gavrilović i Marija Jelić su krajem decembra 2025. godine imali premijerni koncert zajedno u Zvezdara teatru.

Tačnije, bio je to jedan test, ispipavanje pulsa publike, jer tada su Jelena Gavrilović i Marija Jelić gostovale na solističkom koncertu Lene Kovačević.

Gošće su oduševile auditorijum i vraćale su na bis sve tri, tako da je od tada krenuo lagano da se razvija projekat koji je zaživeo kao pravi gala događaj, posebna svečanost.

Dramaturški gledano, koncert je imao svoju priču, svoj uspon, trajanje, zaokruženost, stvaranje

Sve tri dame su i dalje na sceni, jasno je da se sprema neki novi zajednički poduhvat.

Jelena Gavrilović je imala potrebu da se obrati publici pred sobom – „Možete vi još bolje, aplauz podrške. Sve je uživo, greške su u redu. Idemo sa klasičnim repertoarom. Ako ne znate reči, naučićete sigurno do kraja druge strofe”.

Na redu je „Funiculi, funicula” – pevaju sve tri gracije, tradicionalna napolitanska pesma iz 19. veka, komponovana 1880. godine, čiji je autor Luigi Denza, dok je stihove pisao Peppino Turco.

Sve tri u tim numerama imaju gotovo podjednaki prostor i idealno se dopunjavaju svojom energijom i posebnim vokalnim umećem, svaka na svoj specifičan način.

Portret operske dive Marije Jelić prikazan je kroz seriju fotografija u crno-beloj tehnici, na velikom ekranu, i njena naracija pripoveda na veoma poetski način o značaju opere, kako je odabrala da se posveti ovoj pozorišno – muzičkoj scenskoj umetnosti.

Jelić je odabrala „O mio babbino caro” –ariju za sopran iz čuvene opere „Đani Skiči” (1918) velikana Đakoma Pučinija i kao solistkinja je zadivila auditorijum uz efektnu i eksplozivnu pratnju orkestra.

Jelena Gavrilović brzo preuzima pozornicu od Marije Jelić, i vidi se da nekako voli da priča, da često komunicira sa publikom, te je istakla –  „Sledeća pesma je posvećena svima nama koji stalno nastupamo na scenama, i govori o tome da mi moramo da se pojavimo na bini, šta god da nam se dešava”.

Naravno, očekivano, „Show Must Go On” – od engleske progressive rok grupe Queen na čelu sa Fredijem Merkjurijem, prave neumoljive i neprevaziđene legende.

Tri prateća ženska vokala obogatile su izvođenje ovog Queen bisera i dragocenosti koju volimo uvek da čujemo, a Jelena Gavrilović je na jedan svoj način utisnula dušu tom remek delu.

 SHOW MUST GO ON   –   QUEEN

„Empty spaces, what are we living for?
Abandoned places, I guess we know the score
On and on
Does anybody know what we are looking for?
Another hero, another mindless crime
Behind the curtain, in the pantomime
Hold the line
Does anybody want to take it anymore?

The show must go on
The show must go on
Yeah
Inside my heart is breaking
My make-up may be flaking
But my smile still stays on

Whatever happens, I’ll leave it all to chance
Another heartache, another failed romance
On and on
Does anybody know what we are living for?
I guess I’m learning (I’m learning), I must be warmer now
I’ll soon be turning (turning, turning, turning), ’round the corner now
Outside the dawn is breaking
But inside in the dark I’m aching to be free

The show must go on
The show must go on, yeah, yeah
Ooh, inside my heart is breaking
My make-up may be flaking
But my smile still stays on

Yeah, yeah
Oh, whoa, whoa
Oh, whoa

My soul is painted like the wings of butterflies
Fairy tales of yesterday will grow but never die
I can fly, my friends

The show must go on, yeah
The show must go on
I’ll face it with a grin
I’m never givin’ in
On with the show

Ooh, I’ll top the bill, I’ll overkill
I have to find the will to carry on
(On with the show, on with the show)
Show
(The show must go on, go on)” .

Prema dramaturgiji i konceptu, svaka od dama ima svoju solo tačku, da dobije na samostalnom prostoru, i na red je svakako Lena Kovačević, koja kaže za svoju pesmu, zapravo veliki hit „Cafe” da je jako voli i da je to njena lična karta.

  CAFE

„Vidim tražiš me,

vidim zoveš me,

vidim ostavljaš mi skupe poklone,

vidim da bi ponovo opet sa mnom probao

gde si bio onda kada je trebalo.

Vidiš postala sam ženski prevarant,

u svemu gubim, ali dobro blefiram,

ti si meni bio sve,

sve sam htela kao ti,

al’ na lošem primeru slabi uče gledajući.

Refren

Cafe cafe, cafe cafe,

dobrodošao u cafe u kom se suze služe,

tamo gde se tužni druže,

dobrodošao u moj cafe.

Cafe cafe, cafe cafe,

welcome to cafe u kom se stranci ljube,

i na kraju uvek gube,

dobrodošao u moj cafe.

Vidiš postala sam nedodirljiva,

srce mi je kao noću pustinja,

ti bi sada ponovo,

opet sa mnom probao,

gde si bio tada kad je trebalo”.

Jazz pop kantautorka Lena Kovačević je karijeru uspela da uzdigne na viši nivo van granica zemlje – hit singl „Café“ je trijumfovao po svetu na stranim radio stanicama gde se i danas emituje, a ona uživa poseban ugled u Turskoj gde je čest gost naslovnih strana.

Čisto da znate koliko je CAFE hit proširen na mnoge meridijane.

Izlaze na scenu Marija Jelić i Jelena Gavrilović, evidentno „naoštrena” da i dalje intenzivno komunicira, ovaj put u dijalogu sa Lenom.

Razgovor je izgledao upravo ovako:

Jelena – „Pesma „Cafe” to ti je prvi hit?”

Lena – „Recimo, da, jedan od 20-ak hitova”.

Jelena – „Ali najviše te po toj pesmi poznaje?”

Lena – „Tvoja pesma je „Show Must Go On” sigurno?”

Jelena – „Zapravo jedna druga pesma je moja, ali to ću ti reći kasnije”.

Sve tri pevaju čuvenu kompoziciju „Ederlezi”, iz kreativnog uma Gorana Bregovića, za antologijski film Emira Kusturice – „Dom za vešanje” (1988) prema scenariju nažalost pokojnog Gordana Mihića.

Na taj način su veoma umešno pravili zanimljiv koktel žanrova i pravaca, od operskih arija, tema iz pozorišnih i filmskih mjuzikala, preko primenjene filmske muzike do antologijskih rock bastiona.

Predstavili su gošću – violončelistkinju Doru Trifu od samo 14 godina, koja se prepustila muziciranju numere „Besame mucho” („Kiss Me A Lot“) – bolero pesme, iz pera meksičkog tekstopisca Konsuela Velaskeza napisane 1932. godine.

Velika je šteta da ovako veliku pesmu, doduše malo već izlizanu, nisu vokalno dočarale Lena – Marija – Jelena, već je prepušteno gošći da je izvodi u instrumentalnoj formi.

„Besame mucho” je jedna od najvažnijih pesama u istoriji latino muzike, i postaka je jedan od najpopularnijih pop i jazz standarda 20. veka.

 Prepoznata je 1999. godine kao najviše snimana i obrađena pesma na španskom jeziku svih vremena.

Pesmu su obradili mnogi svetski velikani – The Beatles, Din Martin, Plasido Domingo, kao i  Chris Isaak koji jesnimio numeru za američki film „Osmeh Mona Lize” (Mona Lisa Smile, 2003) Majka Njuela, sa Džulijom Roberts u glavnoj ulozi.

Jelena Gavrilović je imala svoj trenutak kroz seriju crno-belih fotografija na velikom platnu i putem pripovedanja, gde govori o muzici van glume, izbor – tišina ili reflektor, pevačica ili glumica, ili sve zajedno.

Ponovo je iskazala svoju veliku potrebu i poriv da priča li priča, jer se izgleda opeterećuje da treba da bude i verbalno zabavna, ne samo vokalno ili glumački uspešna.

„Brzo se vratimo u detinjstvo. Kad hoćeš da se vratiš kući, a kuća je scena, lupiš cipelicama i samo kažeš – „There is no place like home“. Ako ste očekivali klasičan koncert, došli ste malo na pogrešno mesto. Mi glumci smo malo logoreični. Baš volimo da pričamo”, u pravu je Gavrilović sigurno oko ove poslednje dve rečenice, barem za sebe, ne znamo da li zaista važi za sve moguće glumce.

Tako se Jelena samo prepustila svojoj verziji „Somewhere Over the Rainbow“ Harolda Arlena, iz filma „Čarobnjak iz OZ„–a (1939) Viktora Fleminga, sa malenom Džudi Garland, prema seriji knjiga (1900) iz pera L. Frenka Bauma.

SOMEWHERE OVER THE RAINBOW

„Somewhere over the rainbow
Way up high
There’s a land that I heard of
Once in a lullaby

Somewhere over the rainbow
Skies are blue
And the dreams that you dare to dream
Really do come true

Someday I’ll wish upon a star
And wake up where the clouds are far behind me
Where troubles melt like lemon drops
Away above the chimney tops
That’s where you’ll find me

Somewhere over the rainbow
Bluebirds fly
Birds fly over the rainbow
Why then, oh, why can’t I?

Somewhere over the rainbow
Bluebirds fly
Birds fly over the rainbow
Why then, oh, why can’t I?

If happy little bluebirds fly
Beyond the rainbow
Why, oh why can’t I?„.

Sopran Marija Jelić odabrala je za dalje opersku ariju „Silve“ iz operete „Knjeginja Čardaša“ (1934) mađarskog kompozitora Emmericha Kálmána (1882 – 1953), koji je bio najpoznatiji upravo po ovom muzičkom delu ili remek delu.

Marija Jelić time dokazuje da može da se savršeno uklapa u sve scenske žanrove, od opere, preko mjuzikla do operete. Doduše, projekat epskih i kolosalnih razmera „Fantom iz opere“ zapravo je neka vrsta spajanja opere i mjuzikla, specifičan podžanr meta mjuzikl, gde nema mnogo dijaloga, sve se odvija kroz pesme. Endru Lojd Veber je rodonačelnik tog žanra, tako da je taj stil i pravac posle „Fantoma iz opere„, razvijao i u svojim dugovečnim mjuziklima – „Evita“, „Isus Hrist superstar“, „Mačke“, noviji naslovi – „Čarobnjak iz OZ-a“, „Škola roka“, „Pepeljuga“, i druga dela.

Posle operete „Knjeginja Čardaša„, ansambl je bio spreman za jednu ultra emotivnu baladu.

Lena Kovačević setno predstavlja „Je suis malade“ i iskreno kaže – „meni je ovo jedna od najlepših kompozicija ikada“.

Onda Lena ide dalje ka ličnoj noti.

„Ovu divnu pesmu o tome da neko boluje izvodila sam u Nemačkoj sa njihovim orkestrom, i moja majka to nije slušala uživo. Zato je tu večeras moj tata i drago mi je da će on čuti“.

Vrlo emotivno peva, unela se, utisnula, posvetila. Samo što se nije zaplakala.

„Je suis malade“ („I am sick/ill“) je hit kompozicija nastala 1973. godine, čiji u autori tandem – Alice Dona i Serge Lama. 

Obrade su učinili raznoliki velikani, među njima i slavna kanadsko-belgijska muzičarka Lara Fabian – 1994. godine, što ovde nije slučajno.

Lena Kovačevič je gostovala na njenom koncertu u Beogradskoj Areni 2022. godine.

Tako su se i upoznale, zbližile, videle i osetile da su veoma sličnog senzibiliteta.

JE SUIS MALADE 

„Je ne rêve plus, je ne fume plus
Je n’ai même plus d’histoire
Je suis sale sans toi, je suis laide sans toi
Comme une orpheline dans un dortoir

Je n’ai plus envie de vivre ma vie
Ma vie cesse quand tu pars

Je n’ai plus de vie et même mon lit
Se transforme en quai de gare
Quand tu t’en vas

Je suis malade
Complètement malade
Comme quand ma mère sortait le soir
Et qu’elle me laissait seule avec
Mon désespoir

Je suis malade
Parfaitement malade
T’arrives on ne sait jamais quand
Tu pars on ne sait jamais où
Et ça va faire bientôt deux ans
Que tu t’en fous

Comme à un rocher, comme à un péché

Je suis accrochée à toi
Je suis fatiguée, je suis épuisée
De faire semblant d’être heureuse quand ils sont là

Je bois toutes les nuits, et tous les whiskys
Pour moi, ont le même goût
Et tous les bateaux portent ton drapeau

Je ne sais plus où aller
Tu es partout

Je suis malade
Complètement malade
Je verse mon sang dans ton corps
Et je suis comme un oiseau mort
Quand toi tu dors

Je suis malade
Parfaitement malade
Tu m’as privée de tous mes chants
Tu m’as vidée de tous mes mots
Pourtant, moi, j’avais du talent
Avant ta peau

Cet amour me tue, si ça continue

Je crèverai seule avec moi
Près de ma radio, comme un gosse idiot
Écoutant ma propre voix qui chantera

Je suis malade
Complètement malade
Comme quand ma mère sortait le soir
Et qu’elle me laissait seule avec
Mon désespoir

Je suis malade
C’est ça, je suis malade
Tu m’as privée de tous mes chants
Tu m’as vidée de tous mes mots
Et j’ai le cœur complètement malade
Cerné de barricades
T’entends? Je suis malade“ .

Emotivno i snažno izvođenje, i dve pevačice prilaze Leni, da vide da li je dobro, je li nekako uspešno preživela taj nalet osećanja.

Jelena Gavrilović opet je imala potrebu da priča.

„Baš si me pogodila sa ovom pesmom. Da ne idemo samo u mrak, ima nešto duhovito da podelim sa vama – moj pokojni otac mi je govorio da treba ipak da budem pevačica. Kada sam ga pitala – zašto, on mi je samo kratko odgovorio – Zato što je biti pevačica jednako besmisleno kao biti glumac„, isticala je Gavrilović.

Lena, Marija i Jelena odlučuju se na repertoar da stave izuzetnu pesmu, posebnu kompoziciju „Caruso„, pravo remek delo idealno za tenore, jedan poseban fenomen koji se ne može rečima lako objasniti.

Neprolazna veličina, vanvremenski hit „Caruso“ je 1986. godine napisao italijanski pevač, tekstopisac, kompozitor, glumac Lucio Dalla, a posvećena je velikom italijanskom tenoru Enriku Karuzu (Enrico Caruso, 1873 – 1921).


Italijanski operski pevač Andrea Bočeli odavno peva „Caruso“, kao i mnogi tenori svetskog glasa, između ostalih kvartet „IL DIVO“ koji su nam gostovali četiri puta u prestonici, na sceni Beogradske Arene.

Mateo Bočeli, sin Andree Bočelija, takođe je 2025. godine u Mts Dvorani priredio pevanje ove antologijske numere, tako da imamo priliku da uživamo u ovoj lepoti uživo.

Lena predstavlja još jednu gošću, mladu damu – talentovana, skromna, neguje lepotu i obrazovanje, koja vas oduševljava po Beogradu – Katarina Savić.

„Želim da se zahvalim Leni – Jeleni – Mariji, što imam priliku da pevam u ovom divnom aranžmanu“, bila je neposredna i prirodna Katarina Savić.

Pred njom je suviše zahtevna kultna pesma „Parla piu piano“ iz apsolutnog masterpiece collection filmske muzike „Kum“ (1972) Frensisa Forda Kopole, prema istoimenom bestseler romanu Maria Puza.

Čim je počela da peva, salve aplauza su krenule da teku u potocima, talasima, sve vreme je trajala euforija, kao da je zvezda večeri upravo ona, tako je na trenutak delovalo.

Mlada talentovana devojka peva i svira trombon, i izaziva ogromne aplauze, do te mere da se ona vratila da se pokloni još jednom presrećnoj publici.

Kao da su gledaoci očekivali da će se Katarina sve duže zadržavati na sceni, ili da peva sa Lenom, Marijom i Jelenom, ali taj scenario se ovde nije ostvario.

Lena Kovačević je stigla na red da dobije svoj portret kroz serijal crno-belih fotografija i naraciju, gde nam saopštava da je živela oduvek u kući punoj reči i knjiga, aludirajući na oca, slavnog dramskog pisca Dušana Kovačevića – autora pravih legendi od pozorišnih drama i filmskih scenarija – Maratonci trče počasni krug, Ko to tamo peva, Profesionalac, Sveti Georgije ubiva aždahu, Radovan III, Lari Tompson – Tragedija jedne mladosti, Klaustrofobična komedija, Urnebesna tragedija, Underground, Sabirni centar, i drugi.

Veliki hit – balada „Dubine“ je druga lična karta Lene, i njeno drago i blisko izvođenje obradovalo je celu punu Mts Dvoranu.

  DUBINE

„Ponekad moram da zažmurim da vidim te
Jer kada otvoriš mi oči sve nestane
Samo ljubav samo reč koja nas spaja
Kaži gde je ljubav u trenu nestala

Kako ne znaš da si ti
Sve što poželim kada zažmurim
Baš tu ti stojiš kao zid
Koji ne mogu da preskočim

U jednom trenu sve zaboravim
Svuda te tražim al nigde ne vidim
Mi tonemo u vir
Koji sve sa sobom povlači

Poslednji dodiri se gube u dubinama
Samo su još tragovi ostali na usnama
Nije ljubav samo reč koja nas spaja
Nije ljubav u trenu nestala

Kako ne znaš da si ti
Sve što poželim kada zažmurim
Baš tu ti stojiš kao zid
Koji ne mogu da preskočim

U jednom trenu sve zaboravim
Svuda te tražim al nigde ne vidim
Mi tonemo u vir
Koji sve sa sobom povlači

U jednom trenu sve zaboravim
Svuda te tražim al nigde ne vidim
Mi tonemo u vir”.

Lena odlazi, stiže Jelena, najavljuje čuvenu pesmu kao sledeću u svom repertoaru.

„Kako ja volim da kažem „Sav taj jaz”, ili „Sav taj džez”, pevale su mnoge, Lajza Mineli je jedan od njih, da vidimo kako ćemo mi to da izvedemo”, simpatična najava beše za čuvenu kompoziciju „All That Jazz”, napisanu za mjuzikl „Čikago” davne 1975. godine.

Takođe ovu sjajnu numeru peva i glumica Ketrin Zita Džons u filmu „Čikago” Roba Maršala iz 2002. godine, i dobila je Oskara za najbolju sporednu žensku ulogu, delila je ekran sa Rene Zelveger i Ričardom Girom.

Poznat je i muzički film „Sav taj džez” – „All That Jazz” – 1979. godine, u režiji slavnog koreografa Boba Fosija (Kabare, Slatka Čeriti, Star 80, Leni).

Sledi jedna uveliko zaboravljena pesma, primenjeno komponovana za jedno komercijalno kinematografsko ostvarenje.

Jelena i Lena pevaju veoma nadahnuto baladu „The Color of the Night”, prema istoimenom erotičnom trileru „Boja noći“ (Color of Night) reditelja Ričarda Raša, u kome je glavnu ulogu tumačio Brus Vilis, ne tako skoro, 1994. godine.

Lena i Jelena su se gotovo savršeno uklopile u duetu ove pesme koja nije pisana za duet, premda ima taj potencijal, što se divno ogledalo u razmeni vokalnih snaga dve umetnice.

Divnu pesmu „The Color of the Night” je tada pre 32 godine britanska muzičarka Lauren Christy, u čijem smo vokalu uživali 90-ih godina. Od tada o njoj nismo mnogo čuli, osim da je snimala sa grupom The Matrix, koja je realizovala debi album tinejdžerske pop zvezde Avril Lavigne.

Takođe je pevala soundtrack hitove za holivudska ostvarenja – „Batman & Robin (1997), „Velika očekivanja“ (Great Expectations, 1998), „102 Dalmatinca“ (102 Dalmatians, 2000), i pisala je hitove za velike svetske zvezde – Hilary Duff. Bonnie Tyler, Korn, Chris Brown, Dua Lipa, Leona Lewis, Ricky Martin, Enrique Iglesias, i za glumca – Jamie Foxx-a.

Kada se ova divna balada završila, na sceni im se pridružila Marija Jelić.

Novi izazov za sve tri gracije – „Con te partiro /Time to Say Goodbye/” – epski predivna pesma, uvek izazovna, i može biti klizav teren, ali ne i za naše drage vokalistkinje.

CON TE PARTIRO

„Quando sono solo e sogno all’orizzonte e mancan le parole
Sì, lo so che non c’è luce in una stanza quando manca il sole
Se non ci sei tu con me, con me
Su le finestre
Mostra a tutti il mio cuore che hai acceso
Chiudi dentro me la luce che
Hai incontrato per strada

Time to say goodbye
Paesi che non ho mai
Veduto e vissuto con te
Adesso sì li vivrò
Con te partirò
Su navi per mari
Che, io lo so
No, no, non esistono più
It’s time to say goodbye

Quando sei lontana sogno all’orizzonte e mancan le parole
E io, sì, lo so che sei con me, con me
Tu mia luna, tu sei qui con me
Mio sole tu sei qui con me, con me, con me, con me

Time to say goodbye
Paesi che non ho mai
Veduto e vissuto con te
Adesso sì li vivrò
Con te partirò
Su navi per mari
Che, io lo so
No, no, non esistono più

Con te io li rivivrò
Con te partirò
Su navi per mari
Che, io lo so
No, no, non esistono più
Con te io li rivivrò
Con te partirò

Io con te”  .

Da se malo podsetimo istorije – kompozicija „Con te partirò“ je italijanska pesma koju su napisali autori – Frančesko Sartori (muzika) i Lucio Kuarantoto (tekst).

Prvi put ovu pesmu je izveo Andrea Bočeli na muzičkom festivalu Sanremo 1995. godine i snimio na svom albumu „Bocelli“ iste godine.

Numera je prvi put objavljena kao singl na prvoj strani albuma „Vivere“ 1995. godine, i zauzeo je prvo mesto, pre svega u Francuskoj, gde je postao jedan od najprodavanijih singlova svih vremena, onda i u Belgiji, i time su probili sve rekorde u prodaji.

Druga verzija pesme, delom otpevana na engleskom, objavljena je samo godinu dana kasnije – 1996. –  „Time to Say Goodbye“ (Vreme da kažem zbogom), u duetu sa britanskim sopranom Sarom Brajtman i postigla još veći uspeh, pri čemu je zauzela sva top mesta širom Evrope.  Pesma je postala najprodavaniji singl u istoriji na teritoriji Nemačke.

Sara Brajtman i Andrea Bočeli producirali su verziju sa Brajtmanovom koja peva na nemačkom i Bočeli na italijanskom, a ova verzija je dostupna na CD-u „Time to Say Goodbye“ i prodata je u više od 12 miliona primeraka širom sveta, što je čini jednim od najprodavanijih singlova svih vremena.

Opet sve tri su na sceni i spremaju se dalje za velike hitove.

Ali sledi jedan kratak razgovor Lene i Jelene, ponovo.

Jelena – „Novac nam jeste potreban, ali kad to kažem, ne mislim onako materijalmo, već eto ulagati u sebe, svoje obrazovanje, nastup, karijeru, da se ima album, za sve je novac ipak neophoda, to moramo da priznamo. …

Lena – „Znači najavljuješ album. Divno“.

Jelena – „Eh, da je tako, ne mogu ja to sebi da priuštim“.

Najava za čuvenu pesmu, kako ju je Lena ocenila – bezvremenski hit „Money Money Money“ – švedske disko atrakcije ABBA.

Marija Jelić ponovo dobija najteže i najzahtevnije deonice da bez stihova svojim prodornim glasom zapeva među segmente uzvišenih tonova tokom refrena, pri čemu se cela Mts Dvorana zatrese, tako da su se sve tri spajale svojim bojama vokala, kao da se nalazimo u mjuziklu „Mamma Mia“.

Lena i Jelena ponovo razmenjuju nekoliko rečenica i njihov dijalog postaje neka vrsta atrakcije na ovom koncertu.

Lena – „Baš uvek izgledaš onako moćno, i još si toliko visoka, viša od svih nas“.

Jelena – „Ja krvarim na nogama sa ovom obućom, štikle me muče, ali onda kažem sebi, ma neka, samo da si lepa“, i naravno izaziva smeh i aplauz u publici, a i orkestar se fino zabavlja sa ovim duhovitostima, počinje da liči na stand up šou.

I dalje je ABBA na repertoaru, ponovo veliki hit – „Waterloo“, mada ova legendarna pop disko grupa je svakako samo i iznedrila hitove i ostavila dugotrajan i večan pečat u istoriji popularne muzike.

Sve tri dame Lena – Marija – Jelena sa tri ženska prateća vokala, oduševile su publiku sa ABBA riznicom neprolaznih naslova, tako da se Mts Dvorana prilično zaigrala na ovom izvođenju, uz seriju aplaudiranja i razmenu pozitivne energije.

Polako se koncert približavao svom neminovnom završetku.

Jelena Gavrilović odglumi kao da je sada odjednom odlučila da ode sa scene, te kaže Leni – „Ja ću se sada povući i ostavljam te da ovde goriš sa Marijom“.

Lena Kovačević ima spreman odgovor – „Neka, pa ja plivam u svim žanrovima“.

Marija Jelić na to se ubaci – „Ti si profesionalac“.

Lena i Marija u susretu finala priređuju delo „Vinska pesma“ iz čuvene opere „Travijata“ (1853) italijanskog velikana klasike Đuzepea Verdija, čije mnoge opere svi ljubitelji na svetu jednostavno – obožavaju.

Lena je pokazala i dokazala da zaista ume da odgovori svakom novom izazovu, da se utisne i u žanr opere, mjuzikla, te da postane svestrana kada god to poželi.

Jazz pop dama Lena Kovačević u svojoj vitrini ima diplomu prestižnog Konzervatorijuma u Amsterdamu, da se zna i da se podsetimo, ako je neko slučajno zaboravio.

I imala je koncerte širom Evrope i SAD-a, na Balkanu, u Grčkoj, a karijeru je započela sa Holandskim kraljevskim orkestrom.

Nakon odlične razmene energija i talenata u duetu sa „Vinskom pesmom“ iz Verdijeve „Travijate“, set lista je doputovala do svoje poslednje kompozicije.

Zajednička slika na velikom platnu u crno belom koloritu sve tri dame – i glasovi njih tri koje se prožimaju i spajaju u jednu celinu, gde im se monolozi sudaraju, označio je začetak finala koncerta.

Selekcija je sledeća – „O Sole Mio“ koju pevaju veoma nadahnutosve tri zajedno za kraj ove muzičke priče.

Za svoju solo izvedbu u Zvezdara teatru krajem decembra 2025. Marija Jelić je odabralaupravo „O Sole Mio“, koju je maestralno otpevala.

Odličan siguran izbor napolitanske pesme sa kraja 19. veka – 1898. godine,čije je reči napisao Giovanni Capurro, dok su muziku stvorili – Eduardo di Capua i Alfredo Mazzucchi.

Sam naziv bi se preveo sa italijanskog – „Moje sunce“ ili „Moja dušo“ („My sun“, „My sunshine“).  

Posle divnog izvođenja, publika nije htela da ih pusti da odu sa bine, a inače su im se pridružile na kraju i dve drage gošće – Dora Trifu – violončelo i Kristina Savić – vokal i trombon.

Na bis je tako izvedena, kao i u Zvezdara teatru, još jednom „Phantom of the Opera“ i time je uspešno završen bezmalo dvočasovni muzički program, veoma inventivan, autentičan i atraktivan.

Lena Kovačević je objavila datume za svoju turneju, i njihov zajednički projekat THE 3 ima sledeću stanicu 31. jula u Crnoj Gori, na prostoru Luštica Bay.

Dan pre koncerta 29.05. u Mts Dvorani, Lena je nastupala u Woodland Resort-u u Kragujevcu, dok su ostali datumi pred vama.

03.06. NOVI SAD – Privatna proslava
07.06. ZADAR – Hrvatska
15.06. BANJA LUKA – Republika Srpska, sa Simfonijskim orkestrom

16.06. BEOGRAD – specijalno gostovanje
31.07. LUŠTICA BAY – Crna Gora, projekat THE 3 –  @the3official.rs
01.08. LUŠTICA BAY – Crna Gora, solo koncert.

Lena je osvajala i mnoge druge prostore po Beogradu na solo koncertima ili kao deo festivala i manifestacija – Sava centar, BitefArtCafe, Botanička bašta Jevremovac /Wine Garden/, Trg Nikole Pašića /uoči dočeka Nove godine/, Trg republike /festival BELEF/, hotel Hyatt, i najviše je nastupala u Zvezdara teatru sa neprekidno rasprodatim koncertima.

Muzičarka sprema nove albume, planira dalje koncerte po Srbiji i regionu, možda ćemo je ponovo gledati u Mts Dvorani od jeseni ili zime.

Umetnica stvara muziku u žanrovima jazz i pop, a spaja balkanski melos – world music i duhovnu muziku, tako da ume da se prilagodi različitim ukusima i senzibilitetima.

Dramska i muzička umetnica Jelena Gavrilović uveliko gradi karijeru glumice i pevačice. Doduše, nije snimila muzički album, ali vrlo često nastupa kao muzičarka na raznolikim eventima, ima svoje autorske projekte – večeri filmske muzike, kabare programe.  

Diplomirala je glumu na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, dok se kasnije dodatno usavršavala na master studijama filmske i televizijske produkcije na FDU – Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.

U domaćoj produkciji ostvarila je zapaženu i nagrađenu ulogu u kontraverznom filmu režisera Darka Bajića – „Na lepom plavom Dunavu“ (Festival glumačkih ostvarenja u Nišu), hororu „Srpski film“, kao i u televizijskim serijama – istorijska drama „Nemanjići – Rađanje kraljevine“, porodična komedija „Sinđelići“, telenovele „Istine i laži“, „Crveni mesec“, „Od jutra do sutra“, triler „Ubice mog oca“, komedija „Radio Mileva“.

Međunarodnu karijeru izgradila je kroz serije „The Outpost“ (Predstraža, SYFY) i „Robin Hood“ (MGM+) uz Šona Bina, kao i britanski film „Gassed Up“  (Amazon Prime Video), uz uloge u američkim filmovima „Cat Run“ i „Everly“ sa zvezdom Selmom Hajek.

Na pozorišnim scenama istakla se u mjuziklima „Briljantin“ i „Kosa“, dok je šira javnost najviše upoznala u šou programu „Tvoje lice zvuči poznato“.

Dala je glas junakinji Elsi u Diznijevim filmovima „Zaleđeno kraljevstvo“ 1-2 /Frozen + Frozen II/ i njena interpretacija hit pesme „Let It Go“ odabrana je među 25 najboljih sinhronizacija širom sveta, što predstavlja jedno od najznačajnijih priznanja u istoriji srpske sinhronizacije.

Bila je neko vreme kao solista i deo muzičkog ansambla – projekta Rock Opera sa kolegama operskim solistima, u produkciji Srpskog narodnog pozorišta – SNP u Novom Sadu, te je nastupala sa njima u Sava centru više puta, po celoj Srbiji i regionu.

Operska solistkinja i prava diva Marija Jelić je međunarodno afirmisani dramski sopran, prepoznatljiva po snažnom, bogatom glasu, retko izvanrednoj tehnici i velikoj scenskoj snazi.

Iako ima diplomu ETF-a, Elektrotehničkog fakulteta, njen izbor je muzika, odnosno – opera, u kojoj je pronašla sebe u potpunosti, i čitavu deceniju koračama stazama uspeha.

Marija Jelić je nastupala na značajnim evropskim i svetskim scenama, gde svakako da spada solistički koncert u Karnegi Holu u Njujorku, u mnogim operskim produkcijama i koncertnim verzijama opera u više od 25 zemalja – od Italije, Nemačke, Austrije, Izraele, preko SAD-a, Kine, Južne Koreje, do Argentine i Meksika.

Imala je u svom bogatom portfoliju i saradnje sa vrlo značajnim svetskim simfonijskim orkestrima i dirigentima, podrazumeva se njeno često angažovanje u raznim međunarodnim gala programima uz umetnike svetske operske scene, te je gostovala velikom Plasidu Domingu na stadionu Tašmajdan u septembru 2021. godine, i u Ljubljani sa Elinom Garančom.

Ako gledamo repertoar, Marija Jelić peva i glumi naslovne uloge Pučinijevih, Verdijevih, Maskanjijevih opera: Mimi, Toska, Madam Baterflaj, Aida, Sestra Anđelika, Santuca, Neda.

U proteklih godinu dana gostovala je na pozornicama gotovo celog sveta, od Evrope, preko Amerike do Azije, svuda sa velikim uspehom u kolosalnim operskim produkcijama.

Poslednjih godina mlada operska diva je imala značajne nastupe u Beogradu – Narodni muzej Srbije, u Atrijumu, beogradsko Ušće sa kantatom Carmina Burana, u produkciji SNP-a iz Novog Sada, Mts Dvorani, u Silosima, Kolarčevoj zadužbini, dok je bila producent velikih projekata kao što je Anime simfonija, više puta na scenama Kolarca, Mts Dvorane i Doma omladine Beograda.

Projekat THE 3 je vredan poduhvat i inovacija na domaćem muzičkom – koncertnom tržištu i svakako da će da zaživi dalje na turnejama u kojima je samo nebo granica.

Ivan Makragić