Postoji razlika između obožavanja i dugovanja. Bonamasa je odlučio da plati dug. Prošlog leta, u julu, stao je na binu kluba The Marquee u Korku, irskom gradu u kom je odrastao Rori Galager, i tri večeri zaredom svirao tuđe pesme kao da su njegove. Ploča i koncertni film koji su iz toga nastali, The Spirit of Rory: Live From Cork, izašli su 19. juna – nepunih nedelju dana posle 31. godišnjice Galagerove smrti, mada to nije bilo planirano tako, samo se tako poklopilo, kao što se sve u ovoj priči nekako samo poklopilo.
Bonamasa nikad nije upoznao svog heroja. Galager je umro 1995, kada je Bonamasa imao osamnaest godina, ali priznaje da ga je njegova muzika oblikovala otkad je prvi put čuo album Irish Tour ’74 – tu sirovu, gotovo opasnu energiju koju je Galager nosio na binu svake večeri. Zato projekat u Korku nije bio uzgredna počast. Bend je sastavljao s pažnjom, tražeći muzičare koji mogu da dočaraju tu vatru, a ne samo da je imitiraju.
Sam Galager, rođen 1948. u Bališenonu, odrastao u Korku, nikad nije imao onu vrstu slave koju je zaslužio – nije bio na naslovnicama, nije imao hit singl koji bi ga proslavio van kruga poznavalaca. Ali Brajan Mej (Brian May) je javno govorio da mu je Galager usadio ljubav prema zvuku, Slash ga pominje među najvećim uticajima, a Rolling Stone ga je uvrstio među pedeset i nekoliko najboljih gitarista svih vremena. Zvali su ga „gitaristom za narod“ – i upravo je ta skromnost, ta odsutnost glamura, ono što je Korak nikad nije zaboravio.
To se osetilo i na samim koncertima. Bonamasa kaže da je publika bila glasna, neobuzdana, i da je grad odao počast svom sinu kako samo on zna. Od četrnaest pesama na ploči, jedan trenutak izdvaja se kao emotivni centar: izvođenje pesme „As the Crow Flies“, odsvirano na Galagerovoj sopstvenoj rezonator gitari iz 1930, pozajmljenoj iz Gradskog muzeja u Korku za tu priliku. Tu veče dodatno upotpunjuje i gostovanje Gerija Mekejvoja (Gerry McAvoy), dugogodišnjeg basiste iz Galagerovog benda, koji se pridružio Bonamasi na numeri „Bullfrog Blues“ – kao da je krug, makar na jednu pesmu, zatvoren.
Ploča izlazi u više izdanja – CD sa DVD-om ili Blu-rayem, dupli vinil – a bonus materijal donosi i kratki dokumentarac sa razgovorima s Brajanom Mejom i Slešom o tome šta im je Galager značio. Sve to zajedno ne deluje kao marketinški paket, već kao arhiva sastavljena iz ljubavi. Najveći kompliment koji jedan gitarista može da dobije od drugog možda i nije da ga imitiraš verno, nego da ga sviraš tako da neko ko ga nikad nije čuo poželi da ode i pronađe original. Sudeći po reakcijama iz Korka, Bonamasi je to pošlo za rukom – a Rori bi se, sumnjamo, najviše nasmejao činjenici da je njegova stara gitara opet izašla iz muzeja da odsvira jednu pesmu.
MPM Original označava autorsku produkciju redakcije Music Pocket Magazina — priče nastale isključivo u okviru naše redakcije. To su tekstovi koji se ne preuzimaju, već nastaju od temelja: kroz istraživanje, intervjue, analize, terenski rad i kreativnu obradu tema iz muzike, filma, kulture i savremenog društva.
Svaki MPM Original nosi prepoznatljiv potpis našeg magazina i predstavlja sadržaj koji postoji samo kod nas. Za čitaoce, oznaka MPM Original znači da je pred njima autentična priča sa jedinstvenim kontekstom, oblikovana po najvišim MPM standardima.
