Na današnji dan, 12. januara 1969. godine, objavljen je debitantski album grupe Led Zeppelin, jednostavno nazvan Led Zeppelin. Malo ko je tada mogao da pretpostavi da će ova ploča postati jedan od temeljnih dokumenata modernog rokenrola i početak jedne od najuticajnijih karijera u istoriji popularne muzike.
Materijal za album nastajao je brzo i instinktivno. Bend je pesme uvežbavao tokom kratke turneje po Skandinaviji u leto 1968, neposredno nakon što je Džimi Pejdž napustio Yardbirdse. U tom trenutku Led Zeppelin su bili skup suprotnosti: Page, već etablirana zvezda londonske scene; Džon Pol Džons, iskusni studijski profesionalac; i Robert Plant i Džon Bonam, gotovo nepoznati, sirovi talenti koji su prethodno svirali zajedno u Band of Joy. „Tačno sam znao šta želim da uradim sa ovim momcima“, govorio je Page, koji je želeo bend u kojem će imati potpunu umetničku kontrolu.
Snimanje albuma trajalo je svega 30 sati studijskog rada, raspoređenih tokom tri nedelje. „Znam, jer sam ja platio račun“, prisećao se Page. Proces se često poredi sa legendarnom sesijom Bitlsa za Please Please Me. Iako daleko od „velikog koncepta“, album je bio eksplozija ideja, energije i muzikalnosti.
Već na debitantskoj ploči jasno su se čuli svi elementi koje će bend razvijati narednih godina: psihodelični bluz u „Dazed and Confused“, frenetični rokenrol „Communication Breakdown“, dramatični prelazi iz nežnosti u težinu u „Babe I’m Gonna Leave You“, kao i folk i klasične aluzije u „Your Time Is Gonna Come“. Pozajmice iz američkog i britanskog folka, bluza i ranog roka bile su otvorene i drske, što je kasnije stvorilo reputaciju Zeppelina kao benda koji se ne ustručava da preoblikuje tuđe motive u nešto potpuno novo.
Zvuk albuma bio je jednako revolucionaran. Page je mikrofone razmestio po celom studiju kako bi uhvatio sirovi, prostorni ambijent, dok je Glyn Johns podigao Bonamove bubnjeve na platformu, čime je naglašena njihova monumentalna snaga. Ipak, iza te snage krila se i preciznost: Bonam je znao da svira sporo i s merom, što je, kako je govorio Džons, jedna od najtežih veština u muzici.
Debi koji kritika nije razumela, a publika jeste
Kritika je u trenutku izlaska bila rezervisana, često i negativna. Album je opisivan kao preglasan, grub i previše oslonjen na bluz. Ono što tada nije prepoznato bila je činjenica da se rađa novi jezik rokenrola — manje uglađen, ali daleko iskreniji i snažniji.
Publika je, međutim, reagovala instinktivno. Fanovi su odmah prepoznali energiju i autentičnost, a pesme su uživo dobijale nove, opasnije dimenzije. Led Zeppelin su rasli iz koncerta u koncert, gradeći reputaciju koja nije zavisila od novinskih recenzija.
Danas, debitantski album Led Zeppelina stoji kao dokaz da kritika često kasni za vremenom u kojem nastaje muzika. Brzo snimljen, bez velikih planova i bez potrebe za odobravanjem, ovaj album postao je temelj jedne od najvećih priča u istoriji rokenrola — priče koju su fanovi razumeli mnogo pre nego kritičari.
MPM Original označava autorsku produkciju redakcije Music Pocket Magazina — priče nastale isključivo u okviru naše redakcije. To su tekstovi koji se ne preuzimaju, već nastaju od temelja: kroz istraživanje, intervjue, analize, terenski rad i kreativnu obradu tema iz muzike, filma, kulture i savremenog društva.
Svaki MPM Original nosi prepoznatljiv potpis našeg magazina i predstavlja sadržaj koji postoji samo kod nas. Za čitaoce, oznaka MPM Original znači da je pred njima autentična priča sa jedinstvenim kontekstom, oblikovana po najvišim MPM standardima.
