Prvi glas na talasima
Sve je počelo 1. oktobra 1924. godine, kada su inženjeri Mihailo Simić i Dobrivoje Petrović iz Rakovice pokrenuli prve eksperimentalne emisije. Prvi spiker bila je Jelena Bilbija, čiji glas je zauvek ostao upisan kao simbol početaka. Emisija je trajala svega sat vremena, ali je za tadašnje slušaoce predstavljala pravo čudo tehnologije i umetnosti.
Uputstvo za upotrebu i prvi izazovi
Pet godina emitovan je eksperimentalni program, a uz njega su građani dobijali i uputstva kako da slušaju radio. Za krajeve bez struje uvezeni su portabl radio-aparati na baterije, dok su mnogi koristili radio-detektore sa slušalicama, za koje se nije plaćala pretplata. Radio Beograd nije bio državni projekat već akcionarsko društvo koje je od države dobilo koncesiju na 15 godina. Država je zauzvrat dobijala 60% od prikupljene radio pretplate, a bila je obavezna da razvija mrežu radio-stanica i da radi na elektrifikaciji zemlje. Već dve nedelje po osnivanju, slušao se i prvi direktan prenos fudbalske utakmice.
Ljudi iza početaka
Među glavnim akcionarima i osnivačima bila su trojica Austrijanaca: Robert Vege, Gustav Braun i Franja Mozer. Mozer je bio direktor emisione tehnike, poznat po posvećenosti poslu — na fotografijama je zabeležen kako se penje na vrh 25-metarskog antenskog stuba. On je takođe preveo knjigu Roberta Vegea sa nemačkog jezika, koja je bila prvo detaljno uputstvo za pretplatnike (1929). Sva tehnička i finansijska dokumentacija u početku je bila vođena na nemačkom jeziku.
Godine izazova i transformacija
Radio Beograd je tokom Drugog svetskog rata preživljavao prekide i transformacije, ali je uvek nalazio put da se vrati svom narodu. Tokom okupacije, glas radija postajao je oružje otpora i simbol nade. Posle rata, radio ulazi u novu eru — sa prvim urednicima, direktorima i generacijama spikera koji su oblikovali njegov identitet.
Vila Mozer — sećanje i nasleđe
Aprila 2024. godine, odlukom Vlade Srbije, Vila Mozer u Zemunu, izgrađena 1931. godine po projektu arhitekte Milana Zlokovića, proglašena je spomenikom kulture. Ova vila, u kojoj je živeo inženjer Franja Mozer, danas je deo kulturne memorije, podsećajući na začetke Radio Beograda i njegovu povezanost sa tehničkim pionirima.
Od analognih talasa do digitalnog doba
Kroz decenije, Radio Beograd prelazio je sa analogne na digitalnu tehnologiju, ali je misija ostala ista — da informiše, obrazuje i zabavi. Voditelji i direktori menjali su se, ali je institucija opstala kao stub kulture i javne reči.
Glas epohe
Prva emisija trajala je samo sat vremena, a danas, vek kasnije, Radio Beograd stoji kao simbol kontinuiteta i identiteta. Svaka decenija ostavila je svoj pečat: od prvih radio-drama i prenosa koncerata, preko informativnih emisija, do savremenih digitalnih podkasta. Dan Radio-televizije Srbije, 1. oktobar, nije samo sećanje na početke, već i proslava medija koji je preživeo sve transformacije — i ostao most između generacija.
MPM Original označava autorsku produkciju redakcije Music Pocket Magazina — priče nastale isključivo u okviru naše redakcije. To su tekstovi koji se ne preuzimaju, već nastaju od temelja: kroz istraživanje, intervjue, analize, terenski rad i kreativnu obradu tema iz muzike, filma, kulture i savremenog društva.
Svaki MPM Original nosi prepoznatljiv potpis našeg magazina i predstavlja sadržaj koji postoji samo kod nas. Za čitaoce, oznaka MPM Original znači da je pred njima autentična priča sa jedinstvenim kontekstom, oblikovana po najvišim MPM standardima.
