Predstojeći vikend u Beogradu biće radni za Sava centar kada će u subotu, 6. juna svoj program imati Kulturno umetničko društvo „Diogen“ i balet „Labudovo jezero“ u nedelju, 7. juna.
KUD DIOGEN
Subota, 6. jun, 20.00h
Sava centar – Plava Dvorana
Kulturno umetničko društvo „Diogen“ iz Surčina proslavlja zlatni jubilej 50 godina postojanja u subotu, 6. juna u Sava centru u Plavoj Dvorani.
Osim proslave pet decenija, svog neprekidnog rada, KUD „Diogen“ sa ponosom slavi i postignute rezultate.
Omladinski zanos iz koga je ovo društvo rođeno, 6. juna 1976. godine i registrovano, dnevne novine „Politika“ su opisale u svom tekstu pod naslovom: „Surčinska renesansa“.
Kakav veličanstven kompliment, ali i ukaz odgovornosti. To je bio magnet da se amateri okupe u sedam sekcija. Stanovnici su oduševljeno pratili probe kao da su predstave. Umetnički rukovodioci su bili sa akademskim obrazovanjem.
Pozorišna, horska, likovna, literarna, folklorna, recitatorska, muzička sekcija, svi su tu.
Hor je pevao u Negotinu, likovnjaci su selili svoju izložbu po galerijama.
Pozorište je igralo Rucantea i Dušana Kovačevića na studentskom festivalu.
Kosovka Milosavljević je postala prvak Srbije u recitovanju.
Izdavali su novine „Surčinska reč“ i „otkrili“ da je neko iz komšiluka u stvari pesnik. Ali, impresivnu karijeru u punom trajanju, ostvario je ansambl narodnih igara i to slave ovom prilikom.
Ako se posmatra DIOGEN u brojkama, onda izgleda ovako – oko 2000 koncerata, oko 90 nagrada i priznanja i oko 70 turneja. Tri puta Amerika, dva puta Japan, Kina, Sibir, Vavilon i skoro sve evropske države. Nosioci su nagrade Zlatni Beočug Beograda.
Neki osnivači i neki igrači nisu se odmicali od „Diogena“ punih pedeset godina. I zato nisu ostarili.
„Posle deset godina ponovo igramo u Plavoj dvorani Sava Centra u subotu, 6. juna u 20 časova. Dobro došli!“, poručili su iz KUD Diogen.
LABUDOVO JEZERO
Nedelja, 7. jun, 20.00h
Sava centar – Plava Dvorana
Neprolazna veličina i remek-delo klasičnog baleta „Labudovo jezero“ Petra Iliča Čajkovskog gostuje iz Rusije u nedelju, 7. juna na sceni Plave Dvorane u Sava centru.
Jedan od najpoznatijih baleta u istoriji svetske kulture biće izveden u interpretaciji vodećih umetnika ruske baletske tradicije.
Tako u predstavi učestvuju solisti Boljšoj i Marijinskog teatra – dve legendarne baletske trupe koje više od jednog veka oblikuju i čuvaju najviše standarde klasičnog baleta.
Prema rečima autorske ekipa, balet „Labudovo jezero“ostaje simbol klasične elegancije. Nezaboravna muzika Čajkovskog, prefinjena koreografija i snažna dramska priča stvaraju predstavu koja i danas očarava publiku svih generacija i kultura.
Priča o princu Zigfridu i začaranoj princezi Odeti, osuđenoj da živi pod kletvom kao beli labud, razvija se kao poetska priča o ljubavi, odanosti i snazi datog obećanja.
Legendarne scene belih labudova, virtuozne varijacije i veličanstvene ansambl igre stvaraju atmosferu istinske pozorišne magije.
U izvođenju važnih solista vodećih ruskih baletskih teatara, ova produkcija otkriva lepotu klasične tradicije kroz atraktivnu tehniku, izražajnu umetnost i elegantno scensko prisustvo.
Ovo veče pruža publici retku priliku da doživi nasleđe ruskog baleta i uzvišeno baletsko delo, koje već više od jednog veka inspiriše svet.
Balet „Labudovo jezero“ u četiri čina, komponovao je ruski autor klasike Petar Iljič Čajkovski između 1875. i 1876. godine.
Svetska premijera je bila 4. marta 1877. godine (20. februara po julijanskom kalendaru) u moskovskom Boljšom teatru. Iako je billa neuspešna premijera, sada je jedan od najpopularnijih baleta svih vremena u istoriji.
Libreto – sadržaj opere, koji je u početku zamišljen u dva čina, nastao je iz ruskih i nemačkih narodnih priča i govori o Odeti, princezi koju je prokletstvo zlog čarobnjaka pretvorilo u labuda. Koreograf originalne produkcije bio je Julijus Rajzinger (Vaclav Rajzinger).
Iako je predstavljen u mnogo različitih verzija, većina baletskih trupa svoje inscenacije koreografski i muzički zasniva na oživljavanju Marijusa Petipe i Leva Ivanova iz 1895. godine, prvi put postavljenog za Carski balet 15. januara 1895. u Marijinskom teatru u Sankt Peterburgu.
Za ovo oživljavanje, partituru Čajkovskog je predstavio glavni dirigent i kompozitor Carskog pozorišta u Sankt Peterburgu Rikardo Drigo.
Odaberite svoje favorite i izvolite u Sava centar ovog vikenda 6. i 7. juna.
Ivan Makragić je dramaturg, novinar i kreativni autor rođen u Beogradu, snažno vezan za umetnost, kulturu i medije. Njegova raznovrsna karijera obuhvata radio, televiziju, film, pozorište i digitalne platforme. Pisao je za TANJUG i brojne domaće i regionalne medije, a danas radi kao corporate i content writer u kompaniji Zepter International.
Kao autor neguje stil koji spaja stručnost, kulturološku osetljivost i toplinu pripovedanja. Piše o filmu, muzici, pozorištu, televiziji i pop kulturi, stvarajući tekstove koji povezuju znanje, iskustvo i emotivnu dubinu.
