O novim koncertima uskoro u Beogradu i Pančevu, o i dalje aktuelnom albumu „Vožnja“, o celoj turneji po Srbiji i regionu, o definisanju njihovog žanra, o vraćanju u prošlost, o svestranosti u umetnosti koja nema granica

Biće veoma teško, da ne kažemo nemoguće, niti komplikovano predstaviti našeg dragog, današnjeg gosta.

Rođen u Vojvodini, u ušuškanom gradu u Sremu, na reci Savi, dakle u Sremskoj Mitrovici.

Dobro, to je samo njegov početak. Ali, kako ga opisati?

Znamo ga najviše kao muzičara, to je u redu. Opet, i u toj muzici, naš gost je izuzetno svestran, kompletan autor – gitarista, pevač, tekstopisac, kompozitor, producent.

Svestranost ga vodi dalje u osvajanje drugih meridijana – književnik, edukator, PR menadžer, booking agent, organizator događaja, i ima –  tri fakulteta.

Da, da, TRI. I šta ćemo sada?

Šta ste vi danas sve radili? I kako ste?

Ovaj mladi čovek ima dakle više paralelnih života, a da toga nije ni svestan.

Šira javnost ga je najpre upoznala kao briljantnog gitaristu alternativnog rok ska elektro benda „E-Play“ gde je proveo punih 10 godina. Nijedan koncert nije mogao da se zamisli bez njega, jer je uvek unosio neverovatnu dinamiku, snagu, virtuoznost, energiju, lepotu sviranja. Jednostavno se vidi da uživa u svom pozivu do maksimuma.

Sa „E-Play“ je snimio dva uspešna albuma – „Sloboda“ (2018, Long Play) i „Diši duboko“ (2025, PGP RTS), koji su uspeli da izvedu bend iz alternative pravo u mejstrim, da ih čuje znatno veći broj publike, i da nastupaju na nekoliko izdanja Beer festa u Beogradu /Ušće/, Exita u Novom Sadu /Petrovaradinska tvrđava/ ili Arsenal festu u Kragujevcu /Knežev arsenal/.  Imali su turneje po Srbiji, regionu, Evropi. Kalio se žestoko čitavu deceniju.

Onda je osnovao alternativni pank rok bend „Short Reports“ – i započeo jedno novo poglavlje u svom životu.

Takođe, ima i svoj umetnički pseudonim – Microcuts, i pod tim velom nastupa po klubovima i svira širok dijapazon repertoara iz žanrova rock i hard rock muzike.

 Aktivan je na muzičkoj i kulturnoj sceni od kraja devedesetih godina, kao član više alternativnih bendova, solo autor i osnivač nekoliko zapaženih kulturnih inicijativa.

Hiper produktivni umetnik je u kreativnosti još od svoje 16. godine. Tada je počeo da se bavi – muzikom, pisanjem i audio–video produkcijom.

Snimao je albume sa više od 20 rokerskih i alternativnih bendova, objavljivao sa njima albume – Mimic, Breathe, Kofein, Sukob interesa, Euthanasia, Juče je danas, One Big Hell, Lost Professors i drugi.

Prema pisanju medija i raznih platformi, kada se upustimo u istraživanje, ne bude nam dobro kada vidmo podatak da je – kao autor i producent, do svoje tridesete godine snimio je i objavio više od deset albuma.

A kao video producent radio je na spotovima koji su se emitovali na domaćim i regionalnim televizijama i MTV Adria.

Tokom karijere učestvovao je na preko 3000 koncerata i realizovao barem 20 izdanja – albuma kao autor, izvođač ili producent.

Da dalje ne držimo u tajnosti – NEMANJA VELIMIROVIĆ, definitivno čovek sa više /paralelnih/ života.

Živi i radi – stvara u Novom Sadu, gde je istovremeno angažovan u više organizacija i klubova, što ćemo otkriti u samom razgovoru.

Žanrovski posmatrano, dragi Nemanja stvara muzika – rok, alternativni rok, indi rok, pank, kao i pank rok.

Alternativni rok sastav – duo “Short Reports” koji je njegovo čedo, dika i ponos, što mu donosi velike uspehe, ima jednu veoma bogatu turneju u narednom periodu, po regionu i Srbiji, dovodi ga put i u Beograd ponovo.

Petak, 15. maj je rezervisan za Pančevo, a subota, 16.05. ovaj duo ide po drugi put u beogradski klub Kontrapunkt, na čijem su otvaranju svirali u decembru 2025. godine.

Ovde im je ispisana turneja do sada:

15.05. Bajka 013, Pančevo   Bajka013

16.05. Kontrapunkt, Beograd   Kontrapunkt

22.05. Klub AG, Sarajevo   AG Sarajevo

23.05. Podroom Pub, Brčko   PodRoom Pub Brčko

30.05. Skladište, Novi Bečej

06.06. Gustaf Pekarna, Maribor

12.06. Duradžik, Mostar

Nemanjin autorski sastav “Short Reports” je jedan od najtraženijih bendova alternativne struje koji je veoma produktivan, te ima za sobom više stotina koncerata, traženi su gotovo svuda.

Po Beogradu su svirali u poznatim klubovima – Fest u Zemunu, Garaža kod Beogradskog sajma, u Domu omladine Beograda – sala Amerikana, Bašta Kluba studenata tehnike – KST, prisutni po Balkanu i Evropi.

Bend su osnovali 2019. godine – Nemanja Velimirović i Nikolette Feher, bivša bubnjarka, koja je posle tri godine aktivnog rada napustila ovu muzičku priču.

Grupa je već 2021. pobedila na Majskoj Gitarijadi u Požarevcu i ozbiljno skrenula pažnju na sebe pošteno.

U toku ove tri godine objavljan je prvi studijski album “Cats Vs Dogs” (2021) kada su bili istaknuti singlovi/spotovi: „Connection“, „Bad Side“, “Standoff”, „Goodbye“, „You and Me“ i „Lie“.

Kako i sama imena pesama nam govore, jasno je, album je stvaran na engleskom jeziku.

Drugi album “Vožnja” objavila je kuća “Kontra” iz Pančeva, na čelu sa poznatim producentom i koncertnim menadžerom Nikolom Jovanovićem. 

 Novi album je najavio odličan singl – „Nisam“ (2023), i kasnije je zamah uzela naslovna pesma „Vožnja“ krajem 2023. i dalje su išli samo uzlaznom putanjom.

Album „Vožnja“ je proglašen na mnogim medijima i portalima kao najbolji album u bivšoj Jugoslaviji za 2024. Takodje, jedini je album iz Srbije koji je dobio nagradu od BeeHype (internacionalna muzička organizacija) – najboljih 80 albuma na svetu za 2024.

Drugi kratak život benda uključio je klavijaturu kao treći instrument. Ipak, zbog logističkih problema, “Short Reports” se u martu 2024. godine vratio na standardnu postavku – gitara i bubanj.

Bend SHORT REPORTS tako čine:

Nemanja Velimirović – gitara / glas

Aleksandar Milovanović – bubanj .

Predstavili su Novi Sad kao Evropsku Prestonicu kulture na Next Festivalu u Luxemburgu, što je zaista izvanredan uspeh u svakom pogledu.

A tek kada vidite festivala na kojima je „Short Reports“ zapaženo svirao, jasno vam je kako su za vrlo kratko vreme postigli velike trijumfe – Exit, Kaleidoskop kulture u Novom Sadu, Nišville jazz festival u Nišu, PiN Music Conference, Pirit (Kosovska Mitrovica), Protfest.

Osvajali su razne bine – SKCNS Fabrika u Novom Sadu, Dom Omladine Beograda, KST, Abrašević – Mostar, DKC Incel, Banja Luka, a u svom portfoliju ili CV-u imaju i ogroman broj klupskih svirki samostalnih ili sa drugim bendovima.

Veoma su produktivni kada je reč o snimanju singlova i spotova, tako da su poslednji aktuelni  „Na kraju“, “Mathilda” i drugi,a upoznaćete sa gotovo svim njihovim video klipovima kroz ovaj razgovor.

Plodni stvaralac Nemanja Velimirović izgleda da ne ume da miruje, tako da je ostvario i solo projekte u multimedijalnom formatu – sam je objavio knjigu “VI” (samizdat), sa 130 pesama i kratkih priča, kao i prateći disk sa deset numera koje je sam komponovao i producirao – 2017. godine.

Pet godina kasnije, Velimirović nastavlja sa svojim autorskim solo projektima – septembra 2022. je objavio samostalan album „Astronaut 15“ sa devet pesama („Krvotok“, „To nas ne zanima“, „Da li možeš, da li hoćeš“, „AnXioznost“ i druge numere).

Onda je izašla i zbirka poezije istog imena – „Astronaut 15“, i krajem prošle godine je promovisana u Beogradu.

Diskografija hiper produktivnog Nemanje Velimirovića, van bendova „E-Play“ i „Short Reports“ je sledeća:

Sa bendovima

Euthanasia – Euthanasia

One Big Hell – Novi dan; In the City

ElektroBoemi – Gori more, tope se Karpati…

Zaipods – Deset trauma iz detinjstva (Vol. 1 & 2)

Sukob interesa – Politički korektni hitovi…; Ćorsokak

Mimic – Parts

Breathe – Rehearsal Sessions

Kofein – Integritet u provaliji

BEST ALBUMS OF 2024

Zna se, sada je vreme za našu novu, rokersku – muzičku priču.

Odnosno, za priču – NEMANJE VELIMIROVIĆA.

NAS DVOJICA U BENDU NE ŽIVIMO SAMO OD MUZIKE – BEND OVOG MUZIČKOG USMERENJA I FILOZOFIJE NE MOŽE DA SE SMATRA POSLOM

Prilično je gust raspored nastupa tvog duo benda „Short Reports“. Od osnivanja sastava deluje kao da ste odmah imali unapred rezervisane nastupe, uvek rasprodati na duže staze, i praktično kao da vam je to pravi full time job u svakom pogledu?

   Da, hazarderski i poletno! Daleko je od posla, bend ovog muzičkog usmerenja i filozofije na Balkanu ne može da se smatra poslom, jer ne živimo samo od muzike. Ali da, imamo oko 40 do 50 nastupa u toku godinu dana i to nas čini srećnima u svakom smislu.

 Turneja vam je veoma produktivna kada pogledamo spisak šta vas sve čeka u narednom periodu:

15.05. Bajka 013, Pančevo

16.05. Kontrapunkt, Beograd

22.05. Klub AG, Sarajevo

23.05. Podroom Pub, Brčko

30.05. Skladište, Novi Bečej

06.06. Gustaf Pekarna, Maribor

12.06. Duradžik, Mostar .

Nedavno ste nastupali i u klubu Crna kuća u Novom Sadu.

Uspevaš li da kombinuješ dalja i kraća putovanja, odnosno region i Srbiju, a da umešno izbalansiraš da budeš podjednako prisutan na oba meridijana?

Maribor, Mostar, Sarajevo, Brčko, dakle region te veoma traži sve više u poslednje vreme?

 

Multitasking mi je drugo ime! Imamo super odziv po celom Balkanu, pa samim tim pravimo mini turneje skoro svaki vikend, spajamo gradove koji su blizu i pošto radim booking u bendu, gledam da napravim prijatan tempo i raspored aktivnosti benda, jer radimo trenutno i na drugom albumu na srpskom jeziku, pa ima i oko toga posla.

 Bili ste učesnici na otvaranju novog koncertnog kluba Kontrapunkt u Beogradu, oktobra 2025. godine. Sada eto vas ponovo na festivalu zanimljivog koncepta Microfest – sastavi sa malo članova. Kako vam se obojici činio ovaj novi beogradski prostor za koncerte i da li bi mu se vraćali često po pozivima? Da li ćeš pratiti i ostale bendove na ovom događaju – Digitrons i Speech Disorder?

 Odličan klub, ekipa koja ga je otvorila ima mnogo iskustva sa koncertnim prostorima, pa je samim tim i ovaj klub u super fazonu i u njemu se svaki vikend održava neki interesantan događaj, pretežno svirke alternativnih izvođača. Sa obzirom da sam organizovao pomenuti Microfest, naravno, Speech Disorder nisam još slušao uživo i radujem se ovoj prilici, a Digitrons, koji je nastavak Oružjem Protivu Otmičara – obožavam.

ŠTO MANJE LJUDI U BENDU – TO BOLJE, TO SAM NAUČIO U OVOM POSLU

Koliko je neophodno osnivati nove prostore za svirke u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i drugim velikim ili manjim gradovima kod nas? Čini li ti se da je nekada možda hiper produkcija mesta za koncerte, te da ljudi i ne znaju više za šta da se odluče?

 Nije dovoljno prostora zapravo. Ima i u BG i u NS nekoliko prostora koji su polu-komercijalnog tipa i koji pretežno rade kaver svirke i povremeno autorske, i nekih drugih koji su možda naginjali ranije na autorski repertoar, ali su posle nekog vremena prešli u komercijalnije zato što je profitabilnost pod znakom pitanja. Konkretno, u Novom Sadu nam pod hitno treba još jedna Crna Kuća, samo da je veće kvadrature.  

Opet, bilo je klubova po Beogradu koji su nastajali, ali nisu opstajali, iako su uzeli veliki zamah pri samom osnivanju – Subbeerni centar, Gun, Wurst Platz Bar, Elektropionir, kao i hala BelExpo Centar. Kako tumačiš da se ti i slični prostori ili ugase ili jednostavno dobiju neku drugu namenu, te više nisu meka za vas muzičare da tamo nastupate?

U suštini sam odgovorio na ovo pitanje iznad.

 Sastav Short Reports je od nastanka 2019. godine bio izvorno planiran da bude duo? Nije bilo razmišljanja u pravcu da se oformi neki veći bend sa troje, četvoro, petoro muzičara? Doduše, imali ste jedan kratak period situaciju da ste ubacili i klavijature u priču?

 Da, ja računam naš početak 2021. godine kad smo imali prvi nastup, ali da – 2019. smo bivša devojka i ja formirali bend i u toku onog zatvaranja zbog korone napravili prvi demo album „Cats VS Dogs“.

Svirao sam u oko 30 bendova do sad od svoje 17-te godine i shvatio sam da ljudi uglavnom se bave hobistički muzikom kod nas, jako je teško naći ekipu koja će godinama da se cima oko autorske muzike u Srbiji, jer ako nema neke love, onda posle nekog vremena odu, pošto imaju drugačije intencije u muzici koje nisu umetničke. Zato – što manje ljudi – to bolje. Klavijatura bi prijala jako u Short Reports, ali nema posle Katarine, koja je otišla da živi u Sloveniju, niko ozbiljan.

„VOŽNJA“ JE JEDAN INSTROSPEKTIVAN ALBUM KOJI JE NEKIM ČUDOM DOŠAO DO LJUDI

 Prva postava bila je muško – ženska, bubnjarka Nicolette Feher i ti. U tom periodu objavili ste album “Cats Vs Dogs” (2021) sa veoma zapaženim singlovima/spotovima: „Connection“, „Bad Side“, “Standoff”, „Goodbye“, „You and Me“ i „Lie“. Međutim, posle više od tri godine aktivnog rada Nicolette odlazi. Da li si bio tada u problemu kako dalje, šta dalje, kako pronaći zamenu ili odustati?

Nikolet i ja smo bili skoro 5 godina u ozbiljnoj vezi uporedo sa bendom, svakako da sam bio u velikom problemu, ali meni je muzika najbitnija u životu, tj. ceo sam život posvetio umetnosti, pa samim tim mi je prioritetno bilo da nađem način da se ovaj bend ne ugasi. Do sad mi se zbog drugih ljudi ugasilo preko 20 bendova, ali uvek kad se to desi, ja napravim novi. Format dua je zgodan pa sam našao način da sve sam radim, tako da mi samo treba neko da svira bubanj i to je to. Ostaće tako 99 posto, tj. ako nađem i trećeg člana, to mora biti krvlju potpisan ugovor kao bend – Joy Division.  

 Novi album je najavljen sa singlom „Nisam“ (2023), i prekid rada originalne postavke dua ostvario se sa pesmom „Vožnja“ krajem 2023. Upravo je “Vožnja” naziv drugog albuma, u izdanju diskografske kuće Kontra. Gde nas vozi Short Reports sa celim drugim albumom u odnosu na prvo izdanje gde su mačke protiv pasa?

 „Vožnja“ je veoma introspektivan album koji je nekim čudom došao do ljudi. Taj album je dobio baš dobre recenzije i neke nagrade pa samim tim mislim da je najbolje da publika proceni gde ih vozi „Vožnja“. Tekstovi koje sam tu pisao su prvi put negde zadovoljili moje kriterijume u lirici za rock bend tj. pevajuće pesme.

 „Vožnja“ je filozofski dosta kompleksnija od „Cats VS Dogs“, koji je zapravo album što govori o muško-ženskim odnosima kroz prizmu jednog para koji prolazi sve od monogamije do poligamije pa i odlaženja od svega što smo do sad saznali kroz veze. 

JEDNOSTAVNO BIH NAZVAO NAŠ ŽANR – ALTERNATIVNI ROK

  Novi bubnjar Aleksandar Milovanović zapravo je činio neko novo poglavlje tvoje zamisli Short Reports? Kako je krug publike gledao na to kada je nastupila promena?

Aleksandra sam prvi put čuo kako svira pre ihahaj. Bend Mutant Urban Dance Ansambl je svirao povremeno na mini turnejama sa Short Reports i ovako sam ih slušao kad sam imao prilike.

Obojica volimo Nirvanu i Queens of the Stone Age – QOTSA, pa je njegov način sviranja bubnja upravo kako bih i ja svirao bubanj da znam toliko dobro da sviram kao on. U suštini od Bonema pa do Dejv Grohla.  

Publika je prvi put slušala novu postavu u SKCNS Fabrici krajem 2023. godine i reakcije na novu postavu su bile odlične. Kako je Katarina morala da ode iz benda, ja sam klavijaturni deo uspeo da nadomestim sa pedalama (keyboard sekcija na pedalbordu), pa je zvučni spektar ostao skoro nepromenjen.

Kako bi mogao da definišeš sam žanr svog benda Short Reports? Ima primesa panka, ili pank roka, alternativnog roka, psihodeličnog roka… sve zajedno objedinjeno?

Iskreno, ja to bih jednostavno nazvao alternativni rok, ali je taj izraz toliko iskurvan da bih voleo da imam neku bolju ideju kako da nazovem žanr koji mi sviramo. Generalno ne volim podele po žanrovima, ali da, sve što si naveo jeste u jednačini Short Reports, makar začinski.

GENERALNO SU NAM KRATKE PESME – ETO ZAŠTO JE TAJ NAZIV BENDA – „SHORT REPORTS“

Zašto naziv baš taj – Short Reports? Zašto – Kratki izveštaji? Ima li neka asocijacija, simbolika, referenca, inspriacija na nešto od ranije?

 Ime sam dao zbog toga što je planirano da sviramo više po Evropskoj uniji, pa kao hajde na engleskom da imamo ime. Ovo ime sam izabrao, jer sam tada rešio da više idem ka nekom minimalizmu u pisanju i da sa malo reči kažem više, ali avaj, to ne uspe svaki put, jer sam brbljiv i volim naširoko sve da pričam/pišem.

Opet, pesme poput „Nisam“, „Stvari“ i „Navika“ dosta toga govore kroz jako malo teksta, pa je jednim delom plan nazvan „Short Reports“ ostvaren.

Generalno jesu kratke pesme i nemamo davljenja i presviravanja u istima, pa eto kontam da ima nekog smisla.

Kada dobiješ vest da je album „Vožnja“ proglašen na mnogim medijima i portalima kao najbolji album u bivšoj Jugoslaviji za 2024. godinu i jedini album iz Srbije koji je dobio nagradu od BeeHype (internacionalna muzička organizacija) – najboljih 80 albuma na svetu za 2024., koje su ti prve reakcije? Otvaraju ti se vrata za izlazak na inostrano tržište?

Pa iskreno prija mi informacija da to što pišem, nekako doseže i van granica Srbije, i primećujem da kad sviramo negde dalje, ljudi su čuli neke od pesama, što je zaista lep osećaj.

Imam nekoliko novih pesama i na engleskom jeziku, tako da postoji opcija da iste snimimo kao neki engleski EP i pošaljem ih nekim kućama po Evropi. Izlazak na bilo koje tržište je jako težak i dugotrajan proces, ali why not, pokušaćemo sve i svašta.

PRE BENDA „E-PLAY“ IMAO SAM VEĆ 20 ALBUMA KOJI SU PISANI ZA DRUGE BENDOVE

Iza tebe je punih 10 godina u bendu E-Play, gde si bio veoma uspešan i zapažen kao gitarista. Koliko ti je taj period pomogao da stasavaš u kompletnog muzičara – pevača, kompozitora, tekstopisca, da osnuješ i svoj bend i da ostvariš tako obimne turneje, i preko 130 koncerata za relativno kratko vreme?

 E-Play mi je pomogao da skontam neke stvari u vezi samog muzičkog posla, ali i pre tog benda sam imao mnogo muzičkih projekata u kojima sam učestvovao, zapravo u taj bend sam ušao sa 32 godine života. Uporedo sam radio neke svoje solo projekte, a pre samog E-Play imam oko 20 albuma napisanih za druge bendove.

Interesantna činjenica je da ja nikad nisam planirao da budem pevač, samo sam hteo da sviram neki instrument u bendu i desilo se da sa basa, koji mi je prvi instrument, pređem na gitaru, jer sam sa VD pevača postao glavni vokal i lakše mi je bilo da sviram akorde uz pevanje, nego bas linije.

Komponovanjem se bavim od srednje škole kao i muzičkom produkcijom, a tekstove pišem od šestog osnovne škole.

Sa treće strane, uspevaš i da nastupaš pod pseudonimom Microcuts, gde u klubovima predstavljaš čitav repertoar svetske rock i hard rock muzike. Kako uspevaš da vodiš više paralelnih projekata, priča, posebno kada si u tim periodima bio i ključan deo priče E-Play?

Imaš muškarce koji su švaleri pa stignu kod par žena, ja tako sa bendovima.

Šalu na stranu, meni je sve okrenuto u smeru muzike, dnevni poslovi su ono što mora, muzika je ono što volim, pa samim tim nekako nađem vremena za sve.

VIŠE VOLIM SOLO KONCERTE NEGO FESTIVALSKE NASTUPE

Voliš li više solo koncerte ili kada si na festivalima? Samostalan koncert nosi veću odgovornost kada nema nikoga ni pre ni posle tebe na pozornici?

Sve zavisi, nekada mi prijaju festivali, jer sretnem neke ekipe iz bendova koje volim i koji su drugari pa se vrhunski zezamo u beku /back stage, prim. aut./, ali ovako organizaciono više volim solo baš iz razloga koje si naveo u pitanju, meni je lakše kad ne mora da se nešto menja tj. posle tonske probe sve ostane kako jeste.

Hajde da pokušamo ovo sve da pobrojimo i da postavimo – diplomirani inženjer informatike, Pedagoški fakultet, Prehrambreno – šumarska i hemijska škola… Sa tim obrazovanjem ili obrazovanjima ipak si muzičar. Ima li neka tajna veza?

Dijagnoza na – hiperaktivnost. Da, imam tri fakulteta i radim uporedo sa muzikom još dosta toga.

Jedina veza koju bih mogao nazvati tajnom, pa i trajnom je sa mojim alteregom, Frenkom. On je isto hiperaktivan.

SLEDEĆA MOJA KNJIGA ĆE BITI ISKLJUČIVO PROZA, SAMO BEZ MUZIKE

Opet, kako stigneš da pored muzike, budeš i – booking agent za klub PUB Lazino tele u Novom Sadu, PR menadžer i booking za organizaciju Novosadska alternativa, audio i video producent za Shock Room studio? Toliko svestran, toliko angažovan, da li ikada spavaš i koliko sati dnevno?

Spavam prosečno 6 i po sati što je dovoljno za moje godine (valjda). Zapravo sam od onih ljudi koji nikad ne bi spavali da ne moraju, tj. nije mi nikad bilo prioritetno da spavam, jer je to dosadno.

Kad pogledaš ove redove – predstavili ste Novi Sad kao Evropsku Prestonicu kulture na Next Festivalu u Luxemburgu, bili učesnici važnih festivala – Exit, Kaleidoskop kulture, Nišville jazz festival u Nišu, PiN Music Conference, Pirit (Kosovska Mitrovica), Protfest, i bili na velikim binama: SKCNS Fabrika u Novom Sadu, Dom Omladine Beograda, KST, Abrašević – Mostar, Gitarijada Požarevac, DKC Incel Banja Luka, čini li ti se da Short Reports ipak postoji mnogo duže kada je postigao toliko toga?

Pa nekako i postoji duže. U Short Reports je uračunato i uključeno celo moje iskustvo, kreativno i operativno. Ako tako gledamo, ovaj bend se spremao kroz mnoge druge projekte pre istog. Zapravo već sam nekada ranije (ima već preko 10 godina) imao duo koji se zvao MIMIC i u kojem sam krenuo da eksperimentišem sa oktaverima i ostalim sub efektima.

Kako dalje napreduje tvoja književna karijera? Sigurni smo da si se klonirao, jer kako drugačije si snimao albume sa velikim brojem bendova, imaš iza sebe preko 3 000 koncerata, realizovao multimedijalne solo albume VI i Astronaut 15, koji su i zbirke priče i poezije /knjiga VI – sa 130 pesama i kratkih priča, i prateći disk sa deset numera koje si komponovao i producirao/?

 Da, provalili ste me… odgovara vam trenutno Nemanja 2.0!  Nemanja 1.0 je na poslu.

Na Facebooku često praviš zanimljive ankete o smislu života kao građu za treću knjigu koju spremaš? Šta možemo da očekujemo dalje u tvom novom rukopisu – proza, poezija, ili spojeno, multimedijalno sa muzikom ili neki sasvim novi solo album?

Sledeća knjiga koju ću objaviti će biti striktno prozna i uz nju neće ići muzički album.

Kroz dosadašnje iskustvo na planeti sam shvatio da je potrebno da napišem knjigu u kojoj ću da sumiram egzistenciju ljudskog roda, ne kao instrukciju za život, nego kao parafraziranje svega što sam do sad primetio, kroz formu romana/filozofskog štiva napisanom na jako jednostavnom nivou. Da ne odajem sve, hvala na intervjuu! Cheers!

Ivan Makragić