O novom koncertu 4. aprila u klubu Zappa Baza, o 33. rođendanu na taj dan, o snimanju devetog albuma u pripremi za objavljivanje 2027. godine, o mnogim tajnama kako nastaju pesme i albumi, o dokumentarnom filmu i mini seriji u nastanku

Bila jednom jedna „Zemlja“. Nakon nje stvorila se „Nova zemlja“. I ostavila je dubokog traga i dan danas u savremenoj kulturi i postala deo kulturne baštine, iako je nastala pre više od 40 godina (1985).


Ipak, bio je jedan život i pre „Zemlje“.

Beše kraj ’70-ih godina kada su stvoreni mladalački bendovi neobičnih naziva – „VIS Tajne“ i „Meteori“.


Za sebe vole da kažu da su prošli sve ono što mnogi ne uspeju za tri ili četiri života.
I kada pogledamo poreklo, čitavu muzičku istoriju, izgleda da su u pravu.


Onda su osnovali jednu posebnu art priču, koja je krenula da živi nakon „Nove zemlje“ (simfonik roka) i da hvata zalet i kasnije gospodari pozornicom decenijama.


Nastali su na jedan veoma lep datum: 4. april 1993. godine.
Dakle – Dan studenata.


Baš na ovaj datum u subotu, 04.04. imaće novi koncert u Beogradu.
Lokacija: klub Zappa Baza, kod Beton Hale. Prvi put će tamo svirati.

I proslaviće svečano sa vernom publikom 33. rođendan.

Ako posmatramo Beograd, pokušaćemo da se prisetimo koje su sve prostore osvajali.

Samostalni koncerti:
Beogradska Arena 2013.
Sava centar (dva puta) 2007.
Mts Dvorana (tri puta) 2022, 2025.
BitefArtCafe Summer Stage – Kalemegdan (Teniski tereni)
BitefArtCafe – Palilula
Dom kulture „Studentski grad“ – Novi Beograd
Pozorište na Terazijama
Oh Sinema
Kasina
Central Pub – Novi Beograd
Red Queen – Beograd na vodi
Letnja bašta Studentskog kulturnog centra (SKC) – 2018. (25 godina benda)
Studio 6 Radio Beograda 2023. (proslava30 godina karijere, sviranje celog osmog albuma „Hodaj“)

Festivali i manifestacije:
Beer fest – Ušće
Božićno seoce kod Hrama – Plato kod Hrama Svetog Save
Beogradska zima – Trg Nikole Pašića
Zagrevanje pred doček Nove godine – Plato kod Narodne skupštine
Bojčinsko kulturno leto – Surčin, Progar, Bojčinska šuma
Beogradski letnji festival – BELEF – Kalemegdan
Music Fest – Stadion Tašmajdan (uz „Kerber“ i „YU Grupu“)
Zemun Fest – Plato kod Zemunskog keja
Novobeogradsko leto – Plato na Savskom šetalištu
Ulica otvorenog srca – TC „Mercator“ .


Imaju nepregledan broj muzičkih nagrada, redovni su na manifestaciji „Naxi Zvezda“, u produkciji „Naxi radija“, te ove nagrade veoma često dobijaju,

onda GODUM – nagrada za najbolju rok grupu 2019. godine, od strane Udruženja muzičara džez, rok i zabavne muzike Srbije (dodela u pozorištu Atelje 212),

dobitnici su Zlatne ploče od diskografske kuće PGP RTS za 30 godina karijere i osmi album „Hodaj“, i mnogo drugih priznanja, nagrada,  


Osvajaju čitavu našu zemlju uzduž i popreko, kao i region, naravno i inostranstvo, imaju dugačku kilometražu, hiper produkciju scenskih izvođenja od preko 2.000 koncerata, i ne umeju da stanu, naprotiv.

Verujemo da je veoma jasno o kome pričamo:

                       NEVERNE BEBE!

Sadašnji članovi su sledeći:

Milan Đurđević – klavijaturista, vokal, kompozitor, tekstopisac, aranžer i producent

Vladan Vlajko Đurđević – bas-gitarista

Saša Ranđelović – solo-gitarista

Čeda Macura – bubnjar

Tijana Sretković — vokal

Jelena Pudar – vokal

Nemanja Savić – akustični gitarista, vokal

Andreja Stojić – električni i akustični gitarista .

Diskografiju im čine

Osam studijskih albuma:

Neverne bebe I (1994)

Neverne bebe II /Red Line Records/ (1997)

Južno od sreće /HI-FI Centar/ (2001)

The Best Of — Dvoje /BK Sound/ (2004)

Iza oblaka /PGP-RTS/ (2007)

Praštam /City Records/ (2012)

Priča o nama /PGP RTS/ (2017)

Hodaj /PGP RTS/ (2022) .

Frontmen Milan Đurđević, nadareni pijanista i kompozitor, bio je magični deo priče zvane „Smak“, kada je u toj legendarnoj bluz rok i progresiv rok grupi bio na poziciji klavijaturiste.

Nakon „Nove zemlje“ nisu nastale odmah „Neverne bebe“, već je stvoren jedan muzički među-prostor pod nazivom grupa „Frenky“.

Ako gledamo istoriju, te 1993. godine bend su činili: Milan Đurđević, njegov rođeni brat Vladan Vlajko Đurđević, Čeda Macura, Bane Jelić i Bili King. U tom sastavu svirali su svoj prvi svoj koncert uživo 4. aprila 1993. godine u Beogradu.

Ostalo je istorija. Decenije trijumfa, i prelaska iz alternative u mejnstrim, koktel žanrova, od alternativnog roka, preko indie rokenrola, bluza, džeza, bluz-roka, džez-roka, do pop roka.

Članovi benda su se menjali, grupa je imala mnoge faze, periode, celine, poglavlja, poretke, univerzume, kosmose, sa novim identitetima i dimenzijama.

Ipak, uvek je izlazila snažna i moćna.

„Ono što te ne ubije, samo te učini jačim“, govorio je nekada filozof Fridrih Niče.

Kada su bili na raskrsnici, gde ne znaju šta i kako dalje, ko-osnivač benda, stariji brat basista Vlajko je uvek umeo samo da vikne „Dalje!“, kako ga je na koncertima hvalio Milan.

Prošle godine (2025) su osvajali izuzetnim koncertima Mts Dvoranu sa sjajnim gostima – Vlatko Stefanovski („Dan tvoj“), Neno Belan („Zajedno“), Aleksandra Radović („Dvoje“).

Osim navedenih kolega, mnogi su bili deo njihovog univerzuma u saradnji na albumima, regionalne i domaće zvezde: Vanna („Samo za tvoje oči“), Daniel Kajmakoski („Još ti se nadam“), Aki Rahimovski („Boje duge“), Radoslav Mihailović Točak („Daire“).

U svojim spotovima su angažovali dramske umetnike – glumce (Sonja Kolačarić – „Dvoje“, Bojan Perić – „Suze sa zvezda padaju“, Zlatan Vidović – „Praznik razloga“), ponekad i TV voditelji (Marija Kilibarda – „Doria“).

Onda su neko vreme, ne samo u doba pandemije korona virusa (2020-2021) napravili malu pauzu u koncertnim aktivnostima.
Da se malo smiri situacija, društvena kriza, tenzije u našoj zemlji.

Tek pred kraj 2025. godine malo su nastavili utabanim stazama, malo po regionu, Crnoj Gori – Podgorica, Budva, i njima veoma drago Pančevo, koje su godinama osvajali sa nastupom za Dan zaljubljenih.

Imaju i novu pesmu „Teška godina“ koja je prolog za novi,deveti album, u nastajanju.

Nakon 04.04. i kluba Zappa Baze, „Neverne bebe“ stižu 17. aprila u Bosnu i Hercegovinu – sviraju u Kaknju.

Danas imamo ne jednog, ne ni dva, već čak tri sagovornika!

MILAN ĐURĐEVIĆ.
VLADAN VLAJKO ĐURĐEVIĆ.
TIJANA SRETKOVIĆ.

Uspeli su u svom studiju na Novom Beogradu da nađu malo vremena za druženje sa nama iz Music Pocket Magazine (MPM).

Tako da … ovo je njihova važna muzička i životna priča.
Ovo je raskošna i sveobuhvatna priča „NEVERNIH BEBA“.

Prvi na redu je lider benda – Milan Đurđević.


KONCERT U ZAPPA BAZI PREDSTAVLJA ISKORAK U NAŠU MLADOST

MPM:
Glavni povod jeste – približavamo se koncertu u Beogradu, klub Zappa Baza, taj datum, 4. april. Dan studenata, ali istovremeno i dan osnivanja, odnosno datum 4. april 1993. godine kada ste nastali. Sa kojim ti emocijama odlaziš ka ovom koncertu, jer je prvi put Zapa Baza, jedan popularni rock klub?

Sada ste se odlučili premijerno u ovom prostoru, onda mora da vlada veliko uzbuđenje? Sa kakvim očekivanjima, osećanjima prilaziš u smilu – da li je to osvajanja neke nove publike, osim što je osvajanje novog prostora ili je to sve ista vaša publika, koje će vas u drugom ambijentu negde doživeti?

MILAN:
– Pre svega mislim da je podvig napraviti 33 godine u okolnostima u kojima mi živimo, 33 godine rock karijere, to je nešto sa čim sam ja jako ponosan. I kad se okrenem iza sebe, prvo što mi pada na pamet, jesu putanje i kilometraže koje smo prošli. Mi smo krenuli iz kluba i prvi koncert smo svirali u Domu studenata na Zvezdari, baš 4. aprila. I nekako je bilo logično da se evo posle 33 godine, u principu vratimo tamo gde smo počeli. Zapa Baza se ispostavila kao idealno rešenje zato što je to pravi rock klub, beogradski rock klub koji funkcioniše u tom formatu. I to nam je bilo nekako veoma interesantno, zato što tu možemo da kombinujemo i ono što smo svirali nekad i ono što sviramo danas, znači vratićemo se u neke stare godine, dakle repertoar nam je potpuno drugačiji.

 Naravno da očekujemo i neku mlađu publiku i neku novu publiku, to je uvek neko novo iskustvo koje treba da se dogodi. Mi smo punili sve te prostore koje pripadaju nama i našoj publici. Prošle godine smo imali dve Mts Dvorane rasprodate, tako da tu smo već etablirani i ovo što hoćemo sada da napravimo, to je jedan iskorak u našu mladost, u principu, da budemo opet u klubu i da budemo divlji po pitanju energije, a sa druge strane da vidimo te neke nove klince, da vidimo kako reaguju na našu muziku.

 A siguran sam da će biti i fanova koji znaju sve pesme od početka do kraja, tako da trebalo bi da 4. aprila bude jedna noć za nezaborav.

MPM:
Upravo kako si malo spomenuo temu koja se nameće, što se tiče tih mesta za koncerte, nekako si birao u karijeri da odeš na neki veliki prostor pa se ubrzo vratiš na mali, znači Beogradska arena, Sava centar, više puta Mts Dvorana, a onda napravite Central Pub barem tri puta na Novom Beogradu, BitefArtCafe na Paliluli, Dom kulture „Studentski grad“, Red Queen u Beogradu na vodi i tako dalje, voliš znači intimnost i negde kolosalnost?

MILAN:
– Nemamo mi tu puno izbora i ne možemo da sviramo svake 3-4 godine Beogradsku Arenu, ili nešto tako, jer specifična je naša muzika. I naravno, kad čovek dođe do nekih velikih prostora, sve to može da te ponese, sve to može da bude jako zavodljivo. Međutim, nikad ne smeš da izgubiš tu esenciju, odakle si krenuo i da tu negde stvaraš, jer mi kad se spustimo u naš studio, mi smo u mikroprostoru i mi znamo šta znači podeliti tu energiju između sebe. Velika bina je potpuno jedno drugačije iskustvo u odnosu na klub i jeste primamljiva, ali s druge strane, mi smo proveli dosta godina na početku karijere u klubovima i tu smo ispisali neke fantastične stranice, ne samo naše biografije, nego i biografije ovog grada, i drugih gradova po Srbiji, naravno.

Ali sad mi se desi, kad sretnem neke ljude, oni kažu – „jedino što nismo zaboravili to su noći u klubu „Oh, Sinema“, neke te klupske koncerte koje smo mi svirali u tim godinama.
 I hoćemo da vidimo da li imamo energiju za to, da li smo kadri opet da stanemo ispred ljudi koji su na metar od nas i da sviramo onako kako smo svirali nekad. Mislim, to je jednostavno eksperiment za nas.

PESME KOJE NE SVIRAMO NA KONCERTIMA SU MOŽDA I NAŠE NAJBOLJE PESME

MPM:
Kako je tvoj brat Vlajko pravi kralj društvenih mreža, pre svega Facebooka, i tamo je objavljivao da će repertoar na koncertu 4. aprila u Zappa Bazi biti nešto drugačiji, što si i ti sam rekao sada. Gledajući koncerte „Nevernih beba“, vidi se da uvek nakon nekog perioda ubacite nešto novo, da iznenadite publiku. Tako ste odjednom započeli koncert u Mts Dvorani, ne prošle, već 2022. godine sa pesmom „Pravda“, što verovatno niko nije očekivao. Taman da ljudi slušaju i Ranđu kako ume da peva. Tada ste vratili i pesmu „Dan tvoj“, i ostavili je na set listi. A sad u opusu „Nevernih beba“ ima nekih izvanrednih pesama koje meni nedostaju, ovo je dakle jedna lična nota, ali verujem da i publici fali da čuje: kako ih ja zovem, „trilogija na slovo L“ – „Lica“, „Luda“, „Leptir“, onda „Rekvijem“ ili „Dorija“, pa dalje – „Ikona“, „Bela kola“… To su sve pesme koje su baš odjeknule i onda odjednom koncertno utihnule. Da li ima nekih iznenađenja sada šta možemo novo čuti uživo 4. aprila u Zappa Bazi?


MILAN:
– Biće iznenađenja, naravno. Postoje neke pesme koje kad snimaš, ti misliš da su to najbolje pesme koje si ikada napisao, a onda one ostanu u backgroundu karijere. Svirati na velikim binama je privilegija iz razloga velike publike koja te sluša. Ali, s druge strane, to je i mač sa dve oštrice, negde i zamka, zato što hiljade i hiljade ljudi koji su tu, oni dođu zbog pesama koje znaju. I one koje ostanu u backgroundu, one nekako nikad ne isplivaju. Po meni, pesme koje mi ne sviramo, možda su i naše najbolje pesme. Ali to nije sud publike. Znači ovo je jedna subjektivna percepcija naše muzike i verujem da i ovde prisutni Tijana i Vlajko razmišljaju isto. Da, ima nekih pesama koje mi privatno slušamo, jer mi nikad u principu kad pravimo neku set listu, kad nam, recimo, dođu prijatelji, ne pustimo naše hitove. Mi pustimo neke druge pesme.

LJUDI NAM PIŠU PORUKE DA IM JE ŽAO ŠTO NISMO PEVALI „TUŽNU PESMU“ I SHVATIMO DA MORAMO DA IH ISPOŠTUJEMO

MPM:
Upravo te druge pesme veoma nedostaju na koncertima uživo …

MILAN:
– Dobro, da, ali, ali … desi se da kad ima više od dvoje ljudi u prostoriji, da oni traže hitove. Oni traže i „Kuću za spas“, oni traže i „Tužnu pesmu“, naravno „Dvoje“, traže i „Balkan“.
Dakle, traže te neke pesme koje su nas obeležile, a opet to nisu neki tamo izlizani hitovi, pa da traju jedno leto i da ti je muka od njih. „Tužna pesma“-  ona je vanvremenska.

 
MPM:
Pravi evergreen danas.

MILAN:
– Upravo tako, „Dvoje“ takođe evergreen. To su neke pesme koje će nadživeti nas, Bogu hvala i koje smo napisali i na koje smo jako ponosni. E sad treba napraviti tu neki balans između tih pesama koje vole baš fanovi i pesama zbog kojih publika dolazi na koncert i plaća kartu u krajnjem slučaju.  Desilo se nama par puta, ali samo par puta, evo znaju to Vlajko i Tijana, da mi nismo odsvirali neke pesme, recimo „Tužnu pesmu“, ne znam, na dva koncerta. Mi smo dobili minimum 50 komentara od ljudi koji su bili na tim koncertima tipa „Sve je bilo super, ali ne mogu da verujem da nije bilo „Tužne pesme“.


MPM:
Kao i „Dvoje“ kad niste svirali neko vreme, što je stvarno nezamislivo.

Ubacio se tada u priču Vlajko.

VLAJKO:
– Pesmu „Dvoje“ bogami malo duže nismo svirali, nije je bilo nekoliko meseci na našoj listi. Zamerili su nam, a mi smo hteli da samo malo osvežimo repertoar.

MILAN:
 – Da, to su nam ljudi zamerili. Došli smo do logičnog zaključka da ne smemo neke pesme koje ljudi najviše vole, tek tako da rotiramo, a najradije bih pravio rotacije. Najradije bih svirao i „Lica“, i „Kišu“, i „Divlje svinje“, i „Pravdu“, i „Jednom kad me ne bude“.

MPM:
Doduše, „Divlje svinje“ ima, nju ste zadržavali na repertoaru.


MILAN:
– Da, nju jesmo, i eto, to su sve neke pesme koje su bendovske, ogromne pesme, velike pesme, rock pesme. Ova turneja se zove „Pop rock“, u stvari. Jer mi sviramo i rock repertoar i pop repertoar. Taj rock repertoar je za fanove. I to je nešto što ljudi vole. A ovaj pop je za neverovatno širok spektar ljudi. I onda oni kad čuju „Pogledaj u sunce“, ili „Veliki je bog“, i „Uzmi boje“, nastane euforija.


MOGLO JE DA NAM SE DESI DA NA ALBUMU „PRAŠTAJ“ I NEMAMO HITOVA, I DA OSTANEMO SAMO U KLUBOVIMA, I VEROVATNO BI I TAMO FUNKCIONISALI NEKAKO

MPM:
Pa sve balade samo da stavite, već bi bilo veoma efektno, zar ne?

MILAN:
– Pa, znaš kako, „Kuća za spas“, „Da ima nas“, „Uzmi boje“, to nisu balade, to je klasična pop mainstream muzika. I album „Praštaj“ je nama stvarno otvorio sva vrata u karijeri koja se odnose na kvantitet publike. Znači, ogromna publika dolazi posle albuma „Praštaj“, jer on je u sebi imao i „Kuću za spas“, i „Uzmi boje“, „Za tvoje oči“, „Praštaj“, „Sudnji dan“, „Ovo je kraj“. Ali i na takvom jednom albumu, mi smo imali „Dan tvoj“, „Nikad više s tobom“, „Zar se godine ne broje?“. Znači, nikad nismo snimili album, gde smo sebe negde distancirali od tog albuma. Mi smo na svakom albumu bili potpuno u njemu.

 E sad, neke pesme koje su izašle, ispostavilo se da je to ono što te vodi – na jednu stranu.  Moglo je da se desi i da ne bude tih hitova, pa da ostanemo u klubovima. I tako bismo svirali u klubovima od 200-300 ljudi. I verovatno bi opet funkcionisali nekako. Ali, s druge strane,  kad ti osetiš čar Arene, i vidiš 15.000 ljudi ispred sebe, koje si doveo tu svojom muzikom, to je ipak ozbiljna stvar za svaki bend. Pogotovo u ovim uslovima i u okolnostima u kojima mi živimo.

JA BIH DA OTVARAM NEKE NOVE PERSPEKTIVE NAŠE MUZIKE, DA IDEMO SAMO NAPRED

MPM:
I, kada smo rekli oko tih žanrova, uvek smo ti i ja pričali. Žanrovski gledano, evo sada turneja, rekao si pop rok, i tako vas svrstavaju odavno, da ste pop rock sastav. Ipak, to je samo na prvu loptu gledano. Međutim, vi ste baš u tom smislu dosta različiti, što si ti i rekao jednom prilikom, da uvek imaš okean neistraženih mogućnosti u žanrovima. Znači, krenulo je kao neki indie rock, alternativni rock, progresiv rock, što si negde iz grupe „Smak“ vukao kada si kod njih bio klavijaturista. A onda je to negde blues, pa jazz. Onda ideš blues rock, jazz rock. Sada si počeo malo elektro rock, na poslednjuem albumu – „Reka ljubavi“, „Pored vode“, „Ćuti“. Da, sve je nekako otišlo u tom smeru.  Novi album, koji je sad, deveti po redu, u kom smeru ideš? Prvi singl je izašao sa spotom – „Teška godina“, mislim da te vraća tom old school progresiv roku. Šta nam nudi deveti album?

MILAN:
– Znaš šta, ne bih ja da se vraćam. Ja bih da idemo samo napred, da otvaramo neke nove perspektive naše muzike. Gde će da nas odveze muzika, to će život da režira u sledećoj godini, jer mi tokom ove godine snimamo ovaj novi album. Ako Bog da, završavamo taj album do kraja godine. I šta mislim, sve ovo što se događa oko nas, to će biti i tematika novog albuma. S tim što ćemo opet, prioritet dati, kao i uvek – subjektivnim stanjima i subjektivnim stavovima u odnosu na sve ono objektivno, zato što objektivno ne postoji, jer je to stvar opet subjektivne percepcije.  

I u kontekstu subjektivne percepcije, pokušaćemo da govorimo svojim rečima o svemu što se događa u nama, u odnosu na okolnosti u kojima živimo.
 I to, jednostavno, će opet biti koncept ljubavnih pesama koje imaju psihologiju, boju,vremena, koje nije previše ljubavno. I u tom balansu ćemo gledati da osvestimo sebe i možda neke ljude do kojih dopremo sa novim albumom.

 Mi smo davno završili svoju potrebu za dokazivanjem. Napisali smo neke vanvremenske pesme, napisali smo neke hitove koje će ostati. Napisali smo neke pesme koje su ozbiljan domaći zadatak u odnosu na scenu u kojoj mi pripadamo. Tako da, kad sve te izazove nekako zadovoljiš na tom putu na kom koračaš, ideš dalje, jer svi mi kao klinci imamo veliku želju da se dokažemo. Pre svega da se dokažemo ljudima, pa onda sebi, onda sve to kada se spoji, ako čovek ne uspe u svemu tome, ostaje nezadovoljan i neostvaren, i onda iz tebe izlazi samo neki bes, izlazi neka mržnja prema svemu, i svi su ti krivi za nešto što nisi napravio.

Mi smo uspeli da sebe ostvarimo na način koji smo hteli, uz jednu određenu estetiku, bez kompromisa, bez trendova, bez ikakvih tih nekih sekundarnih formi koje postoje kao trenutak naše estrade, i ne samo naše, nego planetarne estrade, jer ja gledam i šta prolazi u Americi i Engleskoj, to su, mislim, nemam reči, to više nema veze sa onim zbog čega smo mi počeli da se bavimo muzikom.

MPM:
Nema duše. Sve je samo industrija.

MILAN:
– Tako je, upravo tako. Nema. Nema duše, nema kvaliteta, nema više mogućnosti da ti pesmu doživiš kao umetničko delo, nego doživljavaš kao jedno sredstvo za laku zabavu i brzu zabavu. Drugo, mi smo zaboravili da su umetnici ti koji treba da imaju poštovanje publike. Danas publika traži da ona ima poštovanje umetnika. I u toj verziji čovek ne sme da se izgubi.

Ostali smo negde svoji. A zašto smo ostali svoji? Zato što smo gajili svoju publiku godinama. I zato što ta naša publika nama daje ono što mi želimo, a verovatno i mi njima. I u tom kontekstu mi se negde osećamo jako dobro, osećamo se bezbedni u odnosu na sve ove turbulencije koje se događaju oko nas, a imamo i dalje želju i potrebu, znači i pored ovoliko godina karijere i koncerata i svega ostalog, da napišemo neke nove pesme koje će opet nekim ljudima značiti, a i nama naravno, i gde ćemo uspeti da podignemo tu lestvicu na još viši nivo, pa možda oborimo sopstveni svetski rekord sa brojem obrtaja!  

Sada neka se spreme:
TIJANA SRETKOVIĆ & VLADAN VLAJKO ĐURĐEVIĆ


TIJANA: IMAMO ENORMNU LJUBAV PREMA MUZICI
NA KONCERTU U ZAPPA BAZI PUBLIKU OČEKUJU DVE DVOSTRUKE MAME NA BINI

MPM:

Predstojeći koncert 4. aprila u Zappa Bazi nekako donosi vam više toga prvi put: na datum osnivanja benda 04.04. bar kako ja pratim u Beogradu, niste imali nikada koncert do sada, barem ne u prestonici Srbije. Drugo, za „Neverne bebe“, prvi put je sam prostor klub Zappa Baza, i treće – Jelena Pudar, za razliku od prethodne trudnoće, sa tako kratkom pauzom od ove druge uloge majke, izlazi na scenu. Kakav je taj osećaj da se više premijera ostvaruje te noći 04.04. u Zappa Bazi?


TIJANA:
– Znaš kako? Ja se sećam svog prvog koncerta kad sam postala mama, moja devojčica je tada imala svega dva meseca. U rodnom gradu, u Kraljevu. I sad se ponovila istorija sa mojim sinom, da li je imao isto samo dva meseca, ja sam otišla na koncert u Rumu. Tako da, to ništa nije, kao, ni čudno, ni začuđujuće za Jelenu i za mene, zato što mi stvarno mnogo volimo to što radimo. Nekako smo vezani… To nije sad stvar samo – profesionalizma. To nije sad čak stvar da se bend ispoštuje, da se ispoštuje i naš poziv. To je stvarno enormna ljubav prema muzici i da se ne lažemo, momenat da se ode malo iz kuće.

Tako da, mislim, biće mnogo iznenađenja u Zapa bazi. Jedno od tih je, eto, dve dvostruke mame na bini, kako će to da izgleda, dođite pa vidite. Mislim, biće super!

TIJANA: ZA ZAPPA BAZU SAM ODMAH REKLA – „OVAJ KLUB JE STRAVA!“

MPM:
 Kako tebi deluje uopšte sam prostor Zapa Baza, za sve vas nešto sasvim novo za „osvajanje“? Odlazila si sigurno tamo gledajući druge koncerte, odnosno muzičare. Sa kakvim emocijama odlaziš u potpuno novi prostor za vas?


TIJANA:
– Da, bila sam na koncertima u Zapa Bazi i prvu stvar koju sam izgovorila bilo je – „ovaj klub je strava“. Znači, ovaj klub me podsećao na neko vreme kada sam ja, recimo, studirala, to je bilo mnogo davno, pre nekih dvadeset godina.  I tada se moj izlazak svodio na to da se ide na svirku. Prosto, nije postojao drugi način, bilo kakav drugi izlazak. A sada, klinci idu na neka, za mene potpuno, onako, sumanuta mesta i isto tako sumanuto se zabavljaju. Znači, nama je to bila jedina zabava. Opet, verovatno će i njima, kada uđu u moje godine, biti, verovatno sumanuto čime sam se ja za vreme studentskih dana zabavljala, ali da, to su bile svirke, tako da me taj prostor podseća upravo na to.


MPM:
Tako je, taj ambijent, taj feeling, to poseduje Zappa Baza, old school.

– Da, taj feeling, ti ljudi, mislim, ja sam bila impresionirana. Bila sam na nekoliko koncerata, i svaki put je publika bila fantastična, fascinantna, oni su svi na nogama, svi, onako, pevaju.


MPM:
Zappa Baza je svakako ozbiljan klub, i tamo inače ide publika koja stvarno iskreno voli muziku, pravi ljubitelji, nisu tek tamo neki zalutali.


TIJANA:
– Da, da, to je neverovatno, jer, znaš šta, mislim, živimo u takvom vremenu, da sam se bukvalno u jednom trenutku uplašila, ozbiljno uplašila, da su se ljudi nekako ne zasitili, nego uplašili koncerata, uplašili muzike. Uplašili se nekako tog života koji smo vodili i pre korone, i pre svega. Mislim da je korona svašta doprinela.
VLAJKO:
 – Mnogo je danas koncerata, svirki, nastupa, mnogo tih cover bendova, mnogo je svega. Tako neki od tih grupa koje imaju u nazivu reč „bend“ samo niču, jedan takav je nedavno tri puta rasprodao Sava centar. Mislim se kako to danas prolazi? U pitanju je neka druga muzika, i tome su klinci okrenuti, hajde da se ne lažemo.

TIJANA: VELIKA MI JE ŽELJA DA PEVAM U SAVA CENTRU

MPM:
Eto, sada ćete biti prvi put u Zappa Bazi. Tijana, da li razmišljaš o osvajanju novih prostora, tamo gde nikada niste bili, što po Beogradu, što po Srbiji? Ima i Nova Zapa barka, Botanička bašta „Jevremovac“, tako, dakle, neki prostori koji nisu bili na vašoj putanji, ili ti maštaš neki open space, gde bi svirali, recimo, Kalemegdan neki veliki prostor, i tako nešto?

TIJANA:
– U ovoj formaciji, dakle, nas 11-toro, koliko nas ima, bili smo na festivalu BELEF i to je bilo baš na Kalemegdanu, tako da sam osetila tu atmosferu. Bilo je to ne tako skoro, 2011. godine, i moram reći da je to bio fantastičan koncert, ali zaista. Kada pričamo o open space prostorima.


VLAJKO:
– Sećam se jer je koncert bio baš na moj rođendan i toliko je bilo puno, da je 2000 ljudi stajalo ispred da nas sluša.


TIJANA:
– Da, i sećam se da sam stajala na bini i gledala kako ljudi stoje bukvalno okolo, rub samog Kalemegdana, bukvalno jedan drugima na glavama se stajali, tako da, eto, taj koncert mi je ostao u divnom sećanju!

MPM:
Onda, možda Botanička bašta?


VLAJKO:
– Ali tamo ne može da se napravi produkcija koja bih mogla da traje, prekidali su masu koncerata zbog jake buke.

TIJANA:
– Ja sam bila u Botaničkoj bašti, slušala sam, ja mislim, desetak koncerata, svaki koncert je bio magičan. Ja ne znam šta je sa tim prostorom, to je onaj „Jevremovac“. Ljudi, nekako je meni sve tamo fantastično, bukvalno, radovala bih se kada bi svirali u Botaničkoj bašti i ako se desi, ako se za to otvori prilika, da napravimo recimo jedan akustičan koncert, jer znam da oni imaju tamo i tu mogućnost. Tome bih se veoma radovala.

VLAJKO:  
 – Da, da, to već ima smisla apsolutno, bilo bi dobro.

TIJANA:  
 – E sad, i moja najveća želja… Ja sam 2007. godine, ovo je zanimljivo….


MPM:
Znam, gledala si onaj koncert u Sava centru. „Neverne bebe“ su imale dva rasprodata koncerta u Sava centru te 2007. godine.


TIJANA:
– Tako je. To je bio drugi koncert. Drugi po redu, ja mislim. Ja sam došla na drugi. I ja sam, slušajući taj koncert, zapravo, kada se koncert završio, samo sam ostala na sedištu zalepljena. I rekla sebi – „Ja neću da idem kući. Ja samo želim da sačuvam ovaj osećaj, momenat i sve ovo što sam doživela večeras“.

VLAJKO:
– A znate li sa čime je krenuo taj koncert? U Sava centru prvi i drugi koncert su počeli upravo  sa pesmom „Lica“.


MPM:
Beše to tada, i gotovo više nikada. I onda ste je izbrisali sa koncertne set liste.


TIJANA:
 – Eto, recimo za taj zatvoren prostor meni je Sava centar vrhunski i velika želja.


MPM:
Ti koncerti u Sava centru su bili mnogo više od samog koncerta, već više kao neki veliki mjuzikl. Totalno jedan scenski magični doživljaj, zapravo stvoren je muzički spektakl.


TIJANA:
– Tako je, bilo je totalno drugačije od svega. I eto kasnije i ja sam postala deo „Nevernih beba“, što nisam mogla da verujem.

TIJANA: UVEK BIH PRE IZABRALA STUDIJSKO SNIMANJE U ODNOSU NA KONCERTE, KOJE SVAKAKO OBOŽAVAM

MPM:
Tijana, pošto si ti kao pevačica, zapravo, kao neka vrsta glumice koja po scenariju ili režiji nekoga interpretira dušu i energiju koju autor utisne. Mislim na Milana Đurđevića kao tekstopisca, kompozitora, aranžera i tako dalje. Jelena i ti ste pričale jednom prilikom baš na tu temu, da osećate te sadržaje, patnje, muke o ljubavi, što Milan ume da dočara rečima.

Kako se osećaš kad stalno dolaze, da kažem, nove pesme, evo sada novi album, ili novi aranžmani koje vi uživo izvodite? Da li ti tada jesi ili nesvesno postaješ kao neka vrsta dramske umetnice koja ulazi u svaku pesmu kao novu ulogu? Novi karakter, novi sadržaj, novu sudbinu koju Milan stvara?


TIJANA:
– Da, da. E pa ovako. Recimo, kada bi mi stiglo pitanje u životu, koncert ili studijsko snimanje, ja bih rekla – studijsko snimanje uvek.
Mislim, sve mi je to sjajno, ja volim live izvođenja naših pesama i opšte, mislim, koncert kao koncept mi je sjajna stvar kada bend pokaže svu raskoš koju poseduje.
 Ali, ali… studijsko snimanje, tu mogu potpuno nekako da se ogolim. Mogu da dam sebe ne baš na način na koji mogu da dam kada to činim uživo, na koncertima.

 Dakle, kada se stvaraju nove pesme, e to je zapravo čitava esencija kada se bavite muzikom. Na taj profesionalan način. Bukvalno, kada uđeš u studio i kada pustiš pesmu, dopustiš je da je doživiš na neki samo sebi svojstven način. To je stvarno najmagičniji osećaj koji imam evo za ovih 15 godina koliko sam u bendu.

TIJANA: „NIKAD VIŠE S TOBOM“ – SUZE MI TEKU DOK JE SLUŠAM PRVI PUT, MOJ OPROŠTAJ OD PROŠLOSTI

MPM:
I da li proživljavaš te sudbine teksta koji nosi, a uvek je to ogroman broj emocija, gomila jedne snažne energije koju ipak izazivaš svojim sjajnim vokalom od publike? A i Milanovi tekstovi umeju da izazovu kod tebe i publike suze.

VLAJKO:
– Koliko puta je samo Tijana plakala u izvođenju tih pesama.


 TIJANA:
– Sada ću ti reći jedno, ovo nikada nikom nisam rekla, ali stvarno. Ušla sam u bend 2011. godine, već 2012. izbacujemo pesmu „Praštam“. Milan nakon toga mi kaže „slušaj, imam neku pesmu za tebe“, pitam ga kako se zove, on mi kaže „Nikad više s tobom“. Ja zbunjena malo, kažem „dobro“. Inače, ja u tom trenutku sam u emotivnom … ne rastrojstvu, nego u paklu sama sa sobom! Počinje ta pesma, na prvi takt, meni suze teku. Upravo taj prvi demo snimak, mog vokala je ostao na albumu. I kada je, ne znam, prošlo neko vreme, zapravo prošle su godine, ja sam bukvalno uzela disk, zaokružila 13. pesmu na albumu, poslala tom svom bivšem, tada davno mojoj najvećoj ljubavi, nekada u prošlosti. Poslala sam mu i to je to. Nikad više s tobom! Ali bukvalno, to je to. Tako da na taj način sam se oprostila od njega. U glavi i u srcu.

VLAJKO: NA STVARANJU SVAKOG ALBUMA MILAN DONOSI SVE PESME I MI NIKADA NE ZNAMO UNAPRED KAKVE ĆE ONE BITI

MPM:
Vlajko, kako izgleda uopšte sam proces stvaranja novog albuma sa bratom i celom ekipom? Evo sada na primeru novog devetog studijskog albuma, koji polako stvarate. Tu mislim i na probe, mislim na stvaranje novog albuma, da li vi taj proces dogovarate – Milan, Ranđa i ti kao triling asova, ili te on iznenadi preko noći?
Odnosno, da li se nešto sasvim deseto prearanžira, da li imaš iznenađenja ili unapred znaš od brata šta vas čeka na novom albumu?

 VLAJKO:
– Ne, niko ne zna unapred ništa, tako da uvek su iznenađenja. Sad ću ti biti iskren. To svi znamo, evo tu je Tijana, ona je učestvovala na snimanju tri albuma, ovaj će biti četvrti, ali tako je bilo i pre. Sad nam se vraća bubnjar Čeda Macura, može i onda i on da posvedoči, kako je to bilo na prvom albumu. Znači, poenta je u tome da Milan donese pesme. Znači, mi ne znamo kakve će biti. Prvo u vidu demo snimka. E, onda kreće, Ranđa kaže – ja mislim ovo, ovaj misli ono, možda ovaj je refren ne ovako, nego onako i tako dalje. Sve one stvari koje su logične, koje se dešavaju kada ljudi stvaraju pesme.. Ali, mi nismo kompozitori, to samo da naglasim. Nismo ni tekstopisci, već Milanu verujemo, jer on to radi savršeno. Ne zato što je moj brat, nego od prvog dana, još od našeg prvog benda „Nova zemlja“, mi kad smo snimali taj album, još 1985. godine …

MPM:
Govoriš o vašem jedinom albumu „Letači“ te godine?


VLAJKO:
– Tako je, „Letači“. Na njemu imaš jednu pesmu, koja se zove „Pesma za popodne“, koju je pevao Igor Starović, moj školski drug, nažalost pokojni iz grupe „Divlji kesten“. Dobro, „Kesten“ je došao kasnije, on je tada bio rock pevač, i tako dalje. To je baš bila jedna dobra i lepa priča. Zbog čega ovo pričam? Postajala je jedna emisija, tada davne 1985. godine. Koliko je bilo – dve, tri televizije, isto tako bile su i dve, tri kultne radio stanice. Muzički 202,  koja je i dan danas i Studio B. Postala je emisija „Dragstor“. Ja mislim da nije mogla da prođe nijedna emisija „Dragstora!“, a da oni ne pročitaju da je neko tražio da se pusti „Pesma za popodne“. I to od benda za koji niko nije znao kako se zove. I ajde, neko kaže „Nova zemlja“ ovo – ono. Zašto sve ovo pričam? Znači, mi smo Milanu verovali i od prvog albuma „Nevernih beba“, od „Veliki je bog“, „1000 godina“, obrada „Smaka“ – „Daire“, kada nam je gostovao Točak, što je bio jedan jako dobar potez.

Mi smo napravili bend „Neverne bebe“ 1993. godine, kad se zemlja raspada, kad su sankcije, kada su nekih pet čupavaca dolazili, mislim, ustvari četiri, pa smo kasnije uzeli Bilija Kinga. Čeda Macura je u početku bio čupavac. Bane Jelić i nas dvojica braće.
Tako da sad imaš trojicu ljudi iz originalne postave u bendu, Vlajko i ja, a Čeda nam se vratio kao bubnjar, što je meni jako interesantno.I da zaokružim odgovor na tvoje pitanje, svi učestvujemo u kasnijem kreiranju pesama, ali prvu, prvobitnu ideju, prvi demo donosi Milan. I ovo moram još da ti kažem, Tijana će da se seti. Kada je doneo pesmu „Kuća za spas“ za album „Praštam“, kao demo snimak, mi smo u bendu svi redom odlepili, ej, znači odlepili od sreće, koliko se nama to svidelo, i koliko je to bilo nešto drugačije. Kao da smo slutili da će ta pesma ostati antologija. To je jedan od najvećih hitova „Nevernih beba“, mada ja ne volim tu reći, tu se potpuno slažem sa Milanom.

VLAJKO: PESMA „DVOJE“ ZAMALO DA NE ZAVRŠI NA NAŠEM DRUGOM ALBUMU, MILAN JE SMATRAO DA SE NE UKLAPA U KONCEPT!

MPM:
Oko reči hit? Ne volite da nešto proglasite hitom?

VLAJKO:
– Tako je, to „hit“ nam zvuči malo tako, ne baš kako treba. Ali to je reč koja se non stop koristi.
 A ima još jedna stvar koju ja, kao stariji brat Milanu, moram da kažem, biće veoma interesantna da se ispriča, da čuju ljudi, to nikome za medije nisam pričao.
Dakle, drugi album „Nevernih beba“ (naziv – „Neverne bebe II“, prim, aut.), koji je negde jedan od najkultnijih i koji poseduje tu magičnu pesmu „Dvoje“, ima jednu tajnu za koju retko tko zna, a ja ću sad da ti otkrijem.
Ovako, preslušavajući 13-14 pesama, dogovor je bio da stavimo 10-11, i „Dvoje“ ne prolazi selekciju.

MPM:
Ne prolazi? Kako je to uopšte moguće što govoriš?

VLAJKO:
– Da, da. Ne prolazi selekciju.

TIJANA:
– U tom trenutku nije prošlo.


VLAJKO:
– Tad nije bilo mobilnog, i ništa, ne znam šta da radim, ja doživim blagi, blagi napad, ali vidim da je tu bilo dosta ljudi. Ne mogu da sačekam, kao i uvek. Posle sat vremena okrenem Milana, kažem mu – „Slušaj, sine“, rekao sam i naglasio, „ova pesma mora da ide na album“. Milan onda meni – „Pa ne znam, konceptualno je drugačije“. Ja mu ponovim – „Ova pesma mora da ide na album!“.

TIJANA:
– I sad zamisli da nije došla na album.

VLAJKO:– Milan je imao prethodno drugu verziju pesme „Dvoje“. Desila se promena, otišao je Bili King, došli su nam Gorica i Dasa, i pošto je materijal već bio snimljen, šta da radimo? Ubacimo Goricu na „Boju sreće“ i dođemo na genijalnu ideju da joj damo drugu strofu „Dvoje“. Posle je sve istorija. Legenda. Znači, po prvoj varijanti, „Dvoje“ nije trebalo da bude na albumu „Neverne bebe II“, i pitanje je kako bi naša karijera išla da je ostala van selekcije. Hvala Bogu da se nije to desilo.


TIJANA:
– Vlajko, sećaš se, isto smo to radili za „Kuću za spas“, za taj album „Praštam“. Pisali smo na papiru koja pesma treba da se nađe na albumu. Sve smo izgrešili. I za koju pesmu treba da se snima spot, ti ne možeš da veruješ kako je to izgledalo.

VLAJKO: VELIKI JE BROJ PESAMA ZA KOJE SMO SNIMILI SPOTOVE, A DA IH UOPŠTE NE SVIRAMO NA KONCERTIMA!

MPM:
To je zanimljiva tema svakako, kada se stvara album, sećam se nekoliko nas u više tura bili smo u vašem studiju da preslušavamo album „Hodaj“, još u decembru 2019. godine, baš na dan kada se Jelena Pudar porodila. Pisao sam izveštaj o tome, i slikali smo se svi, davali smo mišljenje na papiru koje su nam pesme favoriti. Međutim, ta verzija albuma „Hodaj“ uopšte nije ova što je zvanično izašla. Jeste u obrisima, ali ne u celini. Nego je Milan krenuo nešto novo, neke nove pesme ubacio, druge izbacio.


VLAJKO:
– Da, tako je. Sad ću ti reći zašto. Onda je usledila pandemija korone, godinu dana nesviranja, i Milan je onda imao svo vreme ovog sveta. Bio je stalno u studiju. A onda je malo eksperimentisao sa pesmama tipa „Pored vode“ i „Praznik razloga“, koji su i za nas bili iznenađenje. Međutim, mi smo svi rekli „neka, neka, hajde nek bude i to malo da vidimo“. A onda smo snimili taj album „Hodaj“, naš osmi, i posle promocije koja je bila u RTS klubu 2023. godine, desilo se da smo prvi bend u istoriji koji je u Studiju 6 Radio Beograda koji je odsvirao isključivo i samo novi album, sve pesme sa albuma, bez ijedne numere sa prethodnih sedam izdanja. I na kraju, to je jedan od najboljih live koncerata ikada snimljenih. I u stvari tek tad uživo se vidi koliko je to raskošan album „Hodaj“.

 E sada, naravno, ja sam još juče izneo jedan interesantan podatak apropo tvog pitanja malo pre Milanu, u vezi pesama L-L-L, što ti fale – „Lica“, „Leptir“, „Luda“ …
 Znate li vi, ljudi, koliko mi imamo pesama ne samo koje ne sviramo, već za koje imamo snimljene spotove, a koje ne sviramo? Dakle – pesme koje imaju snimljene spotove i mi ih više ne sviramo: primer – „Stranac“, „Godine srama“ sa drugog albuma, „Beznađe“, „Gotovo“ sa trećeg albuma. Onda, u redu, „Gde smo“ sviramo, tu je i kako si ti napomenuo „Doria“, sigurno i sa petog albuma imamo neke koje ne izvodimo uživo. Evo, ne sviramo ni pesmu „Ko zna“!

VLAJKO: MISLIM DA NEĆEMO U ZAPPA BAZI SVIRATI TRI SATA
TIJANA: MADA AKO PUBLIKA TRAŽI SVIRAJTE TRI SATA, MI ĆEMO TO UČINITI

MPM:
Da, ekranizovane pesme koje su bile u prvom planu neko vreme, i onda su nestale sa radara vašeg koncertnog repertoara?

VLAJKO:
– Eto, koliko samo imamo pesama za koje imamo spotove, a koje ne sviramo. Jako je teško. Sad ja moram da dovežem na to pitanje. Čak 100 i nešto autorskih pesama mi imamo u opusu na osam albuma. Koncert trpi 20, 21, 22 pesme. Zavisi, to je od benda do benda, naravno.
 
Brus Springstin zna da odsvira i 35 pesama i da koncert traje puna četiri sata, ali to je on.

Generalno imaš festivalske nastupe, imaš ovakve, onakve, ali klasičan koncert u klubu bi trebalo da traje dva sata. Ti se sećaš našeg prvog koncerta u Mts Dvorani?

MPM:
Ako misliš na 8. mart 2022. godine, koncerta vam je trajao dva i po sata. Međutim, dva koncerta isto u Mts Dvorani 2025. godine – oba su trajala puna tri sata!


VLAJKO:
– E pa to hoću da ti kažem. Vidiš da se nikada ne zna, zavisi od mnogo toga.


MPM:
A šta vas čeka u klubu Zapa Baza na proslavi 33. rođendana 4. aprila? Više dva i po ili će biti cela tri sata? Ili kako publika traži?

VLAJKO:
– Sigurno nećemo tri sata. Mislim da je Zapa Baza jako dobar prostor kao naš novi izazov, kao kvalitetan klub, svi su mi o njemu toliko pričali. Ja se iskreno radujem što ćemo tamo imati koncert, pošto nisam tamo nikad ni bio ni svirao. Stvarno se radujem, i mislim da klub nema tu mogućnost da svirka može trajati kao na primer na sedećim mestima. U smislu Mts dvorane ili Sava centra. Tako da mislim da je tu nekih dva sata ili sa bisevima da bude dva sata i 15 ili 20 minuta, da je to sasvim u redu. Naravno da se ne zna šta će biti, dok ne izađemo na scenu. Mi imamo za sad skoro izbalansiran repertoar, imamo još par nekih dilema, to ćemo još odrediti.

TIJANA:
– Ma, verovatno ako publika bude uporna svirajte 3 sata, mi ćemo onda i da sviramo 3 sata.

VLAJKO: VOLEO BIH KADA BISMO MOGLI DA I NA OVOM ROĐENDANSKOM KONCERTU ODSVIRAMO I NEKOLIKO OBRADA

MPM:
Uspevali ste u klubovima da imate barem dva i po sata, kao tri puta u Central Pub-u na Novom Beogradu. Bio je to festival „Rock Fest“ i svaki domaći i regionalni bend je imao svoje zasebno veče kao celovečernji koncrt. Tamo ste tri godine zaredom svirali, i dva i po sata svaki put. Svirali su i „Galija“, „Kerber“, „Crvena jabuka“, Alen Islamović.
dakle, tamo ste upravo tako i svirali, koliko publika traži, vi tako i svirate, nikad kraja. Tijana je tada pevala malo i „Pink Floyd“, antologiju „Another Brick in the Wall“.


 VLAJKO:
– Ja bih voleo kada bismo i ovde mogli da odsviramo par covera – obrada, baš zato što je ovo rođendan benda, punimo 33 godine. Tijana nije nažalost, ili na sreću, ne znam, doživela taj period „Nevernih beba“ kad smo mi svirali obrade.

Milan je spomenuo klub „Sinema“, pa još „Ben Akiba“, na više mesta u Beogradu smo nastupali sa takvim programom, i u Novom Sadu.

MPM:
Mada, negde na proleće, april 2019. godine imali ste vi koncert obrada u klubu BitefArtCafe, ovaj prostor na Paliluli. Tijana je ipak doživela barem malo takav koncert. Tada je i bio konceptualni nastup, samo ste celo veče svirali i pevali obrade.

VLAJKO:
– Jeste, to da, ali tad je bio reklamiran kao takav, posvećen obradama, samo kaveri (coveri).
 Ja bih voleo da bude i sada tako, na našem rođendanskom koncertu. Baš bih voleo da odlučimo tako, da na set listi se nađu obrade.

TIJANA:
– Ovo ću reći: šta god publika bude tražila, to je poruka u klubu svi smo nekako tu bliski, to je za mene prava stvar.

MPM:
Klupski koncerti i jesu uvek takvi, oslikavaju intimnost, bliskost.

TIJANA:
– Upravo tako. Znači, ja volim velike koncerte, ja volim sve, i meni je Beogradska Arena bila savršena, ali su mi ljudi bili tamo negde, mnogo dalje od mene. A klub, to je druga priča. Ja u klubu mogu da siđem dole sa ljudima i da uživam.

U DUGOM ČEKANJU PREMIJERE DOKUMENTARNOG FILMA I MINI SERIJE O BENDU „NEVERNE BEBE“

MPM:
Sada da se vratimo na vaše druge planove: u pitanju je jedan projekat koji jako dugo čekamo. Bio je onaj festival dugometražnog i dokumentarnog muzičkog filma Sandre Rančić – „Dok ’N’ Ritam“, još 2023. godine, i tamo ste konačno promovisali u programu „In development“, odnosno, „Projekti u razvoju“, dokumentarni film i mini seriju o „Nevernim bebama“.
 Premijera je trebalo da bude baš na vašem jubileju – 30 godina benda, dakle te 2023. i od tada mi nikako da dočekamo taj film, koji se snimao i montirao godinama unazad.
 Baš se prilično odužilo, došli smo do 33. rođendana, a filma i serijala nema.  Kada će konačno „Neverne bebe“ dokumentarno da zasijaju na malom i velikom ekranu?


VLAJKO:
– Uh, ta tema nam je baš teška i bolna. Prava rak rana. Sada je u toku neka post-produkcija.

TIJANA:
– Sve ono što je bilo do nas, to je urađeno. Odmah ću da se ogradim da ne bude da branim bilo koga, da opravdam što kasni film, znam, istina jeste – sramota je što ovoliko kasni.
 Mi smo počeli sa tim odavno, još pre korone, krenuli smo da ga snimimo i onda je došla korona i 3 godine ničega, ali bukvalno ničega. Mi nismo mogli ni da snimimo ljude koje smo želeli, kao sagovornike, ništa.
Mislim, to je bilo stvarno komplikovano, toliko peripetija i veoma nekih glupih situacija, ali ajde kao prebrodili smo sve to. Idemo dalje, i sve što se nas tiče je gotovo.
 Što se tiče distributera ili ne znam kako to sve ide, svakako dalje nije do nas.

MPM:
Vaša menadžerka Marijana Rajić je ranije pominjala i dokumentarni film i tu mini-seriju. Dakle tako dva formata su u opticaju za ovaj projekat?

VLAJKO:
– Da, to je trebalo tako, bilo je tu mnogo problema. Čak je bilo priče da neki prvi materijal uopšte nije bio upotrebljiv tonski, to možda Tijana bolje zna. Ja ne mogu sad da se setim, bilo je mnogo tehničkih problema. Ja se uvek nerviram oko toga, baš smo preki dan pomenuli to pitanje i koliko sam čuo nešto, oni su nam iz RTS-a rekli da će za par meseci to da bude, ali ja ne bih sad to smeo da špekulišem da li će to sigurno tako biti.


MPM:
Znači sve je sada oko vašeg filma i mini serije – zapravo u rukama RTS-a?


VLAJKO:
– Jeste, u njihovim je rukama. Drugo, sad se i tamo desila ta promena i sve to da ne znam više ni šta da mislim, oni sad imaju toliko drugih problema i obaveza.  
 

VLAJKO: UVEK SE RADUJEMO NOVIM ARANŽMANIMA NAŠIH PESAMA

TIJANA: JA BIH POLUDELA DA UVEK PEVAM JEDNU PESMU IDENTIČNO

MPM:
Kako uspevate svi ostali u bendu kad izlazite na binu i spremate se za koncert, da interpretirate neke druge verzije kompozicija? Odnosno, već na samim probama, vidite da pesme koje ste naučili da svirate na jedan način, Milan je odlučio da sve prearanžira, jer ja kad izađem i gledam vaš koncert, vidim da su drugačije verzije, prvo nije to ona koja je snimljena izvorno za album, drugo, nije to ona ista pesma koja je svirana uživo pre 5-6 godina nego tako odjednom čujem neku sasvim novu „Dvoje“ ili „Praštam“, kako je Milan zamislio. Sa tim u vezi, imaš li utisak kao da u potpunosti sviraš neku novu pesmu?


VLAJKO:
– Zavisi kako kada, mogu da ti kažem – ovo mi je najlepše pitanje. Zbog čega? Zato što se mi ustvari najviše radujemo tome, nekim novim aranžmanima. Sad ću da citiram baš Milana: „Ako mi treba da zvučimo 2027. godine kao što smo zvučali 1993, 1997. i 2005., onda to nema smisla“. Opet, sa druge strane, imaš mnogo bendova koji ništa ne menjaju, njima je to kao u redu, mislim verovatno je i publika navikla, ali od nas ljudi očekuju neku novinu, promenu, i mi im to dajemo.

TIJANA:
– Ja bih poludila da uvek pevam jednu pesmu sasvim identično, bez imalo promena, novih aranžmana.

VLAJKO:
– Istina, bude aranžmana koje ljude zbune, bude aranžmana…

TIJANA:
… I nas sve u bendu zbune, onda malo i promenimo!


VLAJKO:
– Upravo tako, koji i nas zbune!  Takođe, ima aranžmana koji ljude na koncertima dovedu do ludila, do ushićenja, ja se sećam kad smo svirali „Divlje svinje“, nastalo je ludilo. Evo, mogu da ti kažem, da ti otkrijem, da ćemo ih svirati i vratili smo ih posle godinu i nešto od kako nismo svirali uživo. Kada smo svirali u emisiji „Tri boje zvuka“, postoji taj video zapis. Mnogi muzičari  pišu i kažu da ta pesma nije samo lična karta „Nevernih beba“, već lična karta jugoslovenske progresiv rok muzike!

VLAJKO: „DORIA“ JE ZA MENE JEDNA OD NAJLEPŠIH PESAMA „NEVERNIH BEBA“

TIJANA: MILAN UOPŠTE NIJE ŽELEO DA PEVA PESMU „DORIA“, MESECIMA SMO GA UBEĐIVALI

MPM:
Naravno, „Divlje svinje“ jeste prava, snažna kompozicija u pravcu progresiv roka. Takva je i „Doria“, pa je takođe više ne svirate uživo, nažalost. U to vreme kada je nastala 2018. godine ste je promovisali, imali uspešan koncert za 25 godina benda na Letnjoj sceni SKC-a u okviru festivala BELEF, i „Doria“ je nakon toga nekako nestala, u vihoru progresivnog roka.

 VLAJKO:
– Iskreno, „Doria“ je za mene jedna od najboljih pesama „Nevernih beba“ ikada! Samo još da ubedimo Milana da je vrati na repertoar.

MPM:
Tijana, Jelena i ti ste se sa vokalima adekvatno taman uklopili u njegov centralni vokal i onda ste postali jedan neobičan vokalni trio, još sam spot koji je u formi igranog filma, zaista ostavlja snažan utisak.

TIJANA:
– Evo da otkrijemo kako je nastajala „Doria“. Jelena i ja smo u studiju, odnosno obično smo svi zajedno tamo – uvek i kada imamo probu, i kada nemamo probu, i kada imamo snimanje i kada snima samo Ranđa, mi dođemo, svi zajedno smo stalno, neka posvedoči to i Vlajko, sve zna. I kad je najobičnija kafa, mi smo tu jedni za druge, zajedno.

I Milan nas pita – „Hej, ko će da otpeva „Doriju“? Ili jedna ili druga, misli na Jelenu i mene. Poslušamo mi „Doriju“, njegov vokal u demo verziji, i mislim se, „ko bre da peva drugi, daj molim te, ostaje tvoj vokal!“ Onda će on nama – „Ma ne dolazi u obzir, ma nema šanse“.  Znaš li koliko je nama trebalo? Mesecima smo mi njega ubeđivali i jedva uspeli da ga ubedimo da on peva „Doriju“.

Milan je čovek koji ne voli da peva, sad zamisli Milana koji ima toliko autentičan glas, njegova boja, njegov izraz, mislim to se jednom desi, jednom se rodi, to je to.
 A tako nam je pričao, on ne voli da peva, njemu je to bezveze.


VLAJKO:
– Zamisli da on ne peva, ko onda da peva „Doriju“? Da on ne peva, to ne bi bila ta pesma.

TIJANA:
– A malo je falilo da se i to desi.

 

VLAJKO: DO ČEGA MI ONDA DOLAZIMO AKO SE NEKAD DESI DA MILAN KRENE I DA PEVA SVE PESME SA NEKOG ALBUMA?

TIJANA: MOJA OMILJENA PESMA „NEVERNIH BEBA“ JESTE – „MOJA DUNJO MIRISNA“, KOJU PEVA UPRAVO MILAN

MPM:
Ne bi se to moglo zaključiti na koncertima, jer tamo deluje da voli da peva. Dosta se tu vide da ume da se istakne, kao recimo na duetu „Dvoje“ u Mts Dvorani, sa Aleksandrom Radović, i slično. Ovo su sada novine.

VLAJKO:
– Ma, to da, ali u pravu je Tijana, Milan najviše voli kada njih dve pevaju i kad piše pesme za njih. Otkriću sada još jednu tajnu. Evo snimili smo pesmu „Teška godina“, za novi album. Zašto nam je važna ta pesma? Kao prvo, ona je uvod u deveti album, i zato što nas povezuje sa prvim albumom, što si ti dobro primetio u razgovoru sa Milanom kada si rekao da ide ka progresivnom roku. Ali, to je u nekoj savremenoj varijanti koja je danas u 21. veku, i sticajem okolnosti i nju Milan peva. I sad on nam kaže – „Ljudi, ako ja treba pevam „Gotovo“, ako ja treba pevam „Hodaj“, ako treba da pevam i „Teška godina“, i „Doriju“, mislim, onda šta znači?“ A gde je i pesma sa petice, petog albuma – „Moja dunjo mirisna“? Ovu pesmu tek ljudi obožavaju, i nju peva Milan. Pa do čega mi sad dolazimo?


 TIJANA:
– „Moja dunjo mirisna“ je moja omiljena pesma definitivno.

VLAJKO:
– Podsetiću samo da je i naš prvi album „Neverne bebe I“ Milan ceo otpevao.
 

MPM:
Kada smo kod tih aranžmana i novih verzija vaših starih pesama, vaša menadžerka Marijana Rajić je najavljivala da će izaći zvaničan album „Up2Date“, za koji ste snimili čitavu seriju vrlo atraktivnih spotova. Da li je taj album u planu da se pojavi na tržištu uskoro kao poseban projekat?

TIJANA:
– Evo kako stoji ta priča, taj album je već izašao, objavila ga je diskografska kuća „Hi-Fi Music“. Ja sam sve pravila – CD, knjižicu, omot, tako da je realizovano.


MPM:
Zanimljivo, jer medijski taj projekat nije bio ispraćen kao vest. Samo ste snimali sve te spotove, oni su se non stop vrteli, produkciono izgledaju vrhunski, kao kratki igrani filmovi, ali nije bilo vidljivo kao zvaničan album, da se zna za njega. Tiho je prošlo onda, tek u vidu serije spotova. Trebalo bi da se uvrsti kao zvaničan album u vašoj diskografiji.


TIJANA:
– Zapravo, ima na YouTube platformi ceo album, i objavljen je kao album na CD-u, mislim da je limitirano izdanje.

VLAJKO:
– Bio je to zaista odličan projekat „Up2Date“, snimili smo 6-7 pesama stvarno vrhunskih: „Kiša“, „Hiljadu godina“, „Da Bog da lažem“, „Dvoje“, „U beznađu“, „Oktobarfest“, i „Divlje svinje“ čak. Sve su sjajno prošle u novim aranžmanima.

TIJANA:
– Jednom bi bilo divno, ako se svi dogovorimo, da onda napravimo jedan koncert koji će se zvati „B strana“. Tada bismo svirali i pevali sve one pesme, o kojima smo ovde pričali, što ih obožavamo svi, a nismo ih odavno niti često svirali. Na tom koncertu će onda biti apsolutno mesta za sve njih! Da mnogi fanovi budu zadovoljni!


Ivan Makragić