Odlični gosti, naslednici na sceni, dva bisa – novo osvajanje Beograda

Muzička simfonijska atrakcija „Neverne bebe“ po četvrti put je iskreno obradovala i oduševila svoju vernu publiku u Mts Dvorani, koja je bila ispunjena do poslednjeg mesta 2. oktobra, na sreću i radost samog benda i 1 500 zadovoljnih umetničkih duša u Sali 1 – na Velikoj sceni.

Bilo je to još jedno vrhunsko veče za veoma dugo pamćenje i uživanje svim čulima, sasvim očekivano kada dobijate od njih specifičnu energiju i uzvišene emocije, pre svega ljubav.
Ali, sa „N’ Bebama“ očekujte uvek i neočekivano, a ovde su to bili gosti iznenađenja, koji su priredili kolosalni spektakl za uživanje uživo. O tome kada dođe trenutak.

Koncert tužnog naziva „Ljubavi moja … Što te ne volim“ ukazuje na senzibilitet, umetnički pravac i obrise karijere benda, koji pripoveda o kompleksnosti ljubavi, o višeslojnosti u muško – ženskim odnosima, nemogućnošću da se bude do kraja srećan, o današnjem otuđenju kome se ne nazire kraj, gde onda prirodno neki, mnogi, ali ne svi, biraju više da ne vole, nego da vole.


Kaži… kaži gde je Ljubav, reći će jedan od njihovih stihova, više je vapaj za nežnošćiu i lepotom koja može da zaustavi ratove i svet na duže vreme.

Koncert zakazan u 20:00h je sasvim tolerantno kasnio standardnih akademskih 15 minuta, i onda je na scenu izašao samo Milan Đurđević, lider samog benda, i dobija veoma glasan aplauz koji se prelamao kroz celu Dvoranu Doma sindikata, današnju Mts Dvoranu.

Frontmen je izašao nekako samouvereno, domaćinski, zašto i ne bi, kada je ovde sa bendom četvrti put, zna šta ga čeka, ali publika nije upoznata sa iznenađenjima koje večiti momci i devojke spremaju.

Prvi put u istoriji koncerata “Nevernih beba” se dešava da samo Milan izlazi na scenu, potpuno sam, bez ostatka benda. Seda za klavijature i sa tog mesta se obraća publici u svom maniru.  

„Dobro veče, dobri ljudi. Evo večeras ću da sviram sam. Tako je ispalo, čisto da znate“ – naravno odmah se dešava onaj kvalitetan, lekoviti smeh u publici.

„Ove noći ćemo da probamo da delimo neke svoje tajne. Da prikažemo sva osećanja kroz pesme – čežnja, strast, nemir, ljubav.  Počinjem sa jednom ličnom kompozicijom, autobiografskom“, zagonetan je bio Milan, te se prepustio muziciranju, ponavljamo, sasvim sam, glas i klavijature.

Odzvanjalo je „Ne pitaj me za sudbinu“, zapevao je Milan delo „Na putu za nju“, jedan biser koga nemamo prilike da slušamo na njihovim koncertima tako često.

Pa kaže, ili peva – „Jer, danas sam tvoj – a sutra ko zna gde, Zaboravi sve- i idi…”, dakle uvek je reč o teškim temama, ljubav uzvišena, ljubav neizvesna, ljubav neuhvatljiva, a svima potrebna.

Milan Đurđević je bio kompletno posvećen, uronio je u svoju potresnu kompoziciju, jednostavno se prepustio, bez kočnica, bez zadrške.

NA PUTU ZA NJU

“Put – pod nogama
Suze i smeh – u grudima…
Glad za usnama
Kazna il’ greh – tera me da-lutam
Danima i noćima
Sanjam o tuđim očima – jer

Ja, danas sam tu – a sutra ko zna gde
Ne pitaj me-za sudbinu
Jer, danas sam tvoj – a sutra ko zna gde
Zaboravi sve- i idi…

Još tražim svoj dom – tanak je led
Pod prstima…
A znam, već postajem trom i sve veći je red
Na putu za nju – u dugim –
Danima, noćima –
Ja budim se u tuđim očima – jer

Ja, danas sam tu….

Reč, ispod kolena, a ona k’o strast – uzima me
Znam – duga je noć, kratak je vek – uzalud sve

Ja, danas sam tu…”.

Rariteti su krenuli da se nižu lagano u tom posebnom, specifičnom Prologu koncerta.

Iznenada na pozornicu stiže Tijana Saša Sretković, kreće pop simfonija – „Još se nadam“, ogroman aplauz dama dobija odmah, nekako se to i podrazumeva.

Akustična verzija numere, Milan i Tijana dominiraju scenom, serija aplauza je poklon koji oboje dobijaju.

Reč je o numeri koja je spojila „Neverne bebe“ i makedonskog pop pevača Daniela Kajmakoskog, možda nije postala hit, mada je snimljen privlačan spot, ali je svakako prijatna melodija koja vredi da se nađe na repertoaru popularnog benda.  Skoro „a cappella“, izvanredno zvuči uživo, kao da vam pevaju blizu, skroo na uvo, da vas opuste nakon napornog radnog dana.

JOŠ SE NADAM  

Sanjam
Ljudi odlaze
Samo sanjam
Kao dobro je
Strah i bol
Između nas
Tužna je noć
Kad nema nikoga

Al’ još ti se nadam
Još se nadam
Prolaze godine
Ja još sanjam
Još se nadam

Voli me
Il’ me ne voli
Sve što dodirnem
Tuga posoli
Mošda ti i ja
Nismo za nas
Tužan je svet
Kad nema nikoga

Al’ još ti se nadam
Još se nadam
Prolaze godine
Ja još sanjam
Još se nadam
PUsti da verujem
I da sanjam
Još se nadam

Pomozi mi
Pusti da verujem
Da sanjam

Još ti se nadam

Jedan po jedan nam stižu, evo je i Jelena Pudar, sa punđom, ta frizura joj je odgovarala za ovaj koncert i zapeva „Ovo je kraj“, uklapa se, novu verziju pesme sa albuma „Praštam“ iz 2012. godine sa atraktivnim video spotom su nedavno objavili i izazvali buru emocija kod publike, baš kao uvertira pred koncert.

Vokalni duet veoma snažan i emotivan, Milan i Jelena kao da postaju jedno u ovoj numeri, koja je veoma nedostajala da se nađe na set listi. Da, konačno je tu, da oduševi sve u sali, bez problema.

I tu je neka nedokučiva, teško prohodna ljubav. Žena saopštava da je morala da ode, deluje pomirljivo, nežno dok šalje poruku rečima partneru, kao da ga teši, podržava, sve, i najednom taj grom i pljusak – „Nek’ ti je sreća i nek’ si proklet u svakom danu bez nas“. Potrese vas, nije jednostavno kada se čuje, posebno kada se zaista doživi. A njihov duet je nekako… ako možemo da pronađemo reči – nestvaran. Stvarno nestvaran. Numera pisana izvorno za muško – ženski duet, ovde dobija svoju snažnu sliku na sceni.
Dovoljno je što oboje viču, puštaju taj krik koji više ne budi nadu – „Ovo je kraj“. Sama ta reč „kraj“, završeno, gotovo, utihnulo, nestalo…. osetite zaj bezdan, pad u ambis, taj ponor koji vam se ruga i podseća vas oboje da je zaista sigurno konačan kraj.

Uostalom reči su vam tu, jasno je koliko se dvoje „muče“ u tom finalu, na krhotinama jedne veze, nekada lepe, sada emotivno opustošene, prazne, dokusurene, a razloga nema… ili možda i ima. I da ima, da li bi bilo razlike?

OVO JE KRAJ

Ne ljuti se
prosto
ja sam morala da odem
baš sam bila luda tog dana. . .
Zato ne ljuti se
što nisam rekla
kol’ko te volim
i što ne znam gde ću bez tebe
baš ne znam. . .

Tu pored mene sada spava moja ljubav
i zadnji put te gledam a znam
tu pored mene sklopila oči
moja ljubav
još ovaj put te ne dam a znam da je kraj.

Ponekad pomislim na godine
one iza
šta da izaberem?
Možda tebe ili sebe. . .
Zato ne ljuti se
prosto
ja sam morala da odem
nek’ ti je sreća i nek’ si proklet
u svakom danu bez nas

Tu pored mene sada spava moja ljubav
i zadnji put se molim za nas
zatvori oči, poljubi usne
nek bude ljubav
još ovaj put te ne dam a znam da je kraj

Tu pored mene sada spava moja ljubav
i zadnji put se molim za nas
otvori oči, pomisli želju
nek’ bude ljubav
za one dane što više nikad neke doći
jer ti me ne voliš
slaži da me ne voliš
ovo je kraj.

Ovo je kraj!”.

Onda svi ostali izlaze na scenu sa dairama u rukama, beše to pravi režirani spektakl izlaska na binu, kao da kreće pozorišna predstava, mjuzikl, komad sa pevanjem, koreodrama, a ne samo koncert.

Ako pogledamo sve večeri „Nevernih beba“ u Mts Dvorani – od Dana žena 8. marta 2022. preko februara i aprila 2025., uvek su pružali vizuelno scenski užitak koji vas oduševi i utisne dubljeg traga u srcima i duši. Tako je i 2. oktobra bilo, svi zajedno na sceni predstavljaju jedinstvo bez granica.

Ovi momci i devojke su NEVERNE BEBE:

MILAN ĐURĐEVIĆ – alfa i omega, kompozitor, tekstopisac, aranžer, vokal, klavijaturista, producent,
VLADAN VLAJKO ĐURĐEVIĆ – bas gitarista, ko-osnivač benda zajedno sa rođenim bratom Milanom,
SAŠA RANĐELOVIĆ RANĐA – apsolutno retko vrhunski gitarista,
JELENA PUDAR – uvek briljantna pevačica,
TIJANA SRETKOVIĆ – svakako izvanredan vokal,
ANDREJA STOJIĆ – pre svega odličan gitarista, inače doktor fizike,
NEMANJA SAVIĆ – efektan vokal i gitara,
ČEDOMIR ČEDA MACURA – bubnjar, iz prve postave „Nevernih beba“, povratak u bend posle 28 godina.

Veoma mudra je odluka benda da u tom početnom delu koncerta vraća one dragulje kojih nema stalno u repertoaru, ili su odavno ostali ispod radara, zapostavljeni, zapušteni, skrajnuti.

Oduševljenje je nastalo sa hitom „Oktobarfest“, gitarsko džemovanje solaže, progressive rock, old school standard.

OKTOBARFEST

Volim tvoje ruke samo kad plaču
A bol i nežne muke – volim k’o ljubav našu
I sivo je ovo naše nebo
Hrabra sam, samo da znaš…

Da li pamtiš još Oktobar fest
Kako samo stežu godine – što lome i nas
Ponovo o sebi pričaj mi – reci sve što nismo umeli
Idi i sačuvaj me

Još one naše pesme po neku suzu puste
I proklete su reči – i godine i srce
I znam da ćes ponekad da me zoves
Vrišti do neba za nas

Da li pamtiš još Oktobar fest
Kako samo stežu godine – što lome i nas
Ponovo o sebi pričaj mi – reci sve što nismo umeli
Idi i sačuvaj me –

….Sačuvaj me….“ .


Da, sačuvaj me. I da li će? Pesme Milana Đurđevića uvek nas opominju. Da je ljubav krhka. Da je ljubav teška. Da je ljubav staklena. Kao u onoj priči, bajci Grozdane Olujić o staklenoj devojčici. Potresno i nesavladivo. Ako je neko gurne, staklena devojčica će se slomiti u paramparčad i nikada niko ne može da je ponono sastavi. Kao i LJubav. Ta fatalna LJUBAV.
Posle svih tih dragulja, dijamanata i bisera rariteta na listi koje su oduvale publiku, tetralogiji – „Na putu za nju“, „Još se nadam“, „Ovo je kraj“ i „Oktobarfest“, red je da se posvetimo malo i poslednjem studijskom albumu „Hodaj“ (2022, PGP RTS).

U ovom segmentu eksplozivno dominira Jelena Pudar kada pusti glas kroz novi žanr za „Neverne bebe“ – elektro rok ili elektro pop rok, božanstvena dinamična i snažna numera „Ćuti“, što se raspalilo kroz Veliku salu. Publika je već tada od prvih taktova bila na nogama, definitivno ovo nije više sedeljka na koju smo pozvani, već se transformiše u stajanku – žurku koja hvata nalet i zalet epskih razmera.

ĆUTI

“Ostajem gde smo sejali svoje
gazili mulj, prosuli boje
priznajem istine moje
sreća i bol, godine tvoje

ĆUTI
neka te vode do vode
SANJAJ
sad kad si blizu slobode
pusti nek se prospe
nek’ ode
sanjam da smo tu

Pomisli
pokisli stoje uporni konji
što sudbinu kroje

Gde smo mi
pred Bogom smo dvoje
prljave misli dođu po svoje

Ćuti
neka te vode do vode
SANJAJ sad kad si blizu slobode
PUSTI NEK SE PROSPE
nek ode
SANJAM DA SMO TU!”.  

Posle žestoke euforije, došao je red na Milana da se malo podrobnije obrati publici, pomalo u duhovitom kontekstu kako voli da čini.

„Dragi naši prijatelji, samo godinu i po dana je prošlo i opet smo tu sa vama u mts Dvorani. Godinu i po dana smo stariji, neki su lepši, neki i nisu“.
/Gleda Milan u članove svog benda, pogled mu seže do gitariste, pomalo se možda oseća prozvan Ranđa, te se svi smeju na bini, vrlo simpatično/.

„Svaka vama čast u publici što opet želite da ih gledate i slušate nakon kratkog vremena, meni bude teško u bendu što moram, i tako skoro svaki dan, ali šta ću“, ponovo novi smeh u sali.

„Nadam se da ćemo dugo biti zajedno i deliti vrednosti koje ova muzika nosi, a to je – Ljubav“, poručio je frontmen benda poput pripovedača, propovednika, naratora, domaćina, vodiča kroz univerzum „Nevernih beba“.  

Sledi ogroman hit koji je svake godine slušan na svim radio stanicama – „Da ima nas“ – pop rok atrakcija, koju svi vole i obožavaju.
Koncertna verzija počinje kao pop, onda funk, sa solažama instrumentala, da bi se vratila na pop usmerenost.  „Pogledaj u Sunce iza oblaka, to što tamo vidiš, to smo ti i ja. Pogledaj u nebo, pogledaj u san, to se zove ljubav, to smo ti i ja“ – ahhh, konačno malo i pozitivne energije u rečima, buđenje nade i širokog optimizma.

Tijana i Vlajko plešu na samoj ivici bine, publika peva stihove sve vreme sa njima, ovo više nije samo koncert, ovo je šou, party, muzička priča, sinergija sa publikom koja ne jenjava ne samo ove večeri, već tokom pune 33 godine.

„Balkan“ ili „Balkan – južno od sreće“ novi je adut u koncertnom repertoaru, i spajanje Tijane & Jelene uvek je praznik za uši kada suoče svoje vokale.

“Da nađem te i da te rodim. Zar tako malo, a malo me neće”, te reči takođe umeju da odzvanjaju u glavi, da, zaista je izgleda ta ljubav južno od sreće, nije nadohvat srca ili dlana.

U sred te antologijske pesme sa trećeg studijskog albuma malo se menja aranžman u sudaru gitare i klavijature, tako da su u duetu ili duelu Ranđa i Milan, kroz eksploziju virtuoznosti.

Ako im pogledamo diskograifju, za 33 godine – 8 studijskih albuma: „Neverne bebe I” (1994), “Neverne bebe II” (1997), “Južno od sreće” (2001), “The Best Of – Dvoje”, (2004), “Iza oblaka” (2007), “Praštam” (2012), “Priča o nama” (2017), “Hodaj” (2022), teško je onda odrediti uopšte repertoar, kada ima toliko hitova, predivnih kompozicija, melodija, balada, sve je na visokom nivou.

Koliko bi trajao tačno koncert da sviraju i pevaju sve adute i moćne kompozicije? Četiri, pet sati?

Prošli koncerti u Mts Dvorani, iz februara i aprila 2025. trajali su im okruglo po tri časa. Najduži koncerti ikada za “Neverne bebe”, barem u Beogradu. Koliko pamti potpisnik ovih redova, a pamti.

Dakle, ni tada nije bilo dovoljno da se sve otpeva i prezentuje. I kako bi? Veliki je opus osam albuma. Neka je na svakom izdanju barem 12 pesama, stižemo do cifre od preko 100 kompozicija.
Možda je auditorijum spreman za maraton “Nevernih beba”, ali nije i bend.

Prvo Vlajko dominira bas gitarom, a onda i Ranđa nad monumentalnom kompozicijom „Veliki je Bog“.
Vlajko, Ranđa i Nemanja sa gitarama su kod Milana, svi zajedno „rasturaju“ opasno kompoziciju, uvek deluje kao da je tek stvaraju uživo, da novi aranžman živi pod njihovim kreativnim prstima, kao da se suočavaju sa velikim izazovom tog velikog Boga. Da, Bog se verovatno piše velikim slovom. Mora tako.  

Tijana najviše pojede šou sa izvedbom „Veliki je Bog“, uvek zahtevno, strastveno, na kraju nije sva svoja, mora da dođe k sebi, da udahne vazduh, da malo predahne.

„Veliki je Bog što gleda na nas, hoću da plačem da mi čuje glas!“, prolamalo se kroz Mts Dvoranu kao vulkanski eho, da se uvek malo plašite da će Tijana ostati bez glasa, koliko se daje, predaje, potčinjava toj numeri. Ponavalja te stihove u refrenu, lice joj se grči od emocija, od doživljenih reči, izraza, jake sudbine koju proživljava „junakinja“ ove numere, možda čak više poeme.

„Hoću da plačem da mi čuje… glaaaaaaaaaaaaaaas! A uuuuuuuuuu…..!“, završava vapaj Tijana, nekako, jedva, slomljeno, skrhano, shattered in pieces, ušla je u ulogu, gotovo kao metod gluma, i shvata, svesna je da se iz ove boli teško izlazi.

Izgleda da nema odmora, jer Ranđa kreće gitarom da najavljuje blues rock baladu, pravo osveženje na set listi „Sudnji dan“, višeslojna sa toliko valera, žanrovskih prelaza, od bluza do soula, dva ženska vokala koji se ukrštaju u jedinstvenu celinu, moćno, snažno, nalik operi, da publika izgubi pamet.

SUDNJI DAN

“Opet u ponoć u sitne sate
kad dođe
zovem u pomoć da te vrate
onda prođe
sve one tajne kroz moje vene
što nose ljubav
i tebe. . .

Pošalji nebo u moje misli
što te prate
pa pusti srce, suze i snove
da te vrate
meni vrate. . .
i možda jednom u nekom mraku
bićemo sami ti i ja
milion želja i dugih sati
što neće doći nikada.

Dodirni nebo, pomešaj boje
kad strah te nađe
ostavi ljubav za nas dvoje
kad loše krene
i sve te snađe.
Poneke sreće negde postoje
i prođu brzo kao san
i možda jednom kad nas spoje
kad nam svane sudnji dan”.

Publika se zajedno sa Tijanom i Jelenom jedva može da oporavi od tolike lepote kakvu čini „Sudnji dan“, jer vas njihovi glasovi na nivou soprana i alta oduvaju i ošamute, gotovo onesveste.

Međutim, nakon aplauza, Milan ne zna za predah, jer počinje melodiju „Gde smo“, i ovde Tijana „gine“ sa emocijama koje pesma nosi, pruža sebe celu na sceni, pravi maksimum.

Opet u tekstu dolazi do razlaza, nesporazuma, razmimoilaženja, dovoljno je da čujete da refren počinje rečima, stihom – „Više me ne voliš“, opet bolno, oporo, tužno, pa se dodaje „Baš me ne voliš“, ili – „Ljubav je bol za nas“, posebno – „Još jedna godina bez suza, bez stida… samo kaži gde smo“.

Dramaturški je onda napravljen mudar i zanimljiv zaokret, jer nakon te serije, izvanrednog triptiha, ili trilinga (asova) – „Veliki je Bog“, „Gde smo“, „Sudnji dan“, dolazi do smiraja dana/večeri.

Jelena Pudar počinje veselu i romantičnu numeru „Tu kraj nas“, da se unese pozitivna energija, optimizam u pesničke redove, gde se pripoveda isključivo o srećnom aspektu jedne emotivne veze.

„Kada hodaš pored mene, tad zadrhti celi grad, stanuješ u mojim venama“, eto svetlosti u mislima ove pesme, što je svima neophodno, zar ne?

Jelena je sama dodala na kraju „Toliko VAS volim“ umesto divnog originala „Toliko te volim“.
Naravno, publika ih je pozdravila serijom izuzetnih aplauza i povicima.

Sve je to u redu, te zato ovaj koncept pop ili pop rok dinamičnih numera sa pozitivnim vibracijama nastavlja se sa hitom „Praštam“ – Tijana je uzela malu gitaru nalik instrumentu bendžo, te je muzicirala sa svim ostalim gitaristima, od Ranđe, preko Andreje i Nemanje do Vlajka sa bas gitarom.
„Praštam“ je pretvoren u poseban format, prilično produžena verzija kao zanimljiv intermeco.

Odjednom, počinje melodija za pesmu „Dvoje“, izuzetno, van konkurencije, vanserijsko remek delo, i to je bio highlight večeri. Evo i zašto.  Lagano se stvara euforija i gužva na sceni.

Ušao je veliki momak – Strahinja Đurđević, sin od Milana, grli se sa dragim tatom i seda za klavijature.
Tu je i sin Andreje Stojića – Vanja, na gitari sa tatom u duetu.
Pozicije se zauzimaju.

Ali, to nije sve. Sada kreću drage mlade dame, ćerke ponosnih očeva.
 
Vlajkova nadarena ćerka Sonja Cole Đurđević peva sa Milanom kao duet „Dvoje“, deca definitivno zauzimaju glavnu ulogu.

Iva Ranđelović i Nina Ranđelović – talentovane Rađine ćerke se uključuju na ovoj prelepoj numeri, koja je obeležila karijeru „Nevernih beba“, tako da su svi disali kao jedna duša, poseban artistički organizam, pravi spektakl koji je ovaj koncert podigao na briljantan nivo nedokučivih razmera.

Svi su zajedno na sceni i tapšu, emotivno, jako, svi na sceni su prava porodica – vesela i divna, a publika uglas peva stihove i refren.

Iskreno, ne postoje te reči, rečenice i misli koji mogu opisati ovu genijalnu ideju koju su „Neverne bebe“ osmislile da se desi, zaista je bio poseban užitak videti mlade nade koje su na sceni sa svojim očevima, što instrumentalno, što sjajno vokalno.

„Ovo je trenutak koji smo svi čekali: Vanja Stojić, Iva Ranđelović, Nina Ranđelović, Sonja Đurđević, Strahinja Đurđević.  Da sa nama budu svi oni koji dolaze posle nas“, predstavio je Milan svu ovu dragu i nadarenu decu, čije vreme stiže munjenitom brzinom.

Emotivna slika međusobnih zagrljaja Milana sa sinom Strahinjom, Vlajka sa ćerkom Sonjom, Andreje sa sinom Vanjom i Ranđe sa ćerkama Ivom i Ninom, dugo će ostati urezana u mislima i sećanju svih nas.

DVOJE

“Pozovi me da me nema
u svakom času samo mirno ćutim
govori nešto kako znaš
i volim svet u kom je život kad ga gubim

Nek ti je sreća
Ma gde postojiš
ljubavi moja
Što te ne volim

I možda nekad, ko ga zna
Te naučim da sve u meni,sve je prazno
I tako mi je svaki dan
Odlutam u snove gde to nije važno

Nek ti je sreća
Ma gde postojiš
Ljubavi moja
Što te ne volim”.

„Da se setimo našeg dragog Akija“, podsetio je Milan Đurđević na saradnju sa pokojnim pevačem grupe „Parni valjak“, Akijem Rahimovskim  – „Boje duge“, setna muzička priča, prijatna balada, kao spoj jazz & blues varijante. A Jelena i Tijana u duetu se samo prepuštaju lepoti kompozicije.
 
Strahinja Đurđević je ostao na klavijaturama i na toj kompoziciji, srećan, ispunjen, drag, nasmejan.

BOJE  DUGE

Boje duge
U tvojim očima
Ja ne vidim druge
Ni u snovima

Prijepodne za dvoje
Prazna ulica
Sve moje i tvoje
Tu u grudima

Tužne oči
Sto pitanja
Zbogom, noći
Bez svitanja

Sve pogrešne riječi
Kad uđu nam u san
Tko će njih spriječit’
Bar još jedan dan

Opet dugine boje
Kad kapnu mi na dlan
I mali svijet za dvoje
Ljubav, ti i ja

Tužne oči
Sto pitanja
Zbogom, noći
Bez svitanja

Kao modro more
Između nas
Ja još čekam zore
Tvojih koraka

Sve pogrešne riječi…
Kad uđu ti u san…
Tužne oči
Sto pitanja

Zbogom, noći
Bez svitanja
Bez svitanja

Gdje počinju duge
U kojim morima
Samo korak do tuge
Tu u venama„.

Usledila je pomalo fanky fusion verzija pesme „1000 godina“, Milan ima impresivne solaže pod svojim prstima na klavijaturama, bilo je to veličanstveno uživanje u spajanju instrumentalnih i vokalnih deonica, jedna posebna dinamika i erupcija antologijske pesme.

„Neverne bebe“ ne da vole, već obožavaju da stvaraju nove aranžmane za svoje hitove, tako je predstavljena sasvim drugačija verzija čuvene kompozicije „Ljubav“, gde Andreja Stojić apsolutno rastura sa gitarom, u prvom planu je, dominira ubedljivo na sceni, svira sve do same ivice bine.

Publika mu puno aplaudira, a Milan ga strpljivo posmatra sa strane i divi se njegovom gitarskom umeću. Rezultat toga je čvrst zagrljaj Milana i Andreje, kao snažna međusobna podrška.

LJUBAV

Kao vetar na licu kao kristalne kapi
kao umorni dani kao ljubav i strah
Hoću da operem ruke da te prokleto nađem
Tamo gde su ti misli gde se kriješ od sebe

Pričaj nekakve priče pričaj opet o sebi
Kaži gde nam je vreme da l’ se sećaš početka
Gde su ulice sreće koje vode nas negde
Gde smo živeli nekad gde smo živeli nešto

Dok ljudi nekud žure dok zvoni telefon
Sa rukama od bola dodirni me i kaži gde je
ljubav

Kao prsti na koži kao voda u ruci
Tvoje staklene reči lome ponos u nama
Kao zidovi straha koji ostaju tamo
Gde smo živeli nekad gde smo živeli nešto

Dok ljudi nekud žure dok zvoni telefon
Sa rukama od bola dodirni me i kaži gde je
ljubav
Kaži gde je Ljubav
Ljubaaaaaav, ljubaaaaav!“ .

Sastav „Neverne bebe“ je imao uspešne saradnje sa kolegama iz republika bivše Jugoslavije – spomenuti i nažalost pokojni Aki Rahimovski („Boje duge“), Daniel Kajmakoski („Još se nadam“), Vlatko Stefanovski („Dan tvoj“), Neno Belan („Zajedno“), i stiže neko na scenu upravo.

„Evo, naša gošća dolazi – posle 15 godina od kada smo snimili tu pesmu – Vanna!“, kratko je najavio Milan, i odmah je nastala euforija većih razmera, bilo je to milina gledati i slušati.

Dolazi na binu hrvatska pop pevačica Ivana Ranilović-Vrdoljak, odnosno Vanna, koju je publika volela tokom ratnih 90-ih godina, od 1993. kada se Jugoslavija (s)rušila, a ona je bila melem na tu tešku ranu svima nama sa eskapističkim dance pop E. T. Band-om (Electro Team) i nepregledno velikim hitom “Tek je 12 sati”.

Sve tri muzičarke – Vanna, Tijana i Jelena pevaju izvanredno „Za tvoje oči“, posebno moćno je sve otpevano sa publikom.  Vesela pesma, sa beskrajno simpatičnim i bliskim stihovima – „U ovo čudno vreme poklanjam ti sebe, jer ti si sve šta želim“, te je ovaj ženski trio bio pravi praznik pop muzike na svim nivoima.

ZA TVOJE OČI

“Probudi se i sačuvaj me
vreme je stalo za oboje
predugo si tu u mojim mislima
toliko toga još postoji za nas
i bilo kud da krenem
tu si pored mene
tvoj me miris prati. . .

Ljubim te u vrelim noćima
dok plovimo mirno u bistrim morima
kaži da si moj
da sam jedina
volim kad pukne u grudima

U ovo čudno vreme
poklanjam ti sebe
jer ti si sve što želim
i dok je tako znaj da. . .

Samo za tvoje oči pevam
i kad ljubav nestane
Ja s tobom hoću da sanjam
i da se budim kao pre

Probudi me iz sna
kaži da sam najljepša
pomiluj me svojim snenim očima
Neki novi svijet za mene otvaraš
uvijek kad dođeš u moja svitanja

U ovo čudno vrijeme. . .

Samo za tvoje oči pjevam. . .” .

„Dobro veče, draga publiko, vjerna publiko za „Neverne bebe“. Nismo nažalost izvodili uživo pesmu „Za tvoje oči“ na koncertu, nadam se vam je bilo ok“, u dahu se obratila Vanna publici, koja je u decembru 2024. imala uspešan koncert u Mts Dvorani.
 
„Narednu pesmu često pjevam, ali nikada sa ovakvim bendom“, pohvalila je Vanna celu ekipu N’ BEBA, da bi se onda posvetila izvođenju svoje pesme, velikog hita – „Kao da me nema“ sa solo albuma „Hrabra kao prije“ (2003).  

Ceo bend „Neverne bebe“ je odsvirao ovaj pop hit, a Jelena i Tijana su bile sjajna podrška Vanni, te je još jednom ženski trio bio upečatljiv, ubedljiv i nadasve atraktivan kao da se nalaze u kabareu ili mjuziklu tipa „Chicago“, „Sav taj džez“ (All That Jazz), „Kabare“, „Mulen Ruž“.

Vanna je bila presrećna, i imala potrebu da se obrati publici: „Hvala publiko, hvala, „Neverne bebe“. Kao što ste do sada uživali, nastavite i dalje sa „Nevernim bebama“.

Milan Đurđević reaguje praktično – „I još nešto važno – Vanna nastupa 9. oktobra u BitefArtCafe-u. Svi ste pozvani!“, veoma kolegijalno i džentlmenski.
Vanna je osvajala više puta klub BitefArtCafe, tako da je zakazala novi sastanak 09.10. sa Beogradom.

 Publika se malo „oporavila“ od lepote u izvođenju sa Vannom, i vraća se priča u standardne tokove.

„Dobrodošli u našu „Kuću za spas“, dajte mi ritam“, poručuje Milan i bend ga prati žestoko.

Još jedan pop ili pop rock hit, „Kuća za spas“ je dobrano rasplesala i raspevala publiku, da se svi razgale zajedno sa muzičarima na sceni.
Svakako je svima potrebna jedna prava kuća za spas, i nebo duginih boja, ali i u toj sreći i mirisu optimizma, tekst opominje:
„Kad prodali smo ljubav,
izgubili smo ljubav,
i prodali smo ljubav,
i ubila nas ljubav“ .

U tolikim tenzijama danas u društvu, definitivno nam je potreban kutak i dom za spas ili spasenje.

Biva i produžena verzija balade „Uzmi boje“, uveliko svi plešu u sali, nema osobe koja se nije digla na noge, i uživanje kao da ne prestaje već puna dva časa programa.

„Uzmi boje, i nije važno da l’ su moje ili tvoje… Možda ti i ja nismo rođeni za nas“, da, eto, opet te jake reči, koje taman vam daju nadu, a onda je i oduzmu. 
Ti i ja nismo rođeni za nas …? Možda, ili ne. Kako se dvoje nađu, ali se posle ne pronađu? I ne snađu se? Kako to tako? Zašto to tako? Tekstopisac Milan Đurđević ne pruža (uvek) tačne (jasne) odgovore, on senči, slika, ili oslikava stanja. Emocije nas seku u svim pesmama bez presedana.

Numera sa poslednjeg albuma „Hodaj“ kreće pred kraj večeri – masterpiece novog vremena – „Zima“, prava blues jazz balada, gitarski duo Ranđa i Vlajko je dar za dušu i srce, onda Ranđa i Andreja ulaze u simpatičan „klinč“, svi se dopunjavaju pošteno, i zadovoljstvo je videti majstore na sceni.  

ZIMA

„Ti si kao srna u begu,
kao leptir u letu
eto, to si ti
tražiš tvoj korak u snegu,
tvoje prste u pesku
samo to tražim

Čuvam pokisle snove besane, nove
još ih čuvam
puštam godine nove,
još čekam ove
što ne postoje

Refren:
Zima je, vreme da usne se ljube
zima je došla kod nas u zao čas
sama, crna i bela u meni su tajne
zgaženih želja

Uzmi sve, uzmi sve
ožiljke tela, ranjenu dušu
to bih baš htela

Refren:

Zima je, ponoć je, smeh ili suze
poslednji post kad želje se suze
zima je, vreme da usne se ljube
zima je došla kod nas u zao čas

Zima je …“ .

Naravno, ne može da prođe bez fantazije – „Tužna pesma“ – bluz solaže od Ranđe uvek ostavljaju bez daha ili se i prate u jednom dahu, taj umetnik je čista virtuoznost, moćna gitarska gromada.

Tijana i Jelena se vokalno dopunjavaju, ispunjavaju duše publike, sve je uveliko na vrhuncu, nema kraja katarzi, jer ta kompozicija na kraju to izaziva, neminovno je da nudi emotivni naboj i zaključak.

Ipak, pesma nije završena, odnosno njeno izvođenje, gitare se stišavaju, klavijature dominiraju, i Milan lagano ide ka svojoj poruci i nameri.

„Hvala, dragi prijatelji. Još jedna divna noć naših života. Ova pesma je i način da se oprostimo od nekih dragih ljudi kojih više nema“, kaže Milan, misleći na „Tužnu pesmu“. Istina, toliko nas je dramskih i muzičkih umetnika napustilo poslednjih godina, posebno u periodu pandemije korona virusa.

Publika je upalila baterijske lampe na svojim mobilnim telefonima, smartphone-ovima, androidima, tako da je sijala cela Mts Dvorana, pravi svetlosni spektakl na svim nivoima.


Milan Đurđević sa puno osećanja, brige, pažnje – predstavlja ceo svoj bend:
„Gitara, perkusije, vokal, za par meseci će postati otac – Nemanja Savić.
Na bubnjevima ponovo sa nama posle tri decenije – Čeda Macura.
Na gitari, doktor nauka, doktor fizike – Andreja Stojić.
Već 33 godine moja velika podrška u bendu koji smo zajedno osnovali – Vladan Đurđević Vlajko!
Moj kum i naš treći brat, veliki i najveći – Ranđa!“

Onda Ranđa preuzima malo mikrofon kao konferansije na kratko:
„Divni ste. Hvala vam na ovoj divnoj energiji koju ste nam podarili večeras. Preko 30 godina delimo binu i ono što život nosi. Molim vas veliki aplauz za najveću Nevernu bebu, autora svih ovih predivnih pesama – veliki borac za rokenrol – Milan Đurđević!“.

Milan – „Nadam se da se vidimo u nekim boljim vremenima. Hvala vam svima na svemu“.
Veoma kratko i sasvim dovoljno jasno Milan je ukazao na potrebne promene koje su nam preko neophodne. Da li će se dogoditi na Dan D, to je već d(r)uga tema.

Mi se ovde okrećemo nekim lepim momentima i osobama.

„Meni pripadne uvek ona najlepša i najdivnija dužnost da predstavim i najavim njih dve.
Muza mojih nota, najdivniji glas, za mene uvek je ona muza, molim vas, najveći aplauz – JELENA PUDAR!   /ogroman aplauz i vika na pomen Jeleninog imena/
Njen talenat je obogatio našu muziku, predivna TIJANA SRETKOVIĆ!
I, da čujem, kako su vam se dopale njih dve?“

Svih 1 500 duša u Mts Dvorani je aplaudiralo, dok ih dlanovi nisu zaboleli, tako da su Jelena i Tijana sa suzama u očima posmatrale toliku masu ljudi, svi zajedno u velikoj ljubavi prema – LJUBAVI.

Publika na suvo peva „Tužna pesma“ dok bend tapše u ritmu i gleda svoje fanove sa uživanjem.

“Tužna pesma na sto načina
Svetom putuje
Stara slika našeg vremena još uvek tuguje
A kišna jutra opet počinju
Otkad sam otišla
Smejem se a suze naviru
Kurva sudbina”.

Deluje da je oficijalni deo okončan, mada mogao bi koncert komotno i ovde da se završi.

Nije bis, ali liči na bis.

I tako, sledi još jedno veliko iznenađenje – na scenu stiže prvi pevač „Nevernih beba“  – Billy King, ili Puniša Zeljković, kako mu je pravo ime.

 „Posle 30 godina ponovo sa nama – BILLY KING!“, viče Milan Đurđević, i nema pauze, nema ni malo predaha, odmah kreće slabo eskploatisan hit „Stranac“, koji je mnogima, ako ne i svima, mnogo nedostajao! Beše to taj prvi period „Nevernih beba“, sa prva tri albuma, kada je bila jedna posebna ekipa, onda se kasnije priča promenila, a ostali su isti samo trio asova – Milan Đurđević, Vladan Vlajko Đurđević i Saša Ranđelović Ranđa.

„Moja familija“, kaže ponosno Billy King i svojim specifičnim glasom zapeva baladu „Stranac“, taj divan raritet na set listama, ali sada je zagospodario u repertoaru, pred samo finale koncerta.

Billy King je danas najpoznatiji kao autor i voditelj radijske emisije „Noćobdijanje“ na talasima Radio Novog Sada 1 (RNS1).

U samom briljantnom izvođenju uzvišene muzičke pripovetke – „Stranac“ se od jedne alternativne rok balade u koncertnom aranžmanu pretvorio u spoj blues-a i funk-a, sasvim neočekivano i eruptivno.

Billy King je pokazao i dokazao da je i dalje u muzičkoj – vokalnoj formi, sa tim nazalnim glasom, gde uspeva da fino koketira sa soul i blues žanrom, tera napred i odlično se uklapa sa devojkama Tijanom i Jelenom, bili su zanimljiv trio. Možda bi trebalo razmisliti, kada se već Čeda Macura vratio u bend nakon 28 godina odsustva, a bio je u toj prvoj postavi, da i Billy King možda bude redovan gost na koncertima. Macura i King su delili taj ugođaj prvih dana nastajanja benda, kada je stvarno bio beba. A posle je postao neverna, odnosno – „Neverne bebe“.

STRANAC

„O, duboka vodo
Svaki trag što nosiš od nas
Kao san, još se setim svih tih godina
Sad sam stranac, u ovom gradu sasvim sam

Brate moj, ponekad sam srećna
K’o na dan kad čujem tvoj glas
Neki svet stran i dalek svud’ je oko nas
Grad bez tebe tužan je kao ja

Na kraj što svud oko vreba
Hladan kraj, suza mutna k’o reka
Još uvek tu, na tvom putu i sekund vremena
Samo stranac u ovom gradu sad sam ja

Uzmi noć, bar noći su tvoje
Hladan smeh nekog bezbrižnog sveta
Dal’ ti sad možda treba neki takav glas
Grad bez tebe tužan je kao ja

Dal’ ti sad možda treba…

Grad bez tebe…”.

Da li je gotovo? Može li zaista biti kraj sa „Nevernim bebama“?
I kada zaista završe koncert, oni ga zapravo ne završe.

Očekuje se bis, i uporno viču iz publike – „Nemanja – Daire“!

Zna se na šta se misli, da Nemanja Savić pusti svoj sjajan glas, ne samo da bude gitarista, već da se razmahne svojim beskrajnim talentom.

Milan – „Aha, Nemanja Daire? Dobro, hajdemo“, bilo je več sve rešeno.

I tako kreću „Daire“, gde Nemanja Savić dobija glavnu ulogu, na vokalu postaje neuništiv, svemoguć, izvan vremena, „Ako umrem sada, kupite daire!“, pustio je glas i pevao iz sve snage, pravi roker.

Nemanja Savić je nekada vodio bend „Atlantida“, dok je sada u sastavu „Stefan Nemanja“, čiji je drugi album nedavno objavljen, tako da je iskonski i istinski roker u duši, stvara na više polja i obožava svoj poziv.  Nemanja je svojim izvođenjem sve oduševio, i što bi mladi rekli – oduvao i izdominirao.

„Daire“ se nalaze kao obrada na četvrtom albumu „The Best Of – Dvoje“ (2004), rimejk antologije iz muzičke kuhinje blues rock sastava „Smak“, u kome je Milan Đurđević ponosno proveo tri godine. Lider grupe, kompozitor i gitarista virtuoz Radomir Mihailović Točak je uzeo mladog Milana sa samo 17 godina da bude klavijaturista u „SMAK“-u. Istorija se zna dalje – preko osnivanja progressive rock benda „Nova zemlja“ i grupe „Frenky“, iznedrile su se „Neverne bebe“ i od 1993. ne umeju da stanu.

DAIRE

“Negde izdaleka, čuju se daire
Mesečevom rekom dolaze cigani
Negde izdaleka

Izvire je u oku sjaj
Da li je java il’ san?
Daire dajte mi vi
Navire pesma u meni

Fenjeri se pale, vatra je u ljudima
Orošene lale leže na grudima
Fenjeri se pale

Izvire je u oku sjaj
Da li je java il’ san?
Daire dajte mi vi
Navire pesma u meni

Ako umrem sada, kupite daire
Svirajte mi tiho, al’ ne plačite
Ako umrem sada

Izvire je u oku sjaj
Da li je java il’ san?
Daire dajte mi vi
Navire pesma u meni”.

Ranđa je na svom terenu kada izvodi „Daire“, te gitarske solaže su praznik za uši i oči, nepregledna sreća najveća, šteta samo što nije izvedena cela verzija od 5 minuta, već se za potrebe finala bisa pesma morala skratiti. Ranije su „Neverne bebe“ ovu numeru predstavili uživo sa jako dužim muziciranjem i raznim instrumentalnim verzijama, ali se od toga kasnije odustalo na repertoaru.


Za sam kraj definitivno posle dva i po sata – „Priča o nama“, cela Mts Dvorana pleše, peva, uživa maksimalno, i vidi se da postoji žal što je sve završeno.

Ali, dobro, kako smo i rekli … Sa njima nije nikada zapravo kraj…. Uvek su oni tu za sve nas.

Svi na pozornici se zagrlili i poklonili publici, slikali se, i onda otišli sa bine, do nekog novog susreta.

„Vole vas Neverne bebe!“ – viknuo je Milan sa svojom ekipom.

Prema običaju, na kraju koncerta se pušta kompozicija velikog grčkog kompozitora primenjene muzike Vangelisa – „1492: Conquest of Paradise“ – iz istoimenog filmskog ostvarenja „1492: Osvajanje raja“ (1992) Ridlija Skota, o Kristoforu Kolumbu i otkrivanju Amerike.

Celih 150 minuta, pošteno i briljantno, sasvim dovoljno za sve ukuse i senzibilitete koji vole visoko kvalitetnu muziku i naravno umetnost visokog napona.

Tokom koncerta se jasno vidi ta mogućnost otkrivanja tolikog bogatstva žanrova, čitavog mora i okeana istraživanja, od toga da Jelena i Tijana imaju glasove za soul, jazz, blues, rock, pop, operu, do instrumentalnih lepota gitare i klavijature koji plešu sa spajanjem podžanrova – jazz rock, blues rock, progressive rock, alternativni rok, i tako ukrug.

Prošlogodišnji koncerti su doneli pola sata dužeg programa, ali nije ni važno, dužina ne donosi nužno i ocenu da su ti nastupi bili bolji. Gosti su tada „razvalili“ samom svojom pojavom – pop dama Aleksandra Radović, makedonski majstor i maestro gitare Vlatko Stefanovski, hrvatski pop kantautor Neno Belan.

Jednostavno, svi koncerti su bili drugačiji, kao posebni činovi u predstavi koja traje četiri godine na jednom mestu. Četiri celine, četiri poglavlja, četiri različita univerzuma. Svaki koncert je bio svet i svemir za sebe.
Zato ih je teško porediti kada je svaki koncert bio takav da ne postoji ništa slično nigde na svetu.

Istina, jedan period grupa nije mnogo osvežavala repertoar, tako da je publika nakon nekoliko prisustva na nastupima, govorila u stilu, pa dobro, već smo ih gledali, ne moramo stalno, ionako pevaju sve isto, ako sam ih gledao jednom, to je kao da sam svaki sledeći put. Ruku na srce, bili su (donekle) u pravu, da bi bend onda napravio zaokret i krenuo ozbijno da radi na uvođenju novih pesama koje su bile nevidljive, zapostavljene, nestale sa horizonta, i učinili su da svaki novi koncert bude konačno drugačiji.

Šta dalje onda, „Neverne bebe“? Idemo u studio, da se snima novi album, deveti po redu, da se uhvati ta nit da im albumi izlaze na pet godina. Znači, do kraja 2027. godine očekujemo novo muzičko čedo.
I onda koncerti – gde? Idemo ponovo u Sava centar… i opet u, zašto da ne – Beogradsku Arenu.

Koliko god su bili sjajni i prvi put u klubu Zappa Baza ove godine na datum njihovog rođendana 4. aprila, i kako god da gledamo da svaki prostor osvajaju iz prve (BitefArtCafe – Palilula i Kalemegdan), definitivno su najdubljeg traga ostavili kada su na kolosalnim prostorima i ti koncerti su im bili najbolji: Beogradska Arena, Sava centar, Mts Dvorana. Dodali bismo i Letnju baštu Studentskog kulturnog centra (SKC) kada su slavili jubilej – 25 godina benda (2018).

Svi oni, kompletne NEVERNE BEBE su više toga, svaki član pojedinačno – maestro, virtuoz, majstor, klasa, master and commander.


IVAN MAKRAGIĆ