Beogradska filharmonija sa nemačkim dirigentom Feliksom Mildenbergerom i američkim pijanistom Maksimom Landom će održati veliki koncert večeras, u petak, 5. juna u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine.

Na programu će biti remek dela Hektora Berlioza, Franca Lista i Ludviga van Betovena.

BEOGRADSKA FILHARMONIJA

Dirigent:

Feliks Mildenberger

Solista:

Maksim Lando, klavir

Petak, 5. jun, 20.00h

Kolarčeva zadužbina – Velika Dvorana

Program koncerta

Hektor Berlioz: Rimski karneval, uvertira

Franc List: Koncert za klavir i orkestar br. 1

Ludvig van Betoven: Simfonija br. 3, Eroika

Klasičnim trilingom Betovena, Lista i Berlioza, vadimo sve kečeve iz rukava, poručuju iz Beogradske filharmonije.

 Suprotno svim očekivanjima od pijanističkog super-virtuoza Franca Lista, trebalo mu je punih 26 godina da iskomponuje svoj prvi Koncert za klavir i orkestar.

Prve skice za ovo delo započeo kada je imao samo 19 godina, dok je premijeru izveo sa 45 godina, kao zreo umetnik na vrhuncu slave.

Ostvarenje tumači umetnik na klaviru Maksim Lando, laureat Međunarodnog takmičenja pijanista u Klivlendu – prema rečima međunarodne kritike jedan od najbriljantnijih i najmaštovitijih pijanista svoje generacije.

Premijerom Listovog koncerta 1855. godine dirigovao upravo velikan Hektor Berlioz čiji Rimski karneval otvara veče u Kolarcu, dok u finalu programa predstavlja se jedan od najznačajnijih velikih prasaka u istoriji muzike – Betovenova Eroika.

 Umesto ranije najavljenog Kristofa Altšteta, koncert predvodi nemački dirigent Feliks Mildenberger, čest i rado viđen gost Beogradske filharmonije.

MAKSIM LANDO

Američki umetnik Maksim Lando je privukao međunarodnu pažnju 2017. godine kada je nastupio sa pijanistom Lang Langom, slavnim džez muzičarem Čikom Korijom i Filadelfijskim orkestrom, uz dirigenta Janika Nezea-Segena, na svečanom otvaranju sezone u Karnegi Holu u Njujorku.

Hvaljen kao jedan od najsjajnijih i najmaštovitijih mladih pijanista koji su se pojavili na sceni poslednjih godina (časopis Gauer festivala), kao savršeno muzičko biće (National Review) i blistavi gutač vatre (ARTS San Francisko), Lando jenastupao sa vodećim ansamblima širom sveta – Simfonijski orkestri Klivlenda, Pitsburga i Toronta, Izraelska filharmonija, Kamerni orkestar Orfeus, orkestar Marinski teatra, Simfonijski orkestar Vankuvera, Ciriški kamerni orkestar, Simfonijski orkestar Sankt Peterburga, uz preko 50 drugih orkestara širom SAD i Evrope.

Izdvajaju se značajni koncerti u akltuelnoj sezoni 2025/2026 kao turneja po SAD sa Češkim nacionalnim simfonijskim orkestrom u devet gradova, koncerti sa orkestrom festivala Arizona Musicfest, Orkestrom Frankfurtske opere i muzeja, Orkestrom klasične muzike Santa Ćećilija, Beogradskom filharmonijom, kao i sa simfonijskim orkestrima iz Baltimora, Kolumbusa, Čarlstona, Ankoridža i Prinstona. Takođe je realizovao i resitale sa novim remek-delom Lauela Libermana Frankenštajn i snimanje novog izdanja sa Simfonijskim orkestrom Bečkog radija.

Svetski virtuoz na klaviru je dobitnik nagrade Kaledi za 2025. godinu festivala Napa Valley, za izvrsnost i inovaciju u klasičnoj muzici, takođe je i pobednik Međunarodnog takmičenja Franc List u Njujorku 2022. godine.  Iste godine, osvojio je Gran pri Festivala u Vandomu, a 2024. bio je laureat Međunarodnog pijanističkog takmičenja u Klivlendu kao i 13. izdanja Međunarodnog nemačkog pijanističkog takmičenja. Takođe,  je prestižne nagrade Gilmore Young Artist Award,  a sa samo 16 godina postao je pobednik Međunarodne audicije za mlade umetnike Suzan Vodsvort. 

Njegove debitantske nastupe u Zankel sali Karnegi Hola i u Kenedi Centru (Terrace Theater), prestižni magazin New York Times je opisao kao koncerte koji se ne smeju propustiti.

Maxim Lando je odrastao na Great Neck-u Long Island-u u Njujorku. Roditelji su mu bili profesionalni muzičari – majka Pippa Borisy pijanistkinja i otac Vadim Lando – klarinetista.

Nastupao je na prestižnim pozornicama Karnegi Hola, Alis Tali Hola, Nacionalnog centra za izvođačke umetnosti u Pekingu, Alte Oper u Frankfurtu, Fondacije Luj Viton i Sal Korto u Parizu, Simfonijskoj dvorani u Šenženu, Kulturpalast-u u Drezdenu, dvorani Čajkovski u Moskvi i u Milenijum Parku u Čikagu.

Maksim je redovan gost na muzičkim festivalima – Gilmor, Aspen, Karamur, Drezden, Kisingersko leto, Meklenburg-Forpomern, Zvezde u usponu u Minhenu, Muzički Olimp u Rusiji, Pijanističkom festivalu u Vilnjusu, Festivalu Gauer u Velsu i Muzičkom festivalu Lednice-Valtice u Češkoj.

Na poziv Lang Langa, Maksim je svirao i na istorijskom otvaranju Centra Stenvej i Sinovi u Pekingu.

Maksim Lando često sarađuje sa violinistom Danijelom Houpom, kao i sa čuvenim Julijanom Rahlinom, Danskim gudačkim kvartetom, Simfonijskim kamernim ansamblom Jupiter u Njujorku.

 Sa svojim nemačkim prijateljem i violinistom Tasilom Probstom, snimio je album Into Madness u produkciji Bavarskog radija za diskografsku kuću Berlin Classics, ovenčan Međunarodnom nagradom za klasičnu muziku (ICMA) 2023. godine za najbolji kamerni snimak godine.

Album je bio dvostruko nominovan za nagradu Opus Klassik, a ovaj duo je nagrađen i na Nacionalnom muzičkom forumu u Vroclavu, Poljska.

Maksim je stipendista Fondacije Artemizija od 2019, alumnus Međunarodne muzičke fondacije Lang Lang, a i studira na Džulijardu u Njujorku kod svojih dugogodišnjih mentora Hung-Kuan Čena i Time Blekstoun.

FELIKS MILDENBERGER

Svestran, pronicljiv i veoma muzikalan – to su samo neke od karakteristika koje krase nemačkog dirigenta Feliksa Mildenbergera.

Rođen u Nemačkoj 1990. godine, Feliks Mildenberger je prvo muzičko obrazovanje stekao na violini, violi i klaviru, pre nego što je prešao na orkestarsko dirigovanje u Frajburgu i Beču od 2011. do 2015. godine.

Od 2015. do 2017. godine predavao je orkestarsko dirigovanje na Visokoj muzičkoj školi u Frajburgu.

Nakon osvojenog takmičenja za dirigovanje Donatela Flik LSO 2018. godine, Feliks Mildenberger je postao pomoćni dirigent Londonskog simfonijskog orkestra i koncerte vodi samostalno. Godinu dana ranije osvojio je drugu nagradu na 12. Međunarodnom takmičenju orkestarskog dirigovanja Kadakes u Španiji. Oba ova takmičenja spadaju među najpoznatije za mlade dirigente. Od 2017. godine, takođe je bio dirigent saradnik Dirigentenforuma nemačkog Saveta za muziku i Akademie Musiktheater heute fondacije Nemačke banke.

 Trenutno, Feliks Mildenberger je glavni dirigent i umetnički direktor Simfonijskog orkestra Krešendo iz Frajburga, čiji je bio suosnivač 2014. godine.

 Nastupi sa Nacionalnim orkestrom iz Lila, orkestrom Tonhale iz Ciriha, orkestrom Kamerata iz Hamburga, orkestrom Ansambl Modern iz Frankfurta, Simfonijskim orkestrom iz Arhusa u Danskoj, koncert u sklopu Nedelje Mocarta u Salcburgu 2020, kao i uzvratnim angažmanima za Teatro Regio Filarmonica Torino, Beogradsku filharmoniju i Simfonijski državni orkestar iz Sankt Peterburga, sve se to nalazi u njegovoj biografiji.

Trenutno sarađuje sa mnogim orkestrima na državnom i međunarodnom nivou – Nacionalni orkestar Francuske, Londonski simfonijski orkestar, Radijski simfonijski orkestar iz Frankfurta, Kamerni orkestar Folkvang iz Esena, Simfonijski orkestar iz Nirnberga, Filharmonija iz Bremena, Filarmonica Teatro Regio Torino, Filharmonija iz Nagoje, orkestar Kadakesa, Simfonijski orkestar Tenerife, Nacionalni orkestar Loarske oblasti, Beogradska filharmonija i drugi.

Feliks Mildenberger bio je pomoćni dirigent operskom centru u Aspenu i dirigovao je tokom festivala savremene muzike Impuls u Magdeburgu i Desauu, postao dirigent saradnik na Muzičkom festivalu u Aspenu 2016/2017, i dobitnik je dirigentske nagrade Robert Spano.

Danica Maksimović ispred Beogradske filharmonije je napisala pravi esej od večerašnjem koncertu, koji prenosimo u celosti.

Pošto je opera Benvenuto Čelini naišla na veoma loš prijem priliko  premijere održane u Parizu 1838. godine, njen autor Hektor Berlioz (1803-1869) je za potrebe postavke u Londonu 1843. godine napisao još jednu uvertiru, Rimski karneval, koja je trebalo da se izvodi pred drugi čin.

Glavna tema je preuzeta iz Saltarela koji zaokružuje prvi čin opere. Berlioz koristi i druge motive iz ovog ostvarenja, među kojima su i čuvena tema Benvenutove arije koju donosi engleski rog.

Kako Saltarelo kao centralna tema uvertire dočarava scenu karnevala, Berlioz je uvertiri dao naslov Rimski karneval, numerisao je kao op. 9 i namenio samostalnom koncertnom izvođenju. Uvertira je kao takva prvi put izvedena u pariskoj sali Herc 3. februara 1844. godine, i danas je deo standardnog koncertnog repertoara.

Svoje prvo koncertantno ostvarenje namenjeno klaviru Franc List (1811-1886) je pisao tokom 26 godina. Skice glavnih tema su još iz 1830. godine, dok finalna verzija Prvog klavirskog koncerta potiče iz 1849. godine. Kompozitor je pravio dalje izmene i nekoliko godina kasnije, i 1856. godine, malo pred prvu objavu ostvarenja.

Svetska premijera je održana u Vajmaru 1855. godine pod palicom Hektora Berlioza, dok je Franc List nastupio kao solista.

Mađarski kompozitor Bela Bartok je koncert ocenio kao prvu savršenu realizaciju ciklične sonatne forme, sa klasičnim temama koje su tretirane po varijacionom principu.

Koncert za klavir i orkestar br. 1 u Es-duru sastoji se iz četiri stava. Orkestarska deonica donosi upečatljiv motiv glavne teme, nakon čega se uključuje klavir sa oktavnim pasažom u rasponu od četiri oktave. Literatura beleži i muzikološka tumačenja koja navode da se glavna tema može prevesti u reči koje na nemačkom jeziku znače: Niko od vas ovo ne razume, ha, ha!, čime je List želeo da obeshrabri potencijalno negativne komentare kritičara.

Nakon novih tema u iznetih u laganom stavu, u trećem stavu autor rekapitulira teme iz prethodna dva stava. Finale donosi kompletan tematski materijal, sa krajem u bravuroznom stilu po kome je Listov specifičan stil postao prepoznatljiv.

Treća simfonija predstavljala je početak nove etape u simfonijskom stvaralaštvu Ludviga van Betovena (1770-1827), ali i delo koje je obeležilo početak muzičkog romantizma.

Diveći se idealima francuske revolucije, Betoven je ovu simfoniju prvobitno posvetio Napoleonu Bonaparti. Kada se Bonaparta proglasio za cara 1804. godine, Betoven je razočaran uništio posvetu, a kasnije napisao nov podnaslov Herojska simfonija, posvećena uspomeni na velikog čoveka.

Kritičari su je označili kao najznačajniju simfoniju ikada napisanu, prvu pravu revolucionarnu muziku, Kolumbov brod, prvi koji je stigao na nepoznati kontinent. Delo predstavlja prekretnicu i u razvoju simfonijske forme uopšte: u celini je skoro dvostruko duže od simfonija Hajdna i Mocarta, a novine se ogledaju na harmonskom, motivskom i metričkom planu i emocionalnoj sadržini. Zvučni efekat je toliko jak u odnosu na dela istog žanra njegovih prethodnika, pri čemu Betoven nije učinio nikakvu izmenu u orkestraciji osim dodate treće horne u orkestru.

Noviteti se čuju već na početku prvog stava u neočekivanim akordima koji uvode u prvu temu, dok su razvojni deo i Coda dobili na značaju dužinom i epskim razvojem.

Umesto uobičajenog laganog stava bez dubljeg sadržaja u formi sonate ili varijacija, Betoven je komponovao posmrtni marš (prvi put u simfonijskoj literaturi) kao dramsku kulminaciju simfonije u formi ronda sa fugatom na kraju. Mnogi sledbenici Betovena – Hektor Berlioz, Feliks Mendelson i Gustav Maler – pisali su posmrtne marševe kao stavove svojih simfonija, koji su u većoj ili manjoj meri pokazivali uticaj ovog njegovog stava.

Karakter predaha preuzima treći stav, Scherzo, koji pokazuje neodređenosti između dvostrukog i trostrukog metra. Finale je primer tendencije pomeranja dramaturške kulminacije od prvog stava ka završnom. Po formi je neobičan set varijacija upotpunjenih fugato odsecima na temu koju je Betoven već koristio u svojim ranijim delima. Završni odsek donosi apoteozu i trijumfalnu pobedu nad tragičnim.

 Danica Maksimović