Dejv Krusen bio je za bubnjevima u trenutku kada je Pearl Jam tek počinjao da dobija svoj identitet. Sa Džefom Amentom, Stounom Gosardom, Majkom Mekridijem i Edijem Vederom učestvovao je u stvaranju albuma Ten, ploče koja će ubrzo prerasti u jedan od ključnih rock albuma devedesetih. Više od tri decenije kasnije, Krusen i dalje govori o tim danima bez velike mitologije — kao o vremenu kada je nekoliko muzičara jednostavno osetilo da se dešava nešto posebno.
U razgovoru sa nama priseća se prvih proba Pearl Jama, trenutka kada se pojavio Edi Veder, svojih bubnjarskih uzora i rada na Tenu, ali i života posle benda, Candleboxa, Unified Theoryja, ponovnog nastupa sa Pearl Jamom, današnje muzičke scene i projekata na kojima trenutno radi.
Sa samo osam godina počeo si da sviraš bubnjeve. Sećaš li se šta te je privuklo tom instrumentu i trenutka kada si prvi put uzeo palice u ruke? Da li je neko u porodici uticao na tebe ili je to bila potpuno tvoja želja?
Dejv Krusen:
Kao dete voleo sam da lupam po stvarima. Svirao bih po ventilacionoj haubi šporeta drvenim varjačama, uništio sam mnogo kalupa za pite. Svirao sam i po kantama.
Jednog dana pronašao sam doboš svog starijeg brata koji je bio sklonjen negde sa strane. On je 11 godina stariji od mene i svirao je u školskom bendu — nisam to čak ni znao dok nisam pronašao taj doboš.
Počeo sam da vežbam rudimente i priključio sam se školskom bendu kada sam bio u petom razredu. Prvi komplet bubnjeva dobio sam nekoliko godina kasnije, a sa 13 godina počeo sam da sviram u bendu.
Kada danas, više od tri decenije kasnije, pogledaš unazad na vreme kada si se pridružio Džefu Amentu i Stounu Gosardu i postao deo onoga što će ubrzo postati Pearl Jam, kako bi opisao trenutak kada si prvi put osetio da to nije samo još jedan bend?
Dejv Krusen:
Bio sam veliki fan Mother Love Bonea. Kada sam čuo da Džef i Stoun traže bubnjara, uspeo sam da stupim u kontakt sa Džefom i on me je pozvao da dođem da džemujemo.
Nisu organizovali audicije. Bio je to samo mali jam session sa Džefom, Stounom i Majkom. Odsvirali smo nekoliko Stounovih rifova. Posle mi je dao svoj demo, a Džef je rekao: „Zašto ne ostaviš bubnjeve ovde i vratiš se sutra?“
Bio sam potpuno oduševljen. Otišao sam kući i počeo da slušam Stounov demo.
Već sledećeg dana počeli smo stvarno da se „zaključavamo“ zajedno i mislim da smo svi osećali da se dešava nešto dobro. Definitivno sam imao osećaj da je to bend koji zvuči bolje od svega što sam do tada čuo.
A onda se nekoliko dana kasnije pojavio Edi…
I — WOW.
Slušao si veoma različite bubnjare — od Roja Hejnsa i Maksa Rouča u jazzu, do Džona Bonama, Čarlija Votsa i Ijana Pejsa u rocku, a kasnije i Stjuarta Kouplenda. Šta si uzimao iz njihovih različitih stilova i kako su ti ti uticaji pomogli da pronađeš sopstveni zvuk?
Dejv Krusen:
Svi veliki jazz bubnjari uz koje sam odrastao naučili su me da cenim sposobnost da se uhvati raspoloženje same muzike — da pokušaš da preneseš ono što pesma govori i način na koji izražava svoj osećaj.
Bonam, Vots i Kouplend bili su briljantni upravo u tome.
Stiv Džordan je takođe imao veliki uticaj na mene. Mislim da je njegov „pocket“ najbolji.
Album Kita Ričardsa Talk Is Cheap verovatno je bio moj najveći uticaj u periodu kada sam svirao u Pearl Jamu.
Kada danas razmišljaš o svom načinu sviranja, šta smatraš svojim najprepoznatljivijim potpisom kao bubnjar? Postoji li nešto u tvom grooveu ili pristupu pesmi za šta odmah možeš da kažeš: „To sam ja“?
Dejv Krusen:
Rekao bih da kod svog sviranja uvek pokušavam da podržim pesmu.
Ako postoji vokal, onda je on najvažnija stvar koja se dešava i mora da bude podržan grooveom i melodijom.
Trudim se da se povežem sa basom i ritam gitarom, a onda da hvatam te varnice koje dolaze od solo gitare.
Kada danas slušaš album Ten, da li ga doživljavaš drugačije nego u vreme kada ste ga stvarali? Postoji li nešto što bi danas promenio u svom sviranju ili bi ga ostavio upravo onakvim kakav jeste?
Dejv Krusen:
Ne. Nisam siguran zašto bih želeo da promenim bilo šta od onoga što sam uradio na Tenu.
I danas mi zvuči jednako dobro kao što mi je zvučao dok smo ga stvarali.
Posle Tena nastavio si da sviraš sa Hovercraftom, Candleboxom, Unified Theoryjem i drugim projektima. Koliko ti je kroz godine bilo važno da te ljudi ne vide samo kao originalnog bubnjara Pearl Jama, već kao muzičara koji ima sopstveni put i identitet?
Dejv Krusen:
Moja karijera posle Pearl Jama obuhvatila je veoma širok spektar bendova i stilova.
Svirao sam sa toliko talentovanih ljudi da bih teško mogao sve da ih nabrojim.
Uspeh Pearl Jama, kao i uspeh albuma koji smo napravili, doneo mi je mnogo više prilika.
Svirao sam na nekim albumima na koje sam veoma ponosan i obišao sam veliki deo sveta na turnejama.
Kada bi danas mogao da se vratiš i razgovaraš sa sobom iz tog vremena, šta bi današnji Dejv Krusen rekao svom mlađem ja?
Dejv Krusen:
Kada bih mogao da se vratim, rekao bih sebi:
„Polako.“
Kada si se 2022. ponovo našao za bubnjevima sa Pearl Jamom, svirajući sa bendom posle više od tri decenije, šta ti je prolazilo kroz glavu neposredno pre prve pesme? Da li se ta stara muzička hemija vratila odmah?
Dejv Krusen:
Da, 2022. je prošlo više od tri decenije otkako sam sa momcima svirao većinu tih pesama, ali smo 2017. ipak imali probe i zajedno nastupili prilikom uvođenja u Rock & Roll Hall of Fame, tako da nije baš bilo kao da uopšte nisam svirao sa njima.
Svirati tako veliki nastup, pod tolikim pritiskom, dok se sve prenosi na televiziji, bilo je kao da smo imali sto proba.
Godine 2022. samo su me pitali da im se pridružim dok je Met bio bolestan, tako da sam se jednostavno zabavljao.
Nisam osećao nikakav pritisak.
I bilo je stvarno veoma zabavno.
Tokom karijere radio si sa mnogo više muzičara nego što šira publika verovatno zna — od Krisa Robinsona i Džonatana Vilsona do različitih studijskih i live projekata. Postoji li neka saradnja, session ili snimak za koji gotovo niko ne zna, a koji ti je ostao posebno drag?
Dejv Krusen:
Zapravo, nešto čemu bih voleo ponovo više da se posvetim, a za šta ljudi možda i ne znaju, jesu nastupi kakve smo imali u Los Anđelesu od 2008. do 2016. godine.
Pre nego što sam od 2015. pa sve do pandemije praktično non-stop bio na turnejama, svirao sam po lokalnim mestima kao što su Crane’s i Piano Bar u Holivudu, zajedno sa prijateljima.
Bili su tu neverovatno talentovani ljudi poput D. Henrija Fentona, Džordža Stanforda, La La La Birdtimea, Džesi Koul, Fostera Timsa i Eda Matucija.
Bila je to sjajna muzička zajednica.
U tvojoj biografiji se navodi da si snimao i/ili nastupao sa Foo Fightersima, ali taj deo tvoje karijere nije mnogo dokumentovan. Šta ste tačno radili zajedno i čega se najviše sećaš?
Dejv Krusen:
Hmm… koja biografija? Vikipedija?
Ja to nikada ne bih stavio u svoju biografiju. Nikada nisam rekao da sam snimao sa Foo Fightersima.
Moj prijatelj Rami je klavijaturista u bendu i jednom, kada sam bio u Argentini dok su oni tamo svirali, pozvali su me da im se pridružim na jednoj pesmi.
Pearl Jam se nedavno pojavio sa Ejbom Laborijelom Džuniorom za bubnjevima. Kako vidiš njegov uticaj na zvuk i energiju benda?
Dejv Krusen:
Ejb je jebeno sjajan.
Nisam uspeo da odem na Ohana festival da ih vidim, ali baš je šteta što on neće biti njihov novi bubnjar.
Znam da je bio njihov prvi izbor.
Da nisi izabrao bubnjeve, koji drugi instrument bi najradije svirao — i zašto baš njega?
Dejv Krusen:
Da nisam svirao bubnjeve, svirao bih bas ili gitaru.
Odmah posle ritma, najviše volim melodije.
Kako gledaš na današnju muzičku scenu i sve veće prisustvo veštačke inteligencije u muzici? Gde za tebe prestaje tehnologija kao koristan alat, a počinje da ugrožava ljudski element muzike?
Dejv Krusen:
Ako možeš uživo da izvedeš ono što si snimio, mislim da je tehnologija dobra stvar.
AI mi deluje kao distrakcija — barem dok mi kao ljudi imamo mogućnost da jednostavno odlučimo da ga ne koristimo.
Da li si i danas u kontaktu sa članovima Pearl Jama? Da li se vaš odnos promenio kroz sve ove godine?
Dejv Krusen:
Povremeno sam u kontaktu sa momcima iz Pearl Jama.
Ali ne razgovaramo o bendu.
Džef mi je upravo poslao svoju knjigu i potpuno me je oduševila.
On je jedan od najkul ljudi koje sam ikada upoznao.
Bio je takav tada — i još uvek je.
Da li trenutno radiš na nekom svom projektu, solo albumu ili novoj saradnji? Šta možemo da očekujemo od tebe u narednom periodu?
Dejv Krusen:
Pravim muziku samostalno, samo iz zabave.
Oduvek sam bio u bendovima, tako da mi je sada zabavno da sve radim sam — instrumente, artwork i sve ostalo.
Trenutno sam u nekoliko bendova: The Vases ovde u Sijetlu, Buoy Byrds u Los Anđelesu, a radim i na novom bendu sa svojim prijateljem Kodijem Dejvisom ovde u Sijetlu.
Šta bi danas poručio mladim muzičarima koji tek počinju i pokušavaju da pronađu svoj put u muzici?
Dejv Krusen:
Mladim muzičarima koji tek počinju rekao bih: poštujte umetničku formu, ozbiljno vežbajte, svirajte svim srcem, držite se dalje od partijanja i podržavajte jedni druge.
I najvažnije od svega — ne dozvolite da usponi i padovi uspeha, ili bolje rečeno tuđe projekcije onoga što oni smatraju uspehom, utiču na ono što radite.
Ne dozvolite nikome da vam pokvari ljubav prema muzici i radost stvaranja.
Kada pogledaš celu svoju karijeru van Pearl Jama, postoji li snimak, bend ili trenutak na koji si posebno ponosan, a za koji misliš da nije dobio pažnju koju zaslužuje?
Dejv Krusen:
Posle Pearl Jama bio sam deo gomile sjajnih bendova i albuma.
Dok sam bio u Candleboxu napravili smo Happy Pills, album koji zaista volim, a svirao sam i na svim njihovim albumima zaključno sa Wolves.
Unified Theory je bio sjajan bend.
Jednostavno nikada nisam prestao da radim.
Sviram muziku zato što se zbog nje osećam dobro.
Svi to radimo zbog toga, zar ne?
Postoji li neki mlađi bubnjar današnje generacije kog posebno pratiš ili bi izdvojio kao nekoga ko donosi nešto novo i zanimljivo?
Dejv Krusen:
Danas ima toliko sjajnih mladih bubnjara da ne bih ni znao odakle da počnem.
Ali moj omiljeni je moj sin Džeger.
Koristi svoje srednje ime i nastupa kao Džeger Fin. On je sjajan bubnjar i gitarista, basista, producent i pevač.
Proverite šta radi. Ide mu dobro. 🙂
I sve je postigao potpuno sam.
Koja je tvoja omiljena knjiga — ili knjiga kojoj se najčešće vraćaš?
Dejv Krusen:
Trenutno čitam The Enchanters Džejmsa Elroja.
Pročitao sam većinu njegovih knjiga, kao i knjige Ričarda Rusoa — veliki sam ljubitelj njegovog rada.
Volim i knjige o arhitekturi.
Za sam kraj, postoji li nešto što bi želeo da poručiš ljudima koji su pratili tvoj rad svih ovih godina?
Dejv Krusen:
Svima koji prate moje sviranje još od Pearl Jama želeo bih da kažem:
HVALA. Cenim to.
Na kraju mejla Dejv je dodao:
„Hvala vam što ste me ugostili. Sjajna pitanja!“ — Dejv Krusen
Dalibor Stamenković je glavni urednik MPM-a, freelance copywriter, digitalni kreator i dizajner. Zadužen je za održavanje i uređivanje svih članaka na sajtu. Bavi se prevodom, obradom i adaptacijom sadržaja za magazin, govori više stranih jezika i kreira marketing i sadržaj za društvene mreže MPM-a.
Posebno se posvećuje temama iz muzike, filma, kulture i lifestyle oblasti, koje uređuje kroz prepoznatljivu MPM estetiku.
