Oko gotovo svega čega se Phil Collins dotakao u karijeri uvek je postojala određena doza kontroverze.
Bilo ko drugi bi bio presrećan da jedan od najvećih muzičara na svetu izbacuje toliko hitova takvom brzinom, ali kada imaš toliko jedne osobe odjednom, dođe trenutak kada čak i najvernijim Collinsovim fanovima treba pauza od gledanja njegovog lica svakog dana na MTV‑ju. A i sam Collins je smatrao da je ponekad previše prisutan, ali nije svaka pesma koja je završila na vrhu top-lista bila tamo zato što je on to želeo kada je ušao u studio.
Ne može se reći ni da se Collins plašio hitova. Svaka druga prog-rok grupa bi bila oprezna oko toga da ima pesmu na top-listama, ali kada je snimio svoju verziju „You Can’t Hurry Love“, nije to uradio zato što je mislio da će postati ogroman hit. On je jednostavno voleo tu muziku. I čak i ako prog svet nije bio spreman da čuje kako svira svoje omiljene Motown pesme, to više nije bilo važno kada je počeo da osvaja liste.
A pre nego što ljudi počnu da govore kako je Collins bio svuda, hajde da se na trenutak stavimo u njegovu poziciju. Ovo je jedan od najvećih bubnjara na svetu, kome su praktično predali ključeve muzičkog carstva onog trenutka kada je „In the Air Tonight“ počeo da se penje na liste. Ako bi ti imao priliku da radiš sa Ericom Claptonom, Led Zeppelinom, članovima ABBA‑e ili Philipom Baileyjem — zar bi stvarno odbio takve ponude?
Naravno da ne. Collins je imao puno pravo da pravi najbolju muziku koju može, sa što više ljudi može. Ali kada je pokušao da balansira muzičku karijeru sa glumačkim ambicijama, stvari su počele da se komplikuju. Bio je sjajan kada je radio pesme za filmove, poput „Against All Odds“, ali sa „A Groovy Kind of Love“ Collins uopšte nije planirao da bude pevač — ono što je snimio bila je samo demo verzija.
To što je napravio bio je samo demo, i iako je zvučao dobro, prvobitni plan je bio da pesmu otpeva neko drugi, dok bi on glumio u filmu Buster. Ali kada već imaš snimljen vokal glavnog glumca, šta ih je sprečavalo da objave singl koji bi mogao da postane hit i pogura film?
Collinsu bi još jedan hit bio sasvim u redu, ali je smatrao da pesma ne odgovara njegovom tadašnjem imidžu. Njegova izjava to najbolje objašnjava:
„Nisam seo da napravim ‘Groovy Kind of Love’ kao hit. Snimio sam dva stiha, dao ih producentu, a oni su to izvukli iz konteksta. Odjednom je postala ključna pesma, pa smo je preradili za soundtrack i, naravno, objavili kao singl. Za mene to nije bila solo stvar, ali tako ju je prosečan slušalac doživeo.“
Iako je ovo jedan od retkih slučajeva kada se Collins borio protiv toga da ima hit, pesma se ipak uklapa u njegov stil. Navikao je da pravi balade, i iako je ova pomalo turobna čak i za njegove standarde, lepo se uklapa u adult contemporary zvuk tog vremena, poput Richarda Marxa.
Ali ako odmah nakon toga poslušaš album But Seriously, jasno je da je Collins pokušavao da se udalji od tog zvuka. Nije ušao u muzički svet da bi bio isključivo pisac balada, i ako je želeo da povrati naklonost publike, trebalo mu je nešto sa više oštrine.
MPM Original označava autorsku produkciju redakcije Music Pocket Magazina — priče nastale isključivo u okviru naše redakcije. To su tekstovi koji se ne preuzimaju, već nastaju od temelja: kroz istraživanje, intervjue, analize, terenski rad i kreativnu obradu tema iz muzike, filma, kulture i savremenog društva.
Svaki MPM Original nosi prepoznatljiv potpis našeg magazina i predstavlja sadržaj koji postoji samo kod nas. Za čitaoce, oznaka MPM Original znači da je pred njima autentična priča sa jedinstvenim kontekstom, oblikovana po najvišim MPM standardima.
