Kolarčeva zadužbina će ovaj vikend ponuditi javnosti dva koncerta u kojima će nastupati domaći i inostrani muzičari – prvo će u petak, 22.05. Beogradska filharmonija nastupiti sa dirigentom Danijelom Rajskinom i sa pijanistomJanom Lisjeckim, dok će u nedelju, 24. maja u matine terminu od 11.00h koncert imati sopran Radoslava Vorgić Žuržovan i pijanistkinja Nevena Sovtić.

BEOGRADSKA FILHARMONIJA

Dirigent:

DANIJEL RAJSKIN

Solista:

JAN LISJECKI – klavir

Program koncerta

Gustav Maler: Blumine

Ludvig van Betoven: Koncert za klavir i orkestar br. 3

Robert Šuman: Simfonija br. 1, Prolećna

Dirigent Danijel Rajskin i Jan Lisjecki za klavirom nastupiće u petak, 22. maja sa Beogradskom filharmonijom u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine.

Kako navode iz BG filharmonije, maestralni Andante svoje Prve simfonije, Blumine, nemački kompozitor romantičarskog perioda – Gustav Maler je svojevremeno opisao kao danak mladalačkom neiskustvu i u nizu revizija odstranio iz originalne simfonijske partiture.

Zahvaljujući čuvenom engleskom kompozitoru Bendžaminu Britnu koji je posle čak 70 godina ovaj lirski akvarel spasio od potpunog zaborava, danas delo sasvim zasluženo uživa veliku popularnost kao integralni deo simfonije i kao samostalni koncertni komad.

Romantičnu atmosferu koncerta će dopuniti Prolećna simfonija nemačkog klasičara Roberta Šumana. Tokom početka braka sa svojom velikom muzom – Klarom Šuman, pored ljubavi, veoma se razvijala i njegova velika inspiracija. Bio je veoma produktivan, tako da je stvorio skoro 150 solo-pesama koje je u ovom periodu napisao, i njegov simfonijski prvenac, posveta počecimabračnog života.

Pijanista Jan Lisjecki prvi put će nastupiti u Srbiji, i čeka ga veoma zahtevan zadatak – Ludvig van Betoven: Koncert za klavir i orkestar br. 3.

Umetnik je odabran među top 10 najtraženijih svetskih pijanista 2024. godine prema statistici portala Bachtrack.

JAN LISJECKI

Za njega pišu stručnjaci da je – besprekorno čist, liričan i inteligentan (The New York Times) i muzičar izuzetne suptilnosti i maštovitosti (Boston Globe).

Kanadski pijanista Jan Lisjecki izgradio je veoma uspešnu međunarodnu karijeru, i nastupa obično na više od 100 koncerata godišnje sa vodećim svetskim orkestrima i dirigentima.

Kada je napunio svega 15 godina, Jan je potpisao ekskluzivni ugovor sa čuvenom diskografskom kućom Dojče Gramofon. Do sada je objavio devet albuma koji su osvojili prestižna priznanja – nagrada JUNO, ECHO Klassik, Gramophone Critics’ Choice, Diapason d’Or, i Edison Klassiek.

Sa 18 godina, Lisjecki je osvojio Nagradu Leonard Bernštajn i postao najmlađi dobitnik nagrade Mladi umetnik godine časopisa Gramofon, dok ga je UNICEF imenovao za ambasadora dobre volje u Kanadi 2012. godine.

Tokom koncertne sezone 2024/2025, mladi umetnik na klaviru je ponovo svirao sa Bostonskim simfonijskim orkestrom, Londonskom i Minhenskom filharmonijom, američkim simfonijskim orkestrima Pitsburga i Sijetla.

Jan Lisjecki je tokom turneje sa ansamblom Sveti Martin u poljima održao skoro 20 koncerata duž Nemačke i Austrije, sa veoma zahtevnim repertoarom – kompletni Betovenovi koncerti za klavir u okviru rezidencija u Hamburškoj Elbfilharmoniji, Minhenu i Kelnu.

Kao rezidencijalni umetnik kanadskog Simfonijskog orkestra iz Toronta, Jan je otvorio njihovu prethodnu sezonu i sa klavira predvodio orkestar putem izvođenja svih Betovenovih koncerata za klavir u dve koncertne večeri.

Jan ima svoj odabrani projekat – solo program Preludijumi, koji je nedavno oduševio publiku u Karnegi Holu u Njujorku, ali Lisjecki je ovaj projekat izvodio i u milanskoj Skali, Théâtre des Champs-Élysées u Parizu, BOZAR-u u Briselu, Herbst teatru u San Francisku i na Klavirskom festivalu u Ruru.

Sa Berlinskom filharmonijom premijerno je nastupio u proleće 2024. godine, i od tada Lisjecki je postao redovan gost najznačajnijih svetskih orkestara – Njujorška filharmonija, Simfonijski orkestri iz Čikaga i Klivlenda, Orkestar Pariza, Tonhale iz Ciriha i Štatskapele iz Drezdena.

Mladi vunderkind redovno nastupa na vodećim festivalima u Evropi i Severnoj Americi – Salcburški festival i BBC Proms, dok je svoj prethodni resitalni izvodio u više od 50 gradova širom sveta.

Jan Lisjecki u okviru turneje sa violinistkinjom Julijom Fišer, sa delima Volfganga Amadeusa Mocarta, Ludviga van Betovena i Roberta Šumana, svirao u 15 dvorana Evrope i SAD-a, gde se svakako izdvajaju – Linkoln centar u Njujorku, Čikaški simfonijski centar, Džordan Hol u Bostonu, Berlinska filharmonija i Prinzregententheater u Minhenu.

DANIJEL RAJSKIN

stalni gostujući dirigent (od sezone 2017/2018)

Danijel Rajskin je evidentno muzičar izuzetne osećajnosti i majstor svog zanata; još jedan primer možda poslednjeg velikog dara koji nam je ostavio stari Sovjetski savez – strogost i izvrsnost njegovih dirigentskih škola – napisao je Dejvid Gutman za Gramofon.

Danijel Rajskin se afirmisao kao jedan od najpriznatijih dirigenata svoje generacije, gradeći i razvijajući, uz pažljivo osmišljene programe, širok repertoar izvan glavnih tokova klasične muzike, jedinstvenim umetničkim pečatom.

Sin uglednog muzikologa, Rajskin je odrastao u Rusiji, u gradu Sankt Peterburgu, gde je pohađao čuveni konzervatorijum u svom rodnom gradu.

Kasnije je školovanje nastavio u Holandiji i Nemačkoj, u gradovima Amsterdamu i Frajburgu, i prvenstveno je bio posvećen instrumentu – violi.

Ipak, susret sa poznatim pedagogom Levom Savičem bio je presudni trenutak koji ga je inspirisao da se posveti pre svega dirigentskom pozivu.

Danijel Rajskin je glavni dirigent i muzički direktor Janaček filharmonije u Ostravi, glavni dirigent Slovačke filharmonije u Bratislavi, muzički direktor Simfonijskog orkestra iz Vinipega, kao i glavni gostujući dirigent Beogradske filharmonije.

Na operskoj sceni, Danijel Rajskin se istakao i u operskim produkcijama, tako da je dirigovao spektaklima kao što su opere – „Karmen” Žorža Bizea, „Nos” Dmitrija Šostakoviča i „Don Đovani” V. A. Mocarta.

Gostujući dirigent BG filharmonije je nastupao na festivalima – Muzika u planinama u Koloradu 2025. godine, međunarodnom muzičkom festivalu InClassica iz Dubaija 2021. i 2022. godine sa Slovačkom filharmonijom, čak je i predvodio turneju Slovačke filharmonije po Japanu i Južnoj Koreji 2023. godine.

Tokom prethodne muzičke sezone 2024/2025, Rajskin je debitovao sa simfonijskim orkestrima iz Indijanapolisa i Vankuvera.

Redpovno putuje po celom svetu, nema granica, gde nastupa sa – Hongkonškom simfonijetom, Filharmonijom Kanagave, Napuljskom filharmonijom, Nacionalnim simfonijskim orkestrom Tajvana, Nacionalnim orkestrom Belgije, Nacionalnim orkestrom Liona, Rezidencijalnim orkestrom iz Haga, Varšavskom simfonijom, Filharmonijom iz Štutgarta, Švedskim kamernim orkestrom i Varšavskom filharmonijom.

Rajskin je takođe bio i glavni dirigent Državnog orkestra Rajnske filharmonije u Koblencu (2005–2016), Filharmonijskog orkestra Artur Rubinštajn u Lođu (2008–2015) kao i glavni gostujući dirigent Simfonijskog orkestra sa Tenerifa (u sezoni 2017/2018).

Osim što nastupa kao dirigent, Danijel Rajskin je istaknut kao pedagog, posvećen je radu sa mladim muzičarima po svetu, redovno sarađuje sa omladinskim orkestrima u Kanadi, Estoniji, Nemačkoj, Islandu, Holandiji i Južnoj Africi.

Dirigent u svojoj kolekciji ima impozantnu diskografiju gde se izdvajaju snimci – Treće simfonije Gustava Malera i Četvrte simfonije (AVI) Dmitrija Šostakoviča, ciklus simfonija Luisa Glasa, kompletan koncertni opus i rapsodije Arama Hačaturjana (CPO), snimak dela Aleksandra Tansmana Isaija prorok i Psalmi (svetske premijere) i mnoga druga diskografska ostvarenja.

RADOSLAVA VORGIĆ ŽURŽOVAN – sopran

NEVENA SOVTIĆ – klavir

Koncert „BAJKE”

Nedelja, 24. maj, 11.00h

Kolarčeva zadužbina – velika dvorana

Operska pevačica Radoslava Vorgić Žuržovan i pijanistkinja Nevena Sovtić će održati koncert pod nazivom „Bajke” u nedelju, 24. maja u matine terminu od 11.00h u velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine.

Na repertoaru su im dela kompozitora Roberta Šumana, Nikolaj-Rimskog Korsakova, Franca Lista i drugih umetnika klasike.

RADOSLAVA VORGIĆ ŽURŽOVAN – sopran

Umetnica Radoslava Vorgić Žuržovan je srpska operska pevačica – sopran i muzička pedagoškinja, rođena u Novom Sadu, gde je završila Muzičku školu „Isidor Bajić” i diplomirala solo pevanje u klasi operske pevačice Milice Stojadinović i opštu muzičku pedagogiju na Akademiji umetnosti.

Sopran je u Nemačkoj na Visokoj školi za muziku Univerziteta „Johan Gutenberg” u Majncu stekla zvanje mastera u klasi Klaudije Eder, dok je doktorirala na matičnoj novosadskoj Akademiji umetnosti.

Dodatno se usavršavala u Nemačkoj, Irskoj, Austriji, Ujedinjenom Kraljevstvu, Srbiji i Italiji, gde je revnosno išla na kurseve i majstorske radionice – masterklasove kod značajnih operksih pevača i pedagoga.

Profesionalni angažman Radoslave Vorgić je zvanično počeo 2010. godine, i od početka je imala solističke koncerte i nastupe u pratnji različitih orkestara.

Diplomski solistički koncert Vorgić je održala u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu te 2010., da bi onda već naredne 2011. godine otišla van zemlje – u Državnoj operi u Majncu debitovala je ulogom Lusije u operi „Nasilje nad Lukrecijom” Bendžamina Britna, kao članica specijalnog programa „Mladi ansambl”.  Od 2015. godine, Vorgić je postala stalna gostujuća pevačica Državne opere u Visbadenu, gde je debitovala sa ulogom Marije Belakante u dečjoj operi „Veštica Hilari ide u operu” Petera Lunda.

 Radoslava Vorgić Žuržovan je od skorije krenula da gradi karijeru i u Narodnom pozorištu u Beogradu kada je 2019. godine ostvarila ulogu kao Fortuna u operi „Krunisanje Popeje” italijanskog kompozitora Klaudija Monteverdija.

Operska solistkinja je postala i svestrana, zajedno sa koleginicom Majom Grgić je koautorka libreta dečje opere „Tri karte za operu”, koja je izvođena u Pozorištu mladih u Novom Sadu.

Svakako je jedan od najznačajnijih ansambala sa kojima je sarađivala – londonski orkestar „New Trinity Baroque”, koji predvodi čembalista Predrag Gosta.

Specijalno za njen glas pisane su kompozicije, a za arhiv Radio-televizije Vojvodine u Novom Sadu realizovani su trajni snimci vokala.

Takođe, sa glasom srpske operske dive album su objavili i Institut za muziku i medije Univerziteta „Robert Šuman” u Diseldorfu i američka diskografska kuća „Edition Lilac”.

Bio je i važan koncert 2022. godine u Matici srpskoj u Novom Sadu – tada je premijerno izvela dve solo pesme Dorotee Vejnović i Ljubomira Nikolića. U pitanju su novosadski autori, koji su komponovali solo pesme, bazirane na velikoj istorijskoj drami „Henri V” Viljema Šekspira.

Na tom koncertu opersku pevačicu Vorgić su pratili britanski i srpski pijanisti Džulijus Drejk i Stefan Rakić.  Značajno je i to reći da je koncert, pod pokroviteljstvom Fondacije „Laza Kostić”, povodom značajnog jubileja – 30 godina te Fondacije, kada je Novi Sad nosio titulu „Evropska prestonica kulture” – uživo prikazan u „Šekspirovom institutu” u Stratfordu na Ejvonu.

Radoslava Vorgić Žuržovan je upisana u „Enciklopediju nacionalne dijaspore”,  članica je Udruženja muzičkih umetnika Srbije i Nove beogradske opere, stručna saradnica Akademije umetnosti u Novom Sadu, i tečno govori nemački, engleski i italijanski jezik.

Nagrade i priznanja – izbor tokom karijere

Prvo mesto u četvrtoj kategoriji na XII Međunarodnom takmičenju solo pevača „Nikola Cvejić” (Ruma, Srbija, 2009)

Prvo mesto za mladog, perspektivnog umetnika na međunarodnom takmičenju (Nojštat, Nemačka, 2010)

Drugo mesto i nagrada publike na međunarodnom takmičenju (Nojštat, Nemačka, 2011)

Nagrada za ranu muziku sa baroknim ansablom i osvojeno treće mesto (Sarbriken, Nemačka, 2014)

Specijalna nagrada za izvođenje kompozicije „Sećanja Armide” Geogrga Fridriha Hendla na međunarodnom muzičkom takmičenju „Ibla Grand Prize” (Raguza, Italija, 2017)

Specijalna povelja „Vitez” Fondacije „Laza Kostić” (Novi Sad, 2018)

Stipendija za pohađanje majstorske radionice kod profesora Fridmana Religa u Kamernoj operi Palate „Rajnsberg” (Rajnsberg, Nemačka, 2018)

Diploma za prvo mesto na međunarodnom onlajn-takmičenju „The Song” (2021)

Diploma za prvo mesto na međunarodnom umetničkom onlajn-takmičenju „World Art Games” (2022)

Prvo mesto na međunarodnom muzičkom onlajn-takmičenju „Constellation: Power of Music” (2022)

Prva nagrada na međunarodnom muzičkom onlajn-takmičenju „London Classical Music Competition” (2022).

NEVENA SOVTIĆ

Pijanistkinja Nevena Sovtić je rođena u Novom Sadu, gde je završila diplomske i master studije klavira na Akademiji umetnosti, te je bila stipendistkinja Ministarstva prosvete i „Fonda za mlade talente” Ministarstva omladine i sporta. Dobitnica je nagrade za 100 najuspešnijih studenata završnih godina Republike Srbije „Eurobank školarina”.

Bila je zaposlena u muzičkoj školi „Isidor Bajić“ u Novom Sadu, da bi malo kasnije upisala i završila master studije interpretacije solo pesme (Liedbegleitung) na Visokoj školi za muziku u Detmoldu, Nemačka u klasi prof. Manuela Langea. Na toj istoj akademiji je narednih pet godina radila kao korepetitorka u klasama profesora Gerhild Romberger, Markusa Keleravi, Volfganga Timana i operskom studiju pri teatru u Detmoldu.

Često tokom svoje karijere Nevena Sovtić sarađuje kao lid pijanistkinja sa švedskom sopranistkinjom Harlotom Henrikson, nemačkim baritonom Konstantinom Ingenpasom i nemačkom mecosopranistkinjom Sarom Romberger, srpskim solistima – sopranistkinjom Radoslavom Vorgić Žuržovan i baritonom Ognjenom Milivojšom (Srbija/Nemačka).

Upravo sa spomenutom Sarom Romberger je osvojila drugu nagradu na takmičenju „GFF Interpretationswettbewerb – Lied Duo” i bila nagrađena takođe sa serijom koncerata i stipendijom. Usavršavala se kod vodećih pijanista današnjice pretežno iz Velike Britanije i Nemačke u oblasti solo pesme, a nastupala je kao solistkinja i lid pijanistkinja u Srbiji, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Italiji, Francuskoj, Nemačkoj i Austriji.

Ostvarila je zvučne zapise za Radio Novi Sad, Akademiju umetnosti Novi Sad (CD solo pesama Svetozar Saša Kovačević – integralno), Fondaciju „Rudolf Bruči” i Radio Lippe (Nemačka).

Nevena Sovtić ima više različitih talenata, tako da svoje slobodno vreme koristi da prevodi poeziju sa nemačkog na srpski jezik.

Pijanistkinja je trenutno zaposlena kao docentkinja na predmetu Korepeticija na Katedri za klavir na Akademiji umetnosti Univerziteta u Novom Sadu.

Dobro nam došli na dva koncerta klasične muzike ovog vikenda u Kolarčevu zadužbinu.

Ivan Makragić