Senka Veletanić srpska i jugoslovenska pevačica i glumica, preminula je u 90. godini života, saopštio je njen sin Vasil Hadžimov, pijanista i kompozitor. „Jutros nas je napustila moja majka Senka Veletanlić nakon teške bolesti. Otišla je tiho, dostojanstveno, u snu, kao dama, baš kako joj i priliči. Volim te mama. Hvala ti mama“, napisao je Hadžimov. Vest o njenom odlasku pokrenula je talas sećanja na umetnicu čija je karijera obeležila decenije domaće zabavne muzike i pozorišno-muzičkog života.
Rođena je 27. maja 1936. godine u Zagrebu kao Senija. Iako je diplomirala na Ekonomskom fakultetu, muzika je bila njen prirodni jezik od najranijeg detinjstva. Imala je svega tri godine kada je počela da peva na radiju, a tokom studentskih dana nastupala je u poznatim zagrebačkim horovima, gde je, kako je sama govorila, naučila tajnu pevačkog zanata i vrlo brzo postala solistkinja.
Već u ranoj fazi karijere Senka Veletanlić obišla je Evropu i snimila prve tonske zapise. Kao samostalna interpretatorka zabavne muzike nastupala je na nekada čuvenom festivalu u Opatiji, ali je smatrala da se pevanjem ozbiljno počela baviti tek po dolasku u Beograd. Svoju profesionalnu muzičku priču vezivala je za 1960. godinu, kada je, kako je volela da kaže, počela da peva „kao interpretator lepih pesama“.
Beograd je bio grad u kojem je njen umetnički izraz dobio punu širinu. Zajedno sa suprugom, kompozitorom i pijanistom Zafirom Hadžimanovim, realizovala je niz uspešnih televizijskih šou programa, mjuzikala i emisija posvećenih šansoni. Njihov solistički koncert u Ateljeu 212 ostao je upamćen i kao simbolično otvaranje scene u podrumu tog pozorišta, što je dodatno učvrstilo njihovo mesto u kulturnom životu grada.
Posebno mesto u njenoj karijeri imaju zajednički resitali sa Hadžimanovim, među kojima se izdvajaju Pas pevačica, rađen prema Zafirovoj istoimenoj knjizi, i Šansone na papiru, izvedene u okviru Beogradskog proleća. Ti programi predstavljali su spoj muzike, poezije i scenskog izraza i potvrđivali Senku Veletanlić kao svestranu umetničku ličnost, daleko izvan standardnih okvira estrade.
Godine 1972. sa sestrom Biserom pevala je pesmu „Mi znamo sve“, a sestre Veletanlić ostale su upamćene kao legende domaćih šlagera. Iako su kasnije svaka pronašla svoj autorski i izvođački put, taj period zauvek je obeležio istoriju domaće popularne muzike i ostao važna referenca za generacije koje su dolazile, piše N1
Senka Veletanlić bila je umetnica koja nikada nije jurila komercijalne tokove. Na domaćim festivalima redovno je dobijala najviše ocene stručnih žirija, ali je često nosila i etiketu „nekomercijalne“. Ostajala je verna stilu koji je sama gradila – pojavom, ponašanjem i stavom. Pevala je pred 20.000 ljudi na Kubi, imala vernu publiku u Sovjetskom Savezu i ostvarila zapažene glumačke uloge u filmovima Svanuće Nikole Tanhofera i Tri Aleksandra Petrovića.
Uprkos dugoj i bogatoj karijeri, svoj prvi LP objavila je tek posle dve decenije prisustva na estradi, što dodatno govori o vremenu u kojem je delovala i o njenom odnosu prema umetnosti. Nije žurila da ostavi trag u formi izdanja – njen trag ostajao je u interpretaciji, na sceni i u sećanjima publike.
Odlaskom Senke Veletanlić domaća kultura izgubila je umetnicu koja je pevala bez kalkulacije i živela bez kompromisa. Njena tišina danas govori isto koliko je nekada govorio njen glas – o dostojanstvu, trajanju i umetnosti koja ne traži aplauz, ali ga zaslužuje.
Dalibor Stamenković je glavni urednik MPM-a, freelance copywriter, digitalni kreator i dizajner. Zadužen je za održavanje i uređivanje svih članaka na sajtu. Bavi se prevodom, obradom i adaptacijom sadržaja za magazin, govori više stranih jezika i kreira marketing i sadržaj za društvene mreže MPM-a.
Posebno se posvećuje temama iz muzike, filma, kulture i lifestyle oblasti, koje uređuje kroz prepoznatljivu MPM estetiku.
