ScienceNews – Da li su psi koji živi u blizini nuklearne elektrane dobili čudne mutacije? Četrdeset godina nakon najgore nuklearne katastrofe u istoriji, napuštena zona oko Černobila postala je nesvesni laboratorijski eksperiment. I dok su ljudi otišli, psi su ostali – i polako se menjaju.

Dana 26. aprila 1986. godine, reaktor broj 4 u Černobilskoj nuklearnoj elektrani na severu Ukrajine eksplodirao je, šaljući ogroman oblak radijacije u nebo. Četiri decenije kasnije, elektrana i veliki delovi okoline i dalje su nenaseljeni – od strane ljudi, barem. U međuvremenu, životinje svih vrsta – vukovi, konji, ptice, insekti i psi – uspevaju u odsustvu čovečanstva. Veruje se da mnogi psi potiču od ljubimaca ostavljenih tokom brze evakuacije područja pre toliko godina.

IZJAVA – Ilona Ostrander (koautor studije, Nacionalni institut za istraživanje ljudskog genoma): „Da li imaju mutacije koje su stekle i koje im omogućavaju da žive i razmnožavaju se uspešno u ovom regionu? Sa kojim se izazovima suočavaju i kako su se genetski nosili s njima?“

Šta su naučnici tačno otkrili?

Prva velika studija (2023) – genetske razlike na maloj udaljenosti

Naučnici sa Univerziteta Južna Karolina i Nacionalnog instituta za istraživanje ljudskog genoma ispitali su DNK 302 divlja psa pronađena u ili oko Černobilske zone isključenja kako bi bolje razumeli kako se populacije ovih pasa genetski razlikuju i šta bi to moglo da objasni. Njihovi rezultati objavljeni su 2023. godine u časopisu Science Advances.

Ono što su pronašli bilo je iznenađujuće: divlji psi koji živi u blizini same černobilske elektrane pokazao je izrazite genetske razlike u odnosu na pse koji žive samo desetak milja dalje, u obližnjem gradu Černobilu.

Iako ovo može sugerisati da su ovi psi doživeli neku vrstu brze mutacije ili evolucije zbog izloženosti radijaciji, ova studija je samo prvi korak u dokazivanju te hipoteze.

Oprez: Nije sve tako jednostavno

Dve hiljade dvadeset šeste godine, ekološki naučnik Džim Smit upozorio je da su černobilski psi zaista genetski drugačiji, ali dostupne studije ne pokazuju da je radijacija izazvala te razlike.

IZJAVA – Džim Smit (ekološki naučnik, 2026):„Veća ekološka priča o Černobilju često je manje o tome da životinje uspevaju zbog radijacije, a više o tome da se životinje vraćaju u Zonu isključenja jer su ljudi otišli.“

Drugim rečima, najveći faktor oporavka životinjske populacije u Černobilju mogao bi biti odsustvo ljudi, a ne nikakve „super-moći“ koje su životinje razvile.

Kasnija istraživanja – misterija ostaje nerešena

Studija (2024) – na nivou genoma, nema dokaza o ubrzanim mutacijama

Godine 2024. objavljena je studija u časopisu PLOS One koju su sproveli naučnici sa Državnog univerziteta Severne Karoline i Univerziteta Kolumbija. Istraživači su pogledali nivo hromozoma, nivo genoma, pa čak i nukleotide černobilskih pasa, tragajući za znacima da su povećane stope mutacija pokretač genetskih razlika kod pasa.

Nisu ih pronašli.

Da bi uspostavili osnovu za poređenje, tim je uporedio genom pasa iz grada Černobila (lociranog 10 milja od Zone isključenja) sa psima iz regiona Rusije, Poljske i drugih susednih zemalja. Kada su utvrdili da su populacije genetski slične, upotrebili su pse iz grada Černobila kao reprezentativnu kontrolnu grupu za svoju studiju.

Naravno, zadatak nije bio jednostavan, jer je prošlo više od dve tuceta generacija pasa od onih prvobitnih pasa koji su svedočili černobilskoj katastrofi 1986. godine.

Trenutno nauka može sa sigurnošću da kaže sledeće: Šta ZNAMO Šta NE ZNAMO

Postoje razlike između pasa kod elektrane i pasa u gradu Černobilu (na samo 10 milja udaljenosti) Da li su te razlike posledica MUTACIJA ili nečeg drugog ? Prošle su 24+ generacije pasa od katastrofe i Da li su te genetske razlike uopšte NASLEDNE ili samo slučajne ?

Kod drugih životinja (žabe, vukovi) pronađeni su dokazi o mutacijama povezanim sa radijacijom Isti dokazi za pse za sada NISU pronađeni.

Jedna od teorija koja se istražuje jeste da je selekcioni pritisak – preživljavanje pasa koji su slučajno bili otporniji na radijaciju – mogao da izmeni genetski sastav populacije, čak i bez novih mutacija. To nije „evolucija ubrzana radijacijom“ u klasičnom smislu, već prirodna selekcija u ekstremnim uslovima.

Zašto su psi važni?

Za razliku od vukova ili divljih konja, černobilski psi su potomci domaćih ljubimaca. Oni su svedoci ljudske tragedije – ostavljeni su kada su se vlasnici u panici evakuisali.

Njihova DNK možda krije odgovor na pitanje: kako domaća, „razmažena“ vrsta preživljava u jednom od najneprijateljskijih okruženja na planeti?

Odgovor na to pitanje možda će pomoći ne samo da razumemo evoluciju, već i kako radioaktivna kontaminacija utiče na sve nas, uključujući i ljude koji su se vratili da žive u blizini Zone.