Pevač grupa “Divlje jagode” i “Bijelo dugme” dokazao da i dalje ima vrhunski glas


Protekli vikend u Bačkoj Topoli bio je u znaku nekoliko koncerata, izložbi i kreativnih sadržaja, u okviru manifestacije “Dani opštine Bačka Topola”, a najviše utisaka je ubedljivo ostavio regionalni roker Alen Islamović sa izuzetnim dvočasovnim koncertom pred ogromnim brojem publike.


Manifestacioni trg u Bačkoj Topoli bio je mesto susreta ljubitelja dobre muzike 18. septembra 2026., gde je muzičar iz Bosne i Hercegovine priredio koncert ispunjen prepoznatljivim melodijama i hitovima koji decenijama zauzimaju posebno mesto na regionalnoj muzičkoj sceni, pre svega je bio povratak u daleku prošlost.

Alen je veoma brzo i lako uspeo da svima u publici probudi pravu nostalgiju, prohujalo vreme kad smo bili jedna velika srećna zemlja koje odavno više nema – Jugoslavija, i ovaj muzički vremeplov je bio pun pogodak.


Prepoznatljiv i autentičan rokerski glas i energični nastup muzičara vratili su publiku u istoriju naše muzike, kada je Alen bio ključna figura kolosalnih i monumentalnih bendova “Bijelo dugme” i “Divlje jagode”, kao rok melodije koje su žestoko osvajale čitave generacije.

Verovali ili ne, Alen je izašao na scenu gotovo tačno u minut kako je najavljen – dakle u 20:00h. Sat vremena ranije orio se oštar Alenov vokal na tonskoj probi, da su neki imali utisak da je koncert već počeo, te su pojurili i požurili da dođu ispred bine na Manifestacionom trgu.

Ipak, publika je morala da sačeka još ceo sat da Alen, prema planu i programu, zapeva na pozornici.

Koncert je započet sa pesmom “Heroin” iz solo karijere Alena Islamovića, odnosno kada je snimao sa bendom “Srčani udar”. Istina, pomalo neobičan i ne baš najsrećniji izbor pesme za početak koncerta, koji nije toliko uvukao publiku odmah u igru i pevanje, jer navedena numera nije toliko popularna da bi zavela okupljenu masu na trgu.

“Ej, da mi je da te zaboravim
Ej, da mi je da te prebolim
Ej, da mi je da te ne volim
Ej, znao sam da ću patiti
Ej, znao sam da ću platiti
Ej, krio sam koliko te volim
Ej, ne mogu oka sklopiti
Ej, srce će mi se istopiti
Ej, tebi, znam, ne mogu da odolim
Ej, znao sam da ću patiti
Ej, znao sam da ću platiti
Ej, krio sam koliko te volim”.


Tako se raspevao Islamović čisto kao jedno zagrevanje pred dalju buru, a bend ga je pratio posvećeno da ne pogreši nijednu notu ni melodiju.

“Pljuni i zapjevaj moja Jugoslavijo”, bila je sledeća pesma na repertoaru, jedan od aduta “Bijelog dugmeta”, što je Alen originalno pevao na svom prvom albumu u ovoj grupi istog naziva – “Pljuni i zapjevaj moja Jugoslavijo” (1986).

“Jugoslavijo, na noge, pjevaj nek’ te čuju, ko ne sluša pjesmu, slušaće oluju”, odzvanjalo je Bačkom Topolom, te reči refrena pesme koje zvuče nekako preteće, snažne, opasne, a sve u to doba pred raspad bivše Juge, a nažalost nam se desio i građanski rat koji je potrajao godinama.

“Pljuni i zapjevaj, moja Jugoslavijo, matero i maćeho”, Alen je moćno puštao svoj krešteći vokal, a kada naiđe taj snažan refren, Alen je dizao mikrofon sa stalkom za publiku da peva malo umesto njega.  

“Kao da sam drogiran
Kao programiran
Kao da me furaju
Kao da me ljuljaju na tren
A ja sam samo malo zaljubljen” – malo drugačija verzija, ublažena varijanta rok pesme “Zamisli”, takođe iz  bogatog opusa pastirskog rokenrola “Bijelo dugme”, što je publiku obradovalo, te je uživala i uglavnom se prepustila plesu i pevanju iz sveg glasa.

“Hoćemo rokenrol?”, pitao je radosno Alen i onda je zapevao žestoko – „Ne spavaj mala moja muzika dok svira”, da predstavi pesmu koju nije on izvorno pevao u “Bijelom dugmetu”, već kolega Željko Bebek.  Sve više ljudi se sjatilo oko bine i pevalo poznate stihove i refren.

“Ne spavaj, mala moja, muzika dok svira
Jer taj ludi ritam nikom ne da mira
Mama je legla i odavno spava
Niko neće znati da si bila s nama

Čekat ću te još trenutak, mala moja
Onda odoh plesat sam
Onda odoh plesat sam

Budi se, svi te zovu, muzika se čuje
Zaigrajmo skupa, cijelo društvo tu je
Tata spava, svuda je tama
Niko neće znati da si bila s nama

Čekat ću te još trenutak, dušo moja
Onda odoh plesat sam
Onda odoh plesat sam

Jer to je, mala moja, rock ‘n’ roll, rock ‘n’ roll
Rock ‘n’ roll, rock ‘n’ roll
Rock ‘n’ roll
Mala, to je rock”.

Onda se Alen malo prebacio na hard rok repertoar sa svojom grupom pre “Dugmića”, dakle – “Divlje jagode”, i to numera “Šampioni” – koja veliča asove Formule 1 i govori o njihovoj posvećenosti tom ekstremnom sportu.

Video radovi u vidu kompjuterskih animacija su se nizali sve vreme, ali ne u toj meri efektno da smeta publici na bilo koji način, naprotiv, bilo sve nekako nenametljivo, ali prijatno za oči.

Da ne bi publici nudio samo dva velika benda u kojima je žario i palio tolike godine, Alen je napravio zaokret u set listi i otpevao numeru iz solo karijere, pomalo u etno rok maniru – “Haj, nek se čuje, čuje, haj, nek se zna” sa istoimenog prvog solo albuma (1989), kojeg je snimio iste godine (1989) kada je “Bijelo dugme” završilo svoju muzičku priču.

“Kako nam ide?”, voleo je Alen da komunicira sa publikom ispred sebe, da podgreva malo priču, ne samo da peva kao džuboks.

“Biće večeras luda noć! A dokle ćemo svirati, do ponedeljka? Eh, pa nećemo moći. Imam ja i druge koncerte sutra. Šalim se malo. Sviraćemo sve ono najbolje što sam pevao u karijeri. Siguran sam da ćemo svirati dugo i da ćemo napraviti ludnicu ovde. Da proslavimo dan vaše opštine”, istakao je Alen, da bi se onda osvrnuo na narednu pesmu.

Podsetio nas je na čuveni album „Motori” od “Divljih jagoda”, te ocenio da ima jedna balada sa tog izdanja koja je njemu veoma lepa i draga.

Uzeo je gitaru u ruke i zapevao tu numeru – „Ne želiš kraj“.

Publika se njihala uz te stihove i simultano pevala sa Alenom:

“Ne želiš kraj, mada je tu
među nama stvara se jaz
i blijedi sjaj
Ne želiš kraj,
teško je znam
 ali idi ne daj se,
 ne daj ostaću sam

Bili smo luckast par
 mada već prošla stvar
sada još molim te
odbacimo gluposti sve”.


“Ima jedna pesma koja priča priču koja govori o nekim ljubavnim problemima. Ali ima jedna životna priča pre toga”, započeo je jednu ispovest Alen sa svojim fanovima.

“Kada sam počinjao karijeru rok pjevača, neki ljudi iz tog posla počeli da mi pričaju da treba da čuvam, da štedim pare koje zaradim, ne da ih bacam onako bezveze i insistirali su na tome da treba da u nešto uložim. I ja sad gledam, u šta da uložim, ništa mi nije padalo napamet. I tako prolazilo vreme, ja štedim, pa opet štedim, a i dalje ne znam u šta bih uložio novac koji sam zaradio. I onda odjednom se ipak setim, kupim sebi lepo stan, i to od 30 kvadrata! Nekretnina, razmišljam, jedino to, šta drugo. Kroz taj stan sam proživeo svašta i poslušajte tu priču”, bio je emotivan Alen i zapevao numeru “30 kvadrata”, jedan od hitova od pre 20 godina, kada je bio u grupi “Srčani udar”, mada sam bend nije potrajao dalje od prvog studijskog albuma.

“Čim zaradite neku lovu, kupite neki mali stan, tu ćete biti najsrećniji!”, poručio je šarmantno Alen svima na samom kraju izvođenja te pesme, te dobio aplauze.

“Jedna divna balada iz vremena kad sam bio u “Bijelom dugmetu”, zna se, bez nje se ne može – “Nakon svih ovih godina”.

“Danas otvaram oči
 nakon svih ovih godina,
niti ja voljeh tebe,
nit si ti mene voljela,
samo stara navika je ostala”.


Tužno zvuči kada se ovako čuje, stihovi razaraju dušu i srce kad se tako predstave, taj osećaj da ljubav vene i nestaje, pred našim očima, gasi se, a da to ranije nismo ni primetili da je moguće. I onda dolazi do otrežnjenja, osvešćenja, ali nekako, sve je prekasno.

“Šta ima novo”, nije pitao Alen publiku o novostima, tek da ćaska ili čavrlja, već je to naziv još jedne hit pesme “Bijelog dugmeta”:

“Šta ima novo kod tebe, jedno te isto kod mene, i uvjek je bilo ooooo – isto ludilo”, pevali su u publici svi uglas, veoma srčano, strastveno, želeći da pariraju Alenu, ali ipak, on je ovde majstor i maestro, master and commander.

“Idemo redom, 1982. godina”, nagovestio je Alen kao kviz pitalicu, šta to može biti? Nije “Bijelo dugme”, jer je Alen došao kasnije kod Gorana Bregovića (1989), tako da mora biti – “Divlje jagode”.

Naravno, ne može solo koncert Alena bez antologije zvane – “Šejla”!

Publika je uživala u izvođenju ove rokerske lepote, posebno što Alen pokazuje i dokazuje da je i dalje u top formi, iako je u nekim poznijim godinama. Ipak, i zahtevnije rok pesme ume da izvede na vrhunski način, te se i može reći da je u najjačoj formi i dalje od sva tri pevača “Bijelog dugmeta” – Željka Bebeka i Mladena Vojičića Tife.

“Ima još jedno lepo žensko ime, ali iz perioda “Bijelog dugmeta”, znate li koje? Koje žensko ime tražimo?”, ponovo se Alen igrao kviza sa auditorijumom, i svi uglas su davali odgovor: “Esma, Esma!”.

“Esma ? Hoćemo Esmu? Hajde onda – “Esma”!”, reče Alen i zapeva veliki hit

, koji je dočarao izvorno Tifa, tako da je Islamović sada uspevao da bude istovremeno sva tri pevača “Dugmića”, plus vokal “Divljih jagoda”, u kojima nije član od prelaska kod Bregovića.

Alen je dokazao da je pravi multipraktik, jer je uspevao da uz pevanje na mikrofonu drži jedno duže vreme mobilni telefon na dugom štapu i na taj način se snimao sve vreme tokom pesme.

“Ipak, ljepo je bilo te godine, kiše su stale zbog nje, lale su cvale zbog nje, ruže mirisale zbog nje, zbog Esme!”, svi su pevali taj divan zarazni i raspevani refren.

“Zbog njeeeee, zbog Esmeeeee, zbog njeeee, zbog Esmeeeeee!”, orilo se celim gradom.

Opako je nastavio Alen kada je upalio, dao gas i krenuo da rokerski juri – “Motori”, možda najjači hit “Divljih jagoda” od osnivanja benda 1977. godine.  “Motori, motori, mo-to-ri!”, jurilo se po bini žestoko.

Kada lete drumovima “Motori”, desi se i ovo –  “Napile se ulice”, vesela pesmica “Bijelog dugmeta”, više u pop maniru nego u pastirskom roku, kako su definisali svojevremeno “Dugmiće” i tako je osmišljen novi (pod)žanr u muzici.

Malo produžena verzija pesme, posebno na delu pred refren za “Napile se ulice”, što se pokazalo kao dobitna kombinacija, samo da se izađe malo iz okvira i u novom aranžmanu se predstavi publici.

“Zazvonit’ će telefon,
reći ću halo ko je,
 tišina, šaputat’ će,
da, to samo zvoni srce moje

Pokucat’ ćeš,
reći ću halo ko je,
tišina, šaputat’ će,
da, to samo kuca srce moje”.

Napile se ulice,
jer na tebe mislim curice,
napile, jer noćas me,
 zvijezde svrbe k’o bubuljice” .


Vreme je bilo malo sveže napolju dok je trajao koncert, prohladno, iako je i dalje kalendarski leto, samo je bilo neophodno da se nosi odeća sa dugim rukavima i dugim nogavicama.

Nije se nazirala kiša, iako sledeća pesma iz kolekcije “Divljih Jagoda” upravo o tome pripoveda.

“Kap po kap, kiša sprema se
Samo da znaš, nisam lud da mislim na tebe
Kap, kap po kap, opet padaće
Te duge kiše jesenje”.

Bio je ovo refren za hit numeru “Kap po kap”, koju je u bendu pevao Mladen Vojičić Tifa, eto obojica su bili i u “Dugmićima” i u “Jagodama”.

Podsetio nas je Alen i na mali izlet u folk vode sa hitom “Lopov” (2003), originalno duet sa Indirom Radić, sa kojom je kasnije snimio još dve pesme – „Imali smo, nismo znali“ (2007), „Ljubav stara“ (2011) – poznata i pod nazivom „Nemam kuću, nemam krova“, ali njih nije ove noći pevao, i bolje je da se preskoči, da držimo rok kurs, valja se tako, da održimo duh kvaliteta.

Podsetio je Alen i na druge hitove perioda Željka Bebeka u “Bijelom dugmetu”, te poručio – “Tako je mala moja kad ljubi Bosanac”, i pozvao na jedno mesto – “Na zadnjem sjedištu moga auta”, da bi se brzo vratio i na svoj doprinos u “Dugmetu” sa numerom “Ako ima Boga”.

Onda je malo izašao iz okvira svoje karijere, te dao omaž legendarnoj grupi “Indeksi” iz Bosne i Hercegovine i pokojnom pevaču Davorinu Popoviću sa divnom pesmom – “Sve ove godine dala bi za jednu noć”, pravo osveženje na repertoaru.

“Sve ove godine dala bi za jednu noć, al’ mene nikad ne bi imala, jer ja moram drugoj poć’ “, pevalo se ove prijatne muzičke noći.

Onda je Islamovićspojio jedan paket od dve pesme “Divljih Jagoda” – “Ciganko” i “Let na drugi svijet”.

Pravi pastirski rok sa primesama etno melosa “Lipe cvatu, sve je isto k’o i lani” opet nas je podsetio na hit koji je pevao Tifa, ali i u Alenovoj izvedbi zvuči zaista moćno i gotovo perfektno.
Tifa je snimio samo jedan album “Bijelo dugme” 1984. godine gde su se izdvojili sve sami hitovi, svih 10 pesama – “Za Esmu”, “Lipe cvatu, sve je isto k’o i lani”, “Aiaio radi radio”, “Pediculis pubis” (duet sa Borom Đorđevićem), “Da te bogdo ne volim”, “Padaju zvijezde”, “Jer kad ostariš”, “Lažeš”, “Hej Slaveni”, “Meni se ne spava”.

Dobrim delom koncerta Alen je uspevao da na štapu drži mobilni telefon i snima sve vreme sebe i publiku, verovatno da ima materijal za društvene mreže, gde je snimak emitovao uživo ili je sačuvao da pušta kasnije. Tako da je bio one man show, čovek za sve u isto vreme.

U poslednjem segmentu zvaničnog dela koncerta, Alen je napravio jedan triptih, triling asova svog perioda u antologijskoj grupi “Bijelo dugme”, te je skoro u dahu predstavio balade – “A i ti me iznevjeri”, “Ružica si bila, sada više nisi” i etno biser – “Đurđevdan”, čime je završio glavni deo programa.

Kada se pogleda na sat, boga mi, proleti, a da niste ni osetili, skoro puna dva sata.
Dakle pravi celovečernji koncert, iako je deo jednog festivala, manifestacije “Dani opštine Bačka Topola”.


“Divno ste pjevali večeras i divno što ste bili da podelimo zajedno ove lepe pesme, koje su nas na neki način možda i nadživele. Hvala vam puno na pozivu, od uprave opštine i Turističke organizacije Bačke Topole. Posle mene ima dalje programa, ovo je vaše slavlje”, rekao je Alen, polako opraštajući se sa publikom, da bio onda dodao – “Evo još jedna vesela pesma za kraj”, najavio je mini bis.

Naravno, sasvim očekivano, pomalo izlizana hit pesmica “Hajdemo u planine”, razigrala je i raspevala još više razdraganu publiku, te je ovo veče bilo zaokruženo na veseo način.

“Hajdemo u planine, jer tamo – jer tamo nema zime”, na hiljade ljudi je pevalo uglas.

Međutim, desilo se da ipak nije kraj, sasvim neočekivano, jer se Alen sa velikim osmehom vratio na scenu, raspoložen da sa bendom nastavi repertoar.

“Hvala vam na ovoj prekrasnoj večeri, evo još ćemo malo pevati”, najavio je Alen i zapevao retko divnu pesmu, tužnu, oporu, emotivnu – “Te noći kad umrem, kada odem, kad me ne bude”.

“Te noći kad me stignu potjere
Kurve sudbine
I kada uđem iza ovoga
Kao kod rodbine
Kao zvijezda padalica
Ko neki lijepi kaput, mmh, sa dva lica

Te noći zepšćeš na tvom prozoru
Umornih očiju
Teško je čekati na vozove
Koji tumaraju
To je teško (ah), a lako je
Živjeti i umrijeti, pile moje

Te noći
Te noći kad umrem, kada odem, kad me ne bude
Samo će dvije žene da se probude
Jedna je moja mati, ona će plakati
Druga si ti, ti, ti ćeš me kleti

Te noći zepšćeš na tvom prozoru
Umornih očiju
Teško je čekati na vozove
Koji tumaraju
To je teško (mmh), a lako je
Živjeti i umrijeti, pile moje

Te noći
Te noći kad umrem, kada odem, kad me ne bude
Samo će dvije žene da se probude
Jedna je moja mati, ona će plakati
Druga si ti, ti, ti ćeš me kleti
A ti ćeš me kleti”.

Možda je ovako vanserijska kompozicija sasvim dovoljna za kraj epskog koncerta od preko dva sata, međutim, Alen nije tako mislio, te je za sam definitivni kraj nastupa ostavio još jednu numeru.

“I evo za kraj, divna pjesma mog dragog prijatelja koji nažalost nije više sa nama, a napisao je prelepe riječi – Rajko Dujmić”, kratko je predstavio Alen, te se zapevalo “Za ona dobra stara vremena”, ogroman pop hit hrvatske grupe “Novi fosili”, koja i dan danas traje posle toliko decenija.

Ovaj omaž ima smisla, jer je Alen posle “Bijelog dugmeta” i “Divljih jagoda” bio važan deo jedne regionalne supergrupe “4 Asa”, gde su bile i kolege – Vlado Kalember (“Srebrna krila”), Jurica Pađen (“Aerodrom”) i upravo pokojni Rajko Dujmić (“Novi fosili”), koji nas je prerano napustio 2021. godine u saobraćajnoj nesreći. Svi pevači su u grupi “4 Asa” pevali hit pesme svojih antologijskih grupa.

Na kraju koncerta od 130 minuta (dva sata i 10 minuta) Alen Islamović se sa svojom ekipom muzičara poklonio publici i otišao, do nekog sledećeg druženja.

U poslednjem periodu ove godine, Alen Islamović je prilično tražen u Srbiji, kao nikada do sada u toj meri. Tako je od aprila naovamo gostovao u Novom Sadu na Novosadskom sajmu na jednodnevnom festivalu “Rock & Pop Fest” sa grupama “Zana” i “Valentino”, da bi kasnije pevao na manifestacijama u Užicu i Kraljevu, i u julu je došao u Beograd na Moto Fest u Donjem gradu Kalemegdana, gde je delio binu sa bendovima “Regina” i “Prljavi instektor Blaža i Kljunovi”.

Alen će ponovo imati celovečernji koncert u Beogradu 23. oktobra na festivalu “Rock Fest” u Central Pub-u (Novi Beograd).

Tako da svi veliki hitovi bivše Jugoslavije poznati pevali su se uglas od početka do kraja koncerta. Naravno, uvek tu ima i još pesama koje je Alen mogao otpevati, ali onda bi koncert trajao barem tri sata, što u ovim okolnostima i uslovima na manifestaciji nije bilo realno ni izvodljivo.

Posebnu atmosferu stvorila je činjenica da su u publici uživali i oni koji su uz ove pesme odrastali, kao i mlađe generacije koje ih danas otkrivaju i prihvataju kao deo muzičkog nasleđa, a nisu se ni rodili u vreme kada je Alen postajao velika zvezda SFRJ.

Nastup Alena Islamovića još jednom je pokazao da kvalitetna muzika ne gubi svoju vrednost protokom vremena, već nastavlja da okuplja ljude i povezuje različite generacije.

I posebno je zadovoljstvo videte kako Alen toliko moćno peva, glas mu ne pada, ne puca, mada istina, jeste jednim delom dosta davao publici da peva, da prištedi vokal, što je efektno učinio.

Alen Islamović je bio deo velikih povratničkih koncerata “Bijelog dugmeta” 2005. godine u Beogradu, Sarajevu i Zagrebu na stadionima. Samo u Beogradu na Hipodromu je bilo 200 000 posetilaca.
Tada su bila prisutna sva tri pevača – Željko Bebek, Mladen Vojičić Tifa i Alen Islamović na tročasovnim koncertima.

Bend se ponovo okupio pre 10 godina, ali bez Željka Bebeka, tako da je Goran Bregović sa Alenom i Tifom ponovo počeo da osvaja čitav region bivše Jugoslavije, ali i po inostranstvu, za dijasporu.

Tako je novo “Bijelo dugme” 2016. godine rasprodalo Beogradsku Arenu na tri koncerta, za ukupno oko 60 000 ljudi, i kasnije suu glavnom gradu nastupali više puta na zimskim manifestacijama kao što je uvod za doček Nove godine na platou kod Narodne skupštine ili proslava Srpske nove godine na Trgu republike.

Onda su imali epski koncert na Arsenal festu u Kragujevcu 2024. godine da obeleže jubilej – 50 godina od osnivanja “Bijelog dugmeta”, i plan je bio da tu feštu nastave i na Beer festu 2025. godine, ali su nastup ipak otkazali usled teške društvene i političke situacije – krize u Srbiji.

Alen Islamović je jednom prilikom najavio da bi trebalo da održe oproštajne koncerte u Beogradskoj Areni 2026. godine, ali za sada ti događaji nisu najavljeni.

Koncert je organizovan u okviru programa kulturnih i zabavnih sadržaja u Bačkoj Topoli, a realizovali su ga Turistička organizacija opštine Bačka Topola i lokalna samouprava opštine Bačka Topola.

Iste večeri posle Alena Islamovića binu je preuzeo lokalni cover bend “Syntax Error” iz Bačke Topole koji izvodi domaće i strane rok hitove.

Članovi su: Vladimir Janić (bas-gitara), Momčilo Ognjenović (vokal), Nenad Kokeza (gitara) i Dejan Olah (bubnjevi).

Bio je i to uspešan nastup, doduše za znatno manje ljudi u publici, što i nije smetalo da se uživa u velikim hitovima koji su se orili celom Bačkom Topolom.

Sviraju zaista odličan i vrhunski repertoar: EKV, Smak, Partibrejkers, Azra, Nirvana, AC/DC i Red Hot Chili Peppers, Billy Idol, The Cult, i mnogi drugi strani i domaći velikani rock i hard rock muzike.

Redovno nastupaju na manifestacijama u gradu, kao što su “Dani opštine Bačka Topola”.

Narednog dana u subotu, 19. septembra veliki koncert na Manifestacionom trgu je održao veteran mađarske muzike – Ferenc Demjen (Demjén Ferenc), koji je obeležio jubilej – 80 godina života.

Osim koncerata uživo, na manifestaciji su realizovane i druge umetničke delatnosti kao otvaranje izložbe „PRO LIBERTATE” u Muzeju opštine Bačka Topola, kao i dva kviza znanja “Ko zna više o Bačkoj Topoli?” na srpskom i mađarskom jeziku u Biblioteci „Eržebet Juhas”.

Ivan Makragić