Zemunski klub „Fest“ proslavio je 35 godina postojanja fantastičnim, duplim koncertom grupa „Atheist Rap“ i „Ukratko Štef“

piše: IVANA ĐUKIĆ

Subota je veče u Klubu Fest, dana – 18. aprila 2026.

Nekako stidljivo, oko 50-60 ljudi stiglo je oko 21 čas da “ispoštuje” predgrupu velikom novosadskom sastavu „Atheist Rap“, Pančevce koji se predstavljaju sasvim obično: „Ukratko Štef“.

Dok se ne popnu na binu, Pop iz „Atheista“ ćaska sa pristiglicama, druži se sa svima, pokušavamo da urgiramo da konačno odsvira “Ljubav” uživo, a on kaže:
“Svir’o sam juče u Valjevu, danas sviram “Cvrčke”, i smeje se tako da ostane neizvesno da li će se predomisliti. I tako mi već 30 godina.

A Fest verovatno i duže, jer oni slave 35 godina postojanja, a „Atheisti“, kao dugogodišnji saradnici, tu žurku ne propuštaju, a još daju vetar u leđa i ne tako poznatom „Ukratko Štefu“.

Na predgrupe se obično stiže ili da vidite ko su ti novi ljudi, dakle iz znatiželje ili kad nemate pametnija posla ili prosto – aj da se zagrejemo.

Stvarno, dok je bila predrgupa pedesetak ljudi je zauzelo svoja mesta, iznenađeno što za „Atheiste“ stoje uredno poređani okrugli stolovi tik ispred bine.

A očekujemo bar neku šutkicu, ako znamo išta o ovim legendama. Međutim, vrlo upadljivo, tokom „Ukratko Štefa“, nema publike koja bi pravila gurku, šutku u prvim redovima.

Aliiiii, ko god ih je propustio – potpuno je pogrešno procenio!

Ukratko Štef je rečju: SJAJAN!

Ko voli ska i punk, onaj sirovi, angažovani, tekstovima nepokolebljiv, a zvukom odličan.

Na momente, pevač reči izgovara poput Tuste iz „KUD Idijota“ s početka karijere – nedovoljno razgovetno da razumeš svaku reč, dovoljno intrigantno da kod kuće ispitaš tekst, a muzika stvarno podseća na rane „Idijote“ sa više ska elemenata.

Pogodno za đuskanje, pogodno i za pobunu – pa su tako ispričali i kako je “Car je go” pesma nastala onda kada je njihov nastup zabranjen u pančevačkom Kulturnom centru.

Tako inspirisani uglavnom pevaju protiv sistema, ali ne samo našeg. Momci kažu i “Neću u Uniju” uz presimpatičnu tvrdnju frontmena da pesma traje 57 sekundi:

 “Ovde mi je i žena, pitajte je šta mogu da uradim za to vreme”, na šta su se svi, ili bar oni koji su razumeli šalu na sopstveni račun, grohotom smejali.

Ipak ono što ih stavlja na listu predgrupa koje se ne preskaču, sigurno je interakcija sa publikom, do te mere da pevač bez problema siđe s bine, pozove publiku u šutku, malo se tu izokreću i on se lepo i lagano vrati na binu da završi nastup.

A tek onda sledi ono zbog čega se iznebuha pojavljuje još 200 ljudi i Fest puni brzinom svetlosti, kao po nekom tajnom znaku.

Ova ekipa je nešto mlađa, ali ima i maloletnika koji deluju zrelije, starije i koje već uveliko srećemo na svim pank svirkama po gradu. Zvaćemo ih “čuvari vatre”.

„Atheisti“ stvarno nisu preskakali svoje epohe, delovalo je da su čak išli i redom po starosti pesama, pa smo tako u samom početku čuli “Godina kulture”, što je bio taktički odličan potez, jer tu se već videlo kako se u pola sata publika od „Štefa“ do „Atheista“ transformisala u energetski jaču, spremniju na frku pred binom i naoštrenu da se zabave.

Naravno da je pod bio poliven pivom, vodom i da su neki ljudi proklizavali i da je na trenutke bilo rizično, ali je bilo toliko puno ljudi da je bilo moguće samo da se padne na nekog, ne i na beton.

No ipak – desilo se i to, kao posledica spektaktla koji su pokušali da izvedu najmlađi. Na pitanje koliko imaju godina, otkrili su nam “tajnu”:  “Došlo je nas 10 od 17, ovi ostali su ti preko 50, a onih baš klinaca od 13 nema, već poslednje 3-4 godine sigurno”.

Računam posle – ako ovi sad imaju 17, pre 3-4 su oni bili ti od 13, i sad ih nema xaxaxaax Zeznuli su me, ali pokazuju da su stabilna publika, pravi čuvari pank vatre.

Ipak, to što je većina pesama „Atheista“ starija od “čuvara vatre” ne znači da ih oni ne znaju.

Čak starije bolje od novijih: „Gril 13“ – od reči do reči, masovno, horski, jer ovog puta dobismo “normalnu”, originalnu verziju koju najviše volimo – „Fatamorgana“ – zezatorski, skokovito i opet horski, „Tetoviranje“ i redom “predstavljanje” članova benda kojima je pesma posvećena – sve svi znaju.

 Jedino ne znamo kada će mladi Radule (noviji gitarista, a Raduletov sin Branko) dobiti svoju pesmu.

O „Atheistima“ sve znamo, uverili smo se da i dalje znaju da naprave odličnu atmosferu, izaberu pravu predgrupu, privuku novu publiku i zadrže staru, pa čak i da održe znatiželju da li će svirati pojedine pesme.

Izgleda neke ipak nećemo nikad čuti uživo – “Ljubav” i “Reč – dve o biznisu”. Možda su zahtevni tekstovi problem, ali eto bendu izazova.

Ako neko ikad čuje ove dve pesme uživo – nek javi.