Sa samo 21 godinom, američki gitarista Šagi Otis dobio je priliku o kojoj mnogi muzičari mogu samo da sanjaju. Ipak, umesto da postane član Rolingstonsa, odlučio je da ostane veran sopstvenoj muzici. Usledile su decenije daleko od reflektora, ali i kasno priznanje za jednog od najneobičnijih talenata svoje generacije.
Sedamdesetih godina prošlog veka Šagi Otis (Shuggie Otis) važio je za jednog od najperspektivnijih mladih američkih gitarista. Njegov spoj bluza, soula, fanka i psihodeličnog roka privlačio je pažnju velikih muzičkih imena. Među njima su bili i Rolingstonsi (The Rolling Stones), koji su sredinom decenije tražili novog gitaristu nakon odlaska Mika Tejlora.
Poziv nije stigao direktno od članova benda, već preko njihovog tadašnjeg saradnika, pijaniste Bilija Prestona. Prema Otisovom sećanju, Preston ga je telefonom kontaktirao iz prostorije u kojoj su se nalazili i članovi Rolingstonsa. Tačan datum razgovora nije pouzdano utvrđen, ali izvori ga smeštaju u period oko kraja 1974. godine.
Odgovor mladog gitariste bio je neočekivan: nije želeo da se pridruži bendu.
Zašto je odbio Rolingstonse?
Otis je u to vreme bio potpuno posvećen sopstvenom albumu Inspiration Information, objavljenom 1974. godine. Na njemu je napisao, aranžirao i producirao sve kompozicije, a odsvirao je i gotovo sve instrumente, koristeći između ostalog ritam-mašinu Maestro Rhythm King.
Rad na albumu trajao je skoro tri godine. Njegova želja da samostalno oblikuje svaki detalj muzike bila je toliko snažna da nije želeo da je žrtvuje čak ni zbog prilike da svira sa jednim od najvećih bendova na svetu.
Kasnije je objasnio da više nije želeo da bude prateći muzičar. Te večeri imao je zakazan nastup sa sopstvenom grupom, a uzbuđenje zbog novog albuma bilo mu je važnije od mogućnosti da postane deo Rolingstonsa.
Nisu ga želeli samo Rolingstonsi
Njegova nezavisnost nije se odnosila samo na ovu ponudu. Otis je tokom karijere govorio da je odbio i mogućnosti saradnje sa grupama Spirit i Blood, Sweat & Tears, kao i sa Dejvidom Bouvijem.
Priliku za saradnju ponudio mu je i legendarni producent Kvinsi Džouns. Međutim, Otis nije pristao na uslove koji bi podrazumevali prepuštanje kreativne kontrole.
Ironično, upravo je Džouns kasnije producirao veliki hit grupe The Brothers Johnson, njihovu verziju Otisove pesme Strawberry Letter 23. Kompozicija, prvobitno objavljena na albumu Freedom Flight iz 1971. godine, dospela je 1977. na prvo mesto američke R&B liste i peto mesto Billboard Hot 100.
Uspeh te obrade doneo je Otisu značajne autorske prihode i pomogao mu da nastavi život izvan glavnih tokova muzičke industrije.
Tri decenije daleko od reflektora
Uprkos umetničkoj ambiciji, album Inspiration Information nije ostvario očekivani komercijalni uspeh. Njegova izdavačka kuća, prema Otisovim kasnijim izjavama, očekivala je tradicionalniji bluz materijal i nije bila zadovoljna eksperimentalnim pravcem kojim je krenuo.
Ubrzo je ostao bez ugovora, a njegovo ime postepeno je nestalo iz šire javnosti.
Ipak, Otis nikada nije prihvatao tvrdnju da se namerno sakrio od sveta. Objašnjavao je da jednostavno nije uspevao da pronađe izdavača koji bi mu omogućio potpunu umetničku slobodu. Diskografske kuće želele su da uključe producente i preuzmu deo kontrole nad njegovim radom, na šta nije pristajao.
U kasnijim razgovorima otvoreno je govorio i o problemima sa zloupotrebom supstanci, koji su dodatno otežali njegovu karijeru.
Povratak muzike koja je bila ispred svog vremena
Novo interesovanje za Otisov rad pojavilo se 2001. godine, kada je izdavačka kuća Luaka Bop, koju je osnovao Dejvid Bern, ponovo objavila Inspiration Information.
Album je tada dobio priliku da dopre do generacije slušalaca koja je u njegovoj neobičnoj produkciji prepoznala nešto što je sedamdesetih možda bilo ispred svog vremena.
Godine 2013. izdavačke kuće Epic i Legacy predstavile su prošireno izdanje albuma, zajedno sa kolekcijom Wings of Love, sastavljenom od ranije neobjavljenih snimaka nastalih između 1975. i 2000. godine.
Otis je 2018. objavio i Inter-Fusion, svoj prvi novi studijski album nakon više od četiri decenije.
Između slave i slobode
Priča o Šagiju Otisu nije samo priča o propuštenoj prilici. Ona otvara pitanje koje prati mnoge umetnike: koliko vredi uspeh ako podrazumeva odricanje od sopstvene vizije?
Odbijanje Rolingstonsa moglo je da promeni njegovu karijeru, ali nije nužno bilo odluka zbog koje se kajao. Otis je želeo da njegova muzika ostane njegova, čak i kada je cena te slobode bila višedecenijsko odsustvo sa velike scene.
Dok su Rolingstonsi nastavili istoriju sa Ronijem Vudom, Šagi Otis ostao je jedan od onih muzičara čiji je uticaj postao vidljiv tek mnogo kasnije.
Možda upravo zato njegova priča i danas privlači pažnju: u industriji u kojoj gotovo svi tragaju za velikom prilikom, on je jednu od najvećih odbio.
