Novo istraživanje, objavljeno 5. novembra 2025. godine u časopisu Nature Medicine, pokazuje da bi starije osobe mogle smanjiti rizik od razvoja Alchajmerove bolesti hodajući svega 3.000 koraka dnevno.
Ova skromna količina fizičke aktivnosti, tvrde naučnici, može usporiti kognitivno propadanje kod starijih osoba sa visokim nivoima amiloid-beta proteina u mozgu – supstance koja igra ključnu ulogu u razvoju Alchajmerove bolesti.
Zdrav način života i mozak
Ranija istraživanja pokazala su da zdrave životne navike, poput fizičke aktivnosti, uravnotežene ishrane, kvalitetnog sna i kontrole stresa, mogu pomoći u smanjenju rizika od demencije.
Međutim, starijim osobama ponekad je teško da održe visoku fizičku aktivnost. I dok je cilj od 10.000 koraka dnevno često teško ostvariv, nova studija pokazuje da čak i 3.000 koraka dnevno može imati značajan efekat.
Kako je sprovedeno istraživanje
Naučnici su analizirali podatke gotovo 300 učesnika iz projekta Harvard Aging Brain Study. Ispitanici su imali između 50 i 90 godina i nisu pokazivali znakove kognitivnog pada na početku istraživanja.
Koristeći PET skeniranje mozga, istraživači su merili količinu amiloid-beta plakova i proteina tau, koji su povezani s razvojem bolesti. Ispitivanje je trajalo devet godina, a svi učesnici redovno su prolazili kognitivne testove.
Šta su otkrili naučnici
Istraživači su zaključili da su učesnici koji su hodali manje od 3.000 koraka dnevno, a imali visoke nivoe amiloida u mozgu, pokazivali brži pad kognitivnih sposobnosti i brže nakupljanje tau proteina.
Oni koji su hodali između 3.000 i 5.000 koraka dnevno usporili su kognitivni pad u proseku za tri godine, dok su oni koji su prelazili 5.000 do 7.500 koraka usporili proces za oko sedam godina.
„I mali koraci prave razliku“
„Čak i umerena količina fizičke aktivnosti – između 3.001 i 5.000 koraka dnevno – povezana je sa sporijim promenama u mozgu i boljim kognitivnim funkcijama“, rekla je dr Vej-Jing Vendi Jau (Wai-Ying Wendy Yau), neurolog u bolnici Mass General Brigham i instruktorka na Harvard Medical School.
Ona je istakla da rezultati pokazuju da koristi fizičke aktivnosti počinju na relativno dostižnim nivoima, bez potrebe za ekstremnim naporima.
Veza između fizičke aktivnosti i mozga
Dr Maniša Parulekar (Manisha Parulekar), direktorka Odeljenja za gerijatriju u Hackensack University Medical Center u Nju Džersiju, izjavila je da rezultati dodatno potvrđuju snažnu vezu između fizičke aktivnosti i kognitivnog zdravlja.
„Vezu između fizičke aktivnosti i zdravlja mozga stalno ističemo pacijentima i njihovim porodicama“, rekla je Parulekar. „Ova studija dodatno potvrđuje da fizička aktivnost ima ključnu ulogu u očuvanju mentalnih funkcija, naročito kod osoba koje već imaju povišene nivoe amiloida u mozgu.“
Šta fizička aktivnost zapravo radi u mozgu
Naučnici su objasnili da hodanje i umerena fizička aktivnost mogu usporiti stvaranje tau proteina i zaštititi mozak od kognitivnog propadanja, čak i kada su prisutne značajne količine amiloida.
Još uvek nije u potpunosti poznato kako se to dešava, ali se sumnja da ulogu imaju smanjena upala, bolja cirkulacija i oslobađanje neuroprotektivnih faktora – supstanci koje štite moždane ćelije i doprinose stvaranju novih terapija za Alchajmerovu bolest.
Da li 10.000 koraka donosi još veće koristi?
Parulekar dodaje da bi bilo korisno utvrditi postoji li „dozna zavisnost“ – odnosno, da li povećanje broja koraka sa 5.000 na 8.000 ili 10.000 dnevno donosi još veću zaštitu, kako su neka ranija istraživanja nagovestila.
„Čak i skroman porast dnevnih koraka – s manje od 3.000 na između 3.000 i 5.000 – može značajno usporiti kognitivni pad. To je važna i ohrabrujuća poruka, naročito za ljude koji se osećaju nemoćno pred dijagnozom demencije“, rekla je Parulekar.
Budućnost istraživanja
Stručnjaci smatraju da je ovo istraživanje otvorilo nove puteve za dalja proučavanja.
„Volela bih da vidim dugoročne studije koje bi pratile pojedince tokom dužeg perioda, kako bismo bolje razumeli dugotrajne efekte različitih nivoa fizičke aktivnosti na moždane funkcije i nakupljanje amiloidnih i tau proteina“, dodala je Parulekar.
Zaključak
Istraživanje nudi optimističnu poruku: čak i mali, dosledni koraci mogu doneti velike koristi za mozak. Hodanje od samo 3.000 koraka dnevno ne zahteva posebnu opremu ni napor, ali može usporiti procese koji vode ka demenciji.
Dok nauka nastavlja da istražuje mehanizme iza ovih efekata, jedno je jasno – pokret je i dalje najbolji lek za mozak koji želi da ostane budan.
MPM Web označava našu redakcijsku obradu već objavljenih informacija sa kredibilnih domaćih i međunarodnih portala. To su vesti i teme koje su zasnovane na postojećem izvoru, ali su prevedene, temeljno proverene i stilistički prilagođene standardima našeg magazina.
Na ovaj način čuvamo tačnost originalnih podataka i gradimo poverenje čitalaca, dok istovremeno nudimo jasno strukturisanu i pouzdanu informaciju, u skladu sa prepoznatljivim stilom MPM-a.
