U svetu se second hand (polovna) garderoba više ne kupuje samo iz nužde, već sve češće kao svesna navika: zbog cene, kvaliteta, održivosti i osećaja da se kupuje promišljenije. Taj pomak se vidi i u brojkama: globalno tržište polovne garderobe je u 2024. poraslo oko 15% i činilo oko 9% ukupne potrošnje na odeću, prema izveštaju ThredUp Resale Report 2025 (rađen uz partnere iz industrije).

U Evropi je trend sličan: resale (preprodaja/polovna garderoba) postaje „normalan“ deo modne potrošnje, a procene govore o rastu tržišta sa oko 15,9 milijardi evra u 2024. na 26 milijardi evra do 2030. (studija Circular Fashion Federation u saradnji sa KPMG, kako prenosi FashionNetwork). Paralelno, platforme koje žive od te promene rastu brzo — na primer, Vinted je objavio da je u 2024. imao 813,4 miliona evra prihoda (+36% u odnosu na 2023), što dodatno pokazuje da se second hand seli u mainstream i onlajn.

Kod nas je slika drugačija po jednoj važnoj stvari: nema jedne “zvanične” statistike koja bi precizno rekla koliki deo ukupne kupovine odeće otpada na second hand (niti koliko tačno radnji radi), ali postoje pokazatelji obima. Jedan od najjasnijih je spoljna trgovina: prema podacima OEC (bazirano na međunarodnim trgovinskim bazama), Srbija je u 2023. uvezla oko 121 milion dolara kategorije „used clothes & textile articles“ (polovna odeća i tekstil). To ne meri direktno prodaju u radnjama, ali govori da se značajne količine robe stvarno ulivaju na tržište.

Ono što je posebno zanimljivo u Srbiji jeste promena percepcije. Second hand više nije samo „jeftina varijanta“ — za deo publike postaje izbor zbog kvaliteta, unikatnosti i racionalnosti, naročito u periodu kada su cene nove garderobe porasle, a budžeti postali osetljiviji. Taj pomak se vidi i u medijskim izveštajima o rastu interesovanja i širenju ponude, ali i u tome što je sve više kupovine preseljeno na digitalne kanale (preprodaja preko aplikacija i društvenih mreža, “pre-loved” stranice, lokalne grupe). U praksi: ljudi češće kombinuju novo i polovno, umesto da se drže jedne strane.

U praksi, razlika u cenama često je jedan od presudnih razloga zašto se kupci okreću second hand prodavnicama. U pojedinim radnjama moguće je pronaći Levi’s i Diesel farmerke po cenama od oko 20 evra, u zavisnosti od stanja i modela, dok se jakne i komadi poznatih high-street brendova poput Zare mogu kupiti i za 10 evra ili manje. Raspon cena varira od prodavnice do prodavnice, ali ovakvi primeri pokazuju da second hand više nije samo alternativa, već realna opcija za kupovinu brendirane garderobe po znatno pristupačnijim cenama.

Zašto second hand raste baš sada? Dva faktora se stalno ponavljaju u međunarodnim izveštajima: ekonomija i generacijska promena. Kada troškovi života rastu, second hand postaje racionalan način da se dođe do dobrog komada za manje novca; a kod mlađih kupaca ulazi i vrednosni sloj — ideja da je bolje produžiti život postojećoj odeći nego stalno kupovati novu. ThredUp Resale Report 2025 naglašava ubrzanje rasta tržišta, dok Guardian (pozivajući se na isti izvor i GlobalData) navodi da je resale već oko 227 milijardi dolara globalno i da raste brže od šire modne industrije.

U ovoj priči postoji i važan “način”: second hand se menja jer se menja infrastruktura. Nije više samo radnja u kraju — sada su tu platforme, logistika, sigurnije plaćanje, reputacije prodavaca, lakša pretraga i preporuke. Kad je kupovina jednostavna i brza, ljudi je lakše usvajaju kao naviku, a ne kao izuzetak. Vintedov rast i širenje na nova tržišta dobro ilustruju taj prelaz second handa iz subkulture u masovno tržište. U Srbiji, bez jedinstvene “brojke” o udelu second handa, najpoštenije je reći ovako: trend postoji i raste, a uvoz polovne odeće u desetinama miliona dolara godišnje pokazuje da nije marginalan. U svetu, međutim, podaci već jasno govore da je second hand postao jedan od glavnih tokova modne potrošnje — i da će taj tok još jačati.

MPM

MPM Original označava autorsku produkciju redakcije Music Pocket Magazina — priče nastale isključivo u okviru naše redakcije. To su tekstovi koji se ne preuzimaju, već nastaju od temelja: kroz istraživanje, intervjue, analize, terenski rad i kreativnu obradu tema iz muzike, filma, kulture i savremenog društva.

Svaki MPM Original nosi prepoznatljiv potpis našeg magazina i predstavlja sadržaj koji postoji samo kod nas. Za čitaoce, oznaka MPM Original znači da je pred njima autentična priča sa jedinstvenim kontekstom, oblikovana po najvišim MPM standardima.