O najnovijem koncertu u Beogradu, karijeri dugoj četiri i po decenije, o svom prijatelju i rok saborcu Ljubi Đukiću, novom albumu, gostima na albumu, i drugim važnim umetničkim temama


Antologijski jugoslovenski – srpski rokenrol bend “Električni orgazam” ove sezone slavi veliki i divan jubilej – 45 godina veoma uspešne karijere.

Turneja je tokom 2025. sve vreme na točkovima, ili u avionima, bilo je u proteklom periodu svetskih destinacija – koncerti u Australiji, ali i u Ujedinjenim Arapskim Emiratima – Dubai, tako da su prisutni na svim meridijanima.
Koncert pred kraj godine– Dom omladine Beograda, sala „Amerikana“, u subotu, 13. decembra.

Nedavno su večiti rok momci osvajaliHrvatsku – Split, Varaždin, Zagreb, letos (30.08.) su imali još jedan trijumf na solo koncertu uNišu koji veoma vole, uz prestonicu,Novi Sad, i druge velike gradove.

Neki period tokom ove godine “Električni orgazam” svira u drugačijoj postavi:

Srđan Gojković Gile – lider benda: gitarista, pevač, tekstopisac, kompozitor, aranžer

Zoran Radomirović Švaba – bas gitarista

Blagoje Nedeljković Pače – bubnjar,

Branislav Petrović Banana – gitarista.

Primećujete kako nema Ljubomira Ljube Đukića – vokala, autora, klavijaturiste.
Biće reči i o tome u ovoj rock ’n’ roll priči.

Iako neuobičajeno, bend je imao krajem leta/početkom jeseni jedan celovečernji uspešan koncert u Beogradu, u septembru na sceni Bašte Kluba studenata tehnike (KST), i tri meseca kasnije, ponovo dolaze da osvajaju „Amerikanu“.

Osim toga, povodom 45 godina stvaralaštva, bend je imao tu čast da dobije i izložbu fotografija – „Slikam, sanjam, dišem“ autora Wood RS-a (Nenada Tubića), o čemu će biti reči kasnije.

Frontmen Srđan Gojković Gile u pauzama sa mini turneje po Hrvatskoj, i snimanju novog studijskog albuma, našao je malo vremena za nas i Music Pocket Magazine (MPM).

Foto: PHOTO ROKAJ

Foto: KST promo


VREME ĆE POKAZATI DA LI ĆE SE LJUBA VRATITI U BEND

Bliži nam se novi, sada već tradicionalni koncert „Električnog orgazma“ 13. decembra u Sali „Amerikana“ Doma omladine Beograda. Poseban je povod – veliki jubilej 45 godina veoma uspešne karijere vašeg benda. Sa kakvim emocijama, očekivanjima, uzbuđenjem, prilazite ovom novom rokenrol susretu sa Beogradom?

 Mi se uvek radujemo svakom novom susretu sa beogradskom publikom, to uvek bude jedan od najboljih naših koncerata, svake godine. Ovog puta obeležavamo 45 godina banda i to je svakako posebna prilika.

Iz vašeg rok kvinteta, na sceni i ovaj put izostaje nam Ljubomir Ljuba Đukić? Znamo da je povredio ruku. Sigurno je da vam veoma nedostaje na sceni? Da li vam možda fanovi i kolege nakon svirki kažu da im nije isto bez Ljube? I kada ga možemo očekivati ponovo na rok pozornicama?

Mi već celu ovu godinu sviramo kao kvartet. Ljuba je zadnji put nastupio sa nama na turneji po Australiji, u februaru ove godine.

Prvo je pao i slomio zglob leve šake, a kad je to prošlo, on je zatražio pauzu u radu sa bandom, što bi rekli „time out“ u košarkaškom žargonu. Neće ga biti ni na novom albumu, jer je i za to rekao da završimo snimanje bez njega.

Mi smo dvadeset godina bili kvartet, pre njegovog povratka u band 2004. godine, i to je bio period najvećeg uspeha za band. Tako da smo se mi vrlo brzo i lako vratili na tu postavku banda, 2 gitare, bas i bubanj. Neki su komentarisali da band sad zvuči slično kao na našem živom albumu „Braćo i sestre“ iz 1987. godine, i ima istine u tome.

Ne bih rekao da band zvuči bolje ili gore sa ili bez Ljube, jednostavno je drugačije i obe varijante su odlične, ako mene pitaš.

Da li će se on i kad vratiti u band, ja stvarno ne znam, vreme će pokazati. U svakom slučaju nije bilo nikakve svađe ili rasprave. Mi smo i dalje u dobrim i prijateljskim odnosima, što je najbitnije, stari smo mi ortaci.

Čoveku treba pauza i mi smo se složili sa njim da je i dobije. Ne bih sad ulazio u razloge za to i spekulisao zašto se to tako desilo, to su ipak njegove privatne stvari i samo on zasigurno zna zašto je to tako.

Foto: Facebook – privatna arhiva



U BENDU SMO DAVNO DONELI ODLUKU DA ŽELIMO DA SE BAVIMO MUZIKOM DO KRAJA ŽIVOTA

Beograd često biva vaša poslednja stanica pred kraj svake godine. To vam je postala na neki način tradicija? Aktuelna turneja tako stiže u finale kalendarske godine kao simboličan kraj jednog ciklusa i ulazak u novu godinu sa novim izazovima, projektima, planovima?

 Da, tako je. Samo ove godine Novi Sad će biti zadnji koncert, a ne Beograd.

Do kraja godine nas jos očekuje i reizdanje našeg albuma „Zašto da ne“, iz 1994. godine, za „Croatia Records“, kao remasterovani dupli vinyl, neće biti CD izdanja.


 Izuzetan jubilej od 45 godina rada je zaista retkost danas za rok scenu u Srbiji ili bivšoj Jugoslaviji. Kako sa ove perspektive posmatraš svoju karijeru kao lider novotalasnog rok sastava nastalog u jednoj državi 1980. godine, a onda je nastavljao dalje da istrajava kroz više promena imena jedne zemlje koja nam se nažalost smanjila? Uspeh, krize, usponi, padovi – bilo ih je kao svuda?

 To je stvarno dugačak period i pri tom band aktivno radi svih tih 45 godina, osim pauze od 1989. do 1991. godine, dok je Čavke bio u Australiji. Bilo je svega i svačega, i uspona i padova, ali sve je to normalno i prirodno. Nas četvorica smo davno doneli odluku da želimo ovim poslom da se bavimo do kraja života i dok imamo snage za to.

Foto: Facebook – privatna arhiva



HRVATSKA JE ZEMLJA U REGIONU GDE NAJBOLJE PROLAZIMO

Nedavno ste bili u Hrvatskoj i održali dva uspešna koncerta, kao uvek, u Zagrebu (Tvornica kulture) i Varaždinu (HNK). Kako publika po regionu gleda i dalje na vaše antologijske pesme i karijeru, kao da smo ostali Jugoslavija? Šta god da se desi, što bi zapisali „Led Zeppelin“ – Pesme ostaju iste (The Song Remains the Same), zar ne?

Da, bila su odlična oba ta koncerta. Ima dosta nove, mlade publike i svi znaju i pevaju tekstove naših pesama i to nas zaista raduje. Izgleda da su to pesme koje imaju tu vrednost, da komuniciraju sa novim generacijama bez ikakvih problema. Tako je bilo i u Splitu u kom smo svirali pre mesec dana.


 Stiče se utisak da ste od bivše SFRJ svakako najtraženiji u Hrvatskoj? Odande stalno dolaze pozivi organizatora za svirke? Ostatak regiona osvajate u periodima?

Da, definitivno je tako, ali tako je uvek i bilo. Srbija i Hrvatska su zemlje u kojima najbolje prolazimo i najčešće sviramo.

Foto: Facebook – privatna arhiva



USNIMAVANJE NOVOG ALBUMA JE U ZAVRŠNOJ FAZI

 Kod vas je svakako najaktuelnije novi studijski album koji uveliko snimate, i publika se sigurno uželela novog materijala od 2018. godine i izdanja „Gde smo sad?“. Kako napreduje rad u studiju? I da li se sedam godina kasnije pitate i dalje „gde smo sad“, u društvenom, kulturnom, umetničkom, političkom pogledu, kada živimo u teškoj krizi već zaista duže vreme?

 To pitanje, gde smo sad je uvek aktuelno i treba ga iznova postavljati samom sebi, uvek.

Što se novog albuma tiče, samo usnimavanje je u završnoj fazi, plan je da otpočnemo remiksovanje albuma polovinom decembra.


Najavio si nedavno da bi album trebalo da se pojavi na proleće 2026. godine, zna li se konkretni mesec i za kog izdavača? I ako može da se otkrije koliko je pesama planirano?

 Da, plan je da izađe na prolece za „Croatia Records“, sa kojima već godinama imamo odličnu saradnju.

Na albumu će biti 14 novih pesama, dve su Bananine, a ostale moje. Okvirni plan izlaska je verovatno april, ali teško je to sad precizno definisati.

Foto: Facebook – privatna arhiva



GOSTI NA NOVOM ALBUMU – ANICA DOBRA I ZORAN KOSTIĆ CANE („PARTIBREJKERS“)

Na oficijalnoj stranici benda „Električni orgazam“ na društvenim mrežama (Facebook) objavili ste fotografije sa snimanja albuma, i otkrili ste nam goste – vaš rok saborac Zoran Kostić Cane i ponovo glumica Anica Dobra, sa kojom ponovo sarađujete nakon muzike za hit film Darka Bajića – „Crni bombarder“. Ako se sme reći, koje numere pevaju Cane i Anica, i da li ima još gostiju u planu?

Ima puno gostiju na albumu, ali verovatno su Široj javnosti Anica i Cane najpoznatiji.

Cane peva sa mnom u pesmi „Kupio sam kola, spremam se na put“, a Anica u pesmi „Gde je Barbara sad“. Ta pesma je povezana sa filmom „Kako je propao rokenrol“. Ona je bila Barbara u tom filmu. Ima u filmu instrumental „Barbarina tema“. Iz te teme smo Damjan Dašić i Marko Ćalić – Ćaki, poznati iz benda „Magic Bush“, i ja napravili potpuno novu pesmu, koja sad ima i tekst. Anica Dobra i ja pevamo duet u toj pesmi, a Damjan je gost na bubnjevima.


Osim Beograda, koji pred Novu godinu pohodite, grad Niš je poslednjih godina (2024, 2025) bio vaša redovna stanica, u dvorištu Univerziteta – Banovina, i Open air klubu Istina mašina. Znači da Nišlije veoma vole rokenrol, vole „Električni orgazam“ i prate vas redovno 45 godina uz mlađe naraštaje?

 Tako je, Niš je uvek bio veoma bitan grad za nas, kao i Novi Sad, u kom završavamo ovogodišnju turneju 26. decembra u dvorani Fabrika.

POVODOM 45 GODINA KARIJERE – PODSEĆANJE NA MUZIČKE DOKUMENTARCE O GRUPI


U susretu 40 godina karijere, malo ranije i malo kasnije, dobili ste dva dokumentarna filma, prvi je bio „Električni orgazam za ljude budućnosti“ (2019) Marije Vukić i „Evo sada vidiš da može“ (2022) Slobodana Simojlovića. Onda, za 45 godina imate i izložbu „Slikam, sanjam, dišem“ vašeg prijatelja rok fotografa Wood RS-a (Nenada Tubića). Prija li vam kada imate multimedijalne projekte baš ovim povodom gde publika može da se bolje „upozna“ sa bendom i putem zamrznutih večnih trenutaka – kadrova?

Da, ono što je bitno je da su konačno oba ta dokumentarca o bandu na Youtube-u i da mogu da ih vide svi. Što se tiče Wood-ove izložbe, ona će se ponoviti i u Novom Sadu, u Fabrici, kad budemo svirali tamo 26. decembra.


Upravo povodom 45 godina benda, uoči novog koncerta u Beogradu, objavljen je na YouTube platformi drugi dokumentarac ili rokumentarac o vama, spomenuti „Evo sada vidiš da može“. Znači li vam sada da film može na jedan klik imati širu gledanost za sve fanove i one buduće ljubitelje, osim premijere na Radio – televiziji Srbije i na festivalu „Don ’N’ Ritam“ (gde je i odneo Glavnu nagradu)?

Naravno da nam znači dostupnost naših radova, a Youtube je dostupan svima na planeti Zemlji. Konačno smo digli i skoro sve albume banda na streaming platforme, pre svega „Letim, sanjam, dišem“ (1988), „Balkan horor rok“ (1992), „Zašto da ne“ (1994) i „Harmonajzer“ (2003).

Nastao je neki tihi trend za realizacijom rok izložbi – Dragan Ambrozić i Zorica Kojić su priredili veliku postavku „Novi talas“, gde je naravno zastupljen i „Električni orgazam“, kasnije i izložba posvećena „Partibrejkersima“ – 40 godina od prvog albuma, kao i  50 godina karijere „YU Grupe“, „Smaka“.  Da li je potrebno da imamo sve više izložbi fotografija velikih rok bendova kod nas kao arhiva i kolekcija koje se čuvaju zauvek?

 Da, ja mislim da su takve izložbe veoma dobre i da treba i dalje nastaviti sa tim.

Foto: Facebook – promo arhiva

Foto Aleksa Stanković



ODAZVALI SMO SE POZIVU STUDENATA DA SVIRAMO POSLE DUGO VREMENA U KST-U

Nakon dva dokumentarca, sada i izložbe u Galeriji RTS kluba, šta je sledeće oko multimedijalnih projekata za jubilej od 45 godina:
Nova reizdanja vaših antologijskih albuma?
Monografija, knjiga o „Električnom orgazmu“?
Da li ste imali i ponudu da se radi mjuzikl sa pesmama vašeg benda, kao neke tvoje kolege što su imale priliku („Riblja čorba“, „Bajaga i instruktori“, „YU Grupa“, nedavno i „Kerber“)?

 Ne, nema ponuda za mjuzikl. Reizdanja će se nastaviti, rekoh već da izlazi „Zašto da ne“ u decembru.

Što se tiče knjige, monografije, za sad nema planova.


 Što se tiče koncerta u Domu omladine, znamo da vam je sala „Amerikana“ definitvno omiljeni prostor, bez premca. Ipak, ne toliko davno, 2012. godine, imali ste odličan dvočasovni koncert u Velikoj sali Doma omladine. Da li ste u bendu razmišljali da se nekad vratite na ovu Veliku scenu?
Takođe dva puta ste trijumfovali u Mts Dvorani (2021, 2023) i postoje li planovi da je ponovo osvajate, ili druge rokerske prostore (Zappa Baza, Nova Zappa Barka (bili ste na prethodnoj Zappa Barci), Hangar Luke Beograd)?

 Što bi rekli, o tom potom. Ne idem tako daleko sa planovima u vezi prostora gde će band svirati. Sve su to ok prostori i videćemo kako se već sama situacija odmotava.


Iako je neobično i retko da u kratkom razmaku imate dva celovečernja samostalna koncerta u Beogradu, ove godine ste to učinili – septembar je obeležila svirka u Bašti Kluba studenata tehnike (KST) – i sada decembar ponovo Dom omladine. Da li ste na bilo koji način bili pred dilemom da li treba da dva puta za par meseci da imate veće koncerte u prestonici Srbije?

 Pa nisu to tako veliki prostori, a i KST ima specificnu publiku, uglavnom studentsku i iako je koncert u „Amerikani“ zakazan još na proleće ove godine, odazvali smo se pozivu KST-a da nastupimo za studente, a i jako dugo nismo tamo svirali pre toga.

Foto: Facebook – privatna arhiva

Foto Aleksa Stanković

KST promo

Foto Aleksa Stanković



NA PROLEĆE PLAN ZA TURNEJU PO AMERICI I KANADI

Vaši koncerti uveliko decenijama odlaze i daleko van granica Srbije, tako ste u nedavnom periodu svirali u Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE) – Dubai, i imali uspešnu turneju po Australiji. Kako se dolazi do ovakvih prilika, koje se svakako ne propuštaju? Potrebno je imati kontakte po celom svetu? Da li planirate slične turneje po belom svetu, preko okeana, u egzotičnim destinacijama?

 To se desi tako što te neko pozove da sviraš negde, pa ako se usaglasimo sa uslovima onda i sviramo.

Plan je da negde na proleće sledeće godine, verovatno kraj aprila, ponovo idemo na turneju po Kanadi i Americi. Verovatno će biti 4 ili 5 koncerata. New York, Chicago, Toronto i Vankuver, a u pregovoru je još jedan grad u Americi.

 Decembar mesec će biti veoma bogat u svakom smislu kada je reč o koncertima u Beogradu. Upravo kolega koji vam gostuje na albumu Cane sa „Partibrejkersima“ ima malo pre vas koncerte (11.12. i 12.12. u klubu Zappa Baza), vaš idol nekada Vlatko Stefanovski (11.12. – Mts Dvorana), i drugi. Da li ćeš stići da možda posetiš neki od koncerata domaćih ili inostranih kolega tokom decembra u Beogradu, ili ste ipak u potpunosti posvećeni pripremama pred koncert i snimanju albuma?

Ha, ha, ha, otkud ti to da je Vlatko naš idol? Mi smo pre svega dobri ortaci i mada imamo dosta različite pristupe muzičkom stvaranju, uvek se lepo družimo kad se sretnemo.

Teško da ću stići da odem na neki od tih drugih koncerata, možda eventualno odem na „Obojeni program“ u Dorcol platz-u, krajem meseca (27. decembra, prim. aut.), tad ćemo mi već završiti sa koncertima u ovoj godini.

Foto: Facebook – privatna arhiva

Foto Aleksa Stanković


OSTAJE DA NOSIM KRATKU KOSU – IMIDŽ KOJI SE NE MENJA, A I PRAKTIČAN JE


Godinama unazad Srbija sve više uspeva da ugosti strane muzičare, svetske zvezde, posebno rokere (Guns ’N’ Roses, Billy Idol). Da li ti odgovara kada više ne moramo toliko putovati u druge zemlje da gledamo neke favorite? Ipak, ko od velikih imena ti nedostaje da ga gledaš, a da nije nikada bio kod nas? I da li ćeš naredne 2026. godine ići na neki od koncerata zvezda (Lenny Krawitz, Deep Purple, Nick Cave & The Bad Seeds, The Exploited)?

Nemam još planova na koji ću koncert ići iduće godine. Da dođe Paul McCartney ili eventualno ponovo Bob Dylan ili „The Rolling Stones“, sigurno bih išao, ali male su šanse za to da oni dođu.


 Za sam kraj, već dugo nosiš taj imidž kratke kose, što je neobično za rokere. Menjao si imidže tokom 45 godina karijere, bio si kameleon gotovo kao David Bowie. Ipak, već neko vreme si zadržao ovu kratku kosu. Da li imaš u planu da ipak ponovo promeniš frizuru i uđeš u neki novi „identitet“?

Ne, nemam planove da u skorijoj budućnosti pustim kosu. Ovo je definitivno najpraktičnija varijanta i dok god se osećam komforno, to će ostati tako.



Ivan Makragić

Foto Aleksa Stanković