Odlični nastupi grupa Eyesburn, Sunshine i Bristol 6. juna u New Tekstilu

Piše: Ilija Đukić

Kada vam neko kaže da ćete iste večeri slušati takve face kao što su Eyesburn i Sunshine, pa još na istoj bini, prvo što pomislite je da to veče ne može da bude promašaj, naprotiv.

Hardkor, hip-hop, krosover, rege, dab, metal…sve smo živo čuli u nekoliko sati žurke u New Tekstilu na Dorćolu. Zanimljiv open air prostor, diskretno pozicioniran u odnosu na civilizaciju, autobuse 33, 44 i 48 koji prolaze oko njega.

Kiša koja nije kiša, neko nejasno rominjanje koje malko iritira nije sprečilo oko 1.000 duša da dođu i prvo poslušaju hardkor grupu Bristol.

Prvi put smo ih gledali i upamtićemo ih pre svega po tome što frontmen ima zakačen mikrofon uz gitaru što mu omogućava da leti po sceni i diže masu.

Mase i nije bilo mnogo, jer su ljudi više gledali da dođu na naredni koncert Kojota i drugova, ali svi mi koji smo stigli tu među prvima, bili smo zadovoljni.

Ograđen prostor punio se ko bure bez dna dok Bristol roka sa bine nekih 45 minuta, taman jedan školski čas. Publika ove večeri nije bila profilisana – nismo ukačili dredove, jamajčanski nastrojene likove, niti skejterske autfite.

FOTO – ILIJA ĐUKIĆ

Jedino je upalo u oči da su se pred Sunshine sa strane bine pojavljivali nabildovani ćelavi momci kojima je u opisu pogleda na život „Kokane“, „Žaklina traži sponzora“ ili „Miss J“.

Eyesburn su svirali nekih 75 minuta, a u prve tri stvari Kojot je metnuo i „Exodus“, što je bio pravi potez za publiku.

„Get up, stand up“ je Marlijevski sugerisao momcima i devojkama da krenu sa rege njihanjem, a onda su usledile „All right“, „Sun“, „Help me“ i „Renegade“.

Posle „Aware“ i „Lyrical“ koja je iz nekog razloga svima legla ono baš baš, Kojot je servirao „Fool control“, pozdravljajući nas kao svoju familiju.

A onda kraj! Odoše u bekstejdž. Na čitavih dva minuta. Vratili su se sa „No free time“ i „Pump it“ što je bio signal da se viče „Pumpaj!“, dok je koncert po nešto jačoj kiši završen logično sa „Šejnom“.

Dok su svi skandirali „Izađi i bori se“, Kojot se povukao sa scene, ali samo na nekih 45 minuta, jer se vratio kao prateći vokal tokom nastupa Sunshinea.

Na Baneta Sanšajna i ekipu čekali smo malo više i tada smo primetili neverovatnu promenu profila publike. Hardcore i metal fanove zamenili su ćelavci sa nikad raširenijim ramenima. Sve nas je to podsetilo na devedesete, ali samo na trenutak.

Sa razglasa se čula čuvena pesma iz „Ratova zvezda“ i bilo je jasno da će krenuti prženje.

„Vidi ovog degenerika„, vikali su neki jaki momci sa bine, stih iz pesme „Slika i prilika„, dok je u masi nastao haos i prve šutke. Doduše, bilo ih je i na „Šejnu“, ali moglo je to i bolje tada.

FOTO – ILIJA ĐUKIĆ

Inače, pre početka Sunshine-a zanimljiv momenat – jedan momak dogurao je do prvog reda drugara u invalidskim kolicima. Svi su im se sklanjali i aplaudirali im.

Jedan narod, jedan svet, jedna ljubav. Respect!

Kreću stihovi „Neću da se predam, ne, neću da se predam“ iz hita „Zig Zigi“, onda i „Priđi mi ti“ što je naročito naložilo devojke u publici, a pravi rusvaj nastaje sa „Žaklinom“.

Sunshine vrlo raspoložen, bina kao da će se raspasti koliko trče po njoj i skaču, kao da su tek na početku karijere.

Ukačili smo i instrumental od „Barmy army“ grupe The Exploited, a posle „Miss J“ dešava se iznenađenje od Baneta i drugova – desetominutni sešn uz „Riders On The Storm“ antologijske grupe The Doors.

Koliko je prijalo iznenađenje u muzičkom smislu, toliko nije u energetskom. Ljudi su potpuno pali i posle te stvari trebalo im je nekoliko minuta da ljude sa bine ponovo povežu sa Sunshineom.

Tu im se na bini pridružio Kojot i desile su se „Gudra“ i „Kokane“ – odlična hit numera za domaći krimi film „Do koske“ Bobana Skerlića.

Potpuna ludnica u masi, posle koje Bane odlazi s bine i čeka poziv za bis.

Na njemu se prvo dešava još veće iznenađenje od Džima Morisona – „Gracija“ Džonija Štulića!

Potom Sunshine isporučuje „Atilu Hana“ odnosno pesmu „Iza horizonta“ – „da me bije glas, da me ima svuda“ odjekuje Beogradom u pravi čas.

Naravno, šta drugo za kraj nego „’91 Preview„. Popadosmo svi u publici, vidi se ko je u formi, a ko mora u teretane.

Odlična tri nastupa, uz zamerku organizatoru na čudnom ozvučenju, naročito tokom Sunshinea, jer je bas kidao po glavama i ušima.

Uostalom i Bane je bio na početku nastupa frustriran rasvetom, pa je u nekoliko navrata gunđao u rep fazonu, ali OK. Na kraju dana, uvek se pamte pesme i atmosfera, a ne ozvučenje ili svetlo na bini.

FOTO – ILIJA ĐUKIĆ