Piše: IVANA ĐUKIĆ

Još jedan sjajan koncert grupe “Babe” 27. marta u klubu BitefArtCafe

„Ko rolna toalet papira, život se odmotava, svakom se desi kasnije il’ pre, da nema više čime da se obriše“. 

Ne znamo da li vam se ikada desilo ovako nešto, ali i ako nije, dogodiće vam se ako odete na koncert kultne beogradske rok grupe “Babe”.

Dogodiće vam se makar u raspevavanju refrena čuvene „Parodije života“ koja je samo jedna u nizu bravuroznih pesama Žike Milenkovića, alfe i omege sve mlađeg sastava, ironično gledano. Naravno, to je pesma za pred kraj.

Podmlađene “Babe”

“Babe” jesu sve mlađe. Na ovom koncertu u BitefArtCafe-u 27. marta od šest članova benda, tri su nova generacija “Baba” – ćerka Dejana Škopelje, Luna briljira na sceni dok na trenutke odlično “skida” scenski nastup i kompletan imidž Margite Stefanović.

Uz nju su „novi“ Goran Savić i Stefan Aćimović, dok boje stare garde brane pomenuti Škopelja senior, Zoran Ilić Ilke i naravno – frontmen Žika.

“Babe” su se pošteno odomaćile u BitefArtCafe-u, tako da su ga osvajali prethodno 2024. i 2025. godine, i sada kao triling.
Ranije u novom povratku na scenu od pre manje od decenije, po Beogradu su svirali u Domu omladine, Mts Dvorani, bivšem Mikseru, na Beer festu (Ušće).

Pune 34 godine Žika zabavlja publiku pokazujući im svoju urnebesniju stranu ličnosti, koju nikako nije mogao da ispolji svih ovih godina u “Bajagi i Instruktorima”.
 Još kako smo u vreme prvih sankcija pravo niotkuda na televiziji čuli kako peva sa pokojnim Čavketom (Goran Čavajda Čavke, poznat beše i kao bubnjar “Električnog orgazma”) – „Ližem te“ zapitali smo se „šta je, bre, sad ovo?“. 

 

Ekscentričnosti koje retki shvataju

„Majka sinu seče luk i slaninu, pazi, snaga ti na usta ulazi, posle, sine, popni se na planinu i sa te planine ti ne silazi„, glasio je jedan od stihova čuvene „Slanine“, a onda su se “Babama” hitovi samo nizali.

 Ipak, na neka pitanja nemamo odgovor i dalje. Kada je na sceni Bitefa počeo da smenjuje strobujuće sunčane naočare, pa strobujući rajf i da iz rukavica pušta laser kao na tehno žurkama,  ponovo smo se pitali “šta je, bre, sad ovo”, žmirkajući u pravcu bine. 

Do danas nije jasno šta je nedostajalo da ova grupa postane mejnstrim hit, mada ko zna, možda Žika to nije ni želeo. I ovako je kroz 34 godine karijere sačuvao fanove, a i dobio je nove, što se videlo u Bitefu.

Ono što trenutne fanove karakteriše jesu, pre svega neke zrelije godine, od preko 40.
 Nisu baš babe u publici, ali jesu neke dosta agresivne žene koje se probijaju kroz ne baš tako nagužvanu publiku – ipak odlučne da prolaze i preko i kroz ljude, koji im se nađu na putu.

U početku je bilo 200-tinak ljudi, a odnos polova pola : pola, ali bukvalno.

 Utisak je da su u publici bile neke ortačke ekipe, pilo se u litrama. Kako je veče odmicalo, tako se atmosfera kravila i ljudi sve više zdušno pevali. Jedino neobično u publici bila  je VIP loža, tj. dve u BitefArtCafe-u, jer se one nalaze na samoj bini. 

Da li je do staža ili ekipa – VIP je bio najneobičniji ikada

U tom VIP-ju ljudi stoje, u početku prilično kamerno, deluje kao da je u pitanju neki eksperiment ili bar snimanje spota. Ali ne.

Tekstove više recituju nego što pevaju, dosta čudna atmosfera. Sliku upotpunjuju stolovi i stolice ispred bine u kome ljudi sede kao u pozorištu, možda malo glasnije, jer ipak pevuše. 

Ali dobro, i sam bend ima pozorišni izraz na sceni i britki humor u pesmama, često obeležen „krvavim“ sukobima muškarca i žene koji ne mogu očima da se vide, ali i ne mogu jedno bez drugog, Žiki i drugovima je doneo kultni status među ljubiteljima antiheroja rok scene.  

Ipak, pravi VIP za nas ostale su devojčice iz Kragujevca koje, kako je sam Žika rekao, prate bend gde god ide. Devojke od 15 – 16 godina zaista su dušno pevale i đuskale sve vreme, dodatno podižući goste. 

Kako je Žika oduvek verovao u onu čuvenu „humor je dobar način da se lepo upakuje istina“ i ne čudi onda što su im sve pesme vukle na smeh i nevericu. 

Ali kad krene „Ma briga me za sve” – prijatna, nekako morska muzika, za ples, ali onaj pravi, iz plesne škole, malo valcer, malo ča-ča-ča a onda neki u prvim redovima pokušaju da raspale Sirtaki. I to se uklapa u očekivanja – kad dolazite na “Babe”, nikad ne znate kako će ljudi da ih osete, kako da đuskaju.

Ovde je bilo svega a Žika nam se obratio: “Hvala što ste došli u ovolikom broju – niste trebali!”.    

Kad smo na koncertu “Baba”, samo dve stvari su sigurne – da ćemo videti nepredvidive autfite i ponašanje Žike na sceni i pevušiti presmešne tekstove hitova.

Kad smo kod tekstova, evo najveće istine koja će svakog zaboleti. I pritom u njoj nema humora – sve što je Žika sa ekipom pevao devedesetih vratilo nam se.

Pevao je o dizelašima koji su najjači u gradu, a takvi momci se ponovo šetaju prestonicom Srbije. Pevao je, a peva i sad, o nemaštini i teškom životu na margini društva, a većina nas makar u jednoj pesmi mogu i da se prepoznaju. Većina starih fanova došla je da čuje stare hitove poput “Noć bez sna” i “Život je nekad siv – nekad žut”, a za njih smo se, bome, dugo borili i dobro izborili.

Prvo smo bar jedno 10 puta svi zajedno otpevali “Ti si me zavellllaaaa” kao da tugujemo najstrašnije za tom nekom najlepšom i to baš tad kad nije njegova. 

Svirka je trajala puna 3 sata, a na samom kraju su odsvirane ove dve legendarne. Zapravo, na bis je bend dozvan glasnim pevanjem: “Moooojjj život je…. Baš ti sada ja pričam o tommm”. I tako besomučan broj puta, sa sve bendom, pa bez benda, pa opet sa bendom na bisu. U tim minutima kao da je bilo najbitnije na svetu da svi zajedno otpevamo iz sveg glasa, odskačemo i podvučemo noć bez sna.

Zato je i opravdan pristup pogledu na “Babe” danas, koji su nam pojedini fanovi sa kojima smo razgovarali otkrili:  Bend će opstati – pratićemo ih dok ne postanemo dede, mi ili oni.  

Iako je svako od nas odavno digao ruke od iščekivanja novog materijala, sve te Žikine pesme živeće očito zauvek.