O svim velikim muzičkim pričama, o putovanju kroz Kinu sa ansamblom „Italian Philharmonic Orchestra“, angažmanima na sve strane gotovo u isto vreme, novim projektima na sceni i iza scene, o radovanju za narednu turneju
 

Aleksandra Dimitrijević, istaknuta i značajna violinistkinja, kada pogledate sa strane, deluje vam da je žena zmaj koja u isto vreme vodi više paralelnih umetničkih života i živi spokojno višestruke kreativne identitete.

Tako jedno veče ćete je videti kako nastupa kao prva violina sa ansamblom za spektakl koncert „Anime Simfonija“ na Kolarcu, Doma omladine Beograda ili u Mts Dvorani, već naredne večeri ćete je gledati kako je u orkestru koji svira za neki mjuzikl u Operi i teatru Madlenianum, zatim treću noć zaredom je u ansamblu koji svira operu u Narodnom pozoriptu u Beogradu, da bi se okušala u simfonijskom orkestru i nekih bogatih i sadržajnih večeri – spektakala u Sava centru.

Na sve to Aleksandra stiže da vodi umetničko udruženje „Unica Art“ i šestu sezonu zaredom realizuje projekat – seriju i ciklus koncerata „Muzikom kroz muzej“ u Istorijskom muzeju Srbije (u barem tri atraktivne galerije ovog ustanove kulture) u centru Beograda, i uspeva da ide već tri godine uzastopno na velike muzičke turneje po Narodnoj republici Kini.

Upravo potonje će biti naša glavna tema, te nam Aleksandra Dimitrijević svoje utiske sa trećeg uspešnog gostovanja po NP Kini nadahnuto i srdačno prenosi u sadržajnom razgovoru za Music Pocket Magazine.

Izvolite, pred vama je nova priča.

Odnosno, priča Aleksandre Dimitrijević.

SVAKA OD TRI TURNEJE PO KINI JE KAO VASPITAVANJE I LJUBAV PREMA TROJE DECE

Imala si to veliko zadovoljstvo da i po treći put ideš na značajnu turneju po Kini kao deo ansambla „Italian philharmonic orchestra“. Kakve utiske nosiš sa ovakvog poduhvata koji je okončan tokom januara? Koje su ti prve emocije?

 Upravo je okončana treća po redu turneja sa „Italian Philharmonic Orchestra“ u kojoj sam učestvovala i kao izvođač – zamenik koncertmajstora i kao organizator za muzičare sa područja Srbije. Mislim da sam obe pozicije, koliko god bile zahtevne, obavljala sa velikim zadovoljstvom. Takvi su mi upravo i prvi utisci po povratku u Beograd, zadovoljstvo posle dobro obavljenog zahtevnog posla.

Ako bi mogla da biraš, koja turneja po Kini ti je ostavila najjači utisak?
Ili su sve tri bile toliko uspešne da je to kao da se „bira između sopstvene dece“?

 Svaka turneja je za sebe bila jedinstvena, ali i izazovna, upravo kao i vaspitavanje i ljubav prema troje dece. Prva turneja je bila probijanje leda i upoznavanje sa novom zemljom – Kinom, mentalitetom, ali i sa pravilima po kojoj jedna takva turneja funkcioniše. Svaka turneja je  bila umetnički uspešna, jer su koncerti izvođeni na visokom profesionalnom nivou.

Koje sve gradove u Kini ste obilazili u trećoj turneji i u kojim dvoranam, salama ste nastupali? Da li publika u svim tim kineskim gradovima reaguje slično?

 Na upravo završenoj trećoj turneji, održali smo ukupno 13 koncerata za 20 dana. Počeli smo od krajnjeg severa Kine koncertom u gradu Ordos (Iner Mongholia), zatim su usledili gradovi širom Kine: Jinan, Fuling, Chengdu, Mianyang, Dongguan, Guangzhou, Shenzhen, Guangzhou, Taixing, Nantong, Fuzhou, Beijing (Peking). Publika je svuda bila izuzetno srdačna, ali se u nekim gradovima ta srdačnost i oduševljenje i povećavalo.

U KINI POŠTUJU VRHUNSKE UMETNIKE I VOLE DA PRILAZE MUZIČARIMA POSLE KONCERTA

Da li ste imali prilike da čujete uživo utiske od publike nakon koncerata?
Koliko su Kinezi slobodni da vam priđu i podele sa vama mišljenje o nastupu, možda vam i upute neke konstruktivne kritike, savete?

 Posle koncerata bi nas obično sačekivao zaista veliki broj publike među kojoj vrlo često bude i puno dece, koji traže autogram i na skromnom engleskom jeziku nam zahvaljuju što smo došli iz daleka u njihovu zemlju i što smo svirali za njih. U Kini inače izuzetno poštuju vrhunske umetnike, kao i sve one koji se bave vrhunski nekom veštinom.

Kako se bira repertoar za ovu vrstu turneja, po egzotičnoj Kini?
Da li to radi dirigent ili svi zajedno učestvujete u tome?

Repertoar odabira glavni organizator turneje po Kini i osnivač „Italian Philharmonic Orchestra“ Antonio Amenduni u dogovoru sa kineskim organizatorima. Pošto oni prave turneje poslednjih 17 godina, samim tim imaju veliko iskustvo u kreiranju programa za kinesku publiku. Naravno da se pred definitivni odabir konsultuje i par nas iz organizacije.

Da li se vaš repertoar razlikovao na turneji, od grada do grada?
Koje su kompozicije i autori bili u vašem programu?

 Repertoar je na turneji uglavnom bio isti, sačinjen od samih klasika klasične muzike. Program je obuhvatao delove iz opera Đuzepea Verdija i Đakoma Pučinija, „Karmen fantazija za violinu solo i orkestar“ Žorža Bizea, delovi iz „Svrake kradljivice“ Đoakina Rosinija, baleta „Krcko oraščić“ Petra Iljiča Čajkovskog, ali su se izvodile i kompozicije kineskih kompozitora, kao što je „Butterfly Lovers“ za violinu solo i orkestar He Zhanhao i Chen Gang, i kompozicije – „I Love You, China“ (Zheng Qiufeng) i „My People, My Country“ (Qin Yongcheng). Poslednje dve kompozicije smo izvodili uz horsko pevanje kineske publike u svakom gradu i svakoj koncertnoj sali, bez izuzetka.

NAŠ NASTUP NA KINESKOJ TELEVIZIJI DOSTIGLA JE GLEDANOST OD 40 MILIONA!

Gudački kvartet sastavljen od dama – umetnica iz Srbije nastupio je i na kineskoj televiziji? Osim tebe u tom kvartetu su još Nevenka Tatić, Tijana Stojiljković i Milica Jeković. Kakav je to bio osećaj da ste tako izdvojene i deo medijske sfere gde nastupate za desetine miliona gledaoca ispred malih ekrana?

 Iskreno, to je i za nas bilo iznenađenje, jer smo za taj naš mini – koncert saznale samo par dana pre samog nastupa. Svirale smo kompozicije Enia Morikonea iz raznih filmova koje kineska publika jako voli i prepoznaje. Pre nas je nastupao kineski ansambl koji je izvodio tradicionalnu kinesku muziku, tako da je sve bilo osmišljeno da se poveže istok i zapad, ovaj put kroz muzičare. Upravo sam o toj vezi i govorila posle nastupa novinarima njihove televizije, a kasnije se ispostavilo da je ceo taj događaj zabeležen i prenošen televizijski uz ogromnu, za nas, gledanost od oko 40 miliona gledaoca!

Kako se tebi činilo to gostovanje na kineskoj televiziji? Imali ste i razgovore o kineskoj i evropskoj muzici?

Upravo tako, taj kratki razgovor sa mnom i sa kineskim umetnicama se desio neposredno posle nastupa. Novinari su takođe pokazivali izuzetno poštovanje prema svima nama i bili su jako ljubazni u ophođenju. Ono na šta sam ja bacila akcenat u razgovoru je ljudska emocija koja je svuda ista, kod svakog pojedinca, nevezano kojoj kulturi ili zemlji pripada. I upravo te emocije smo mogli da osetimo kroz muzičko izvođenje kako kineske tradicionalne muzike, ali i dok je naš kvartet svirao filmsku muziku. Ta lepota i dijapazon osećanja su bile prenete publici koja je to razumela i osetila, jer je jezik muzike – univerzalan i svima razumljiv.


https://www.facebook.com/reel/1669900174424722/?s=single_unit

 


TURNEJA PO KINI JE OSTVARENA ZAHVALJUJUĆI MOM 20-GODIŠNJEM PROFESIONALNOIM BORAVKU U ITALIJI

Sigurno ste svi ponosni na činjenicu da se u jednom takvom ansamblu naziva „Italian philharmonic orchestra“ nalazi čak 24 srpska muzičara?

 Naravno da jesam ponosna, jer smo mi sa naših 24 muzičara činili tri četvrtine gudačkog korpusa celog orkestra. To je značajan podatak, a govori i o izvođačkoj odgovornosti koju smo imali.Iz tog razloga je odabir muzičara za mene bio izuzetno značajan proces.

Podseti samo javnost kako je došlo do te saradnje sa italijanskim umetnicima koji ugovara gostovanje po Kini već evo tri godine zaredom?

Saradnja sa italijanskim organizatorom orkestra i turneje po Kini je došla kao rezultat mog profesionalnog boravka u Italiji tokom poslednjih više od 20 godina. S tim u vezi i poverenje koje sam stekla je samo dokaz da je saradnja ispoštovana sa obe strane u svim segmentima. Naravno, to što saradnja traje već 3 godine na ovom projektu govori da je posao dobro obavljen.

Potpisi svih muzičara na plakatu jednog od koncerata sa upravo završene turneje po Kini sa „Italian philharmonic orchestra“ 


VELIKI UTISAK NA MENE JE OSTAVIO KINESKI ZID, KAO I ZABRANJENI GRAD

Da li ti bude teško što sa druge strane ovi koncerti padaju pred Novu godinu i zahvataju Božić? Na taj način za te praznike kada se obično bude sa porodicom, ti si odvojena vremenskim zonama, daleko od kuće. Uspevaš kasnije da najbližnjima svojim prisustvom nadoknadiš svoje odsustvo? Opet, i ceo ansambl ti je u neku ruku muzička porodica na turnejama po Kini?

Period u kojem se odigrava turneja jeste u okviru naših novogodišnjih praznika, tako da je upravo i sam odabir umetnika, koji će bez većih problema biti odsutni od svojih domova, baš u tom periodu, bio presudan. Ja lično imam sreće da su moja deca prilično velika i samostalna, tako da mi odsustvo u ovom periodu mog života ne pada teško. Dok su deca bila mala, ovakvi poduhvati su mi bili nezamislivi.

Imala si vremena da razgledaš lepote Kine. Šta izdvajaš kao ono što se mora videti u životu – Kineski zid koji te je opčinio, zelena oaza mira i spokoja gde se odmaraju divne pande, ili nešto treće i četvrto?

Bez obzira na intenzitet turneje, uvek se nešto lepo i značajno vidi u Kini. Na mene je naravno veliki utisak ostavio Kineski zid, naravno – Zabranjeni grad u Pekingu, Terakota vojnici u Xianu, mauzolej Džingis Kana, ali i rezervat pandi u Chengdu, kao i fascinantni gradovi poput Shangaja, Shensena i ostalih.

MOJA ŽELJA JE DA SE SRPSKI I KINESKI UMETNICI POVEZUJU

Da li ćeš i nadalje biti deo ove lepe muzičke priče sa turnejama po Kini? Onda pred novu godinu, zna se, put pod noge i ponovo uživanje u Kini?

 Tek smo se vratili sa ove turneje i sabiramo svi još uvek utiske, tako da nam se sledeća turneja čini dalekom… Ali, znajući kako stvari u organizaciji tako značajne turneje stoje, verujem da ću uskoro dobiti neke smernice i za sledeću turneju .

Postoji li mogućnost da se i uzvrati poseta – da i mi ovde gledamo neki kineski orkestar koji bi imao turneju po Srbiji?

Pretpostavljam da će u junu u Beogradu gostovati Kineska opera u organizaciji naših prijatelja.
(Kineska nacionalna opera stiže prvi put u Srbiju sa svojom monumentalnom produkcijom klasične opere „Turandot” Đakoma Pučinija – 22. juna 2026. u Sava centru, prim. aut.).

Uspešna si preko umetničkog udruženja „Unica Art“ sa kojom već šest sezona organizuješ serijal – ciklus „Muzikom kroz muzej“ u Galerijama Istorijskog muzeja Srbije. Kada si putovala u Kinu, ipak nisi mogla da prisustvuješ svim tim koncertima, i onda bude krivo što ne možeš sve da postigneš? Da li ćeš u okviru tog serijala možda pozvati neke kineske umetnike sa ovih putovanja?

 Tokom ovih muzičkih krstarenja po Kini, upoznala sam mnogo ljudi i mnogo je konekcija ostvareno. Moja želja i jeste da se kineski i srpski muzičari povežu, tako da sam sigurna da će sledeće sezone ciklusa „Muzikom kroz muzej“ tako nešto biti i ostvareno.

Poseta mauzoleju Džingis Kana u blizini grada Ordosa u Kini

„MUZIKOM KROZ MUZEJ“ UVELIKO SE PROŠIRIO VAN BEOGRADA I SRBIJE, IDEMO KA EVROPI

Serijal koncerata „Muzikom kroz muzej“ je uveliko postao internacionalni. Prisustvovali smo koncertima inostranih muzičara, od Italijana do Kineza, i bilo je priče da se ciklus prebaci i na region i Evropu?

Ciklus koncerata „Muzikom kroz muzej“, koji je udruženje „Unica Art“, čiji sam ja predsednik i osnivač, i Istorijski muzej Srbije na čelu sa direktorkom Dušicom Bojić, pokrenulo 2020. godine u doba pandemije korona virusa, zaista je jedinstven i kod nas i u svetu. Trenutno smo u šestoj sezoni ciklusa i koncerti se samo nižu. Ansambli na svakom koncertu, pored svog repertoara, izvode uvek i po jednu kompoziciju iz notne arhive Istorijskog muzeja Srbije, čime se neguje i srpska muzička baština, što mislimo da je izuzetno važno. S tim u vezi, mnogi su saznali za naš rad, pa se samim tim i naš projekat proširio i van Beograda. Još 2022. godine smo pokrenuli nove cikluse koncerata: „Muzikom kroz muzeje Srbije“,“Muzikom kroz muzeje Vojvodine“ i „Muzikom kroz muzeje sveta“. Mnogo koncerata je organizovano i svi su zabeleženi video snimkom, koji se nalazi na Youtube kanalu Istorijskog muzeja Srbije. Interesovanje i muzičara i muzeja je veliko za region i Evropu, jedino što se mora napraviti logistika, da bi se sve zamišljeno ostvarilo i ubuduće.

Kako uspevaš da budeš angažovana kao umetnica – prva violina na toliko različitih projekata, koncerata, a da opet u isto vreme vodiš tako zahtevan serijal „Muzikom kroz muzej“ od 2020. godine? Deluje kao da si klonirana na taj način?

Ja sam ceo svoj život od malih nogu vezana za violinu i sviranje je za mene potpuno prirodna stvar… Ono što se desilo 2020. godine je bila neka vrsta izazova u koji sam se upustila u vezi osmišljavanja jednog potpuno novog projekta, kao što je ciklus koncertata „Muzikom kroz muzej“ i ispostavilo se da me to zaista dodatno ispunjava. Naravno, da bi se sve uspešno postiglo, potrebna je pametna organizacija uz poznavanje prioriteta.

MOJ PROFESIONALNI ŽIVOT ODUVEK JE BIO VEOMA DINAMIČAN

Ako posmatramo ovako, ti si stvarno nezaustavljiva u mnogim ustanovama kulture u kojima nastupaš: jedno veče – Narodno pozorište u Beogradu (opere, koncerti klasike), Zadužbina Ilije Milosavljevića Kolarca, Mts Dvorana, Opera i teatar Madlenianum, kao i Sava centar. Ponosna si na toliko angažmana gotovo u isto vreme, veče za veče?

 Moram da priznam da je ceo moj profesionalni umetniči život uvek bio prilično dinamičan, tako da sam ja nekako i navikla da usklađujem razne angažmane. Vrlo često bi me jedan projekat nekako odmarao od prethodnog, koliko god to paradoksalno zvučalo. Uživam da radim sa različitim muzičarima u različitim koncertnim prostorima i sviram različite programe. Mislim da je to mnogima recept za dug profesionalni život.

Čak je širok dijapazon projekata na kojima radiš i nastupaš, od sve popularnije „Anime simfonije“, preko opera, opereta, mjuzikala u prestoničkim pozorištima, do koncerata regionalne pop dame Emine Jahović sa Simfonijskim orkestrom u Sava centru? Kako uspevaš da se tako lako i brzo „prebacuješ“ na klasiku, operu, filmsku muziku, pop, mjuzikl, savremene note?

 Verujem da sam deo odgovora dala već i u prethodnom pitanju. Različitost me ispunjava i svaki put se upuštam u novi izazov sa velikom radošću. Naravno da je preduslov da volite kvalitetnu i dobru muziku i da sviranju ne pristupate kao poslu, nego kao posebnom stanju koje vas izmešta iz svakodnevice. Uostalom, muzikalnost može da se pokaže u svim muzičkim žanrovima, a ja kao izvođač mogu uživati i dok sviram „Anime simfoniju“ i Pučinijeve opere.

 Na samom kraju – kako tebi u profesionalnom pogledu nikada nije dosadno, kojim novim koncertima i projektima se raduješ i nadaš tokom cele ove godine? Otkrij nam barem deo što se tiče priče „Muzikom kroz muzej“ i tvoje druge angažmane kao prva violina u toliko ansambala?

Poenta u životu i radu je da ne bude dosadno, zar ne? S tim u vezi, uveliko se odvijaju koncerti u ovoj sezoni „Muzikom kroz muzej“, ali sam ja već u organizaciji i sledeće, sedme sezone, koja počinje u oktobru ove 2026. godine. Radi se i na ostvarenju koncerata po muzejima sveta. Ono što je novina, a što nestrpljivo iščekujemo, je izlazak iz štampe druge knjige po redu „Muzikom kroz muzej 2“ u kojoj smo obradili sve koncerte treće i četvrte sezone i u kojoj će se, između ostalog, ponovo naći QR kodovi za svaki koncert, tako da će čitaoci moći da uživaju i u zvucima ansambala o kojima će čitati u knjizi. A dok čekam knjigu, koncerti i predstave se nižu i u Narodnom pozorištu, i u Operi i teatru Madlenianum, naravno uz pripreme za „Anime simfoniju“ i novu veliku kinesku turneju krajem ove godine.

Ivan Makragić