O finalnom koncertu “Gospodski 4” u Beogradskoj Areni – 7. marta, spajanju više žanrova, inspiraciji u slušanju džez muzike, o tome zašto nije zakazan koncert baš na Dan žena – 8. marta, o želji da sve izgleda svetski na sceni, o pohvalama inostranih kolega, o sinergiji sa publikom

Serijal koncerata “Gospodski” već su prilično uverljivo odjeknuli u skoro poslednjih godinu i po dana, od kraja 2024. godine kada su čak sedam puta osvajali Sava centar, ali je bilo jasno da je vreme da se takav koncept pravog muzičko – scenskog spektakla preseli na znatno veću pozornicu.

Odnosno, na scenu za skoro pet više ljudi, dakle – Beogradska Arena, naša najveća hala.

Tako se “Gospodski” odomaćio na svetskom prostoru i tri puta do sada (6. i 13. decembra 2025., Dan zaljubljenih – 14. februara) svi koncerti su bili rasprodati u grandioznoj hali.

Više od 50 000 ljudi je u Areni tokom ta tri koncerta bilo oduševljeno i naravno serijal se nastavlja, ali i ima svoj kraj, barem u Beogradu, o čemu smo već pisali na ovim stranicama.

Publika je rekla svoje, “Gospodski” koncerti se ne ponavljaju, oni se zauvek pamte.

Svaki “Gospodski” koncert je priča za sebe i predstavlja jednu novu celinu, poglavlje, priču.

Tako će naš današnji svečani gost Vlado Georgiev po četvrti put u subotu, 7. marta sa svojom publikom u Areni Beograd napraviti najnovije veče za dugo pamćenje. I time zaokružiti koncerte u Beogradu, prema njegovoj odluci.

Kako je i sam Georgiev najavio u susretu sa medijima, novi koncert dolazi kao prirodan nastavak izuzetnog muzičkog ciklusa, ali i kao posebna nežna uvertira za 8. mart, Međunarodni Dan žena, jer su žene godinama srce Vladine publike, to je barem jasno.

Žene su te koje vuku za rukav svoje jače polovine da ih vode na Vladine koncerte.
Te dame njegove pesme odavno znaju napamet, osećaju ih intimno i pretvaraju u lične priče.


Ako se zaboravilo, red je da podsetimo: prethodni koncerti u Beogradskoj Areni su bili u potpunosti – rasprodati, čime je Vlado Georgiev postao jedini muzičar koji je u poslednja tri meseca čak tri puta rasprodao naš najveći koncertni prostor.
Tako snažan rezultat jasno govori o posebnoj vezi između umetnika i publike.

Serijal “Gospodski” u Sava centru i dalje u Beogradskoj Areni dokazali su da i na ovim prostorima imamo tako veliku zvezdu koja ne priređuje samo običan koncert gde će pevati hitove sa svoja tri zvanična studijska albuma – “Navika” (2001), “Žena bez imena” (2003), “Daljina” (2013), već je u pitanju mnogo toga više.

“Gospodski” je stvarno gospodski – jedan gigantski muzički spektakl sa vrhunskom scenskom produkcijom, uigranim orkestrom i ansamblom plesačica i plesača.

“Gospodski 1-2-3” su obeležili i tri zasebne gošće – Tijane Bogićević, Lene Kovačević i Nataše Bekvalac (na Dan zaljubljenih), dok se nova koleginica drži u tajnosti, prema Vladinoj želji.

 Iskreni fanovi oba pola, dakle i muški vole da slušaju sve te hitove sa svojim izabranicama, nije Vlado Georgiev senzibilitet samo za dame, već i za gospodu, dakle – gospodski.

Svi su se zajednički složili da je svaki nastup bio više od koncerta – duboko lični susreti sa pesmama koje su obeležile živote, uspomene koje se pevaju i energijom koja briše granice između izvođača i publike.

U nedavnom obraćanju medijima, umetnik je dodatno naglasio koliko mu znači podrška publike, posebno mlađe generacije koja u velikom broju dolazi na njegove koncerte.

„Zahvalan sam što se sve ovo dešava. Bez velike reklame i pompe, publika dolazi na nešto što iskreno voli. Osećam se povlašćeno zbog svega što mi se dešava. Činjenica da toliko mladih ljudi voli moju muziku ispunjava me i daje smisao svemu što radim“, poručio je Vlado Georgiev.

Repertoar večeri obuhvatiće pesme koje su obeležile Vladinu karijeru i koje publika prepoznaje kao simbol emocije, elegancije i autentičnog muzičkog izraza, odnosno kao svoje.

Već tri decenije pop kantautor traga za ljubavlju, u glavi mu je “Žena bez imena”, ili “Devojka za dva minuta”, i vapi za njom– “Anđele”, pred njim je“Daljina” – “Do svitanja”, siguran je u sebe –“Mogu sve”, mada otvoreno priznaje –“Tebe žedan”, “Iskreno”, “Znam te najbolje”, “Nisam kao on”, “Nisam ljubomoran”, “Mi nismo mi”, “Bolesni od ljubavi”, setno pripoveda –“Jedino nam ljubav ostaje”, ima teme o laži – “Lagala si me”, “Lažni ljudi”, “Lažljiva”, postavlja ultimatum – “Reci ne ili da”, pita se da li postoje i dalje“Ti i ja”, ili je samo jedna“Navika”, i šta “Ako ikad ostarim”, i možda okrene ploču – “Ne zovi me”, moja “Draga”, onda ide u “Tropski bar”, ali nikad “Ne brže od života”, jer “Živim sad” punim plućima, od 1995. godine od kada mu je počela uspešna karijera.

Vlado Georgiev Barba je osim osvajanja Sava centra i Beogradske Arene imao svoje „Gospodske“ koncerte u intimnijoj atmosferi u beogradskim klubovima Zappa Baza i Dorćoletta, dok je na dočeku Nove godine 2026. održao dva nastupa vezana u Hali Matrez u okviru Luke Beograd. Bila je to manifestacija „Dragi Bravo – Frozen“ 31.12.2025. i 01.01.2026. dakle novi susreti sa Barbom.

Nije samo Beograd bio počastvovan serijalom „Gospodski“, već je publika na dočeku Srpske nove godine 13. januara imala prilike da gleda program “GOSPODSKI Doček Pravoslavne Nove godine” u Hotelu Palisad – u “Piano baru” na Zlatiboru, i 7. februara u Kragujevcu, na sceni Hale Jezero.

Očekuje ga i region – 20. marta – Severna Makedonija, Skoplje, Arena „Jane Sandanski“.

Pred „Gospodski 4“, oglasio se Georgiev na društvenim mrežama:
„Danas samo GOSPODSKI 🎩 Vidimo se 7. marta u Beogradskoj Areni – subota 20h – GOSPODSKI 4! Zgrabite vaše ulaznice na ddtickets.rs i čekam vas u subotu, 7. marta da pravimo GOSPODSKI pičvajz❤️ Ne zaboravite da svojoj dami kupite šoljicu za vrhusnki espresso i pomognemo talentovanoj djeci da dobiju instrument koji roditelji ne mogu da im priušte. Željno vas očekujem u subotu, GOSPODO🥀

Između proba pred veliki koncert, Vlado je našao malo vremena za Music Pocket Magazine, u opuštenom druženju u Hotelu Hyatt Regency.

Pred vama je nova muzička priča … Vladina priča.

NISAM ZAKAZAO KONCERT BAŠ NA DAN ŽENA, OSMOG MARTA, JER PADA U NEDELJU, A LJUDI MORAJU I DA RADE U PONEDELJAK


Približavamo se finalnom koncertu „Gospodski 4“ u subotu, 7. marta u Beogradskoj Areni. Kako si imao prethodni koncert „Gospodski 3“ na Dan zaljubljenih baš na taj datum 14. februara, nameće se pitanje, zašto ovaj put nisi zakazao baš na Dan žena, da bude 8. mart? Koliko se može videti, taj datum nije rezervisan nekim drugim programom u Beogradskoj Areni.

 
– Iskreno, onako baš iskreno, zato što 8. mart pada u nedelju, i mnogi ljudi ujutru u ponedeljak idu na posao. Opet, 7. mart je subota, neki ljudi žele da dođu iz nekog drugog grada da gledaju koncert. Svi oni treba da voze, da se vrate, i sve su to okolnosti o kojima moram malo da razmišljam. Inače, ja i nisam ljubitelj toliko Klara Cetkin, te izvikane priče.
 (Klara Cetkin (1857–1933), bila je nemačka levičarska političarka i veliki borac za ženska prava, prim. aut.).
 Osmi mart treba da bude svaki dan. I 14. februar bi trebalo da bude svaki dan. Uopšte ne treba potencirati te datume, ali kad su već tu, hajde da ih iskoristimo, jer ljudi to vole i razumeju tako kako razumeju. Nekome znači zaista da je to sedmi mart na osmi mart, i uoči tog Dana žena.
Da je pao u subotu, bio bi 8. mart i tada bih svakako održao koncert.

PRIJATELJI IZ INOSTRANSTVA MI ŠALJU POHVALE NA MOJE KONCERTE „GOSPODSKI“

Gledajući koncert „Gospodski“ i tebe na sceni, sve deluje zaista grandiozno, impresivno, pravi šou, istinski spektakl. Na susretima sa medijima deluješ nekako uvek veoma skromno kao da najavljuješ tek tako neki koncert, svirku, ništa specijalno. Da li si ti uopšte svestan koliko je to stvarno jedan svetski spektakl? Nije KAO, već je baš svetski, retko viđeno na našim prostorima. Kao jedna svetska pozornica pred nama i kao da gledamo evropsku ili američku zvezdu na bini. Jedini si ti na ovim prostorima napravio takav muzičko – scenski projekat po svetskim standardima i u Sava centru i u Areni na toliko visokom nivou da izgleda druge kolege ne mogu to da dosegnu. Ali i dalje kao da nisi svestan toga?


–  Dobio sam poruke od nekih prijatelja koji su jako ozbiljni u svetskom šou biznisu, koje poznajem iz nekih potpuno drugih prilika. Konkretno, jedan nemački producent mi je napisao veoma dugačku poruku, koja otprilike ima deset klipova, ali mu je sve bilo jasno. Taj čovek je radio koncerte Majkla Džeksona te neke 1984., 1985. ili 1986. godine. Takođe neki moji prijatelji iz Evrope – Češke i Austrije, ili Italijani koji rade scenu za baš velike zvezde, i jedan Meksikanac, koji takođe sarađuje sa ogromnim zvezdama, svi mi čestitaju. Baš taj iz Meksika mi je napisao „Vlado, big respect for this what you are doing there“ (Vlado, veliko poštovanje za to što radiš tamo). I ja nekako mislim da to tako mora. Mnoge kolege vole da to bude skromnije, da ne bude toliko opreme.

 Da, u suštini ponude samo koncert, svirka, pesme, i gotovo.

– Tako je, desi se koncert i idemo kući, to je to. Oni zarade dobro. Ali ja kad pravim ovako velike koncerte, poslednja stvar koja me interesuje jeste – novac. Prevenstveno mi je stalo, zna se…


Da svi kompletno budu zadovoljni onim što vide i čuju na sceni?

– Naravno, tako je, da to bude nekako ono što treba, po mom mišljenju. Svi srećni, publika i ja.


Gledano ovako iz publike, stvorio si jedan nivo na koji smo navikli samo od američkih zvezda, koje nam dolaze, kao evo ovog leta stiže nam ponovo Lenny Krawitz, ali nismo očekivali od tebe da ponudiš identično kao svetska imena. Na ovaj način kao da si postavio izazov i zadatak kolegama da naprave nešto ovako, da liči na mjuzikl, scensko-muzički projekat sa velikom binom, mnogo više od koncerta?


– Evo ovako, reći ću ti, to je moja ekipa „VG Art Studio“. U pitanju je moja firma, i tu su ljudi koji rade sa mnom preko 20 godina. Možda njih nekad malo sekiram sa svojim idejama.


I sigurno sa velikim zahtevima?

– Tako je, i sa zahtevima. Na kraju se sve to desi i kad se sve završi, svi se nekako osećamo dobro zbog toga, bez obzira što to bude skupo produkcijski, i grande, ali ja mislim da to tako treba.


Gledajući po minutaži, zaista je impresivno da si ti 200 minuta na sceni, dakle 3 sata i 20 minuta bez pauze, bez predaha. Energija ti nimalo ne pada. Kako to uspevaš? Sve vreme si nadahnut?


–  Ja ne mogu da prestanem. Kad vidim da je publici lepo i dobro, ja onda nikako ne mogu i ne umem da prestanem. Zato što vidim da oni žele još.

DOK PEVAM SA PUBLIKOM I OSETIM NJIHOVU ENERGIJU, IMAM UTISAK KAO DA SAM OTET!

Opet, treba imati toliko snage i energije da se izdrži toliki maraton, i biti stalno inspirisan?

– Ja mislim da je to onako direktno energija koju razmenjujemo publika i ja. Sve to je zapravo i vrlo teško objasniti. Lično, ne volim kad odem na koncert nekog muzičara koga jako cenim i on završi nastup za sat i 35 minuta. Izađe na jedan bis i za sat i 45 minuta ukupno njega više nema na bini. Nekako ne želim tu rutinu da mi se ikada desi. I uglavnom volim da su ljudi mnogo iskreni u tome što rade. Ja ne mogu da sakrijem, ja kada izađem na koncert, na scenu, to je meni nekontrolisano, kao da sam otet!


Potpuno se prepustiš toj energiji, go with a flow, što bi rekli Amerikanci?

– Tako je, i ta sinergija sa publikom je snažna i važna. Publika krene, da ti vrati energiju. Ti si možda imao neku ideju u početku, ali to sa publikom ode u sasvim drugom smeru. Publika može, i ima tu moć da te skoncentriše, dekoncentriše, motiviše ili demotiviše. Hajmo, ide ta i ta pesma, i onda se desi nešto nepredviđeno. Ako si ti prema publici potpuno otvoren, a publika je strašno emotivna, ona i zna da vrati.


Sećamo se i tvojih koncerata u Sava centru krajem 2017. godine, nisu bili „Gospodski“, već „Boemski“. I tada si puna tri sata bez pauze pevao, sa uzvišenim tonovima, jer imaš uvek veoma zahtevne numere za vokal, glas ti se sačuva, i ti „voziš“ tako tri časa bez problema. Sada, više od osam godina kasnije ti i dalje ne posustaješ, naprotiv.
I sada gledano žanrovski, ti si se uzdigao znatno više od pop muzike. Kao kantautor spajaš malo bluz i džez, soul, pesme su i šansone, šlageri, sving?


 – To je sve što ja i privatno volim. Ima puno i klasike, i džeza, panka, i nije to baš samo pop, dobro si primetio.

VOLIM RAZLIČITE ŽANROVE I MOJA ŽENA NE ZNA ŠTA ĆU PUSTITI SLEDEĆE JUTRO NA PLOČI


Mene lično su oduševile dve pesme, jer su jedan potpuno tvoj novi nivo u stvaralaštvu, omiljena je svakako prava bomba „Iskreno“, izuzetno moćna, a za njom odmah ide i „Hej ti“. Te numere su već rokenrol, ili da kažem pop rock. Pesme sa jakim gitarama, i napravio si stvarno neki novi iskorak u svom izrazu, zar ne? Vlado Georgiev i pop rock?


– Jeste, jer ja, sve to što si nabrojao, jako volim, pre svega volim različite žanrove, i uživam da slušam mnogo žanrova. Moja žena, recimo, ujutru često u šali mi kaže – „šta ćeš sada da pustiš?“. Znaš, ja ustanem, ona mi pravi kafu, a ja šta radim – vadim ploče. I moja žena nikad ne zna šta ću ja da pustim od muzike. Tako nekad pustim Baha, nekad Kvinsija Džonsa, ponekad i neki live koncert, recimo Al Džaroa (bio je američki jazz muzičar, pevač, prim. aut.), ili Denisa Čembersa (američki jazz fusion i fank muzičar – bubnjar, prim. aut.),nekad mi nešto legne, nekad i ne. Ujutru volim da pustim i Majlsa Dejvisa, on mi je jedan od najluđih i bude mi dobro. Svi ti žanrovi na kraju su nešto što i ja kreiram u svojoj muzici. Činjenica je sledeća – davno je sve odsvirano. Kao što je nekad Johan Volfgang Gete rekao – „čitate knjige da ne biste napisali nešto što je neko već rekao“. U muzici možete naći mnogo elemenata koje podsećaju na neku pesmu, jer je odavno sve osmišljeno. Ali ipak, sklopiti to sve, a da opet ima i komercijalni uspeh, to je velika veština.

Gledajući poslednjih godinu dana, i malo duže, od kraja 2024. godine, čini se da nikada nisi bio koncertno aktivniji, barem ne toliko vidljivo sa toliko velikih nastupa u Beogradu, po Srbiji i regionu. Tvoj projekat i koncept „Gospodski“ je tako osvajao sedam puta veliku salu – Plavu Dvoranu Sava centra, biće ukupno četiri koncerta u Beogradskoj Areni, onda dva nastupa uoči dočeka Nove 2026. godine u Hali Matrez kao deo manifestacije „Dragi Bravo – Frozen“, 31. decembra i 1. januara, onda si i u Hotelu „Palisade“ na Zlatiboru, u beogradskom klubu Dorćoletta, kao i klubu Zappa Baza, ali i u Kragujevcu. Čeka te 20. marta i „Gospodski“ prvi put u Severnoj Makedoniji, u Skoplju.
Sa kakvim emocijama prilaziš novim koncertima koji te čekaju, a kako gledaš na sve ove koje su iza tebe? Da li koncerte posmatraš da su svi bili drugačiji jedni od drugih u toliko raznolikih prostora?

 
 – Pokušavam da sve koncerte nekako unapredim, kao što i vreme i tehnika napreduju, sve ide napred. Nekako nije isto gledati koncert iz osamdesetih godina, gde je ono žuto svetlo, znojavi izvođaći, jer je bila mnoga vruća rasveta. Sve se nekako malo menja, ali suština ne sme da se promeni. To je ono na čemu ja insistiram. Koncert mora da bude – vrhunski. Evo i ponoviću – koncert jednostavno mora da bude – VRHUNSKI. Da čovek koji je došao na koncert kaže – „Svaka čast, nije mi stvarno žao što sam bio, proveo sam mnogo neko lepo vreme, tri sata fantastična, ili više. Zaista svaka mu čast što se toliko trudi. Eto to mi je najveća nagrada!


I evo za kraj, ja ću ti reći – SVAKA TI ČAST zaista na sjajnom koncertu 14. februara. I stisnuću ti ruku u to ime.

– Hvala puno. I vidimo se 7. marta, dolaziš na koncert?

Tako je, naravno, dolazim.

– Biće mi drago. Vidimo se!

Ivan Makragić

VLADO GEORGIEV & LENA KOVAČEVIĆ Foto Nikola Đorđević