Tri muzička velikana u velikom programu „Jazz in Rock“ sa Big Bendom RTS-a

Aktuelnu sedmicu u Mts Dvorani obeležile su dve muzičke večeri – 13. i 14. maj kada su na velikoj sceni publiku oduševila i iskreno obradovala tri regionalna muzičara – Vlatko Stefanovski, Dado Topić i Rambo Amadeus u svojim nastupima kao poseban triptih uz simfonijski orkestar Big Benda RTS-a .

Dva rasprodata koncerta u prepunoj Sali 1 – Velikoj sceni bivše Dvorane Doma sindikata bili su poseban ugođaj za sve ljubitelje koji vole žanrove rokenrola u ukrštanju sa džezom.

Vlatko Stefanovski, Dado Topić i Rambo Amadeus su učestvovali u programu „Jazz in Rock“ kao 3 gitare sa Big Bendom RTS-a, što su učinili i 2008. godine, samo tada beše u Sava centru.

Povod tada je bio veliki jubilej – 60 godina Big Benda RTS-a, i evo nakon skoro dve decenije vratili su se da ponove taj nastup, samo poseban muzički doživljaj je sada realizovan na sceni bivše Dvorane Doma sindikata.

Međutim, niko od od muzičara nije uopšte govorio o tome niti je podsetio publiku na tu činjenicu da su već imali taj koncert pre 18 godina. Naravno, nije nužno ni obavezno da pričaju o tome, ali se nekako očekivalo i podrazumevalo da imaju neku vrstu prisećanja na taj period.

Big Bend RTS-a je započeo koncert instrumentalnim jazz kompozicijama koje su se zajedno ukrštale i prelivale jedna u drugu, kao jazz standardi, što beše dobra polazna tačka za uvod u program.  

Prvi gost večeri bio je Antonije Pušić, ili kako ga ceo region zna pod umetničkim imenom Rambo Amadeus, gde je simpatično spojio u svom pseudonimu lika iz akcionog serijala Džona Ramba /igrao ga je glumac Silvester Stalone/ i nemačkog kompozitora klasike Volfganga Amadeusa Mocarta.

Govorimo o muzičaru koji je menjao žanrove kako je želeo, malo je bio na samom početku u domenu rep muzike, da bi prešao u neki neoubičajeni rokenrol, a sve u svemu jedan konglomerat više pravaca koje je veoma teško dokučiti i odgonetnuti.

Pojavio se sa neobičnim šeširom na glavi, sa širokim osmehom i vidi se da je željan neke nove šege i zezancije, jasno je da jedva čeka da krene sa pesmama i da tu ubaci neke svoje misli.

„Ja imam fantastične glasovne mogućnosti“,  zapevao je gospodin Rambo Amadeus, za svoju psihodeličnu numeru – „FGM – Fantastične glasovne mogućnosti“,  u jazz aranžmanu, pravi jam session, jedno zanimljivo džemovanje u stilu svetskih vrhunskih umetnika.

Publika je pomno pratila izvođenje, te je ova kompozicija u nekom svom novom životu delovala kao da prisustvujemo koncertu nekog stranog muzičara i svetskog ansambla, koliko su bili jasno uigrani, naštelovani za dalje muziciranje u svim pravcima.

Rambo ne bi bio Rambo, da ne povede i neku priču, pripovedanje na razne teme.

„Dobro veče. Evo pitate se možda …. Otkud toliki uticaj klasike u mom životu… pa evo, zbog arhitekture. Kod nas je u zgradi živeo pijanista Boris Kraljević i svirao je Sergeja Rahmanjinova i Sergeja Prokofjeva, vežbao je klavir za prijemni na Fakultetu muzičke umetnosti. Svirao je klavir iznad nas i ostavilo je to trajne posledice na mene“, podelio je Rambo ove segmente svog života i šarmantno dodao – „Tekst je naravno autobiografski“.

Usledila je njegova poznata pesma sa duhovitostima na sve strane i u psihodeličnom maniru – „Hipišizik metafizik“, još jedan adut iz karijere koji je obradovao publiku, tih skoro 1500 duša u velikoj sali. Koncertna verzija te pesme je bila u jazz maniru, vrlo efektno i komunikativno na više načina.

Rambo Amadeus – Hipišizik metafizik

„Ko ima snage i živaca, taj povazdan ratuje,

ko ima snage a nema živaca, argatuje

ko ima i živaca i pameti, taj komanduje

ko ima i pameti i snage, olimpijski plamen raspaljuje

Ko ima i snage i pameti i živaca

snima porno filmove.

Ko ima živaca, a nema ni snage ni pameti,

njega kocka varljiva privlači.

Ko ima pameti, a nema ni snage ni živaca,

Samo avaj pjesnik može biti.

Pjesnička je tuga pregolema,

ima rime, ali smisla nema.

Ko nema ni snage, ni pameti, ni živaca,

Taj je pravi hipišizik, metafizik!

Hipišizik metafizik iznad je realnog stanja stvari

Logike čelik sa lakoćom reže, savija, pa ponovo vari“.

Rambo je sve vreme sa većim šeširom na glavi, očigledno mu ne smeta, ili se slabo zniji i svira te peva – Hipišizik metafizik, ali se i lagano sprema za još neke priče, duhovitosti, anegdote.

„U ovolikoj pojavi društvenih mreža mislio sam da će se povećati pismenost, a ustvari se povećava broj onih koji misle da je Zemlja – ravna ploča. Eto dokle smo došli. Sledeća pesma je o dvoje mladih, koji se vole, a nekad sam to bio ja“, zaintrigirao je Rambo javnost, te znalački krenuo opet sa gitarom da džemuje, pokazuje svoju veštinu na ovom instrumentu i vlada scenom kao da je pred njim celovečernji koncert.

BI LI MI KAZALA /DARWIN SONG/

„Bi li mi kazala
Od koga si nastala
Od Boga ili od majmuna

Ako si data od Boga
Prema meni ćeš biti previše stroga
Ali ako si od majmuna
Voljećeš mene starog babuna

Bi li mi kazala
Od koga si učila
Od proroka ili od biologa

Ako si od proroka
Za tebe sam samo vreća poroka
Al ako si od biologa
Nećeš nikud htjeti iz našeg malog brloga

Bi li mi kazala
Šta te stvarno zanima
Misao ili materija

Ako je materija
To je rijetko tkanje
Prostor vremena
Al ako je misao
Uz tebe bi se stisao“ .

Opet mala pauza u sviranju, ali ne i u obraćanju. Jedva je dočekao Rambo da još malo na neki način podeli duhovitosti sa merom svojoj cenjenoj publici.

„Drago mi je da sam tu večeras, onako stvarno, uživam do imbecilnosti, ali se kao pravim.  Gledam za sobom, 40 godina karijere, nikad nisam dobio brus halter na bini, osim jednom kad je jedan brka bacio, jer sam mu ja platio da to uradi, a to se ne računa.  Ali, kako ja u svojim pesmama propagiram matematiku, fiziku, geografiju, filozofiju, onda mi ne bacaju brus halter. A dobro, i Ajnštajn ni posle 40 godina svog rada žene mu nisu bacale brus halter, to me teši“, bio je urnebesan Rambo sa svojim zapažanjima, stavovima, mislima koje nesebično deli sa svima.

„Koliko je 2 + 2, koliko je 1 + 1, jedna je zemlja, jedan je ljudski rod, jedan je Rambo“, zapevao je muzičar nonšalantno svoju kompoziciju „Koliko je jedan?“.

Naravno, poznato je da Rambo Amadeus kroz svoje pesme i javne istupe često koristi osnovne matematičke operacije i apsurdne jednačine kao parodiju na našu svakodnevicu, politiku i nacionalizam. O tome je pričao pre ove pesme kada je patio što ne dobija i brus haltere na sceni, da mu šalju žene iz publike i žali za činjenicom da ih ne dobija ni posle četiri decenije karijere.

Jedna je zemlja, jedan je ljudski rod

Rambo Amadeus se u svom stvaralaštvu i javnim nastupima zalaže za ekološku svest, razum i humanizam, ističući da su podele na nacije, vere i granice često samo dimna zavesa za skretanje pažnje sa ekonomskih problema. Njegova filozofija nas podseća da delimo istu planetu i da svi pripadamo jednom ljudskom rodu.

Koliko je 2 + 2, koliko je 1 + 1?

U Rambovom univerzumu, egzaktna matematika je podložna slobodnom tumačenju u zavisnosti od konteksta. U njegovoj pesmi „Koliko je jedan?“ on se poigrava sa ciframa i procentima, naglašavajući da se istina i logika često menjaju zavisno od toga ko ih i u koje svrhe postavlja.

Nije se Rambo zadovoljio samo izvođenjem pesme, već je rešio da uđe u jednu novu ulgou.

„Da probam malo i ja da dirigujem“, poželeo je i učinjeno mu je odmah.

Tako se Rambo našao i sasvim dobro snašao se ulozi dirigenta, muzičari su ga kao po komandi odmah slušali i pratili njegova dirigovanja.

Pravi čitav šou oko toga, performans, igra malo sa dirigentom, ušli su u kolo, tako zabava traje sve vreme.

Rambo im ponovo diriguje, što sa njim to predstavlja pravi simpatični spektakl.

Kako mrdne rukama, tako krene taj ton koji je želeo i tražio, sve je delovalo besprekorno.

Popeo se na platformu i skočio sa nje oduševljeno i time završio svoj deo gostovanja na koncertu.

Rambo Amadeus od samog renoviranja Mts Dvorane 2017. godine /tada Kombank Dvorane, i oproštaja od naziva Dvorana Doma sindikata/ kada je nastupao, gotovo je postao redovan u ovoj ustanovi, te svoje koncerte tradicionalno održava svakog decembra pred novu godinu.

Takođe je poslednjih godina često svirao u Beogradu, puneći sasvim različite prostore, od klubova AntiShop Elektropionir, Subbeerni centar, preko bivšeg Wurst Platz Bara do Kluba studenata tehnike /KST/.

Učestvovao je već u jednom džez formatu, kada je bio u selekciji četvtrog i za sada poslednjeg izdanja festivala Jazz in the Garden 2024. godine u Botaničkoj bašti „Jevremovac“ u Beogradu. Tada su u programu, ali na odvojenom koncertu bili upravo i Vlatko Stefanovski i etno jazz pijanista i kompozitor Vasil Hadžimanov.

I ne zaboravimo, ovaj muzičar je svoj prvi koncert imao u Studentskom kulturnom centru u Beogradu kada je na sceni uključio 12 ili više usisivača i na taj način je privukao publiku i pažnju na sebe, da se o njemu priča. Originalan u svojoj ekcentričnosti, već četiri decenije ostavlja snažan utisak na publiku.

Drugi gost je retko talentovani virtuoz Vlatko Stefanovski koji stiže na binu i kreće da svira i peva sjajnu bluz numeru „Stormy Monday“ /1971/ od američkog blues rock benda The Allman Brothers Band, osnovanog daleke 1969. godine.

Uživa Vlatko dok peva i svira taj bluz standard, gitarom dominira sve vreme, žmureći peva, prepušta se lepoti izvođenja i milini kvalitetne kompozicije, gitara mu klizi niz prste.

Malo jeste neobično da svoj segment triptih koncerta Stefanovski započne inostranom kompozicijom, dakle cover-om, a ne svojim delom, to nismo navikli niti očekivali od makedonskog umetnika, ali on je tu da malo i iznenadi svoju publiku. Očekujte – neočekivano.

 STORMY MONDAY

„They call it Stormy Monday
But Tuesday’s just as bad
They call it Stormy Monday
But Tuesday’s just as bad
Lord, and Wednesday’s worse
And Thursday’s all so sad

The eagle flies on Friday
Saturday I go out to play
The eagle flies on Friday
Saturday I go out to play
Sunday I go to church
Gonna kneel down and pray

Lord, have mercy
Lord, have mercy on me
Lord, have mercy
Lord, have mercy on me
Though I’m tryin’ and tryin’ to find my baby
Won’t someone please send her home to me“ .

Na izvođenju ove numere lepo je da se podsetimo kako je Vlatko i divan pevač, ne samo vrhunski majstor i maestro gitare, što svi dobro poznajemo od početaka njegove karijere.

Doduše, nismo ga svi pratili od samog starta, neki se nisu ni rodili, jer je Vlatko na sceni, verovali ili ne, već 52 godine. Kapa dole za umetnika par exellance.

„Dobro veče, Beograd. Veliko mi je zadovoljstvo svirati sa ovim divnim ljudima Big Benda RTS-a. Hvala vam što ste došli, hvala na pažnji i hvala vam što nas slušate“, kratko i efektno se Vlatko obratio publici i nastavio program dalje da izvodi.

Naravno, sada već klasik „Gipsy Song“ /1998/ primenjena muzika iz filmskog ostvarenja „Gipsy Magic“, makedonskog reditelja Stoleta Popova, naježite se kako sve zvuči perfektno.

Publika je svojevremeno volela taj film u kome je glumački dominirao bard jugoslovenskog, srpskog i evropskog glumišta Predrag Miki Manojlović, sjajan u toj uverljivoj ulozi pater familijasa.

GIPSY SONG

„Sutka i Topaana imaat edna mana

sto ne se vo Indija

Za da vidi Krisna sto e toa zivot

Na vesela dolina

Jas sum setal, jas sum bil na zapad

Duri do Germanija

Za da najdam parse leb za mene i za

Mojata familija

Ej, da imam, ko sto nemam

Pa da kupam bel konj

I da javam, denje noke

I na jave, i na jave i na son

Sekoj od nas ima svoja zvezda

sto go prati dur e ziv

Koga sveti jako, covek ima sreka

Koga gasne sudbina

Ej, da imam, ko sto nemam

Pa da kupam bel konj

I da javam, denje noke

I na jave, i na jave i na son“ .

Vlatko Stefanovski se uvek totalno udubi u muziciranje, utisne sebe, celu svoju dušu, kompletno srce, kao da mu je prvi ili poslednji put da nastupa u karijeri.

Sa jazz varijantom „Gipsy Song“ vrlo uspešno se snalazio, da u duetu sa celim ansamblom Big Banda RTS-a sigurno pliva, prihvata nove aranžmane, pravi grimase dok se „bori“ sa zahtevnim instrumentalnim deonicama, i izvojeva trijumf na izvođenju.

Instrumental kao bomba odjekuje – „Zajdi, zajdi, jasno sonce“  – sjajna razigrana verzija čuvene kompozicije makedonskog autora Aleksandra Sarievskog, mada mnogi misle da je stara narodna pesma. Tako je i komponovana da deluje baš izvorno kao makedonski tradicional.

Uživanje je bilo slušati je ove večeri, a posebno je postala popularna u predstavi „Bure baruta“ prema tekstu makedonskog dramskog pisca Dejana Dukovskog, u režiji makedonskog umetnika Slobodana Unkovskog, na Velikoj sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta, pre više od 30 godina /1994/.

Naravno, realizovana je u to doba i originalna makedonska verzija predstave u Skoplju, tako da je sama drama i predstava „Bure baruta“ i ušla u anale, antologije jugoslovenskog i makedonskog pozorišta. U tom komadu postoji poseban segment u kome jedan od likova peva „Zajdi, zajdi, jasno sonce“.

Kasnije je i film „Bure baruta“ u režiji pokojnog Gorana Paskaljevića 1998. oduševio Srbiju, region i dobar deo Evrope, ovenčan mnogim nagradama na značajnim festivalima.

Stefanovski tako izvanredno spaja raznolikost žanrova – blues, jazz, rock, i spajanje – blues rock, jazz rock, etno jazz, etno rock, što dokazuje svakim novim koncertom kod nas i svuda.

ZAJDI ZAJDI, JASNO SONCE

„Zajdi, zajdi jasno sonce
Zajdi, pomraći se
I ti jasnale mesečino
Begaj, udavi se

Crnej goro, crnej sestro
Dvajca da crnejme
Ti za tvojte lisja, le goro
Jas za mojta mladost
Ti za tvojte lisja, le goro
Jas za mojta mladost

Tvojte lisja, goro sestro
Pa ke ti se vratat
Mojta mladost, goro le sestro
Nema da se vrati
Mojta mladost, goro le sestro
Nema da se vrati“ .

Za finiš svog solo gostovanja, Vlatko je odabrao čuveni hit „Kao kakao“ iz perioda kada je bio lider makedonskog rock etno blues jazz benda „Leb i sol“.

Tako je Stefanovski predstavio svoju karijeru sa četiri kompozicije po sledećem konceptu – jedna obrada svetskog hita, jedna iz solo karijere, jedna kao izvođenje makedonskog klasika i jedna iz svog bivšeg slavnog benda.

Briljantna numera „Kao kakao“ je prezentovana veoma originalno kao jazz sving varijanta, krajnje efektno i snažno, te se Vlatko i tu udubio u muziciranje, sa punom koncentracijom, veoma posvećeno, iskonski predano, sve vreme žmuri, svira praktično na slepo, ne gleda u žice, ni u publiku, ni u ceo ansambl muzičara na sceni.

Jednostavno kompletan makedonski stvaralac u muzici – tekstopisac, kompozitor, aranžer, producent, virtuoz na gitari, pevač, svaki trenutak uživa u svom pozivu, jer pet decenija on stvara, snima, nastupa, i nikada se ne umori.

KAO KAKAO

„Ja sam kao frajer
ti si kao dama
mi smo kao par
mi smo kao dobar par

Sve je kao

Deca kao ne znaju
starci kao mudruju
vojnici kao budni
žene kao verne

Sve je mutno

Ref. 3x
Kao, kao kakao

Ceo svet je kao kakao

Mi smo kao živi
mi smo kao zajedno
mi se kao volimo
i kao nešto sviramo

Sve je mutno

Ref. 3x
Kao, kao kakao“.

Vlatkovo džemovanje i soliranje na gitari je pravo remek delo u svakom smislu, ne može se rečima nikako dočarati ni opisati kakva je to lepota u izvođenju, jer je gospodin Stefanovski uvek kao uključen u struju, a gitara mu je ne samo produžetak ruke, već sastavni deo tela.

Istina, očekivalo se od Vlatka da će ostati još dalje na sceni kao solista, publika je očigledno to tražila ogromnom serijom aplauza, ali se to ipak nije desilo.

Vlatko je mahnuo publici i otišao lagano sa scene, da bi pozornicu prepustio novom kolegi iz Hrvatske.

Dado Topić dolazi na scenu kao poslednji u ovom triptihu i kaže publici – „Ovo je sasvim slučajno da sam ja treći i poslednji po redu“ i malo izazvao smeh u velikoj sali.

U bluz i džez varijantama su predstavljene pesme Dade Topića, veoma upečatljivo, dirljivo, prava poezija na bini, da se sluša, učitava, peva, prepušta.

Krenuli su u ovom segmentu sa tužnom romantičnom pesmom „Oprosti mi“ Dade Topića, u jazz rock formatu, da bude zanimljivo i atraktivno za gledalište.

OPROSTI MI

„Oprosti, što volim te
a ljubav ne smijem da ti dam
oprosti, što zovem
i otimam ti san

Oprosti, što vjerujem
i kad sumnja muči nas
oprosti, kad čuješ zvono
i slutiš da sam ja

Refren
Oprosti mi, oprosti mi
znam, ne dajem ništa
ali ne želim kraj

Oprosti mi, oprosti mi
znam, da ne dajem ti ništa
ali ne želim kraj
samo oproštaj

Oprosti, što volim te
i kad sve je protiv nas
bez riječi kad odlazim
ja ne mislim na kraj

Ref.

Samo oproštaj
samo oproštaj.

Oprosti mi, oprosti mi
znam, ne dajem ništa
ali ne želim kraj“.

Dado Topić je imao potrebu da nešto podeli sa publikom.

„Da znate, imao sam jedno naporno putovanje, prvo sam iz Hrvatske došao ovde, kod vas, pa onda u Sarajevo, pa onda se treba vratiti nazad Sarajevo – Beograd, i vidite po mom glasu, nisam onako 100 posto, ali vidite da se trudim“, bio je iskren Topić.

Iako nije rekao javno, za one upućenije, Dado Topić je bio tada na još jednom velikom koncertu Indexi i prijatelji – posvećen toj velikoj sarajevskoj grupi, koja je bila popularna u bivšoj Jugoslaviji. Dado Topić je uvek deo te ekipe, koja je kod nas gostovala poslednji put u oktobru 2025. na velikoj sceni Sava centra.

Dado Topić je pre samo nepuna tri meseca zagospodario ovom scenom Mts Dvorane, kada je imao dva rasprodata koncerta 19. i 20. februara, jer je slavio ogroman jubilej – čak 60 godina karijere.

Ne gostuje nam često u Beogradu, mada ovde živi, odnosno na relaciji Zagreb – Beograd.

Ipak, pamti se njegov veliki koncert u julu 2022. godine u Botaničkoj bašti Jevremovac, gde je nastupio i Vlatko Stefanovski, kako smo spomenuli, 2024. na Jazz in the Garden festivalu.

Dado Topić je svirao i pevao svoje kompozicije – „Radmila“ i „Rock ’N’ Roll mama“ u pravom bluz rok maniru, kao da prisustvujemo koncertu evropskog ansambla sa jedinstvenim solistom.  

RADMILA

„Gledam izlog porno šopa
A na slici žena gola
Zaludila bi i popa
Ispod piše: Radmila

O, Radmila, Radmila
Ti si dika moga kraja
Da l’ se sjetiš svojih koza
Svoje stare i zavičaja

O, Radmila, Radmila
Hvala majci koja te rodila
A i onom što stvori ženu
Tako skladno razvijenu

Hvala onom što te slik’o
I što tvoje slike dijeli
Sad te pozna cijeli Hamburg
A možda i svijet cijeli

I sada te, Radmila
Prodaju k’o stoku
Oni uzmu dobru lovu
Tebi daju koju marku

O, Radmila, Radmila
Kuku majci koja te rodila
Da sramotiš svoje selo
I prodaješ svoje tjelo

Znam ja, Rado, nije ti lako
Jer život se teško živi
Al’ zašto dođe tu na asfalt
Što ne osta na svojoj njivi

Gdje su tvoje drugarice
Tamo gdje su tvoji stari
Gdje se mladi vole usred žita
Gdje svatko za svakog mari

Pa nek ti je kako ti je
Ti si, Rado, tako htjela
Al’ žao mi, sestro Rado
Jer još ti je koža bijela

Idi kući, moja Rado
Otrgni se od tog jada
Idi kući i udaj se
Dok je vrijeme, dok si mlada

Idi tamo gdje za ljubav
Ne plaćaju puste pare
Već za ljubav daju ljubav
Vrati se kod svoje stare

Idi kući, moja Rado
Otrgni se od tog jada
Idi kući i udaj se
Dok je vrijeme, dok si mlada“.

ROCK ’N’ ROLL MAMA

„Za jet-set već sam dobro znan
Interes sve veći je za mene
I na party idem svaki dan
U mom društvu sjede samo žene

Vole što sam visok, brkat i crn
Jer sportski razvijeni su u modi
I dobro došao gost sam i u društva
Gdje biznismenski razgovor se vodi
Jer oni me cjene
Ja sam pouzdan i vjeran
A to im godi

U parizu sinoć kod Delona
Bila je u društvu jedna dama
Vlasnica nekih diskografskih kuća
I zato su je zvali rock ‘n’ roll mama
Sad više nije sama
A ja sam glavni producent
Svim svjetskim grupama

Rok mama, da l’ voliš jazz
Rok mama, da l’ voliš dixie
Rok mama, stani malo
Rok mama, ritam i bluz
Rok mama, što je s rok jazzom
Rok mama, a Weather Report
Rok mama, a leb i soul

Snimat ćemo samo rok – jazz
Stvorit ćemo novi stil i sound
Preselit ćemo firmu u Čikago
Bit će ti drago
Bit ćeš rok dama
A ja bit ću menadžer
Svim rok-jazz grupama

Rok mama, da l’ voliš jazz
Rok mama, da l’ voliš dixie
Rok mama, stani malo
Rok mama, ritam i bluz
Rok mama, što je s rok jazzom
Rok mama, a Weather Report
Rok mama, a leb i soul“ .

I to je onda bilo sve, iako publika sigurno očekuje epske hitove – „Princeza“ – slavni duet sa pokojnom rokenrol divom Aleksandrom Slađanom Milošević, ili primenjenu muziku, filmske i televizijske teme – „Flojd“ za film “Nacionalna klasa“ Gorana Markovića i „Ja hoću život /Bolji život/“ za antologijsku TV seriju „Bolji život“, ili predivnu baladu „Da li znaš da te volim“.

Međutim, ništa od toga … publika je ostala uskraćena za te kolosalne kompozicije.

Dado Topić sa gitarom ostaje na sceni i kaže sledeće – „Ustupak da učinimo – da pozovem moje prijatelje da se vrate na binu, sva trojica ćemo onda da sviramo zajednički jedan bluz“.

Dado ih je najavio, ali oni nikako da se pojave, publika se uskomešala, čeka ih, nije bilo jasno šta se dešava, međutim posle par minuta čekanja, stigli su na scenu Vlatko Stefanovski i Rambo Amadeus.

Vlatko svojim gitarskim solažama briljantno dominira od sve trojice, praši opasno bluz standarde, i prepušta se muziciranju sve vreme, žmuri, mršti se, pravi grimase, utisnuo se u sviranje, ne može da se obuzda, ne ume da se zaustavi koliko mu prija i nosi ga u nebeske visine, beskraj lepote.

Rambo je pratio Vlatka i divio mu se kako jednostavno kreira svoje solaže, tome nema kraja u muziciranju koje je odavno dostiglo savršenstvo.

Dado Topić malo nekako kao da se iz prikrajka pridružio ovom triju, iz trećeg ugla je delovao, u nekoliko momenata je i okretao leđa publici.

Sva trojica su održali jedan masterklas za finale koncerta, koji, ruku na srce, nije potrajao, niti je imao potrebnu dramaturgiju, koncept na više nivoa, niti je bio slojevit kako se očekivalo.

Prema minutaži gledano, Rambo Amadeus je bio najduže na pozornici, a za njim onda Vlatko, i ubedljivo najkraće je proveo na bini Dado Topić.

Zašto je to tako, neravnomerno raspoređeno, umesto da su svi zauzeli identično vreme, nije poznato. Onda su zajedničkim izvođenjem sve trojice u isto vreme pokušali da nadomeste te propuste.

„Hvala vam puno, draga publiko“, pozdravio se Dado sa publikom uz široki osmeh.

Na prvom koncertu je rekao – „Hvala vam puno, draga publiko, vidimo se sutra ponovo“, jer su ipak izvodili dva koncerta u nizu 13. i 14. maja.

Na bisu stvorio se jedan naizgled spontani gitarski šou program.

Naime, Rambo je odjednom stavio na glavu gitaru i tako pokazao svima, posebno Vlatku da ume tako da svira, dakle žmureći, na slepo praktično.

Onda i Vlatko to isto čini, jer sve shvata kao pravi izazov, na koji pristaje sa zadovoljstvom.

Čitav spektakl se tako stvorio, delovalo je sve neplanirano, kao improvizacija, posebna vrsta spontanosti, da je Stefanovski zapravo samo odgovorio na izazov i provokacije ko je bolji gitarista na slepo.

Vlatko je delovao u početku sav zbunjen, ali je uspeo da odgovori pošteno i žestoko na ceo taj duel na samom kraju koncerta.

Publika je aplaudirala i željno očekivala nastavak koncerta u narednoj seriji biseva.

Međutim, to se nije desilo na kraju, oni su se samo vratili da se sva trojica zajedno poklone, da pošalju poljupce i pozdrave prepunoj Mts Dvorani i onda su se udaljili sa bine.

Svetla su se upalila, što je značio fajront. Mnogi u neverici su napuštali salu, jer su očekivali nastavak programa, koji se ipak nikako nije desio.

Kada pogledate na sat, koncert je krenuo nakon 20h i završio se pre 22h.

Prirodno očekujete da će biti produžetaka, jer se pretpostavljalo da će sva trojica u isto vreme na bini provesti više vremena, a ne da se svodi koncet na njihovim pojedinačnim nastupima jedan za drugim.

Ali, znate kako se u narodu kaže – pretpostavka je majka svih nesporazuma.

Ako bismo da izdvajamo ko je najjači utisak ostavio, bez mnogo dileme ćemo reći – maestro VLATKO STEFANOVSKI. Tu nema konkurencije ni razmišljanja dalje na tu temu.

Očekujemo u narednom periodu i neki samostalan koncert Stefanovskog, gde će predstaviti uživo na bini dva nova albuma – autorskiprojekat „Muscle Memory“ i drugi – „Guitar Sings“ kao deo jednog od najambicioznijih diskografskih projekata „Hitmaker – Đorđe Novković“, posvećen velikom jugoslovenskom – hrvatskom muzičkom umetniku – tekstopiscu, kompozitoru, u izdanju kuće Jugoton/Croatia Records.  

Hiper produktivni Vlatko je u ovim poznim danima objavio nedavno još i dva albuma tokom 2024. – „Mother Tongue“ i „London Sessions“ /snimano u čuvenom Abbey Road studiju u Londonu/, samim tim nikada se neće penzionisati, već stalno biti u studiju i na bini.

U bogatoj kolekciji svog opusa ima skoro 40 snimljenih albuma.

Vlatko Stefanovski je već dva puta nastupao u mts Dvorani 2023. i 2025. na samostalnim koncertima sa svojim V3 – Trijom, te je uvek apsolutno oduševio publiku.

Osim toga, ovde je nastupao i na festivalima Guitar Art Fest 2010. sa australijskim gitaristom Tomijem Emanuelom i 2019. sa Miroslavom Tadićem, ali i na Beogradskom jazz festivalu.

Jubilej od čak 50 godina karijere, Stefanovski je proslavio 2024. godine u Sava Centru tokom tri sata veoma sadržajnog i obimnog koncerta.

Koncertni projekat Jazz in Rock – 3 gitare sa Big bendom RTS-a je bio korektan, zanimljiv, uspešan za svakog ko voli rokenrol, džez i karijere sve trojice muzičara, koji nas evidentno i neminovno vraćaju u vreme bivše Jugoslavije i bude nam nostalgiju.

Samo da je trajalo duže, a ne ovako kraće, da je koncept bio takav da Vlatko, Rambo i Dado provedu duže vreme zajedno, a ne odvojeno na bini, koncert bi bio čisto savršenstvo.

Ovako je – vrlo dobar ugođaj, sa tendencijom da postane odličan i najbolji ikada.

Ivan Makragić

FOTO – Muzička produkcija RTS