Izuzetno muzičko putovanje oko sveta karijere preko 50 godina za dva sata koncerta

Pravi multimedijalni muzički i vizuelni spektakl priredio je makedonski umetnik Vlatko Stefanovski  –11. decembra u Mts Dvorani pred prepunom Velikom salom.

Uvek je istinsko zadovoljstvo gledati jednog takvog maestra i majstora muzičke umetnosti na sceni, kako suvereno i samouvereno vlada pozornicom sa svojom gitarom, sa kojom se stopio u jednu vanserijsku kreativnu celinu poslednjih pet decenija.

Vlatko je aktuelan i sa novijim albumom „London Sessions“ sniman upravo u Londonu, i objavljen pre godinu dana, krajem 2024. za diskografsku kuću „Jugoton / Croatia Records“.

Ove večeri makedonski muzički umetnik imao je i dve gošće na sceni – Bilju Krstić i Ivanu Rudić, o čemu će biti detaljnije reči kasnije pred vama.

Tri video bima su okružila scenu, i davala od početka taj vizuelni karakter i šmek koncertu, jer se retko kada u Mts Dvorani realizuje postavka i funkcionalnost video platna, to je više očekivano za Beogradsku Arenu i povremeno Sava centar, ili naravno gigantske bine kakve su na beogradskom Ušću ili nekim od stadiona (Zvezde, Partizana).

Pamtimo sjajan koncert Radeta Šerbedžija u oktobru 2024. kada je takođe postojao video bim i prikazivao iz više uglova muzičara i glumca koji je publiku ponovo oduševio na velikoj sceni.

Foto: Bojan Petrović / Mts Dvorana



Ipak, u novijem periodu, izgleda je to postala praksa u bivšoj Dvorani Doma sindikata, što je publika zdušno pozdravila.

Kompozitor, tekstopisac, gitarista, pevač Vlatko Stefanovski se vratio na isto mesto nakon nastupa u mts Dvorani 2023. i u Beograd je stigao i posle trijumfalnog tročasovnog koncerta u Sava Centru u decembru 2024. godine, kada je obeležio zlatni jubilej – 50 godina karijere.

Koliko god često da dolazi u Srbiju, Stefanovski nepogrešivo uspeva da rasproda bilo koji prostor u Beogradu i po našoj zemlji, tako da ga se publika uvek uželi.

Vlatko je za sobom imao svoj trio koji čine sin bubnjar Jan Stefanovski, basista Ivan Kukić i klavijaturista Damir Imeri.

Instrumentali su vladali pozornicom u prvom delu programa, gde je dominiralo između ostalih i „Makedonsko devojče“, kompozicija koju je davne 1964. godine napisao autor Jonče Hristovski u stilu folk numere i tradicionala, kao i „Aber dojde”, i druga dela.

Ovaj put Vlatko je priredio multimedijalni karakter svog celovečernjeg koncerta od preko dva sata, jer je svaku numeru pratio poseban video rad i vizuelno uživanje na velikom platnu, te se stiče utisak da publika posmatra poseban performans u pravcu teatra ili mjuzikla.

Foto: Bojan Petrović / Mts Dvorana



„Dobro veče Beograd, dobro veče Mts Dvorana!“, javio se Stefanovski publici, vidno srećan, raspoložen, uvek blizak sa publikom, te se ne odvaja od svoje moćne gitare.

Predstavio je svoj bend koji smo naveli, dok je za sebe rekao:
„Mene odavno znate, ja sam Vlatko Stefanovski“ i najavio narednu kompoziciju „Vlatkovo oro“, gde dominira gitara u punoj snazi, zrelosti, kroz posvećeno, moćno muziciranje.

Video animacije su bile raznolike, mračne i svetle, i izazivali su različita raspoloženja – setu – sreću, težinu – lakoću, uspeh – neuspeh, teret – olakšanje, ispunjenost – pustoš.

Retko impresivni su bili video radovi – viktorijanski i gotički motivi kroz prikaze ulica, kao da smo utonuli u svet antologijskih romana „Drakula“ Brema Stokera ili „Rebeka“ Dafni di Morije, dok mračne ulice i hodnici oslikavaju atmosferu u kojoj je vladao neuhvatljivi serijski ubica, mit za sebe – Džek Trbosek.

Animacije su bile tako moćne u vizuelnoj lepoti da se na platnu ogleda Vlatko kao u nekom snoviđenju, fantaziji, mašti, koja prikazuje muzičara na gitari sa scene, u oblacima uživanja u samom muziciranju.

Foto: Bojan Petrović / Mts Dvorana

Stefanovski je prešao na sigurne adute u svom bogatom repertoaru stvaralaštva, i to su svakako muzički rok biseri iz perioda tipa „Ja nisam tvoj“ makedonske grupe „Leb i sol“, osnovane 1976. godine.  Možda će naredne2026. kada se slavi jubilej nad jubilejima – 50 godina karijere, i Vlatko biti deo ove svečanosti, ostaje da se vidi.

„Ja nisam tvoj, ja nisam tvoj,
mene mesto ne drži
Urazumi se, devojčice,
Idi pusti me na miru“,

Pevao je Stefanovski efektno, da bi prešao na još jednu antologiju iz opusa „Leba i soli“, gde ispituje temu „Talasne dužine“:

„Koja je tvoja talasna dužina
koji su tvoji pogledi na svet
Koja je tvoja prosečna brzina
ti samo ćuti, al’ doznaću ja sam“.

Video radovi su pratili te numere veoma izvanredno, gde se vidi kuća na jezeru, proplanak, smiraj dana, prava idila jednog lepog života, da čovek poželi odmah da se preseli u to savršenstvo.

Onda sledi kontrast video prikaza: velika napuštena zgrada u enterijeru, sablasno prazna, u crno beloj fotografiji sa crvenim svetlima od reflektora iz produkcije koncerta.

„Idemo dalje, ali u drugu teritoriju koja se zove „Sedam osmina“, najavio je Vlatko dalji tok svoje set liste i kompoziciju „7/8 oro”, što je njegov teren, jer i sam uživa u instrumentalima kompletno.

Vlatko je raspalio tu kompoziciju na gitari, pravi ringišpil uživanja, rock etno blues vrteška bez premca.

Video na platnu je prikazao sliku neke prazne sobe, odnosno napuštenog prostora, koji može biti veći stan, apartman ili poslovni prostor.

Vlatkov sin – Jan Stefanovski, veran član sastava, dominirao je na bubnjevima tokom „7/8 oro“ i publika je aplaudirala u ritmu same numere tokom izvođenja sve vreme, što je bilo čudesno.

Vreme je za prvog gosta ove noći, jer je koncert i najavljen kao Vlatko Stefanovski i Trio sa gostima.

„Poznajemo se od 1978. godine. Pevala je u nekim bendovima. Svi je znate, naravno, i ona nam je gošča na koncertu: Bilja Krstić!“, najavio je Vlatko i naravno aplauzi su se gromoglasno čuli u prepunoj Mts Dvorani. Bilja Krstić se davnih dana proslavila u sastavima „Suncokreti“ i „Rani mraz“, pevajući sa pokojnim velikanima – Đorđem Balaševićem i Borom Đorđevićem („Riblja čorba“).
Kasnije je otišla u karijeru pop muzike, i onda se afirmisala u etno žanru, vrlo uspešno sa svojim sastavom „Bistrik“ orkestrom.

Foto: Bojan Petrović / Mts Dvorana


Etno muzičarka, koja je 9. novembra proslavila jubilej – 50 godina karijere upravo u Mts Dvorani, emotivno i inspirativno je dočarala retko prelepu antologijsku kompoziciju „Zajdi, zajdi, jasno sonce“, za koju mnogi misle da je tradicionalna narodna makedonska pesma.

Zapravo, „Zajdi, zajdi“ je savremena makedonska pesma čiji tekst i kompoziciju potpisuje Aleksandar Sarievski, iako se smatra starom narodnom, te su zabunje bile česte.
Obeležava se jubilej – 60 godina od nastanka te kompozicije (1965).

Razne verzije pesme se pevaju u drugim bliskim balkanskim zemljama.
Pamte se verzije koje pevaju Jelena Tomašević, kao i nažalost pokojni Toše Proeski, istinska makedonska pop zvezda koja nas je prerano napustila 2007. godine.

Bilja Krstić je blistala svojim vokalom u duetu sa Vlatkom koji je gitarom dominantno vodio ovo izvođenje, te zajedno na sceni bili su pravo uživanje za sva čula.


ZAJDI, ZAJDI, JASNO SONCE

„Zajdi, zajdi jasno sonce
Zajdi, pomraći se
I ti jasnale mesečino
Begaj, udavi se

Crnej goro, crnej sestro
Dvajca da crnejme
Ti za tvojte lisja, le goro
Jas za mojta mladost
Ti za tvojte lisja, le goro
Jas za mojta mladost

Tvojte lisja, goro sestro
Pa ke ti se vratat
Mojta mladost, goro le sestro
Nema da se vrati
Mojta mladost, goro le sestro
Nema da se vrati“ .

Foto: Bojan Petrović / Mts Dvorana



Vizual je pratila slika jedne retko prelepe bašte, iskonsko uživanje u prirodi, i taj vrt iz bajke je opuštao čulo vida i dušu posetilaca.

Instrumentalno – vokalni duet je obradovao publiku i bio nagrađen dugotrajnim aplauzima.

„Dobro veče, Beograde. Meni je velika čast da sa ovako talentovanim muzičarima nastupam“, rekla je Bilja Krstić sa širokim osmehom.

Onda je Bilja krenula da nešto tiho priča sa Vlatkom Stefanovskim.

„Evo, sada pričamo, dogovaramo se šta ćemo dalje“, simpatično je iskazala Krstić, i onda otkrila ime naredne kompozicije za izvođenje.

„Ja ću prvo lagano da pevam i onda ćete videti kako će dalje sjajni Vlatko to da predstavi – „Kalajdžisko oro”,“, naglasila je Bilja Krstić i dobila svu ljubav publike koja je obožava.

Foto: Bojan Petrović / Mts Dvorana



Otpevala je prvo u „acapella“ stilu, bez instrumentalne pratnje, što je uvek efektno od nje, i nakon tog uvodnog dela, scenu je prepustila majstorstvu gitare velikog Vlatka i ostatka benda – trija.

Kao retko sjajan maestro instrumentalista, gitarista vešto kombinuje rok, etno, džez, rokenrol, džez fjužn i bluz sa primesama, nikad se nije ograničavao jednim pravcem, naprotiv.
Njegova inspiracija je apsolutno neograničena kao sjaj u beskraju, što je jasno kroz albume grupe „Leb i sol“, gde je on bio alfa i omega, i tokom plodne samostalne karijere i uspešnih solo albuma.

Tako je publiku podsetio na ogroman hit „Gipsy Song“ iz makedonskog filma „Gipsy Magic“ (1998) Stoleta Popova, gde je glumački briljirao Predrag Miki Manojlović, u tragikomičnoj priči iz miljea Roma.

Gitaristički virtuoz oduševio je publiku ovim izvođenjem i glasom te je zapravo time podsetio javnost da je „Gipsy Song“ snimio u novoj verziji kao treći singl sa novog albuma “London Sessions” (2024), koji je od danas dostupan na svim digitalnim platformama!

Singl “Gipsy Song”, snimljen je u legendarnom Abbey Road Studiju 3 u Londonu, a prati ga odličan video spot koji prikazuje stvaranje pesme u ovom kultnom prostoru gde su snimali „The Beatles“, „Pink Floyd“, kao i pop – soul zvezde Lady Gaga, Amy Winehouse, Bruno Mars.  

Foto: Bojan Petrović / Mts Dvorana


Uz prethodno objavljene singlove “While My Guitar Gently Weeps” i “Čukni vo drvo”, novo ruho kultne numere “Gipsy Song” bila je još jedna najava za album koji je dostupan na streaming servisima, i publika je mogla da ga pazari na dvostrukom CD-u i trostrukom LP-u ispred ulaza u veliku salu Mts Dvorane.

Na albumu uz Vlatka Stefanovskog učestvovali su – sin Jan Stefanovski na bubnjevima, Tihomir Hojsak na električnom kontrabasu. Snimanje i produkciju u Abbey Roadu vodio je Goran Martinac, uz asistenciju Eda Farella i Leah Morris, dok su dodatne klavijature odsvirali Damir Imeri i Goran Martinac, sve za produkciju „Jugoton / Croatia Records“.

„Gipsy Song“ je jedan od primera kada pesma uspeva da nadmašiu popularnost filma za koji je namenski komponovana. Sam film iako veoma kvalitetan, zbog scenarija i režije Stoleta Popova i najviše dominantne glume Mikija Manojlovića, nekako nije ostao u analima makedonske kinematografije kao neprolazno filmsko delo, već ostvarenje koje je ostavilo traga par godina.

Za razliku od tog manjeg dometa filma, koji se naslanja na romsku tematiku iz filmova Emira Kusturice („Dom za vešanje“, „Crna mačka, beli mačor“) ili Gorana Paskaljevića („Anđeo čuvar“), kompozicija „Gipsy Song“ je nadmašila sedmu umetnost i ostala večna, skoro 30 godina kasnije se emituje, izvodi na koncertima, upisana u sam beskraj.

Ovu vanvremensku kompoziciju pratio je novi atraktivan vizual – ponovo slika neke napuštene, usamljene zgrade, gde su možda živele neke izgubljene duše. Kuća čudnih duša ili nešto slično.

Foto: Bojan Petrović / Mts Dvorana



„Kada smo već kod filmske muzike, evo jedne pesme „Kantri“ iz filma „Šmeker“, najavio je Vlatko svoju kompoziciju za ostvarenje iz 1986. godine.

„Šmeker“ je bio hit film stare Jugoslavije u režiji Zorana Amara, gde je glavnu ulogu imao Žarko Laušević, koji se tako i proslavio na velikom platnu, dok je legendarni Zoran Radmilović u sporednoj roli ostvario poslednje pojavljivanje na velikom ekranu. Bio je to na neki način omaž Lauševiću, Radmiloviću, ali i drugim velikanima dramske umetnosti iz „Šmekera“ kojih više nema među nama – Predragu Pepiju Lakoviću i Draganu Maksimoviću.

Time je Stefanovski uneo novinu u svoj repertoar, jer je „Kantri“ retko izvođena numera uživo, barem kada je reč o koncertima u Beogradu. Tako je podsetio publiku da je komponovao muziku za ovaj stari film, pomalo zaboravljen, ali ga se rado sećamo upravo zbog „besmrtnog“ Žarka Lauševića, koga ne možemo nikako da prebolimo i posle dve godine od večnog odlaska.

Foto: Bojan Petrović / Mts Dvorana



Video prikaz je ilustrovao sklop svih članova na bini, koji se prelamaju kroz više prelepih boja.

„Kantri“ je veoma dinamična i brza numera, koja prati taj film, a ovako posebno kada stoji, „na suvo“, predstavlja veliku žurku, koja oduševljava auditorijum.

„Ja nisam nikada sebe smatrao nekim pevačem, posebno kada sam ovako večeras pod laringitisom, ali znam da volite ovu stvar, pa ćemo da je sviramo“, zagonetno je istakao virtuoz na gitari i prepustio se izvođenju apsolutnog remek dela – „Čuvam noć od budnih“, zlatna poluga iz opusa benda „Leb i sol“.

ČUVAM NOĆ OD BUDNIH

 [Strofa 1]
„Sa desne strane, noćas nema te
A znaš da je krevet veći bez tebe
Postelja čuva tvoje mirise
I stvari po sobi smeju mi se

[Refren]
Kao na straži, čuvam noć od budnih
Ja sam samo jedan od sinova bludnih
Pravih se reči uvek kasno setim
Odgovor znam kad ostanem sam

[Strofa 2]
Sa desne strane, noćas nema te
A znaš da je krevet veći bez tebe

[Refren]
Kao na straži, čuvam noć od budnih
Ja sam samo jedan od sinova bludnih
Pravih se reči uvek kasno setim
Odgovor znam kad ostanem sam“.

Ne može se rečima ni mislima, emocijama opisati niti dočarati kakvo je uzvišeno umetničko delo „Čuvam noć od budnih“, i svaki put uživo zvuči maestralno, da se ne možete osvestiti niti oporaviti.

Stefanovski se u karijeri od pola veka proslavio prvo kao lider makedonske grupe „Leb i sol“, koja i dalje postoji, samo bez njega, dok je dalje trijumfovao i u solo karijeri.

Tako je Vlatko izgradio svoje ime kao pravu instutuciju, van univerzuma benda „Leb i sol“, koji je osnovao u svojoj 20. godini i sa njima objavio čak 13 studijskih albuma.

Nije dozvoljavao Vlatko da se publika mnogo opusti, tako da je uskočio dalje u opus svog bivšeg sastava i odsvirao i otpevao hit nad hitovima „Mamurni ljudi“, sa stihovima koji su odzvanjali dvoranom u talasima.

MAMURNI LJUDI

„Ja ustajem kasno i sve mi je jasno
da je napolju zima i hladno je svima
prespavati jutro, prespavati vek
kako li je tek

Ja ne pratim štampu jer unapred znam
na dobre mi vesti ne miriše dan
prespavati jutro, prespavati vek
kako li je tek

(Refren)
Mamurni ljudi, ko vas to budi
pravo na jastuk imamo svi
mamurni ljudi

Koliko je sati, ja neću da znam
jer nije mi život uvek radostan
prespavati jutro, prespavati vek
kako li je tek

(Refren)
Mamurni ljudi, ko vas to budi
pravo na jastuk imamo svi
mamurni ljudi“ .

Foto: Bojan Petrović / Mts Dvorana

Vlatko skromno stavlja ruku na grudi u znak zahvalnosti prema publici i njihovom reakcijom na izvođenje svake od pesama. Dobrim delom je pevačku dužnost vešto preuzeo na sebe basista Ivan Kukić, jer je Vlatko već najavio da ima laringitis, ali i pored toga je divno vokalno dočarao pesme.

„Divna publika, kao i uvek, hvala vam veliko. Hvala, Beograd!“, rekao je vidno uzbuđen i srećan Stefanovski, da bi se pripremio za drugu gošću ove večeri.

Gitarista je ukratko rekao da je na nedavnom masterklasu za gitariste upoznao jednu divnu devojku Ivanu Rudić, i pozvao ju je da mu gostuje na večerašnjem koncertu.
U pitanju je bila gitarska sesija u umetničkom kolektivu „Art Depo“, koju drži beogradski rok muzičar Nikola Čuturilo Čutura, i svake godine dovodi istaknute vrhunske gitariste iz Srbije i regiona da uče mlade naraštaje.

„Izvoli, ovo su tvojih pet minuta“, naglasio je Vlatko svojoj mlađoj koleginiciIvani Rudić, plave kovrdžave kose, koja pomalo likom i delom podseća na slavnu Anu Popović, koja ima uspešnu karijeru u Americi i po svetu.

Foto: Bojan Petrović / Mts Dvorana



Ivana Rudić je pravila izuzetne akrobacije i bravure sa gitarom, kao pravi muzički performans, muzicira prstima po žicama, ili šakama u ritmu svira po oklopu gitare, izazivajući zadovoljstvo publike. Izgleda da je nova gitarska zvezda rođena.
Ona je sa akustičnom gitarom izvela čuveni surf instrumental „Misirlou”. Reč je o narodnoj pesmi iz regiona istočnog Mediterana. Originalni autor pesme je nepoznat, ali su je arapski, grčki i jevrejski muzičari svirali do 1920-ih godina.
 Najraniji poznati snimak pesme je grčka rebetiko kompozicija iz 1927. godine. Postoje i arapske verzije pesme za trbušni ples, albanske, jermenske, srpske, persijske, indijske i turske verzije kompozicije. Ova pesma je bila popularna od 1920-ih i nadalje u arapsko-američkim, jermensko-američkim i grčko-američkim zajednicama koje su se naselile u SAD.

Stefanovski nije se uključivao u „Misirlou“, već je mudro čekao da Ivana Rudić završi svoje efektno izvođenje, da bi se priključio u segmente antologije „Lela Vranjanka“ (1972).
Kao i „Zajdi, zajdi“, i ova numera liči kao da je narodna i da nema svog oca, autora, potpisnika. Međutim, u pitanju je kompozicija koju je pevao Staniša Stošić, pevač srpske narodne muzike poznat po interpretacijama pesama vranjanskog melosa. Pesma predstavlja svojevrsnu himnu Vranja i Vranjanaca. Vlatko i Ivana su bili odlčan tandem u ovom izvođenju, gitare su im se dopunjavale, disale kao jedno, i imalo se utisak da je Rudić uveliko iskusna sa godinama nastupanja iza sebe.

Foto: Bojan Petrović / Mts Dvorana



Ivana Rudić se sva srećna pridružila Stefanovskom i momcima u hitu „Čukni vo drvo”.

Ipak, nisu u samom početku svi na sceni uspevali da se uključe i „kliknu“ sa izvođenjem, što je bilo simpatično za publiku, da vide kako nešto nekada ne funkcioniše sve perfektno.

 Tako iz tri puta su pokušavali da startuju izvođenje, ali im nije lako polazilo za rukom. Treća sreća je učinila da ovu predivnu pesmu mogu da pokrenu i učine da zvuči maestralno uživo sa svojim refrenom koji je pevala publika uglas simultano sa Vlatkom i ekipom:

„Cukni vo drvo,
vistina e,
nadvor e prolet,
zive sme

Cukni vo drvo
cukni tri pati
zaedno da sme
jas i ti“ .

Ivani se izgleda nije odlazilo sa scene, jer nikako da se oprosti od Vlatka i njegove ekipa vrhunskih asova, te kao da je malo oklevala i u očima svih tražila da ostane još malo na pozornici.

„Vlatko je predivan muzičar i čovek. Vlatko ima retko divno, dobro srce. Lepota njegove duše se oseća kada sam ka slušala kako divno priča“, rekla je Ivana pred izlazak sa scene i zahvalila se Vlatku na ovoj jedinstvenoj prilici.

Regionalni muzičar je poslednjih godina na sceni Mts Dvorane učestvovao na Beogradskom Jazz Festivalu, Guitar Art Festivalu sa kolegom Miroslavom Tadićem.

Poslednji put na velikoj sceni Mts Dvorane je gostovao u maju ove godine na koncertu pop rok grupe i atrakcije „Neverne bebe“ i svirao sa njima zajedničku kompoziciju „Dan tvoj“ i druge numere.

Stefanovski je dalje nastavio sa velikim hitom kao oda njegovom rodnom gradu, te je zapevao i zasvirao sa kolegama „Skopje“, lepu himnu u stilu rokenrola, kantrija, bluza.

SKOPJE

[Strofa 1]
Skopje ima mikroklima
Izgor leto kočan zima
Gradski cigli goli brda
Sino nebo, zemja tvrda
(Je, je, je, da, da, da)

[Strofa 2]
Maten Vardar brzo teče
Tajni nosi, vreme vleče
Skopje pravi padni stani
Ima devet luti rani
(Je, je, je, da, da, da)

[Strofa 3]
Skopje ima slavni maala –
Debar mala nije šala
Skopje java brzo konjče
A bre momče makedonče
(Je, je, je, da, da, da)

[Refren]
Nasmevni se
Ne beri gajle
Namigni mi
Ajde nazdravje, Skopje!

[Strofa 4]
Gradov posti, gradov pie
Gradov demnе, gradov spie
Rano utro škembe čorba
Poslе sekoj svoja borba
(Je, je, je, da, da, da)

[Strofa 5]
Mladi momi ljubov vodat
Duša vadat, oči bodat
Razni belji pravat deca
Site ke gi papam meca
(Je, je, je, da, da, da)

[Refren]
Nasmevni se
Ne beri gajle
Namigni mi
Ajde nazdravje, Skopje!

[Strofa 6]
Jas i ti sme braća stari
Takva ljubov čini pari
Ti me čuvas, ti me svaćas
Ti za kusur ne mi faćas
(Je, je, je, da, da, da)

[Refren]
Nasmevni se
Ne beri gajle
Namigni mi
Ajde nazdravje, Skopje!“ .

Foto: Bojan Petrović / Mts Dvorana



Kraj koncerta se neumitno približavao, te je Stefanovski lagano najavio šta čeka publiku sledeće na samom završetku zvaničnog segmenta.

„Sada nešto zaista specjalno. Ova stvar je meni draga već 40 godina“, i onda je maestralno odsvirao posebni masterpiece „Bistra voda“ i tako nema veće sreće u publici.

Video radovi su se nizali u obliku slika na sve strane, od ulaza u neku zgradu, zapravo zdanje koje liči na muzej, do izazovne fotografije mosta koji se proteže čitavom svojom dužinom i veličinom.

Delovalo je da je definitivni kraj, međutim makedonska ekipa virtuoza se vratila na još jednu moćnu kompoziciju.

„Uči me, majko, karaj me”, makedonski tradicional, nastao u 19. veku, tačnije 1861. godine, bio je pravo finale ovog dvočasovnog koncerta, briljantna završnica, jedno kolosalno, epsko, monumentalno remek delo, koje je „Leb i sol“ obradio na svojstven način.

Gitarista Vlatko Stefanovski održao je i večeras ne samo koncert već pravi muzički, kulturološki, fenomenološki masterclass, gde je podsetio na svoje vrhunsko umeće kao gitariste i kompozitora kao presek mnogih hitova iz vremena „Leb i sol“ i snažne samostalne karijere.

Tako se istakao i delima kao primenjene muzike za film, pozorište, televiziju, i u saradnji sa mnogim kolegama u dugoj karijeri, kao što je duet sa violinistom Stefanom Milenkovićem, na rasprodatim koncertima u Sava centru 2010. godine i po regionu.

Posebne nastupe je imao pre 14 godina kao deo trija „The Kings of Strings“ koji su činili – Vlatko Stefanovski, Tomi Emanuel i Štokelo Rozenberg, tri kralja akustične gitare, u okviru Guitar Art Festivala u Sava centru i Domu sindikata 2011. godine.

Poslednjih godina Vlatko Stefanovski je osvajao različite prostore u Beogradu: Dom omladine (Beogradski Jazz festival, sala „Amerikana“), park Tašmajdan, stadion Tašmajdan, Sava centar, Beer fest – Ušće, Plato kod Muzeja savremene umetnosti, Botanička bašta „Jevremovac“ u julu 2024. godine, na festivalu„Jazz in the Garden“, u duetu sa etno jazz pijanistomVasilom Hadžimanovim, i druga atraktivna mesta glavnog grada.

Ako nije bilo dovoljno jasno o kakvoj veličini govorimo, hajde samo da podvučemo u poslednjem periodu kakvu je čast imao Vlatko Stefanovski: beše to susret sa kraljem Charlesom III u Ujedinjenom kraljevstvu i tom prilikom je uručio svoj aktualni album „London Sessions“ u izdanju „Croatia Records“. Tako je Stefanovski postao jedini muzičar sa ovih prostora koji je imao lični susret sa britanskim monarhom. Muzika Vlatka Stefanovskog, snimljena u Abbey Road studiju, biće na repertoaru kraljevskih odaja, kao izvanredan uspeh.

Od novijih projekata izdvajamo i dokumentarni film posvećen velikom kompozitoru bivše Jugoslavije – „Hitmaker: Đorđe Novković“, čija je ekskluzivna premijera održana u dva dana – 24. i 25. novembra u bioskopima CineStar i Kaptol Boutique Cinema Zagreb.
Vlatko Stefanovski je na gitari odsvirao sve instrumentale koji su u novom ruhu predstavljeni u ovom celovečernjem filmu. Neka od najvećih muzičkih imena u ovom velikom projektu ponovo su otpevala kultne hitove Đorđa Novkovića: Gabi Novak, Neda Ukraden, Željko Bebek, Severina, Vlado Kalember, Zdravko Čolić, Petar Grašo, Boris Novković i Mia Dimšić.


Ivan Makragić

Foto: Bojan Petrović / Mts Dvorana