O novim albumima, o novim koncertima 13. i 14. maja u Mts Dvorani, o najnovijem mjuziklu „Kao kakao“ u Skoplju, o kolegama kojih više nema, o velikoj produktivnosti u dugoj karijeri, o daljim koncertnim aktivnostima

Naš današnji uvaženi gost – sagovornik je veoma posebna umetnička ličnost, čija karijera traje duže od 50 godina.

Kompozitor, tekstopisac, pevač, aranžer, pre svega vrhunski gitarista, apsolutno najbolji na našim prostorima, sa celog regiona bivše Jugoslavije.

Možemo reći da je jugoslovenski muzički umetnik, zapravo makedonski virtuoz, majstor i maestro, koji stvara remek dela poslednjih decenija.

Izuzetno vredan i produktivan sa veoma bogatom diskografijom.

Prvo je bio lider makedonskog rok, etno, džez, bluz benda „Leb i sol“, da bi kasnije u solo karijeri poostao prava institucija za sebe.

Jasno je o kome je reč.

Jedan, jedini, jedinstveni, vrhunski artista, koji obožava svoj poziv …

                               VLATKO STEFANOVSKI.

Specijalno govori za Music Pocket Magazine.

Antologijski regionalni muzičar Vlatko Stefanovski veoma je angažovan i vredan u poslednjem periodu, i osim što aktivno održava koncerte po državama bivše Jugoslavije, ali i mnogo šire, nedavno je objavio i predstavio dva nova studijska albuma.

Upravo povodom svih ovih aktuelnosti, makedonski kompozitor, gitarista virtuoz, tekstopisac, aranžer, vokal, nedavno je uoči primanja „Porina“ za trajni doprinos muzici, u Splitu pred medijima i kolegama govorio o dva albuma.

Prvi je autorski projekat „Muscle Memory“ i drugi je album „Guitar Sings“ kao deo jednog od najambicioznijih diskografskih projekata „Hitmaker – Đorđe Novković“, posvećen velikom jugoslovenskom – hrvatskom muzičkom umetniku – tekstopiscu, kompozitoru, u izdanju diskografske kuće Jugoton/Croatia Records.  

Takođe, Vlatko je imao i uspešan rasprodati koncert „Acoustic Night“ u Hrvatskom domu u Splitu, koji je realizovan upravo zbog primanja nagrade „Porin Special Merit Award„.

Gitariski mag je primio nagradu Porin Special Merit Award za poseban doprinos muzici od kolege Džibonija.  

Naravno, Zlatan Stipišić Gibonni i Vlatko Stefanovski su ostvarili zajedničke saradnje i gostovali su jedan drugome na koncertima po čitavom regionu bivše SFRJ.

Gošća ove posebne večeri je bila Mia Dimšić, poznata hrvatska pevačica i tekstopisac.

Trenutno maestralni gitarista je nadmašio i svoja očekivanja, da podari publici dva sasvim različita albuma, a opet i međusobno povezana izdanja.

Kako je objasnio u susretu sa sedmom silom i ljubiteljima njegovog lika i dela, album „Guitar Sings“ predstavlja specifičan nastavak velikog diskografskog projekta, sa instrumentalnim kompozicijama u Vlatkovom izvođenju, koji su odabrani za diskografski projekat posvećen sjajnom umetniku Đorđu Novkoviću (1943 – 2007).

Na albumu se nalaze pesme Zora je, Nada, Žuta ruža, Ostala si uvijek ista, Ako me ostaviš, Virujen u te, Južnjaci, Stari Pjer, Prva noć sa njom i Takav je život.

 Drugi album „Muscle Memory“, koji je objavljen u isto vreme, poseduje Vlatkov autorski pečat i, kako sam kaže, rezultat je dugog i intenzivnog kreativnog procesa.
Ovaj album sadrži devet pesama – četiri instrumentalne i pet vokalnih numera, i već pri objavljivanju, projekat je dobio veoma pozitivne i odlične reakcije publike i kritike.

U stvaranju albuma su učestvovali – njegov sin Jan Stefanovski kao talentovani bubnjar i Ivan Kukić na bas gitari, dok su im se  pridružili i još trojica istaknutih kolega – Zvjezdan Ružić, Damir Imeri i Goran Papaz.

Govoreći o samom nazivu albuma „Muscle Memory“, Stefanovski je objasnio kako iza njega stoji ideja tzv. mišićne memorije, odnosno dugotrajnog vežbanja i usvajanja veštine.

Verovali ili ne, iako deluje i izgleda kao večiti mladić, Vlatko Stefanovski ima karijeru dugu 52 godine. Podsetimo, jubilej od 50 godina na sceni, Stefanovski je slavio tokom 2024., između ostalih i na rasprodatoj velikoj sali (Plava Dvorana) Sava centra, u decembru 2024.

Osim u Splitu, Vlatko je promovisao svoja dva nova albuma „Muscle Memory“ i „Guitar Sings“  i u Skoplju, u prepunoj sali hotela Holiday Inn Skoplje.

Pored mnogih predstavnika medija, kolega, saradnika i prijatelja, promociji albuma prisustvovali su i Zoran Ljutkov, ministar kulture i turizma, diplomatska savetnica Ambasade Hrvatske u Severnoj Makedoniji, Ana Vučić.  O značaju Vlatka Stefanovskog i njegovim novim izdanjima u ime diskografske kuće govorile su Maja Vidmar Klarić, izvršna direktorka, i Klaudija Čular, glavna i odgovorna urednica.

„Zaista sam vam zahvalan što ste pokazali interesovanje i odvojili vreme da dođete ovde. Zahvalan sam i kući Croatia Records koja prati sve što radim, a toga je bilo mnogo u poslednje vreme. Novi album ‘Muscle Memory’ nastajao je 3–4 godine jer sam često bio na turnejama, ali sam veoma zadovoljan kako je na kraju ispao. Na njemu gostuju sjajni muzičari, a među vama su danas i Ivan Kukić, moj basista, i moj sin Jan Stefanovski, bubnjar, koji su mi doneli novu stvaralačku energiju i sa kojima uživam na koncertima“, istakao je Vlatko Stefanovski.

„U sebi imam neku muzičku podeljenost – sviram progresivni rok, fusion, a onda napišem baladu i dobro je što je tako, jer se sve to nekako nadopunjuje. To je, da tako kažem, muzičko šarenilo koje negujem još od samih početaka u grupi „Leb i Sol“ pa do danas. Na poslednja tri albuma — ‘London Session’, ‘Guitar Sings’ i ‘Muscle Memory’, sarađivao sam i sa ton-majstorom Goran Martinac iz Croatia Recordsa, kome sam zahvalan za finalni zvuk“, otkrio je Stefanovski.

Nakon zvaničnog dela, Vlatko je nastavio druženje sa mnogim prijateljima, među kojima su bili novinar Nenad Georgijevski, vizuelni umetnik Georgij Hristovski, autor fotografija sa prvog albuma „Putujemo“, kao i do sada neobjavljenih fotografija na reizdanju, Bratislav Zafirovski i mnogi drugi.

Nakon predstavljanja novih albuma, publika željno iščekuje koncert Jazz in Rock – Vlatko Stefanovski, Dado Topić i Rambo Amadeus – 3 gitare i Big Bend RTS-a 13. i 14. maja u MTS Dvorani.

Ovaj koncert se svakako ne propušta, svako ko voli rokenrol i džez, ne bi smeo da na bilo koji način ovako nešto izostavi iz svog života.

Posle punih 18 godina, kada su na koncertu povodom 60 godina Big Benda RTS-a, gitare ukrstili muzički umetnici, to jedinstveno iskustvo će ponoviti 13. i 14. maja na sceni mts Dvorane, kroz dva rasprodata koncerta. Tu su nam tri maestra ponoivo – Vlatko Stefanovski iz Makedonije, Dado Topić iz Hrvatske i Rambo Amadeus iz Crne Gore.

Podsetimo, oni su imali zajednički koncert sa čuvenim orkestrom 2008. godine u Sava Centru i sada taj poseban muzički doživljaj će ponoviti na sceni bivše Dvorane Doma sindikata.

Vlatko Stefanovski je već dva puta nastupao u mts Dvorani 2023. i 2025. na samostalnim koncertima sa svojim V3 – Trijom, te je uvek apsolutno oduševio publiku. Osim toga, ovde je nastupao i na festivalima Guitar Art Fest 2010. sa australijskim gitaristom Tomijem Emanuelom i 2019. sa Miroslavom Tadićem, ali i na Beogradskom jazz festivalu.

Jubilej od čak 50 godina karijere, Stefanovski je proslavio 2024. godine u Sava Centru tokom tri sata veoma sadržajnog i obimnog koncerta.

 Povodom novih albuma, Vlatko Stefanovski će se družiti sa medijima i svojom publikom u četvrtak, 14. maja od 13.00h u Jugoton prodavnici u Nušićevoj ulici.

Jedan od najpriznatijih i najvećih gitarskih virtuoza na svetu – makedonski muzičar Vlatko Stefanovski će imati novi koncert u Beogradu je 2024. godine objavio album „London Sessions“ – trostruko izdanje snimljeno u čuvenom Abbey Road studiju.

Stefanovski se u karijeri od pola veka proslavio prvo kao lider makedonske grupe „Leb i sol“, koja i dalje postoji, samo bez njega, dok je dalje trijumfovao i u solo karijeri.

Kao retko sjajan maestro i majstor instrumentalista, vešto kombinuje rok, etno, džez, rokenrol, džez fjužn i bluz sa primesama, kako kritičari ocenjuju „makedonske tradicionalne muzike i neparnih ritmova“. Poznat je kao neko ko sve ove zvukove spaja u jedno, te važi za jednog od omiljenih muzičara na našim prostorima.
 
Poreklom iz Makedonije, Vlatko Stefanovski je rođen u glumačkoj porodici, a gitaru je počeo da svira sa 13 godina, da bi do svoje 20-te godine oformio čuveni sastav „Leb i sol“, sa kojim je objavio 13 studijskih albuma i nastupao širom sveta.

Međutim, Stefanovski je tokom svoje samostalne karijere objavio i mnoge uspešne solo albume i komponovao primenjenu muziku za film, pozorište, televiziju i sarađivao sa mnogim važnim imenima i orkestrima.

Posebne nastupe je imao pre 14 godina kao deo trija „The Kings of Strings“ koji su činili – Vlatko Stefanovski, Tomi Emanuel i Štokelo Rozenberg, tri kralja akustične gitare, u okviru Guitar Art Festivala u Sava centru i Domu sindikata 2012. godine.

Evo i još jedne zanimljivosti iz života velikog makedonskog umetnika.

Vlatko Stefanovski je uručio svoj album “London Sessions” kralju Charlesu.

Jedan od najcjenjenijih gitarista ovih prostora imao je čast da se susretne u Londonu sa kraljem Charlesom III kome je uručio tada svoj aktuekni album “London Sessions”, objavljen takođe za hrvatsku diskografsku kuću Croatia Records. Time je postao jedini muzičar iz celog regiona bivše Jugoslavije, koji je imao lični susret sa britanskim monarhom.

Album “London Sessions” objavljen na CD-u i trostrukom LP izdanju, snimljen je u legendarnom Abbey Road Studiju 3 u Londonu.

Muzika Vlatka Stefanovskog, uveliko se sluša u kraljevskim odajama, od kraja 2024. godine.

 Stefanovski je imao jedinstvenu priliku da predstavi svoje stvaralaštvo britanskom kralju.

Vlatko Stefanovski je u samo pet dana snimio čak 22 pesme.

Koncerti u Beogradu i Srbiji ranije i ubuduće

Vlatko Stefanovski je veoma čest gost Srbije, može se reći da se prilično odomaćio, jer je ne svakih par meseci obavezno na nekom novom koncertu u prestonici i u drugim velikim i većim gradovima naše zemlje.

Tako je nedavno, 17. februara ove 2026. godine održao uspešan koncert u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu.
Na ovom prostoru je imao takođe izvanredan koncert sa kolegom gitaristom Miroslavom Tadićem tokom 2022. godine.

Njih dvojica su imali mnoge zajedničke nastupe kao što je bio veliki celovečernji dvočasovni koncert na Guitar Art festivalu 2019. u Sali 1 Mts Dvorane.

Takođe, Vlatko je osvajao mnoge prostore po Beogradu poslednjih nekoliko godina: park Tašmajdan, stadion Tašmajdan, Dom omladine Beograda, Sava centar, Ušće – Beer fest, Botanička bašta „Jevremovac“, Plato kod Muzeja savremene umetnosti Beograda (MSUB), kao i poSrbiji – Exit u Novom Sadu, Arsenal fest u Kragujevcu i mnoge sličnemanifestacije.

Osim Guitar Art festivala, Stefanovski je učestvovao i na Beogradskom jazz festivalu – u Domu omladine Beograda (2024) i u Mts Dvorani, na festivalima Beer fest i WOMBA na beogradskom Ušću, „Todo Mundo“ u parku Tašmajdan, i drugim događajima, manifestacijama.

Pamte se serije koncerata Vlatka Stefanovskog & Stefana Milenkovića u Sava centru 2010. godine, u pratnji jazz pijaniste Vasila Hadžimanova i gitariste Miroslava Tadića, kao i na istom mestu celovečernji nastup sastava „Kings of Strings“ – Tommy Emanuel, V. Stefanovski i Stochelo Rosenberg, objavljen je i live album na vinilu.

Stefanovski je početkom jula 2024. imao prvi put koncert u Botaničkoj bašti „Jevremovac“ u formatu duo sa etno jazz pijanistom Vasilom Hadžimanovim, u okviru četvrtog izdanja džez festivala – „Jazz in the Garden“.

U poslednjem periodu, Vlatko je imao veličanstventročasovni koncert u Sava centru u decembru 2024. povodom velikog jubileja– 50 godina maestralne karijere.Nakon toga, krajem 2025. godine je realizovao još jedan solo koncert na sceni Mts Dvorane, kojoj se vratio nakon 2023. kada je takođe imao samostalan muzički program.
Takođe, Stefanovski je na istoj pozornici u aprilu 2025. gostovao rok bendu „Neverne bebe“, sa kojim je sarađivao na kompoziciji „Dan tvoj“.

Stigli smo do naše nove muzičke priče.

Odnosno priče – VLATKA STEFANOVSKOG.

BITI ZAJEDNO NA PLOČI SA ROYAL PHILHARMONIC ORCHESTRA JE STVARNO PRAVI LUKSUZ

U poslednje vreme, diskografski gledano, upravo zato što imate dva albuma – autorski projekat „Muscle Memory“ i „Guitar Sings“, kao deo jednog od najambicioznijih diskografskih projekata „Hitmaker – Đorđe Novković“, onda pre toga i „Mother Tongue“ i „London Sessions“. Znači, to su već četiri albuma za vrlo kratko vreme. Čini mse da nikad da sada u bogatoj karijeri niste bili toliko produktivni, da za manje od godinu dana izbacite četiri, odnosno dva albuma u isto vreme?

  To nisu moje ideje. Ja ne bi tako to rasporedio. Međutim, tako se namestilo se tako da sam ja, snimajući taj moj novi autorski album, desio se i Londan Sessions, desio se i ovaj „Guitar Sings“ desile su se stvari mimo mog autorskog rada.

Tako da, u Londan smo otišli potpuno onako iznenađeni, kako da kažem, od te ponude koju nam je dala Croatia Records, da odemo i da snimamo u Abbey Road studiju.

I, normalno, nismo imali ni vremena, ni takav budžet da se mi razbaškarimo po tom studiju mesec dana, ili dva meseca.

Nego smo u dva dana odsvirali ono što obično sviramo na koncertima. To je bio „London Sessions“. I od tog snimanja je objavljen taj trostruki vinil, pod tim imenom.

Onda se slučajno isto desio album „Guitar Sings“, koji nije faktički ni bio u planu, nego to je proizašlo od omaž projekta o Đorđu Novkoviću – Hitmejker, i onda su mene pozvali da sviram. Ideja je bila da samo jednu kompoziciju sviram – „Žutu ružu“, koju sam inače originalno svirao sa Željkom Bebekom. I onda kad sam to odsvirao, ideja je pala, a što ne bi ti odsvirao sve numere? Pa da imamo instrumentalni album sa tim temama.

I tako, jedna po jednu, jedna po jednu, dobio sam ih jedna po jednu i vraćao ih nazad. I to je ispalo fascinantno, zato što stvarno je to luksuz.

 Biti zajedno na ploči sa Royal Philharmonic Orchestra /Kraljevskim filharmonijskim orkestrom/ iz Londona, to je stvarno pravi luksuz koji teško možeš sebi priuštiti.

NIKAD VIŠKA ALBUMA, NIKAD VIŠKA IZDANJA

I onda je tu autorski album – „Muscle Memory“, i kako ste uspeli da paralelno praktično radite ta dva tako zahtevna muzička projekta?

 A eto, tako se desilo, paralelno. Mislim, kad radite u studiju, onda možete paralelno raditi puno stvari. Moj autorski album sam spremao i snimao 3 – 4 godine. I oko tog materijala ja sam prilično osetljiv. To su moje pesme i sad pokušavam da ih završim na najbolji mogući način. A ovi projekti koji su se usput dešavali, oni su se jednostavno desili.

I sad nekad možeš da isplaniraš ti da napraviš neki tempo u kojem deluješ, izbacuješ albume. Nekad možeš, nekad ne možeš.

Nekad te povuku projekti. Nije to da sam ja to strateški nešto planirao. Zapravo svi ti projekti su mene povukli.

E sad, znaš kako, nikad viška albuma, nikad viška izdanja.

Кo voli, on će da kupi i da sluša ili da presluša. A ko ne voli, biće nezainteresiran i za novi album, i za stari, i za prastari.

Eto, dolazite nam često, da kažem, u Beogradu, u Srbiju, u koncerti. I uvek su koncerti puni, mislim na sale, hale, otvorene prostore. Nastupi su vam neprestano rasprodati kada god i koliko god često da nam dolazite.

Veoma mi je drago da je tako u Srbiji.

UVEK JE ZADOVOLJSTVO I PRIVILEGIJA BITI NA SCENI SA VIŠE LJUDI, NA KONCERTIMA U MTS DVORANI BIĆE NAS 30 NA BINI

Dakle, samo da se prisetimo u poslednje vreme – znači, Sava Centar kad ste slavili izuzetan jubilej – 50 godina karijere, krajem 2024. godine. Onda sada krajem 2025. samostalan koncert sa vašim V3 – Trijom, Mts Dvorana. I sad nam dolazite 13. i 14. maja, koncert Jazz Rock Trio – gde se spajate posle 18 godina sa vašim kolegama – Dadom Topićem i Rambom Amadeusom. Samo ste tada svirali u Sava centru, povodom 60 godina Big Benda RTS, sada ste u bivšoj Dvorani Doma sindikata – Mts Dvorani.  Кakva sećanja imate tada, pre 18 godina, dakle 2008. i sada kad ste se sa njima videli, u maju 2026. godine?

 Ja se uopšte ne sećam. Odnosno, sećam se tog koncerta, međutim…

Sećam se slike, ali ne i tona.

Tako da, jutros na probi, kad sam čuo ponovo neke aranžmane, baš sam se oduševio. Neke moje pesme odsvirane su na sasvim drugačiji način.

Uvek je zadovoljstvo i privilegija biti na sceni sa više ljudi. Ovde će biti 30-ak nas na sceni. To je stvarno bogatstvo zvuka i bogatstvo energija.

Baš sam uživao jutros na probi, moram priznati. Biće super. Mlada ekipa u Big bendu RTS-a.

Prilično mi se čini energična i entuziastična ekipa mladih.

Ako možemo otkriti, kakav je repertoar koncerta?

 Svako od nas trojice muzičara će odsvirati neke svoje numere. Rambo, svoje, Dado, svoje, ja moje. Uglavnom će ljudi čuti ono što vole da čuju od mene. A nešto će čuti što i malo ređe sviram. Sviraćemo i neke malo duže improvizacije i neke bluzeve, biće zabavno.

Da li ima možda ta mogućnost da vi svirate od Dade Topića i Ramba Amadeusa numere, a onda i oni vaše kompozicije?

Ne želim da otkrivam koncept programa. Biće zabavno svakako. Na kraju ćemo se, naravno, svi pomešati verovatno. Ne verovatno, nego sigurno. I podelićemo i sola, i ta zajednička iskustva na sceni.

MTS DVORANA JE ODLIČNA – NI PREVELIKA, NI PREMALA

U poslednje vreme gledano, koliko god ste osvajali mnoge prostore u Beogradu, od Sava centra, preko Doma omladine ili stadiona Tašmajdan, Mts Dvorana postala je nekako polako vaša druga kuća u Srbiji?

Odlična je Mts Dvorana. Nije prevelika da te baci u stres, a nije ni premala. Negde idealna veličina Dvorana je za sve zainteresirane, a pritom dobar je zvuk, dobre su garderobe. Verovatno se ljudi dobro osećaju tamo. Ima fina nova sedišta.

Renovirana je Dvorana i mislim da je uživanje gledati, a i svirati tamo.

U poslednje vreme, ako gledamo nekoliko godina, tamo ste imali koncerte na Guitar Art festivalu, sa Miroslavom Tadićem 2019. godine, onda ste nastupali za Beogradski džez festival kada se tamo održavao, onda solo koncerti, gostovali ste i pop rok grupi „Neverne bebe“ na njihovom koncertu 2025. godine, sa kojima ste snimili kompoziciju „Dan tvoj“, dakle uvek ste u Mts Dvorani?

 Da, da, tako je, tako je. Sve je to bilo dobro, posebno sjajno sa Miroslavom Tadićem.

Volim ja i Sava centar. Ali, Sava centar je malo ozbiljnija dvorana, u smislu broja sedišta, i za Sava centar se moraš baš spremiti mnogo ambiciozno.

ODAVNO MI JE ŽELJA BILA DA SVIRAM NA KALEMEGDANU, I TA ŽELJA MI SE OSTVARILA 2025. GODINE

Kada sam 2024. godine radio na TV Nova, kao urednik u timu jutarnjeg programa, uključili smo vas online da se javite iz Ohrida, ja sam voditeljki pisao sva pitanja za vas, pripremio sam kompletan scenario, i ona je to onda dalje čitala. I na moje pitanje koje je ona vama postavila, koje prostore niste osvajali u Beogradu, a želeli biste, odgovorili ste – Kalemegdan. Ima li još mesta koja niste osvajali u našem glavnom gradu, a imate nameru možda uskoro?

 Jeste, uh, naravno, Kalemegdan mi je odavno bila želja, ali se ona i ispunila. Baš prošle godine sam svirao na Kalemegdanu, upravo u okviru Guitar Art festivala, poslednji dan, raniji termin preko dana. Bio je jedan open-air koncert. Bio sam sa svojim trijom. Da, to je bio maj, isto, maj, prošle godine. I bilo je to stvarno super.

Vidi, ima toliko malih i finih prostora. Možda ću skoro jedan vrlo mali prostor odsvirati u Beogradu. Ipak, neka ostane za sada tajna. Da ne otkrivam pre vremena.

Ali, volim ja svirati i po manjim i po većim prostorima. Nije to sad meni problem. Ponovo kažem, ne vodim ja neku preciznu strategiju, kad nastupati, kad ne nastupati, i držati publiku u nekoj neizvesnosti.

Mislim, ja prihvatam ponude, ili odbijam ponude, ali, uglavnom gledam da ne mistifikujem previše svoj rad.  Ako treba sad, ovde ću otići do hotelske sobe da uzmem gitaru i da odsviram nešto. To su me naučili veliki majstori, koji vežbaju po autobusima, brodovima, i po vozovima, i koji nemaju problema na aerodromu da otvore kofer sa gitarom, čekajući let. A to rade i veliki majstori.

Ja volim da sviram, i volim da držim gitaru u rukama. Da li će to biti u ovom lobiju hotela, ili u Кarnegi holu, to je šta nam Bog da.

TOMI EMANUEL JE VELIKI MAJSTOR – VEROVATNO NAJBOLJI AKUSTIČNI GITARISTA NA SVETU, GOVORIM O VESTERN SVIRANJU

Verovatno ste videli – 8. novembra u Sava centru gostuje Vaš prijatelj, australijski kolega Tommy Emmanuel. Imali ste divan koncert sa triom Kings of Strings u Sava centru, i posle u Dvorani Doma sindikata, 17. i 25. marta te 2012. godine.  Tomi Emanuel, Štokelo Rozenberg i Vi.

Da li ćete možda 8. novembra otići da vidite Tomija Emanuela u Sava centru?

Ako sam u Beogradu, zašto da ne. Sa zadovojstvom – uvek. Tomi je veliki majstor. I sreli smo se pre nekoliko godina u Herceg Novom na letnjem Gitar Art festivalu.  I baš smo se fino ispričali o muzici, o životu, o gitarama i o svemu.

Tomi je super. Tomi je sjajan. I on je verovatno najbolji akustični gitarista na svetu. Govorim o tom vestern sviranju. Ne govorim sad o flamenku ili o drugim žanrovima.

NE TREBA NIKADA ZAOKRUŽITI OPUS DOK SI ŽIV

Imali ste u Hrvatskom domu u Splitu isto veliki koncert. I tada ste primili i prestižnu hrvatsku nagradu „Porin“ za poseban doprinos muzičkoj umetnosti. Bio je tada uspešan rasprodati koncert „Acoustic Night“ u Hrvatskom domu u Splitu, koji je realizovan upravo zbog primanja nagrade „Porin Special Merit Award“. Kolega Gibonni vam je uručio tu nagradu. I da li je ta vrsta nagrade negde pandan za životno delo kada se dodeljuje, ili slično?

Кako ste se osećali da vam neko uruči nagradu koja obuhvata vaš 50-godišnji rad?

Nagrade su uvek dobrodošle. I nagrade uvek u principu govore o onome ko ih daje, a manje o onome ko ih prima. Tako da, sa zadovoljstvom sam je primio, naravno, to je velika nagrada kao Special Merit Award. Drago mi je bilo da dobijem.

I te večeri je bilo lepo, odsvirao sam jedan solistički, veoma emotivan koncert. U publici su bili dragi prijatelji, velike face, muzičari.

Džiboni /Gibonni/ je održao jedan govor, onako patetičan, da kažem, vau, vau.

I bilo je gala, baš gala sve to. I, kako da vam kažem, ali, s jedne strane, kad dobijaš nagradu za životno delo, malo se možeš osetiti … neprijatno.

Jer svi želimo da verujemo da najbolje tek dolazi. I sad, ako smo zaokružili opus, onda šta nam ostaje? Ne treba nikad zaokružiti opus, dok si živ.

IZBROJAO SAM SVA IZDANJA U MOJOJ KARIJERI – SNIMIO SAM 39 ALBUMA

Kad se pogleda 50 godina karijere koje slavite, to je stvarno veliko, pola veka trajanja, u onom Sava centru ste imali tročasovni koncert, i Vi ste tada naročito delovali kao da ste mladić, kao da tek počinjete karijeru.

A, hvala ti, da. Ali, pazi, sad kad je album „Muscle Memory„ izašao, kad sam izbrojao izdanja, mogu te reći da su 39 albuma, koje potpisujem kao autor i kao nosilac programa. Što je stvarno, vau. Dakle – 39 albuma. Teško je ih izgovoriti, a ne odsvirati.

Vi ste onda prava hiper produkcija. Jako ste plodni u stvaralaštvu. Stvarno ogroman opus. Kao da ste sada tek uvideli koliko ste albuma snimili?

I sam se sobom čudim. Ili – sam se sebi čudim nad onim što sam uradio.

DOBRO JE DA JEDNI DRUGE INSPIRIŠEMO DA RADIMO LEPE STVARI

Sada nedavno je u prodavnici Jugotona bila promocija najnovijeg albuma rok benda „Električni orgazam“, pod nazivom „U magli sjaj“. I Gile je rekao baš na tu temu da svaki muzički autor smatra da mu je najbolji upravo onaj poslednji album, kao i Vi što donekle mislite da tek predstoji ono najbolje.  

Opet, zašto vezujem tu priču…. Vi sigurno znate da je bend „Električni orgazam“ nastao za Srpsku novu godinu 13. januara 1980. godine upravo nakon gledanja koncerta vaše bivše grupe „Leb i sol“. Članovi buduće grupe su bili na neki način nadahnuti vašim koncertom i u beogradskoj kafani Mornar su zvanično osnovali rok bend. Koncert „Leb i sol“ je bio baš u Domu sindikata, gde Vaše kolege i Vi imate koncert 13. i 14. maja.

Kako se osećate u tom smislu da ste jednim fantastičnim koncertom „Leb i sol“ tada, inspirisali jednu veliku karijeru koja traje već 46. godinu – „Električni orgazam“?

Čuo sam, znam tu priču. Gile je meni prijatelj.

Drago mi je ako je bilo tako. Vidi, i mene je neko inspiriso u životu. Ja sam bio pod velikim uticajem tadašnje Кorni grupe. I, kad sam ju poznao Josipa Bočeka i Кornelija Кovača, to je za mene bio praznik. Ti dani su bili praznik za mene. I oni su na mene ogroman uticaj izvršili.

Dobro je da je to tako. Dobro je da jedni druge inspirišemo da radimo neke lepe stvari.

I muzika mora da ide dalje. Mora da se ta ostavština i ta inspiracija nastavi, motivacija mora da ide dalje. Moramo inspirisati mlade ljude eventualno – one koje znamo i one koje ne znamo, jer nikad do kraja nismo svesni dokle dobacujemo. Nikad do kraja.

Ja sam iznenađen često posle kad dobijam neku poruku iz daleka, ili kad dobijem, recimo uživo, kad me neko sretne na ulici, totalni anonimus, ja ga ne znam, a on mi nešto važno kaže. To je neki čovek koji je bio negde na nekom mom koncertu ili je kupio neku moju ploču i rekao mi da mu ta pesma nešto posebno, lično znači.

A do mene je stizalo puno takvih zanimljivih poruka – da su nekim ljudima moje pesme obeležile leto ili da su uz neku moju pesmu pronašli ljubav svog života i to su fantastične stvari.

 Vi ste nadahnuli sve te ljude, vašu vernu publiku?

 Pa ja se trudim da radim najbolje što mogu i koliko dobacim, znaš, baciš taj basket, ili tu loptu baciš, i ako imaš malo sreće, onda daš triple double, kako se već to zove.

Slike sa promocije dva albuma u Skoplju, maj 2026.

NAŽALOST MOJA GENERACIJA SE SMANJUJE, ODLAZE MI KOLEGE PRERANO

Skoro smo vas gledali, u oktobru 2025. godine opet u Sava centru, gde ste bili gost na velikom memorial koncertu „Indexi i prijatelji“, koji se održava svake dve godine. I nedavno je bio neki njihov koncert po regionu?

Da, da, da, žao mi je što nisam stigao da idem, bio je skoro koncert „Indeksa i prijatelja„ u Sarajevu, ali nažalost nisam stigao da se organizujem. To je isto jedna velika zaostavština, legacy, i oni su inspirirsali puno toga, uključujuči i mene, naravno.

Evo gledajuči taj omaž, Davorin Popović, pevač „Indeksa“, koji nas je nekako prerano napustio, onda Đorđe Novković, zatim Dragoljub Đuričić, svuda ste učestvovali na neki način kao posveta ovim odlazećim kolegama. Bili ste deo velikog koncerta u pozorištu Atelje 212 baš povodom smrti Dragoljuba Đuričića, sa mnogo bubnjara na sceni.

Da li vam nedostaju svi ti ljudi koji su nas iznenada napustili i kako kultura na ovim prostorima može da opstaje, na teritoriji cele bivše Jugoslavije?

Odnosno, imate li utisak da se kultura nekako smanjuje kad nam neki velikani samo tako odlaze?

  Znate šta je problem, što se moja generacija smanjuje, nažalost. Da, ljudi odlaze, niko nije od titanijuma napravljen, samo što su neki, slažem se sa tobom, zaista otišli – prerano. I ta korona je uzela puno tih muzičara, nažalost. I ceo ovaj čudan život koji živimo … pod velikim stresom su ljudi, svi mi, ne samo mi sa ovih podneblja, nego svi.

Nekako trenutak u kome živimo je prilično napet, nervozan, sa tenzijama, tako da sve to uzima svoj danak, i nažalost i muzičari odlaze.

Da, naravno, fali mi dosta njih koji su nas napustili.

Ja sam sarađivao i sa Sanjom Ilićem, i sa Dragoljubom Đuričićem. Prijatelj mi je bio i Bodo Кovačević iz „Indeksa„. Nedavno mi je njegova supruga, odnosno – udovica poklonila jednu sliku. Bodo je bio inače fantastičan slikar, pored toga što je bio odličan gitarista. Zaista je bio fenomenalan slikar, on je mogao od slikarstva da živi, i ja sam bio fasciniran kad sam video njegove akvarele, i njegova udovica je rekla – „Želim da vam poklonim jedan akvarel„, i ja sam primio poklon, i eno, slika mi stoji u dnevnoj sobi kod mene. Stvarno je fantastičan akvarel.

Tako, da znaš, svi smo mi povezani na neke čudne načine i to je neki netvork umetnika i muzičara koji je vidljiv ili nevidljiv. Često je vidljiv, a često je i nevidljiv, ali smo sigurno svi na neke čudne načine povezani.

Ja sam sarađivao i sa Arsenom Dedićem i sa puno njih.

Na veliku žalost, prošle godine nas je napustio iznenada i Matija Dedić, i Gabi Novak.

Jeste, naravno, oboje… Matija Dedić … sa njim sam imao i koncert na Jazz festivalu u Beogradu da,  neki ljudi su, nažalost, otišli prerano tako.

PLANOVI SU MI UGLAVNOM DA PREŽIVIM I NEKAKO OSTANEM NA NOGAMA

Kakvi su vam dalji planovi što se tiče turneje i možda snimanja novih albuma?

 Znaš kako, u mojim godinama planovi su da preživiš, planovi su da ostaneš nekako na nogama i pri nekoj svesti, da možeš i dalje da hodaš i da se raduješ u životu.

  Ja ne želim previše unapred planirati. Pokušavam da obavim obavezu za obavezu. Prvo mislim sad na sutrašnji koncert u Mts Dvorani, pa koncert prekosutra isto u Mts Dvorani, taj 13. i 14. maj, pa da se vratim kući u Makedoniju živ i zdrav, onda me dalje čeka Džez festival u Budvi, pa treba tamo otići, odsvirati, vratiti se nazad.

Tako da ne želim ja neke grandiozne planove da imam, jedno za drugim, jedna obaveza, završiš jedno, pa planiraš drugo.

Husein Hasanefendić Hus, lider benda „Parni valjak„, koji ima koncert posle vas, 16. maja u Sava centru, obeležavaju 50 godina karijere, rekao mi je da sada u bendu sve postepeno planiraju, stepenica po stepenicu. Tako i vi izgleda isto?

 Da, upravo tako. Ne mogu ja sad da najavim turneju za 2027. godinu. Kad vidim da ovi stariji muzičari od mene, najavljuju turneju za 2028. godinu, kažem vau, vau – jesu li bili kod lekara na sistematskom pregledu prvo, pa tek onda neka planiraju.

IMAM DA NAJAVIM NEŠTO ZAISTA SENZACIONALNO – MJUZIKL „KAO KAKAO“ PREMA MOJIH 20 KOMPOZICIJA – PREMIJERA 3. JUNA U SKOPLJU

 Ranije ste bili veoma angažovani kao kompozitor primenjene muzike za film, pozorište, televiziju. Kako sada stoji situacija povodom toga, ima li projekata na vidiku?

 Odavno nisam radio ni film ni drugo, ali mogu ti najaviti nešto zaista – senzacionalno. U Skoplju se priprema mjuzikl naziva „Kao kakao“.  Ito je velika vest. Već je pri kraju projekat, odabrani su mladi fantastični glumci, odličan tekst je napisan, baš dramski tekst, ozbiljan dramski komad.

Premijera je zakazana za 2. jun, dakle vrlo brzo.  Prva repriza je 3. juna, a onda ima još dve predstave u toku juna, onda u julu, u avgustu na zatvaranju Ohridskog leta će ići sa tom predstavom, a možda će biti izvedena i u Crnoj Gori, na festivalu Budva – grad teatar.

„Kao kakao“ je mjuzikl sa 20 mojih kompozicija, ima sve – dramska radnja, pevanje, igranje, tri probe dnevno imaju – pevačku, dramsku i igračku probu.

Biće spektakularno, sudeći po onome što sam ja čuo i video.

Reditelj je Dejan Projkovski, najbolji makedonski reditelj u ovom trenutku, veoma unique, dok je tekst za mjuzikl je napisao Venko Andonovski, najbolji pisac, ili jedan od najboljih makedonskih pisaca.

Muzika u predstavi je moja, radi se u kolaboraciji sa Makedonskim narodnim teatrom, pa eto, sad vi vidite.

Trebalo bi biti zaista fantastično.

Ivan Makragić

Foto – Bojan Petrović za koncert u Mts Dvorani 11. decembra 2025. godine

Slike sa proba mjuzikla KAO KAKAO