Priča o lordu Vudbajnu, kalipsomuzičaru s Vindruša, koji je decenijama bio izbrisan iz istorije najvećeg benda na svetu

Kada je 1960. godine jedan otrcani kombi prešao granicu Holandije i uleteo u Hamburg, u njemu je bilo pet mladića iz Liverpula koji su jurili za snom. Vozač kombija bio je Harold Adolf Filips Trinidadac koji je u Drugom svetskom ratu kao tinejdžer lagao o godinama kako bi se prijavio u RAF, a potom se 1948. vratio u Englesku na čuvenom brodu Empire Windrush. Znali su ga kao Lord Woodbine, kalipsomuzičara koji je u to vreme vodio čuveni liverpulski klub Jacaranda. Mladići koje je vozio bili su Džon Lenon, Pol Mekartni, Džorž Harison, Stjuart Sitklif i Pete Best. I dok će oni postati najveći bend na svetu, Woodbine je decenijama ostao izbrisan iz njihove priče – sve dok nova BBC-jeva serija „Hamburg Days“ nije odlučila da mu vrati dug.

U seriji koju je napisao scenarista „Sukcesije“ Džejmi Karager a koja će biti prikazana na BBC-ju 2027. ili 2028. godine, Lorda Woodbinea igra glumac Džorden Miri (poznat po seriji „Sherwood“) . Karager je u intervjuu za Guardian objasnio zašto je bilo važno uključiti ovu figuru: „Pol i Lennon su ga poštovali u muzičkom smislu. Nije bilo mnogo ljudi u njihovom životu u tom trenutku koji su pisali sopstvene pesme, a Lord Woodbine je to radio kroz kalipso tradiciju“. Jedna od prvih pesama koje je John Lennon ikada napisao zvala se upravo „Calypso Rock“ .

Njihov odnos bio je više od pukog poslovnog aranžmana. Kako se seća Malik Al Nasir, akademik koji je istraživao Woodbinea za izložbu Britanske biblioteke, Lenon i Pol su „dolazili da ponude da čiste i skupljaju čaše za Woodbinea. Zauzvrat, Woodbine bi ih hranio i pomagao im tako što bi ih učio akordima“. On nije imao ugovor s njima – kako je Al Nasir primetio, „nije ih pokupio niko drugi; on ih je odveo u Hamburg, mesto o kojem niko drugi nije razmišljao“ . I dok je Harrison imao samo 17 godina, što je bilo premlado za rad u inostranstvu, Woodbine ga je, koristeći svoje iskustvo iz rata, ilegalno prokrijumčario u grad.

Iako je Woodbine, zajedno s Alan Ričard Vilijams, bio prvi menadžer Bitlsa, njegova uloga je vremenom potisnuta – naročito nakon što je Brajan Epštajn preuzeo menadžment 1961. . Međutim, najbolniji udarac došao je 1992. godine, kada je Woodbine pozvan na predstavu o Bitlsima u Liverpool Playhouse. Na pozadini scene bila je fotografija iz Hamburga, snimljena na putovanju 1960. godine – sa svima osim njega. On je jednostavno uklonjen iz kadra. „Kada sam to video, povredilo me je“, rekao je Woodbine nedugo pre smrti. „To je bio kraj sećanja Bitlsa i mene“ . Svojim prijateljima je tada rekao: „Možda velika Bitlsova mašinerija nije želela da se crnac povezuje s njihovim dečacima“ .

Postoji ironija u tome što je danas jedan od najpoznatijih, ali najmanje slavljenih ljudi u istoriji popularne muzike bio upravo onaj koji ih je naučio najvažniju lekciju: da sopstvene pesme nisu samo moguće, već i neophodne. Jer, kao što je scenario Karager naglasio, Lord Woodbine je bio prvi kantautor koga su Lenon i Mekarti ikada sreli . A upravo ta činjenica, i činjenica da su ga decenijama kasnije „izbrisali“ iz sopstvene istorije, govori više o prirodi slave i sećanja nego o samom Woodbineu. On je preminuo u požaru u svom domu u Tokstetu 2000. godine, u 71. godini, sa svojom suprugom, i sa sobom poneo priču koja je tek sada, više od četvrt veka kasnije, konačno ispričana kako treba.

MPM

MPM Original označava autorsku produkciju redakcije Music Pocket Magazina — priče nastale isključivo u okviru naše redakcije. To su tekstovi koji se ne preuzimaju, već nastaju od temelja: kroz istraživanje, intervjue, analize, terenski rad i kreativnu obradu tema iz muzike, filma, kulture i savremenog društva.

Svaki MPM Original nosi prepoznatljiv potpis našeg magazina i predstavlja sadržaj koji postoji samo kod nas. Za čitaoce, oznaka MPM Original znači da je pred njima autentična priča sa jedinstvenim kontekstom, oblikovana po najvišim MPM standardima.