Zemun je, baš kao i Beograd proteklog vikenda ponovo mirisao na staru, dobru pank školu. Kako i ne bi kada su nam u goste došli čuveni Peter and the Test Tube Babies.
Doduše u dosta promenjenoj postavi u odnosu na prvobitnu, došli su u klub Fest. Drugim rečima, nikog osim Petera nismo ni prepoznali na bini, ali to nam nije smetalo da se tokom koncerta i popnemo na binu i skačemo s njima, posle i da se fotkamo.
Uostalom tako to ide na pank svirkama, naročito kada se slavi rođendan glavnog junaka (Petera). Baš kao i Markyja Ramonea prošlog jula, ko je bio u Zappa Barci – setiće se i torte.
Legendarni Peter and the Test Tube Babies, bend koji već više od četiri decenije nosi zastavu uličnog britkog humora, sirovih rifova i nepretencioznog haosa, održao je jedan od najubedljivijih nastupa svoje aktuelne evropske turneje.
Koncert je bio deo njihove letnje serije nastupa po regionu – pre Beograda, bili su u Novom Sadu, Tjentištu i Puli.
Veče je počelo mnogo pre zvaničnog starta. Ispred kluba su se okupljali lokalni 40 i 50+ veterani pank scene u izbledelim crnim majicama i bermudama. Da je bila zima, nema dileme da bismo videli i šiljke na kožnim jaknama. Sada smo na plus gotovo 40 videli nekoliko kožnih prsluka sa istim tim bodljama. Ostali autfiti nisu bili toliko pankerski, reklo bi se čak momci i devojke iz komšiluka. Pristojnih i sa naočarima za vid. Ali ne zadugo. Najbolje je kad se oni raspojasaju i “ražđuskaju”.
Kad svi spolja nahrle deluje da Fest neće moći da primi sve zainteresovane. Krcato! Kada su se članovi benda pojavili na bini bez ikakve pompe, klub je eksplodirao. Nije bilo uvodnih video-projekcija, dramaturških pauza ni „stadionskog“ prenemaganja. Toga vala nema na pank svirkama. Samo sirova energija.
U odnosu na evropske nastupe Petera, u Zemunu nije bilo mnogo mlađe raje, preciznije mešavine generacija. Čak ni polova. Pre izlaska benda na binu, prebrojali smo ravno 14 devojaka. Gde nestadoste, pankerke?
Jedan kratak pozdrav, udarac u doboš i prvi rif presekao je prostor kao sirena za uzbunu. U tom trenutku više niko nije stajao mirno.
Publika je reagovala instinktivno. Prvi redovi kao i čitav prostor od bine do vrata, pretvorili su se u gust vrtlog tela, ali bez agresije koja često prati savremene hardkor svirke. Bilo je šutki ali ne onih na granici dozvoljenog, već više jačih gurki. Naravno da su na rukama kroz masu nošeni najhrabriji.
Basista benda privlačio je zbog farbane kose posebnu pažnju, pa mu se skandiralo „Bajaga, Bajaga“. Na to su na čistom srpskom PTTB uzvraćali šmekerski sa “Živeli!”
Pivo se prosipalo po patikama i majicama, kada smo došli kući nismo mogli da razaznamo na šta „mirišemo“ osim na pank. Osmesi nisu silazili sa lica. To je ona stara pank etika solidarnosti koja se ne uči iz manifesta nego iz iskustva.
Poseban utisak ostavila je komunikacija benda sa publikom. Peter Bywaters je između pesama ubacivao tipično britanske, samoironične opaske, podsmevajući se sopstvenim godinama, turnejskom umoru i činjenici da bend i dalje svira brže nego što većina njegovih vršnjaka uspeva da hoda uz stepenice.
Muzički, bend je zvučao iznenađujuće čvrsto. Gitare su bile prljave taman koliko treba, bas je nosio pesme sa gotovo Oi! energijom, a bubanj je terao publiku napred bez predaha. Nije to tehnička perfekcija i niko je nije ni tražio. Snaga Peter and the Test Tube Babies oduvek je bila u osećaju da se pesma razliva tačno onoliko koliko treba da bi zvučala iskreno.
Tokom sredine seta atmosfera je dostigla tačku usijanja. Refrene su pevali i oni koji očigledno nisu znali sve reči; dovoljno je bilo viknuti poslednji slog zajedno sa ostatkom sale!
Bilo je tu i muzičara iz domaćih bendova – Direktora, Šahta, Vox populija.. Kada Rudar (Vox populi) u jednom momentu sa bine pozove: “Ajmo pogo ekipa skroz napred” – teledirigovano se prozvani primiču, ali i svi ostali, i ludilo postaje još jače.
Klub je u tim trenucima više ličio na navijačku tribinu nego na koncertni prostor. Znoj se slivao sa plafona, ventilacija je odavno kapitulirala, ali niko nije pomišljao da izađe napolje.
Jedan od najjačih momenata večeri dogodio se kada je bend usporio tempo na nekoliko sekundi, a zatim naglo ubacio ubrzanje. Ceo podijum je odskočio kao jedno telo.
Takvi trenuci objašnjavaju zašto pank, uprkos svim promenama u muzičkoj industriji, i dalje ima moć zajedničkog oslobađanja — tri akorda pretvaraju sve nas u jedno biće željno samo dobre zabave i vriske.
Zanimljivo je bilo posmatrati lica ljudi u publici. Neki su pevali zatvorenih očiju, kao da ih pesme vraćaju u mladost; drugi su snimali kratke kadrove telefonom, ali su ih brzo spuštali jer je bilo nemoguće ostati samo pasivni posmatrač.
Ovaj koncert je zahtevao fizičko prisustvo, zato je potpisnica ovih redova morala da overi nastup Petera na samoj bini.
Jedina koju basista nije sklonio sa bine!
I niko joj nije zamerio od članova na tome – zapravo je nagrađena osmesima. Ponovo smo dobili „Živeli“.
Naravno da su svi potom ispolivani ponovo pivom. Totalni ršum usledio je na hitove „September“ i „Banned from the Pubs“. Posle toga, naravno – „Elvis is Dead“. Masovna histerija.
Tu se iznenada u šutki pojavljuju i 3-4 devojčice od 13-14 godina i nekoliko momaka od 15-16 koji hrabro predvode novu generaciju naspram starih lisaca oko njih. Bez straha hvataju se ukoštac sa pomenutim liscima. U publici su i odomaćeni Rusi, koji kažu da su svirke u Srbiji “osom”.
Bend nema bis, niko ih nije ni zvao nazad. Ali posle dva sata svirke basista ostaje da ćaska s publikom. U ćaskanju sa bendom saznajemo da je od njih četvorice samo pevač bio tu 2007, kad smo ih slušali prvi put u Novom Sadu. Kažu da vole da sakupljaju ljude na svirkama i da bi bilo super i da zasviraju sa njima, kao da je konkurs stalno otvoren.
Peter and the Test Tube Babies nisu bend koji se sluša zbog nostalgije, već zbog osećaja slobode koji njihova muzika i dalje proizvodi.
Inače, pre Petera nastupala je novija beogradska grupa Zgarišta koja je zvučala kao rani Atheist Rap, možda kao Zvoncekova Bilježnica. Momci su se trudili i lepo zagrejali atmosferu. Ipak, malo ljudi im je dalo šansu, možda 50-ak njih stajalo pred binom dok su svirali. Izgledalo je da se čuvaju u Zemunskom parku čekajuči zvezde večeri.
Ako je suditi po reakciji 270 fanova u Klubu Fest, ova evropska turneja Petera nije oproštajna vožnja, već još jedan dokaz da se prava pank energija ne meri godinama, nego količinom haosa koju može da izazove u prepunom klubu za manje od dva minuta.
Pritom, ne nužno naalkoholisanih, jer je Klub Fest jedan od retkih u Beogradu koji nudi čak i bezalkoholno pivo. Branko, beskrajno hvala na tome.
