O novom konceertu u Beogradu („Zoran peva Arsena“ 26.02. u Mts Dvorani), o neprolaznoj veličini kakav je bio Arsen Dedić, o setnim temama – večnim odlascima koje ne možemo da prebolimo, o novim projektima, muzici, umetnosti, književnosti, svim planovima, o ljubavi prema pesmi

Nakon punih sedam godina, atraktivan i zanimljiv muzički projekat „Zoran peva Arsena“ obradovaće beogradsku publiku 26. februara na Velikoj sceni Mts Dvorane (20:00h).

Zoran je – Zoran Predin, a Arsen je – Arsen Dedić!

Dakle Zoran Predin peva Arsena Dedića.

Već nas je oduševio 2019. godine i sada se ponovo vraća da nas zadivi bezvremenskim kompozicijama koje je stvarao veliki Arsen, šarmer, bonvivan, velikan jugoslovenske muzike, pesnik, kompozitor, tekstopisac, pevač, aranžer, vrhunski kantautor koji se decenijama ili vekovima neće roditi ponovo.

U okviru muzičkog, veoma emotivnog projekta, Zoran Predin će uz svoj Damir Django group, predstaviti opus velikana Arsena Dedića.

Nažalost, prošla godina je bila veoma potresna i tužna za ovu porodicu, jer nas je iznenada napustio džez pijanista Matija Dedić, prerano, tako mlad u licu, telu i na duši. Zaista je strašan to gubitak, i kasnije nas napušta zauvek i diva Gabi Novak, i tako projekat stvoren u čast Matijinog oca i Gabinog supruga, ima posebnu težinu i važnost.

Foto Damir Špehar


Instrumentalni album Matije Dedića – „Matija svira Arsena“, gde je obradio dvanaest antologijskih pesama jednog od najvećih muzičkih umetnika sa naših prostora – u intimnim intrerpretacijama pokojnog velikog hrvatskog pijaniste, bila je nadahnuće Zoranu Predinu da realizuje isti čin, ali na svoj autentičan i autorski način.

 
Podsetimo se reči Zorana Predina u susretu sa medijima 2019. godine u Lisabon Baru u okviru Mts Dvorane, gde je govorio o saradnji sa Arsenom Dedićem, kao i albumu „Glavom kroz zid“, koji je te godine objavljen uz proslavu jubileja – 40 godina njegove karijere.


”Nije bilo lako iz Arsenovog opusa izabrati dvanaest pesama za album „Zoran peva Arsena“. Odabrao sam one u kojima sam pronašao najviše sebe. One, koje mogu da pevam na koncertu kao da su moje. Šest mega hitova i šest manje poznatih, ali isto lepih i zanosnih. U gypsy swing ritmu poznate su pesme dobile neku novu energiju. Mogu reći da smo snimili nove originale. Čarobni prsti jednog od najboljih svetskih gypsy swing gitarista Damira Kukuruzovića i prekrasni aranžmani violiniste Brune Urlića, svakoj su pesmi dali neki novi život, koji modernom bojom zvuka osvaja i mlađu publiku“, govorio je Predin.


Spomenuti album „Zoran peva Arsena“ u doba korona virusa 2020. godine bio je najprodavanije muzičko izdanje u Sloveniji i šire, što je izvanredno.

 Foto – Facebook official stranica Zoran Predin – promo arhiva



Na albumu „Zoran peva Arsena“ se nalazi sledećih 12 kompozicija:

1 Ni Ti, Ni Ja

2 Pamtim Samo Sretne Dane

3 Ako Priđeš Bliže (Zagrli Me)

4 Moderato Cantabile

5 Imenom Sam Tvojim Zvao

6 Zagreb I Ja Se Volimo Tajno   

7 Proljeće Bez Tebe       

8 Kuća Pored Mora       

9 Tko Stoji Iza Mene     

10 Takvim Sjajem Može Sjati    

11 Otkako Te Ne Volim 

12 Završit Ću Kao Howard Hughes .

Foto – Facebook official stranica Zoran Predin – promo arhiva


Zoran Predin je inače čest gost cele Srbije i Beograda, gostovao nam je sa svojim slavnim rok bendom „Lačni Franz“ uglavnom u Domu omladine Beograda, onda u solo varijanti (klub Bitef teatra, Kolarčeva zadužbina, Mts Dvorana), ili sa projektom „Zoran peva Arsena“ (Mts Dvorana), ili u najnovijem izdanju supergupe – dua „Analogna rasa“ sa Nikolom Čuturilom Čuturom (Kolarac, Mts Dvorana, SOKOJ klub, festivali – „Priča“ u Čačku, „Arsenal fest“ u Kragujevcu“, „Lent“ u Mariboru, „Wind Rock Fest“ u Vršcu, kao i mnogi gradovi naše zemlje).
Da je reč o izuzetno produktivnom autoru, koji paralelno nastupa sa više ansambala i kolega, govori dovoljno kada pogledate samo jedan delić njegove turneje od leta dokraja 2025. godine:

10.6. Podgorica / Festival Underhill / Kantavtorski koncert
13.6. Čačak / Festival Priča / Analogna rasa (gosti Leonart MB)
14.6. Vršac / Festival Wind / Analogna rasa
20.6. Maribor / Festival Lent 2025 / Analogna rasa
24.6. Vrhnika / Študentski žur / Zoran Predin Rock Trio
26.6. Kragujevac / Arsenal Fest / Analogna rasa
5.7. Petrinja / Film Fest / Kantavtorski koncert
10.7. Tolmin / Tminsko poletje / Kantavtorski koncert
6.8. Pula / Tvrdjava Kaštel / Zoran Predin Bend
11.8. Ptuj / Grajsko dvorišče / Pridi k meni / ZP&DDG
12.9. Maribor / Toti Radio Fest / Zoran Predin Bend
1.10. Zagreb / Lisinski / Zoran pjeva Arsena /
ZP&DDG + Matija Dedić
16.10. Ljubljana / Cankarjev dom / Pridi k meni /
ZP&DDG + Duo Avtomobili
25.10. Goteborg / Zoran Predin & Nikola Čuturilo
1.11. Skopje / Tragovi u sjeti / Zoran Predin + Matija Dedić
13.11. Maribor / Narodni dom / Pridi k meni / ZP&DDG
15.11. Portorož / Avditorij / Pridi k meni /
ZP&DDG + Duo Avtomobili
20.11. Beograd / MTS Dvorana /
Analogna rasa (gost Vlado Kreslin)

Dakle, pred vama je jedna nova muzička priča.

Zapravo, priča Zorana Predina.

Foto: Mts Dvorana



PITAO SAM NEBO ZAŠTO JE SUDBINA TAKO KRUTA DO PORODICE DEDIĆ:
ODLAZAK MATIJE DEDIĆA ME JE POTPUNO IZNENADIO I SRUŠIO

Nedavno ste nam bili krajem novembra u Mts Dvorani sa projektom, sastavom i albumom koji nose isti naziv „Analogna rasa“ u tandemu sa kolegom i prijateljem Nikolom Čuturilom Čuturom.
Pre sedam godina ste nam se prvi put predstavili sa projektom „Zoran peva Arsena“ isto u bivšoj Dvorani Doma sindikata i evo vas sada ponovo na istom prostoru. Volite ovo mesto i Veliku salu Mts Dvorane, izgleda više od drugih koncertnih sala u Beogradu?

–  Za moje koncertne programe za sedeću publiku je bivši Dom sindikata idealna dvorana. Odlična akustika, odlična tehnička ekipa i lokacija dvorane. To su uveti koji omogućuju dobar kontakt s publikom, što mi je jako značajno.


Nažalost u međuvremenu neke okolnosti su se promenile u toj meri, da ovaj omaž Arsenu Dediću poprima mnogo veće, snažnije i emotivnije oblike? Oprostili smo se prošle godine za kratko vreme od Arsenovog divnog i talentovanog sina Matije Dedića, koji nas je tako iznenada prerano napustio, kao i diva Gabi Novak. Kako ste se vi osećali tokom ovih odlazaka?


– Odlazak Matije me je potpuno iznenadio i srušio. Dogodilo se dok smo radili satnice za koncert u Skoplju i za koncerte po Evropi. Baš smo počeli razgovarati i o albumu našeg zajedničkog brenda „Tragovi u seti 3“. Još sam u šoku. Kad je Gabi par meseci kasnije umrla od tuge, pitao sam nebo, zašto je sudbina tako kruta do te porodice. Za deset godina je ubila meni tako drage ljude. Umetnike najvišeg ranga. Imao sam privilegiju biti njihov obiteljski prijatelj. Svaki dan se setim svakog od njih.

BILO JE IDEJE DA NAM NA KONCERTU BUDE GOŠĆA SENKA VELETANLIĆ, ALI BILO JE PREKASNO

 Da li će na neki način „Zoran peva Arsena“ biti omaž celoj umetničkoj porodici koja nas je nedavno napustila? Frenk Sinatra je pevao „Everytime we say goodbye, I die a little“. Da li bude teško u vremenu odlazaka, nedavno su nam otišle dve dame – Senka Veletanlić i Beti Đorđević, mnogi drugi velikani koji su obeležili jugoslovensku muziku.

– Tako je. Omaž ili Naklon obitelji Dedić. Tako je prepravljen i koncertni program „Zoran peva Arsena“. Po savetu Pece Popovića imao sam u planu zamoliti Senku Veletanlić, da nam bude gošća na koncertu i otpeva „Ne plači“, pesmu koju je inače pevala. Ali bilo je prekasno.


 Takođe, u onom teškom periodu korona virusa 2020. godine izgubili smo iznenada mnoge autore muzičke i dramske umetnosti. Među njima nažalost otišao nam je zauvek i jedan od sigurno najboljih svetskih gypsy swing gitarista Damir Kukuruzović, vođa sastava „Django Group“, koji je vaš bend na koncertima o Arsenu Dediću. Da li je uvek teško bez Damira biti na pozornici u ovim nastupima?

–  Samo je jedan bio i ostao Damir Kukuruzović, jedan od najboljih svetskih gypsy swing gitarista. Imali smo veliku sreću, da je mladi Juraj Markać, skupio dovoljno znanja i hrabrosti, da stane u velike Damirove cipele, kako bi mogli nastaviti sa našim gypsy swing programima. U znak sećanja na Damira ime smo benda nazvali po njemu.

Zoran Predin & Matija Dedić

Arsen Dedić & mladi Zoran Predin

Zoran Predin & Gabi Novak
Foto – Facebook official stranica Zoran Predin – promo arhiva


RANJENOJ DUŠI PESMA JE UVEK NAJBOLJI LEK

„Prava muzička odiseja“, neki nazivaju ovo emotivno veče „Zoran peva Arsena“. Kako biste vi ukratko definisali tu muzičku noć, ako je to uopše moguće?

 – Kičma koncertnog programa su odabrane pesme iz albuma „Zoran peva Arsena“, koji je bio najprodavaniji album u regionu 2020 godine. Svojim gypsy swing aranžmanima otkrili smo Arsena mlađim generacijama. U program sam ubacio i nekoliko pesama svetskih autora za koje znam, da su se Arsenu sviđali. I nekoliko mojih za koje je napravio prevod. Naš dvosatni koncert je svugde primljen glasnim aplauzima uz zajedničko pevanje Arsenovih zaraznih melodija. 


 „Ukradite sudbini dva sata za sebe. Na koncert ponesite dušu, srce, ruke i glasne žice. Dušu za gledanje, srce za slušanje, ruke za pleskanje i glasne žice za pevanje. Dobrodošli!”, poručujete publici. Da li ste optimista da u ovom vremenu nevremena je najvažnije da ljudi imaju i sačuvaju dušu? Nadate li se da je publika koja voli umetnost upravo takva, sa „ono malo duše“?

 – Ranjenoj duši pesma je uvek najbolji lek. I Arsenove su baš takve. Setne i ujedno borbene. Naš će koncert biti zraka toplog, svetlog sunca usred ove preduge zime. Svetlo na kraju tunela, kako je moja generacija nazvala obećanu bolju budućnost.

Foto – Facebook official stranica Zoran Predin – promo arhiva

 

ARSEN DEDIĆ I JA BILI SMO JAKO BLISKE SRODNE DUŠE

Sam projekat je nastao nakon objave albuma „Matija svira Arsena“ od Arsenovog sina Matije Dedića. Tada je predstavljeno 12 kompozicija velikog Arsena Dedića, koji je u svom stvaralaštvu bio veoma svestran – tekstopisac, kantautor, kompozitor, pevač, pesnik, aranžer. Da li je muzičarima zapravo i najlakše kada su kompletni autori svojih dela?

 – Kad je Matija s klavirom snimio taj prekrasni instrumentalni album, pitao sam Matiju i Gabi, ko će da ga peva. Dobio sam zeleno svetlo i odabrao sam koje Arsenove dobro zvuče u našim novim aranžmanima. Tako smo Arsenovim biserima dali novu boju, koje do tada nisu imali. A što se tiče kompletnog autorstva, to smo mi kantautori. Nema nas baš puno. U Srbiji je posle genijalnog Balaševića, meni najdraži Nenad Marić – Kralj Čačka.   

 Zašto ste odabrali za vaš koncertni i diskografiski projekat opus i omaž velikanu kakav je bio Arsen Dedić? Da li iz razloga što vam je bio veliki prijatelj i mentor?

 – U pravu ste. Bili smo jako bliske srodne duše. Puno sam naučio od njega. Ne samo o muzici, već i o slikarstvu, književnosti, o filmovima, uopće o životu zapravo. Velika je odgovornost snimanje pesama koje svi znaju na pamet u novim aranžmanima. Nama je to uspelo. Sreća prati hrabre.


 Da li ste imali na umu još nekog velikog umetnika sa čijim biste stvaralaštvom voleli da se upoznate i predstavite u svojim verzijama, kako ste činili sa Arsenovim remek delima?

– Da. Ali neka to ostane tajna do 2027. godine.

Foto Jurica Cvitanović

Foto: Vrisak

Foto – Facebook official stranica Zoran Predin – promo arhiva

ARSEN DEDIĆ JE U RANGU KANTAUTORA BOBA DYLANA I LEONARDA COHENA

 Opet, velika je pohvala da je album „Zoran peva Arsena“ te fatalne 2020. godine u zlo doba pandemije korona virusa, bio najprodavanije muzičko izdanje u Sloveniji i dalje po regionu u samom vrhu bestselera. Šta nam to govori? Da je Arsen svakako neprolazna veličina, večnost koja ne tamni i ne bledi? Kvalitetna jugoslovenska muzika zauvek ostaje u glavama (izbirljive) publike?

– Naši novi aranžmani su Arsenove hitove snimljene u maniri tada popularne kancone, približili mlađim generacijama koji su za Arsena čuli od svojih baka ili roditelja. Nadvremenski kvalitet njegove poetike, zanatsko majstorstvo njegovih stihova i originalnost melodija, stavljaju Arsena uz bok svetskih kantautora Boba Dylana i Leonarda Cohena. Teme njegovih pesama su večne. Danas su neke aktualnije nego što su bile u vreme kada su napisane. 


Naravno, nije bilo ni vama ni Mateji Dediću lako da se odabere samo 12 pesama iz tako produktivnog Arsenovog opusa? Međutim, vi ste se opredelili za one numere u kojima ste najviše pronašli sebe i možete da ih pevate kao da su oduvek vaše. Kakav je to osećaj da se toliko zbližite i „poistovetite“ sa tim kompozicijama, „kao da su vam iz oka ispale“ i doživljavate ih kao iz svog „šinjela“?

–  Tako je. U svakoj moram pronaći barem malo sebe. Samo takve mogu da pevam na svoj način. Kad ih pevam one postaju i moje. Svake godine dodamo neku novu iz njegovog opusa. Tako će biti i na beogradskom koncertu. Sviraćemo neke, koje u MTS dvorani još nismo svirali.

Foto: Mateja Mirt – Facebook strana Zoran Predin



ARSEN DEDIĆ JE OSTAO MLAD, DOK SMO SVI MI OSTARILI

Da li je moguće u nekoliko rečenica objasniti fenomen i veličinu značaja, talenta Arsena Dedića, umetnika koji je obeležio muziku širom cele bivše Jugoslavije? Takav maestro, genije, ne rađa se više? Ili možda jednom u milenijumu?

 – On je ostao mlad, dok smo svi mi ostarili, ako parafraziram jedan njegov stih. Svakako zavređuje sve epitete koje ste nabrojali. Takva, večita mladost pripada samo najboljima. Postao je genetski zapis našeg regiona.  


U gypsy swing ritmu poznate su pesme dobile neku novu energiju, što ste nam dokazali 2019. godine. Na neki način, sa vašim verzijama, kažete da ste snimili nove originale?
Kako su svojevremeno reagovali gospođa Gabi Novak i Matija Dedić, inače gost na 4 pesme, na vaš projekat?

 – Rekli su, da Arsen nije voleo džez, pa su se plašili kako će to da zvuči. No, već kad je Matija došao u studio da snima, bio je oduševljen. Sa velikim zadovoljstvom je nastupao s nama na koncertima. I Gabi je priznala, da joj se sviđa moja verzija pesme Pamtim samo sretne dane, koju sam snimio sa Arsenovom muškom verzijom teksta.  


Da li vam je bilo kompleksno, zahtevno ili izazovno da uz gitaristu Damira Kukuruzovića i violinistu Brunu Urlića – svakoj pesmi udahnete neki novi život, pri čemu se otvarate i za mnogu mlađu publiku, koja nije pratila karijeru Arsena Dedića?

– Nije bilo jednostavno, ali prodaja albuma i aplauzi na koncertima su znak da smo bili u pravu.

Foto: Mateja Mirt – Facebook strana Zoran Predin



MALA MOGUĆNOST UVEK POSTOJI DA OKUPIM PONOVO „LAČNI FRANZ“

Što se tiče vaših drugih projekata, poslednjih sezona od 2024. godine ste u Srbiji prisutni sa dragim prijateljem i kolegom rokerom Nikolom Čuturilom Čuturom i koncertima sa novim bendom „Analogna rasa“. Imali ste uspešne koncerte po Srbiji i u Beogradu više promocija albuma (Kolarčeva zadužbina, Mts Dvorana). Kako teku pripreme za drugi studijski album, ako ste već ušli u studio, ili još uvek za stolom, na papiru, još uvek smišljate pesme?
Takođe, da li je turneja vaša u planu uskoro, i koje su vam naredne stanice po regionu?

 – Sa Nikolom smo razgovarali o tome, ali još je rano govoriti o drugom albumu. Kao Duo „Analogna rasa“ nastupićemo početkom aprila u Sloveniji, a kao bend čekamo pozive na letne festivale u Srbiji i regionu.  

Da li vam bude žao što ste rešili da stavite tačku na bend koji vas je proslavio „Lačni Franz“? Postoji li barem mala mogućnost da okupite ekipu kada bude jubilej – 50 godina od nastanka?

– Mala mogućnost uvek postoji. Bilo bi fer prema bendu i brendu, da se 2029. preživeli okupimo na nekoj mini turneji. Organizatori, javite se.

Foto: Mateja Mirt – Facebook strana Zoran Predin

ŽIVIM ISKLJUČIVO OD SVOJIH KONCERATA: ZA SVAKI POZIV PONUDIM SVOJ KONCERTNI PROGRAM


Solo karijera, „Analogna rasa“, „Zoran peva Arsena“, „Zoran Predin Rock Trio“, do nedavno „Lačni Franz“. Kako uspevate da vodite više paralelnih muzičkih priča, angažmana, projekata, da se prilagođavate različitim izazovima? Ranije ste pominjali da ćete u Srbiji gostovati sa Zagrebačkom filharmonijom sa vašim projektom „Počasni krug“, onda kada možemo da vas očekujemo i u ovoj ulozi?
Sigurni ste da se niste klonirali? 😊

– Ja živim isključivo od svojih koncerta. Pa ako želim, da za svaki poziv ponudim svoj koncertni program, moram imati kantautorski koncert sam sa gitarom, koncert sa Triom, rok koncert za sedeću i za stajaću publiku, itd. Uživam u pevanju i sviranju različitih žanrova i različitih jezika. Koncert „Počasni krug“ sa Simfonijskim orkestrom RTS u Sava Centru bio je planiran još pre epidemije korone. Onda je počela obnova Sava Centra i sve skupa je odgođeno do sledeće prilike, koju još uvek čekamo. Možda posle izbora?


 Na kraju, stižete li da pišete? Ipak ste muzičar i istaknuti književnik, nedavno ste imali promocije vaše nove knjige „Cirkus Astralis“, u Srbiji ste bili učesnik književnog festivala „KROKODIL“ uz muzički nastup u Dvorani kulturnog centra Beograda (DKCB). Jednom prilikom ste rekli kako ste poslali knjigu „Mongolske mrlje“ režiseru Rajku Grliću u želji da se možda snimi film prema tom romanu. Grlić vam je duhovito odgovorio – „Jako mi se sviđa priča. Trebamo samo pet milijuna evra za izradu knjige snimanja“. A vi ste mu odgovorili – “Odlično. Bolje pet nego šest“. Da li na tom planu postoje neke mogućnosti za ekranizaciju vaših proznih dela, možda i za teatar?

 – Teatar nije loša ideja. Sva moja tri romana „Mongolske mrlje“, „Bezgrešna“ i „Cirkus Astralis“ su zapravo napisana na filmskom jeziku. Rajku se najviše sviđa „Cirkus Astralis“, pa sam ga dao prevesti na engleski. Držite palčeve. 

Ivan Makragić